Theravāda budističko društvo

Ud VI.5: Dutiyananatitthiya sutta

Udana VI.5

Dutiyanānātitthiya sutta
Različite askete (2)


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. U to vreme bilo je mnogo asketa, bramana i lutalica različitih škola koji su živeli oko Sāvatthija i oni su zastupali različita gledišta, različite sklonosti, različite namere, oslanjali se na različite stavove.

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Sopstvo i svet su večni. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Sopstvo i svet nisu večni. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Sopstvo i svet i jesu i nisu večni. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Sopstvo i svet niti jesu, niti nisu večni. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Sopstvo i svet su nastali sami od sebe. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "I sopstvo i svet je stvorio neko drugi. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Sopstvo i svet su nastali i sami od sebe i stvorio ih je neko drugi. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Sopstvo i svet niti su nastali sami od sebe, niti ih je stvorio neko drugi, već su nastali slučajno. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet su večni. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet nisu večni. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet i jesu i nisu večni. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet niti jesu, niti nisu večni. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet su nastali sami od sebe. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "I zadovoljstvo i bol, i sopstvo i svet je stvorio neko drugi. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet su nastali i sami od sebe i stvorio ih je neko drugi. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet niti su nastali sami od sebe, niti ih je stvorio neko drugi, već su nastali slučajno. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

I tako su se oni nadmetali, svađali i raspravljali, napadali jedni druge rečima oštrim poput mačeva, govoreći: "Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to."

Onda jednoga jutra velika grupa monaha, pošto su ogrnuli ogrtače i uzeli svoje zdele, odoše u Sāvatthi da prose hranu. Pošto su u Sāvatthiju isprosili hranu, posle obroka, odoše do Blaženoga. Kad su stigli, pokloniše mu se, pa sedoše sa strane. Dok su tako sedeli sa strane, obratiše se oni Blaženome: "Gospodine, mnogo je asketa, bramana i lutalica različitih škola koji žive oko Sāvatthija i zastupaju različita gledišta, različite sklonosti, različite namere, oslanjaju se na različite stavove.

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Sopstvo i svet su večni. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Sopstvo i svet nisu večni. Samo je to istina, sve drugo je glupost"…

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet su nastali i sami od sebe i stvorio ih je neko drugi. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet niti su nastali sami od sebe, niti ih je stvorio neko drugi, već su nastali slučajno. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

I tako se oni nadmeću, svađaju i raspravljaju, napadaju jedni druge rečima oštrim poput mačeva, govoreći: "Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to."

"Monasi, askete različitih škola su slepi, bez očiju. Oni ne znaju šta je dobro, oni ne znaju šta nije dobro. Oni ne znaju šta je Dhamma, oni ne znaju šta nije Dhamma. I pošto ne znaju šta je dobro, ne znaju ni šta nije dobro, pošto ne znaju šta je Dhamma, ne znaju ni šta nije Dhamma. Tako se oni nadmeću, svađaju i raspravljaju, napadaju jedni druge rečima oštrim poput bodeža, govoreći: 'Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to'.

Onda Blaženi, shvatajući značaj ovoga, bi nadahnut da izgovori sledeće stihove:

Neki od tih asketa i bramana su, čini se, vezani za svoja gledišta;
ne nalazeći čvrst oslonac, oni tonu na sred bujice.


Videt itakođe: Ud VI:4; Ud VI:6.