Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 1

Mūlapariyāya sutta
O osnovnom uzroku stvari


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. [1] Jednom je prilikom blaženi boravio kraj Ukkaṭṭhe, u Subhaga gaju, u podnožju kraljevskog sāla drveta. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi“. [2] – „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, izložiću vam govor o korenu svih stvari. [3] Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.“ – „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

(Običan čovek)

3. „Tako, monasi, neuk, prost čovek, [4] koji ne poštuje plemenite, neupućen je i bez prakse u njihovoj Dhammi, koji ne poštuje moralne ljude, neupućen je i bez prakse u njihovoj Dhammi, zemlju vidi kao zemlju. [5] Pošto zemlju vidi kao zemlju, on zamišlja [sebe kao] zemlju, zamišlja [sebe] u zemlji, zamišlja [sebe odvojenog] od zemlje, zamišlja zemlju kao ’moje’, ushićuje se zemljom. [6] A zašto? Zato što je, kažem vam, nije do kraja razumeo. [7]

4. On vodu vidi kao vodu. Pošto vodu vidi kao vodu, on zamišlja [sebe kao] vodu, zamišlja [sebe] u vodi, zamišlja [sebe odvojenog] od vode, zamišlja vodu kao ’moje’, ushićuje se vodom. A zašto? Zato što je, kažem vam, nije do kraja razumeo.

5. On vatru vidi kao vatru. Pošto vatru vidi kao vatru, on zamišlja [sebe kao] vatru, zamišlja [sebe] u vatri, zamišlja [sebe odvojenog] od vatre, zamišlja vatru kao ’moje’, ushićuje se vatrom. A zašto? Zato što je, kažem vam, nije do kraja razumeo.

6. On vazduh vidi kao vazduh. Pošto vazduh vidi kao vazduh, on zamišlja [sebe kao] vazduh, zamišlja [sebe] u vazduhu, zamišlja [sebe odvojenog] od vazduha, zamišlja vazduh kao ’moje’, ushićuje se vazduhom. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.

7. On bića vidi kao bića. [8] Pošto bića vidi kao bića, on zamišlja bića, zamišlja [sebe] u bićima, zamišlja [sebe odvojenog] od bića, zamišlja bića kao ’moje’, ushićuje se bićima. A zašto? Zato što ih, kažem vam, nije do kraja razumeo.

8. On božanstva vidi kao božanstva. [9] Pošto božanstva vidi kao božanstva, on zamišlja božanstva, zamišlja [sebe] u božanstvima, zamišlja [sebe odvojenog] od božanstava, zamišlja božanstva kao ’moje’, ushićuje se božanstvima. A zašto? Zato što ih, kažem vam, nije do kraja razumeo.

9. On Pađāpati vidi kao Pađāpati. [10] Pošto Pađāpati vidi kao Pađāpati, on zamišlja Pađāpati, zamišlja [sebe] u Pađāpati, zamišlja [sebe odvojenog] od Pađāpati, zamišlja Pađāpati kao ’moje’, ushićuje se Pađāpati. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.

10. On Bramu vidi kao Bramu. [11] Pošto Bramu vidi kao Bramu, on zamišlja Bramu, zamišlja [sebe] u Brami, zamišlja [sebe odvojenog] od Brame, zamišlja Bramu kao ’moje’, ushićuje se Bramom. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.

11. On božanstva blistave svetlosti vidi kao božanstva blistave svetlosti. [12] Pošto božanstva blistave svetlosti vidi kao božanstva blistave svetlosti, on zamišlja božanstva blistave svetlosti, zamišlja [sebe] u božanstvima blistave svetlosti, zamišlja [sebe odvojenog] od božanstava blistave svetlosti, zamišlja božanstva blistave svetlosti kao ’moje’, ushićuje se božanstvima blistave svetlosti. A zašto? Zato što ih, kažem vam, nije do kraja razumeo.

12. On božanstva sjajne slave vidi kao božanstva sjajne slave. [13] Pošto božanstva sjajne slave vidi kao božanstva sjajne slave, on zamišlja božanstva sjajne slave, zamišlja [sebe] u božanstvima sjajne slave, zamišlja [sebe odvojenog] od božanstava sjajne slave, zamišlja božanstva sjajne slave kao ’moje’, ushićuje se božanstvima sjajne slave. A zašto? Zato što ih, kažem vam, nije do kraja razumeo.

13. On božanstva velikog ploda vidi kao božanstva velikog ploda. [14] Pošto božanstva velikog ploda vidi kao božanstva velikog ploda, on zamišlja božanstva velikog ploda, zamišlja [sebe] u božanstvima velikog ploda, zamišlja [sebe odvojenog] od božanstava velikog ploda, zamišlja božanstva velikog ploda kao ’moje’, ushićuje se božanstvima velikog ploda. A zašto? Zato što ih, kažem vam, nije do kraja razumeo.

14. On Vrhovnog gospodara vidi kao Vrhovnog gospodara. [15] Pošto Vrhovnog gospodara vidi kao Vrhovnog gospodara, on zamišlja Vrhovnog gospodara, zamišlja [sebe] u Vrhovnom gospodaru, zamišlja [sebe odvojenog] od Vrhovnog gospodara, zamišlja Vrhovnog gospodara kao ’moje’, ushićuje se Vrhovnim gospodarem. A zašto? Zato što ih, kažem vam, nije do kraja razumeo.

15. On područje beskrajnog prostora vidi kao područje beskrajnog prostora. [16] Pošto područje beskrajnog prostora vidi kao područje beskrajnog prostora, on zamišlja [sebe kao] područje beskrajnog prostora, zamišlja [sebe] u području beskrajnog prostora, zamišlja [sebe odvojenog] od područja beskrajnog prostora, zamišlja područje beskrajnog prostora kao ’moje’, ushićuje se područjem beskrajnog prostora. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.

16. On područje beskrajne svesti vidi kao područje beskrajne svesti. Pošto područje beskrajne svesti vidi kao područje beskrajne svesti, on zamišlja [sebe kao] područje beskrajne svesti, zamišlja [sebe] u području beskrajne svesti, zamišlja [sebe odvojenog] od područja beskrajne svesti, zamišlja područje beskrajne svesti kao ’moje’, ushićuje se područjem beskrajne svesti. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.

17. On područje ničega vidi kao područje ničega. Pošto područje ničega vidi kao područje ničega, on zamišlja [sebe kao] područje ničega, zamišlja [sebe] u području ničega, zamišlja [sebe odvojenog] od područja ničega, zamišlja područje ničega kao ’moje’, ushićuje se područjem ničega. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.

18. On područje ni opažanja ni neopažanja vidi kao područje ni opažanja ni neopažanja. Pošto područje ni opažanja ni neopažanja vidi kao područje ni opažanja ni neopažanja, on zamišlja [sebe kao] područje ni opažanja ni neopažanja, zamišlja [sebe] u području ni opažanja ni neopažanja, zamišlja [sebe odvojenog] od područja ni opažanja ni neopažanja, zamišlja područje ni opažanja ni neopažanja kao ’moje’, ushićuje se područjem ni opažanja ni neopažanja. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.

19. On viđeno vidi kao viđeno. [17] Pošto viđeno vidi kao viđeno, on zamišlja [sebe kao] viđeno, zamišlja [sebe] u viđenom, zamišlja [sebe odvojenog] od viđenog, zamišlja viđeno kao ’moje’, ushićuje se viđenim. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.

20. On čuto vidi kao čuto. Pošto čuto vidi kao čuto, on zamišlja [sebe kao] čuto, zamišlja [sebe] u čutom, zamišlja [sebe odvojenog] od čutog, zamišlja čuto kao ’moje’, ushićuje se čutim. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.

21. On opaženo vidi kao opaženo. Pošto opaženo vidi kao opaženo, on zamišlja [sebe kao] opaženo, zamišlja [sebe] u opaženom, zamišlja [sebe odvojenog] od opaženog, zamišlja opaženo kao ’moje’, ushićuje se opaženim. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.

22. On spoznato vidi kao spoznato. Pošto spoznato vidi kao spoznato, on zamišlja [sebe kao] spoznato, zamišlja [sebe] u spoznatom, zamišlja [sebe odvojenog] od spoznatog, zamišlja spoznato kao ’moje’, ushićuje se spoznatim. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.

23. On jedinstvo vidi kao jedinstvo. [18] Pošto jedinstvo vidi kao jedinstvo, on zamišlja [sebe kao] jedinstvo, zamišlja [sebe] u jedinstvu, zamišlja [sebe odvojenog] od jedinstva, zamišlja jedinstvo kao ’moje’, ushićuje se jedinstvom. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.

24. On raznolikost vidi kao raznolikost. Pošto raznolikost vidi kao raznolikost, on zamišlja [sebe kao] raznolikost, zamišlja [sebe] u raznolikosti, zamišlja [sebe odvojenog] od raznolikosti, zamišlja raznolikost kao ’moje’, ushićuje se raznolikošću. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.

25. On sve vidi kao sve. [19] Pošto sve vidi kao sve, on zamišlja [sebe kao] sve, zamišlja [sebe] u svemu, zamišlja [sebe odvojenog] od svega, zamišlja sve kao ’moje’, ushićuje se svime. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.

26. On nibbānu vidi kao nibbānu. [20] Pošto nibbānu vidi kao nibbānu, on zamišlja [sebe kao] nibbānu,  on zamišlja [sebe] u nibbāni, zamišlja [sebe odvojenog] od nibbāne, zamišlja nibbānu kao ’moje’, ushićuje se nibbānom. A zašto? Zato što je, kažem vam, nije do kraja razumeo.

(UČENIK U VIŠEM VEŽBANJU)

27. Monasi, monah koji je u višem vežbanju, [21] čiji um još nije dosegao cilj, koji još uvek teži najvišoj sigurnosti od ropstva, neposredno zna zemlju kao zemlju. [22] Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne bi trebalo da zamišlja [sebe kao] zemlju, ne bi trebalo da zamišlja [sebe] u zemlji, ne bi trebalo da zamišlja [sebe odvojenog] od zemlje, ne bi trebalo da zamišlja zemlju kao ’moje’, ushićuje se zemljom. A zašto? Zato što je, kažem vam, mora do kraja razumeti. [23]

28-49. On neposredno zna vodu kao vodu… On neposredno zna sve kao sve…

50. On neposredno zna nibbānu kao nibbānu. Pošto neposredno zna nibbānu kao nibbānu, on ne bi trebalo da zamišlja [sebe kao] nibbānu, ne bi trebalo da zamišlja [sebe] u nibbāni, ne bi trebalo da zamišlja [sebe odvojenog] od nibbāne, ne bi trebalo da zamišlja nibbānu kao ’moje’, ushićuje se nibbānom. A zašto? Zato što je, kažem vam, mora do kraja razumeti.

(Arahant I)

51. Monasi, monah koji je arahant, sasvim nečistoćama uklonjenim, koji je proživeo svetački život, učio ono što je trebalo učiniti, odložio tovar, dosegao sopstveni cilj, raskinuo okove bića i potpuno oslobođen krajnjim znanjem, [24] neposredno zna zemlju kao zemlju. Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne zamišlja [sebe kao] zemlju, ne zamišlja [sebe] u zemlji, ne zamišlja [sebe odvojenog] od zemlje, ne zamišlja zemlju kao ’moje’, ne ushićuje se zemljom. A zašto? Zato što ju je, kažem vam, do kraja razumeo. [25]

52-74. On neposredno zna vodu kao vodu… Nibbānu kao nibbānu… A zašto? Zato što ju je, kažem vam, do kraja razumeo.

(Arahant II)

75. Monasi, monah koji je arahant… potpuno oslobođen krajnjim znanjem, neposredno zna zemlju kao zemlju. Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne zamišlja [sebe kao] zemlju, ne zamišlja [sebe] u zemlji, ne zamišlja [sebe odvojenog] od zemlje, ne zamišlja zemlju kao ’moje’, ne ushićuje se zemljom. A zašto? Zato što je oslobođen žudnje, zahvaljujući razaranju žudnje. [26]

76-98. On neposredno zna vodu kao vodu… Nibbānu kao nibbānu… A zašto? Zato što je oslobođen žudnje, zahvaljujući razaranju žudnje.

(Arahant III)

99. Monasi, monah koji je arahant… potpuno oslobođen krajnjim znanjem, neposredno zna zemlju kao zemlju. Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne zamišlja [sebe kao] zemlju, ne zamišlja [sebe] u zemlji, ne zamišlja [sebe odvojenog] od zemlje, ne zamišlja zemlju kao ’moje’, ne ushićuje se zemljom. A zašto? Zato što je oslobođen mržnje, zahvaljujući razaranju mržnje.

100-122. On neposredno zna vodu kao vodu… Nibbānu kao nibbānu… A zašto? Zato što je oslobođen mržnje, zahvaljujući razaranju mržnje.

(Arahant IV)

123. Monasi, monah koji je arahant… potpuno oslobođen krajnjim znanjem, neposredno zna zemlju kao zemlju. Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne zamišlja [sebe kao] zemlju, ne zamišlja [sebe] u zemlji, ne zamišlja [sebe odvojenog] od zemlje, ne zamišlja zemlju kao ’moje’, ne ushićuje se zemljom. A zašto? Zato što je oslobođen obmanutosti, zahvaljujući razaranju obmanutosti.

124-146. On neposredno zna vodu kao vodu… Nibbānu kao nibbānu… A zašto? Zato što je oslobođen obmanutosti, zahvaljujući razaranju obmanutosti.

(Tathāgata I)

147. Monasi, Tathāgata, [27] dostojni i potpuno probuđeni, neposredno zna zemlju kao zemlju. Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne zamišlja [sebe kao] zemlju, ne zamišlja [sebe] u zemlji, ne zamišlja [sebe odvojenog] od zemlje, ne zamišlja zemlju kao ’moje’, ne ushićuje se zemljom. A zašto? Zato što ju je, kažem vam, Tathāgata do kraja razumeo. [28]

148-170. On neposredno zna vodu kao vodu… Nibbānu kao nibbānu… A zašto? Zato što ju je, kažem vam, Tathāgata do kraja razumeo.

(Tathāgata II)

171. Monasi, Tathāgata, dostojni i potpuno probuđeni, neposredno zna zemlju kao zemlju. Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne zamišlja [sebe kao] zemlju, ne zamišlja [sebe] u zemlji, ne zamišlja [sebe odvojenog] od zemlje, ne zamišlja zemlju kao ’moje’, ne ushićuje se zemljom. A zašto? Zato što je razumeo da je ushićenje koren patnje, da sa bivanjem [kao uslovom] nastaje rođenje i da za šta god da nastane, postoji starost i smrt. [29] Zato, monasi, kažem vam, kroz potpuno razaranje, nestajanje, prestanak, odustajanje i odricanje od žudnje, Tathāgata je stigao do najvišeg, potpunog probuđenja.“ [30]

172-194. On neposredno zna vodu kao vodu… Nibbānu kao nibbānu… A zašto? Zato što je razumeo da je ushićenje koren patnje, da sa bivanjem [kao uslovom] nastaje rođenje i da za šta god da nastane, postoji starost i smrt. Zato, monasi, kažem vam, kroz potpuno razaranje, nestajanje, prestanak, odustajanje i odricanje od žudnje, Tathāgata je stigao do najvišeg, potpunog probuđenja.

Tako reče Blaženi. Ali monasi se ne obradovaše rečima Blaženog. [31]


Beleške

[1] Potpunija analiza ove važne i teške sutte može se naći u Bhikkhu Bodhi: Discourse on the Root of Existence. Tu je, sem prevoda sutte, i poduža analitička studija njezinog filozofskog značenja i mnogobrojni odlomci iz veoma korisne komentarske literature koja se oko nje nagomilala. Nanamolijev prevod ove sutte je vrlo problematičan; tako, iako sam zadržao dobar deo njegove terminologije, načinio sam sopstveni prevod sintakse, kako bih dao značenje koje je u skladu sa tradicionalnim tumačenjem i isto tako ga podržava originalni pali tekst. [Natrag]

[2] Komentar za MN objašnjava da je Buda izgovorio ovu suttu kako bi razvejao zabludu nastalu u pet stotina monaha u vezi sa njihovom erudicijom i intelektualnim ovladavanjem Budinog učenja. Ti monasi su ranije bili bramani, dobri znalci vedske literature, a Budini kriptični iskazi su možda imali nameru da stave na probu bramanska gledišta kojih su se oni još uvek držali. [Natrag]

[3] Sabbadhammamūlapariyāya. Potkomentar za MN objašnjava da je reč “sve” (sabba) ovde upotrebljena u ograničenom značenju „sva ličnost“ (sakkayasabba), to jest, njome su obuhvaćena sva stanja ili fenomeni (dhamma) unutar pet sastojaka bića podložnih vezivanju (videti MN 28.4). Transcendentna stanja – putevi, plodovi i nibbāna – isključeni su. „Koren svih stvari“ — to jest posebna stanja koja održavaju kontinuitet procesa sve novih egzistencija – potkomentar za MN objašnjava kao žudnju, obmanu i gledišta (koja jesu skriveni izvori „zamišljanja“), a njih sa svoje strane hrani neznanje, koje se u ovoj sutti sugeriše sintagmom „nije do kraja razumeo“. [Natrag]

[4] “Neuk, prost čovek” (assutavā puthuđđana) jeste obična, prosečan čovek, koji nema ni znanja, ni duhovnog interesa za Dhammu plemenitih, te sebi dopušta da njime vladaju mnoštvo mentalnih nečistoća I pogrešnih gledišta. Videti Bodhi: Discourse on the Root of Existence, str. 40-46. [Natrag]

[5] Pathaviṃ pathavito sañđānāti. Iako opažanje “zemlje kao zemlje” sugeriše viđenje objekta onakvim kakav jeste, što je cilj budističke meditacije uvida, iz konteksta je jasno da kada običan čovek opaža  “zemlju kao zemlju”, tu već postoji određena distorzija objekta, distorzija koja će narasti do potpuno pogrešnog tumačenja kada kognitivni proces uđe u fazu „zamišljanja“. Komentar za MN objašnjava da običan čovek uzima konvencionalni izraz „to je zemlja“ i, primenjujući ga na objekat, posmatra ga kroz „iskrivljenu percepciju (saññāvipallāsā). Ovo je tehnički izraz koji označava viđenje nečeg prolaznog kao trajnog, bolnog kao prijatnog, onoga što nije sopstvo kao sopstva i viđenje ružnog kao lepog (AN 4:49). [Natrag]

[6] Pali glagol “zamišlja” (maññati), od korena man-, “misliti”, često se koristi u pali suttama u značenju iskrivljenog mišljenja – misli koja svom objektu pripisuje karakteristike I značenje koji nisu izvedeni iz samog tog objekta, već iz subjektivnog zamišljanja. Ovakvo kongitivno iskrivljavanje uzrokovano zamišljanjem sastoji se, pojednostavljeno, od uplitanja egocentričnog ugla gledanja u samo iskustvo, koje je već pomalo iskrivljeno spontanim opažanjima. Prema komentarima, ovakvom aktivnošću zamišljanja upravljaju tri nečistoće, koje su i razlog za različite načine manifestovanja – žudnja (taṇhā), odmanutost (māna) i gledišta (diṭṭhi).

Komentar za MN parafrazira ovaj tekst ovako: „Pošto zemlju vidi iskrivljenom percepcijom, neuk čovek je kasnije posmatra – tumači ili opisuje – kroz filter sklonosti ka velikom umnožavanju (papañća) žudnje, obmane i gledišta, koje se ovde nazivaju 'zamišljanja'… On je shvata na različite načine, suprotne [stvarnosti]“.

Četiri načina zamišljanja (maññāna): Buda pokazuje da se zamišljanje nekog objekta može dogoditi na bilo koji od četiri načina, izraženih u tekstu četvorostrukim lingvističkim obrascem: akuzativ, lokativ, ablativ i prisvojna zamenica. Primarno značenje ovog obrasca – enigmatičnog i u paliju – čini se da je ontološko. Ja ga uzimam kao predstavljanje različitih načina na koji običan čovek pokušava da prida postojanje svom zamišljenom osećaju jastva, tako što će, ispod praga refleksije, uspostaviti vezu između sebe kao subjekta kognicije i posmatranog fenomena kao njezinog objekta. Prema datom četvoročlanom obrascu, ovaj odnos može biti direktna identifikacija („on zamišlja X“), nasleđivanje („on zamišlja u X“ , kontrast ili derivacija („on zamišlja od X“) ili jednostavno prisvajanje („on zamišlja X da je 'moje'“).

No, potrebno je pažljivo interpretirati ove sintagme. U pali tekstu ne postoji bilo kakav direktan objekat za drugi i treći način, što sugeriše da proces koji je na delu prilikom zamišljanja kreće sa dubljeg i optijeg nivoa od onoga koji je uključen u formiranje jednog eksplicitnog gledišta o sopstvu, kao što je to opisano na primer u  MN 2.8 ili MN 44.7.

Pošto zemlju vidi kao zemlju, on zamišlja [sebe kao] zemlju, zamišlja [sebe] u zemlji, zamišlja [sebe odvojenog] od zemlje, zamišlja zemlju kao ’moje’, ushićuje se zemljom. Tako se čini da aktivnost zamišljanja obuhvata čitav spektar subjektivnošću obojene kognicije, od impulsa i misli u kojima je osećaj ličnog identiteta još uvek u začetku, do razrađenih intelektualnih struktura u kojima je on potpuno objašnjen.

Peta sintagma „ushićuje se X-om“ eksplicitno povezuje zamišljanje sa žudnjom, za koju se drugde kaže da se „ushićuje sad tu, sad tamo“. Ovo, sem toga, ukazuje i na opasnost skrivenu unutar misaonih procesa običnog čoveka, jer je Buda žudnju označio kao izvor patnje.

Komentar za MN daje opsežne primere, kojima ilustruje sve različite oblike zamišljanja, a oni jasno pokazuju da je nameravani objekat zamišljanja zapravo neutemeljeni osećaj ega. [Natrag]

[7] Komentar za MN kaže da onaj ko potpuno razume zemlju postiže to uz pomoć tri tipa potpunog razumevanja: potpuno razumevanje znanog (ñātapariññā) – definisanje zemlje kao elementa uz pomoć njenih jedinstvenih karakteristika, funkcije, manifestacije i približnog uzroka; potpuno razumevanje kroz ispitivanje (tiraṇapariññā) – kontemplacija zemlje kao elementa uz pomoć tri opšte karakteristike prolaznosti, patnje i nepostojanja trajnog sopstva; i potpuno razumevanje napuštanja (pahānapariññā) – napuštanje želje i požude za zemljom kao elementom zahvaljujući uzvišenom putu (arahanta). [Natrag]

[8] Bhūta. Komentar za MN kaže da „bića“ ovde označavaju samo živa bića niže od neba četiri velika kralja, što je najniže nebo u području čulnog; viši stupnjevi živih bića pokriveni su terminima koji slede. Komentar za MN daje primere tri vrste zamišljanja za ovu situaciju na sledeći način: Kada biće postane vezano za druga biće kao posledica toga što ih vidi, čuje itd. ili želi da se preporodi među bićima određene kategorije, to je zamišljanje izazvano žudnjom. Kada sebe vidi kao superiornog, jednakog ili inferiornog u odnosu n druge, to je zamišljanje izazvano obmanutošću. A kada misli: „Bića su trajna, stabilna i večna“ itd., to je zamišljanje izazvano gledištima. [Natrag]

[9] Komentar za MN: Ovde se misli na božanstva koja žive u nebeskim svetovima unutar područja šest čula, izuzev Māre i njegove pratnje u nebeskom svetu božanstava koja poseduju moć nad tvorevinama drugih bića. Videti opis budističke kosmologije u Uvodu, str. 45-48. [Natrag]

[10] Prađāpati, “gospodar stvaranja”, jeste u Vedama naziv za Indru, Agnija itd., kao najviše među vedskim božanstvima. Ali prema komentaru za MN, Pađāpati je ovde ime za Māru, zato što je on gospodar ovog „pokolenja“ (pađā) sačinjenog od živih bića. [Natrag]

[11] Brahmā ovde je Mahābrahmā, prvo božanstvo koje će se roditi na početku novog kosmičkog ciklusa i čiji životni vek traje čitav taj ciklus. Savetnici Bramini i pratnja Bramina – druga božanstva, čiji je položaj određen dostizanjem prvog zadubljenja – takođe su uključeni. [Natrag]

[12] Komentar za MN: Ovim pojmom bi sva bića koja žive na nivou drugog zadubljenja – božanstva ograničene svetlosti i božanstva neograničen svetlosti – trebalo da budu obuhvaćena, jer se svi oni nalaze na istom nivou. [Natrag]

[13] Komentar za MN: Ovim pojmom bi sva bića koja žive na nivou trećeg zadubljenja – božanstva ograničene slave i božanstva nemerljive slave – trebalo da budu obuhvaćena. [Natrag]

[14] Ovo su božanstva na nivou četvrtog zadubljenja. [Natrag]

[15] Abhibhū. Komentar za MN kaže kako ovaj termin označava neopažljivi svet, nazvan tako zato što gospodari (abhibhavati) nad četiri nematerijalna sastojka. Ovo označavanje se čini proizvoljnim, naročito zbog toga što je reč „abhibhū” imenica muškog roda u jednini. Na jednom drugom mestu (MN 49.5) ova reč javlja se kao deo zahteva Baka Brame za teokratskom hegemonijom, pa ipak, komentar za MN odbacuje poistovećivanje Abhibhū sa Bramom ovde kao suvišno. [Natrag]

[16] Ovaj i naredna tri odeljka bave se zamišljanjem u vezi sa četiri nematerijalna nivoa egzistencije – što su kosmološki pandani sa četiri nematerijalna meditativna postignuća. Sa odeljkom 18 je podela zamišljanja na osnovu nivoa egzistencije završena. [Natrag]

[17] U ova četiri odeljka fenomeni koji čine osobu razmatraju se kao objekti percepcije klasifikovani u četiri kategorije viđenog, čutog, opaženog i spoznatog. Ovde opaženo (muta) označava informacije koje dolaze putem mirisa, ukusa i dodira, spoznato (viññāta) informacije koje dolaze putem introspekcije, apstraktnog mišljenja i imaginacije. Ovi objekti opažanja su „zamišljeni“ kada ih shvatamo kao „moje“, „ja“ i „sopstvo“ ili na načine koji generišu žudnju, obmanutost i gledišta. [Natrag]

[18] U ovom i narednom odeljku se fenomeni koji čine osobu se tretiraju dvojako – kroz jedinstvo i kroz razolikost. Naglasak na jedinstvu (ekatta), objašnjava komentar za MN, karakterističan je za one koji dostižu đhāne, jer se tada um fokusira na jedan objekat. Naglasak na raznolikosti (nānatta) preovlađuje u slučaju onoga ko ih nije još dostigao, jer mu nedostaje dominantno ujedinjujuće iskustvo đhāna. Zamišljanja koja naglašavaju raznolikost dolaze do izražaja u filozofijama pluralizma, a one koje naglašavaju jedinstvo u filozofijama monističkog tipa. [Natrag]

[19] U ovom odeljku fenomeni koji čine osobu su sakupljeni i prikazani kao jednostruki. Ova ideja totaliteta može činiti osnovu za filozofije panteističkog ili monističkog tipa, u zavisnosti od relacije postavljene između sopstva i svega. [Natrag]

[20] Komentar za MN razume da se „nibbāna“ ovde odnosi na pet vrsta „vrhovne nibbāne ovde i sada“, što je samo jedan od šezdeset dva pogrešna gledišta izložena u Brahmađāla sutti (DN 1.3.19-25), to jest nibbāna izjednačena sa potpunim užitkom u zadovoljstvima čula ili sa četiri đhāne. Uživajući u tom stanju, ili priželjkujući ga, on je zamišlja vođen žudnjom. Gordeći se kada ga dosegne, on je zamišlja gonjen obmanutošću. Smatrajući da je ta zamišljena nibbāna trajna itd., on je zamišlja gonjen svojim gledištima. [Natrag]

[21] Sekha, učenik na putu višeg vežbanja, jeste onaj ko je dostigao bilo koji od tri niža nivoa svetosti – ulazak u tok, jednom-povratnik ili ne-povratnik – ali još uvek mora da vežba kako bi stigao do cilja, stupnja arahanta, što je i najbolja zaštita od ropstva. MN 53 izlaže put vežbanja kojim on mora da ide. Arahant se nekada opisuje kao asekha, onaj ko je otišao iza vežbanja, u smislu da je završio vežbanje na plemenitom osmostrukom putu. [Natrag]

[22] Treba zapaziti da, dok se za običnog čoveka kaže da vidi svako od područja, za onog ko je na putu višeg vežbanja se kaže da ih neposredno zna (abhiđānāti). Komentar za MN objašnjava da ih on zna potpunim znanjem, zna ih u skladu sa njihovom pravom prirodom kao prolazna, patnju i bez trajnog sopstva. [Natrag]

[23] Učenika na putu višeg vežbanja Buda hrabri da se uzdrži od zamišljanja i ushićenja, zato što sklonosti ka tim mentalnim procesima još uvek postoje u njemu. Kada dostigne stupanj ulaska u tok, on je iskorenio okov uverenja u postojanje sopstva i tako nije više u stanju da zamišlja vođen pogrešnim gledištima. Ali nečistoće žudnje i zamišljanja bivaju uklonjene samo na putu arahanta i otuda sekha ostaje ranjiv prema onim zamišljanjima koja se još uvek mogu pojaviti u njemu. I dok je neposredno znanje (abhiññā) područje na kojem se kreću i sekha i arahant, potpuno razumevanje (pariññā) jeste područje isključivo za arahanta, pošto podrazumeva potpuno napuštanje mentalnih nečistoća. [Natrag]

[24] Ovo je standardni opis arahant, ponovljen u mnogim suttama. [Natrag]

[25] Kada je neznanje uklonjeno dostizanjem potpunog razumevanja, najsitnije sklonosti ka žudnji i obmanutosti su takođe iskorenjene. Otuda arahant više ne može zapasti u zamišljanje i ushićenje. [Natrag]

[26] Ovaj odeljak i naredna dva treba da pokažu kako arahant ne zamišlja, ne samo zbog potpunog razumevanja nekog objekta, već i zato što je iskorenio tri štetna korena – žudnju (ili pohlepu), mržnju i obmanutost. Sintagma „oslobođen žudnje, zahvaljujući razaranju žudnje“ je upotrebljena da naglasi kako arahant nije tek privremeno bez žudnje, već da ju je razorio na najosnovnijem nivou. Slično je i sa mržnjom i obmanutošću. [Natrag]

[27] O ovoj reči, epitetu koji Buda najčešće koristi kada govori o sebi, videti Uvod, str. 24. Komentari daju dugu i detaljnu etimologiju, u koju pokušavaju da uguraju praktično čitavu Dhammu. Taj deo preveden je u Bhikkhu Bodhi, Discourse on the Ail-Embracing Net of Views, pp. 331-44. [Natrag]

[28] Pariññātantaṃ  tathāgatassā. Komentar za MN elaborira: “potpuno shvaćen do zaključka, potpuno shvaćen do granice, potpuno shvaćen bez ostatka”. Dalje objašnjava da iako su Buda i njegovi učenici arahanti slični po napuštanju svih nečistoća, postoji razlika u obimu njihovog potpunog razumevanja: dok učenici mogu dostići nibbānu pošto su stekli uvid u tek ograničen broj tvorevina, Bude potpuno razumeju sve tvorevine bez izuzetka. [Natrag]

[29] Ova rečenica je vrlo sažeta formula uslovljenog nastanka (paṭićća samuppāda) , koja se obično sastoji od dvanaest elemenata (kao u MN 38). Kako se tumači u komentaru za MN, „ushićenje“ jeste žudnja za prethodnim životom, na osnovu kojeg je nastala „patnja“ pet sastojaka bića u sadašnjem životu, „bivanje“ je karmički određujući aspekt sadašnjeg života koji uzrokuje buduće rođenje i za njim slede buduće starenje i smrt. Ovaj deo pokazuje zašto je Buda odbacio zamišljanje kao način pronicanja u uslovljeni nastanak u noći svog probuđenja. Pominjanje „ushićenja“ (nandi) kao korena patnje u vezi je sa naslovom ove sutte; međutim, povezivanjem sa ranijom tvrdnjom da se neuk čovek ushićuje zemljom itd., pokazuje se da je patnja krajnja posledica ushićenja. [Natrag]

[30] Komentar za MN sled ideja objašnjava na sledeći način: Tathāgata ne zamišlja zemlju i ne ushićuje se zemljom zato što je razumeo da je ushićenje koren patnje. Dalje, razumevši uslovljeni nastanak, potpuno je napustio žudnju ovde nazvanu „ushićenje“ i dostigao potpuno probuđenje. Kao rezultat toga, on ne zamišlja zemlju, niti se ushićuje zemljom. [Natrag]

[31] Monasi se nisu obradovali Budinim rečima, verovatno zato što je ovaj govor zašao suviše duboko u osetljivo područje njihovih obmana, a možda i u ostatke njihovih bramanskih gledišta. Kasnije, kaže na komentar za MN, kada je njihov ponos bio ukroćen, Buda je istim monasima izrekao Gotamaka suttu (AN 3:123) i još dok ju je govorio svi oni postadoše arahanti. [Natrag]