Theravāda budističko društvo

Ud VIII.10: Daba sutta

Udana VIII.10

Daba sutta
O Daba Malaputi (2)

 

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima:

"O Monasi!"

"Da, gospodine", odgovoriše monasi.

A Blaženi reče: "Kada se Daba Malaputa podiže se u vazduh i sede skrštenih nogu visoko na nebu, u prostoru, uđe u počelo vatre i izlazeći iz njega beše potpuno oslobođen. telo mu se zapali i potpuno sagori, tako da ne ostade od njega ni pepela ni gareži. Kao kad ghi ili ulje izgori, pa od njih ne ostane ni pepela ni gareži, isto tako kada se Daba Malaputa podiže u vazduh i sede skrštenih nogu visoko na nebu, u prostoru, on uđe u počelo vatre i izlazeći iz njega beše potpuno oslobođen, telo mu se zapali i potpuno sagori, tako da ne ostade od njega ni pepela ni gareži."

Onda Blaženi, shvatajući značaj ovoga, bi nadahnut da izgovori sledeće stihove:

Baš kao što pravac varnice
kad u gvožđe udari [kovačev] čekić
nije poznat dok
leteći nadaleko polako se gasi:

Isto tako ne može se opisati
mesto kud odlaze oni oslobođeni sasvim
— prešavši bujicu vezanosti za čula —
oni koji uroniše u blaženstvo nepomućeno.


Videti takođe: Ud VIII:9