Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 10

Satipatthāna sutta
Govor o temeljima sabranosti


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. [1] Jednom je prilikom Blaženi boravio među Kuruima, kraj grada po imenu Kammasadhamma. [2] Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi". "Da, gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

2. "Monasi, postoji direktan put [3] ka pročišćenju bića, ka prevladavanju žalosti i naricanja, ka nestanku bola i tuge, ka izbijanju na pravu stazu, ka dostizanju nibbāne — a taj put su četiri temelja sabranosti. [4]

3. A koja su to četiri temelja? Tako, monasi, monah [5] boravi i kontemplira telo kao telo, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. [6] Boravi on i kontemplira osećaje kao osećaje, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira um kao um, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. [7]

[A. KONTEMPLACIJA TELA]

(1. Sabranost na dah)

4. A kako to, monasi, monah boravi i kontemplira telo kao telo? Tako što, ode u šumu, u podnožje nekog drveta ili u praznu kolibu; seda nogu prekrštenih, tela uspravnog i ustali svoju pažnju pred sobom; neprekidno sabran, on udiše i, neprekidno sabran, on izdiše. Udišući dugi dah, on zna 'Sada udišem dugi dah'; izdišući dugi dah, on zna 'Sada izdišem dugi dah'; udišući kratak dah, on zna 'Sada udišem kratak dah'; izdišući kratak dah, on zna ' Sada izdišem kratak dah'. [8] Ovako sebe vežba: 'Osećajući čitavo telo, udisaću'; ovako sebe vežba: 'Osećajući čitavo telo, izdisaću'. [9] Ovako sebe vežba: 'Smirujući telesni sklop, udisaću'; ovako sebe vežba: 'Smirujući telesni sklop, izdisaću'. [10] Kao što vešti drvodelja ili njegov pomoćnik, kad pravi dugi okret zna: 'Sad pravim dugi okret', ili kad pravi kratki okret zna: 'Sad pravim kratki okret', isto tako i monah udišući dugi dah zna: 'Sada udišem dugi dah'… ovako sebe vežba: 'Smirujući čitavo telo, izdisaću'.

(Uvid)

5. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar ili kontemplira telo kao telo izvan ili kontemplira telo kao telo i unutar i izvan. [11] Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u telu, boravi i kontemplira faktore nestanka u telu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u telu. [12] Ili je sabranost na činjenicu 'postoji telo' u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. [13] Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.  

(2. Četiri položaja tela)

6. I opet, monasi, kada hoda monah zna: 'Hodam'; kada stoji zna: 'Stojim', kada sedi zna: 'Sedim'; kad leži zna: 'Ležim'; svestan je i svakog drugog položaja tela. [14]

7. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo. 

(3. Jasno razumevanje)

8. I opet, monasi, kad odlazi i kad dolazi monah primenjuje jasno razumevanje; [15] kad gleda pravo i kad gleda u stranu, primenjuje on jasno razumevanje; kad savija i kad pruža (svoje udove), primenjuje on jasno razumevanje; kad nosi na sebi ogrtač i u ruci posudu za prošenje hrane, primenjuje on jasno razumevanje, kad jede, pije, žvaće i oseća ukus hrane, primenjuje on jasno razumevanje; kad obavlja nuždu, primenjuje on jasno razumevanje; kad hoda, stoji, sedi, leže da spava, budi se, govori i ćuti, primenjuje on jasno razumevanje.

9. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo. 

(4. Neprivlačnost tela)

10. I opet, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu, od peta nagore i od temena nadole, zatvorenom u kožu i prepunom nečistoće, ovako: 'Ovo je telo načinjeno od: kose, malja, noktiju, zuba, kože, mesa, tetiva, kostiju, koštane srži, bubrega, srca, jetre, membrana, slezine, pluća, creva, crevne opne, želuca i njegovog sadržaja, izmeta, žuči, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoće, pljuvačke, slina, tečnosti u zglobovima, mokraće.' [16] Baš kao da je reč o vreći punoj raznog zrnevlja kao što su zob, pirinač, grašak, susam, žito, te čovek sa dobrim vidom, odvezavši je, prebira po njoj: 'Ovo je zob, ovo je pirinač, ovo je grašak, ovo je susam, ovo je žito'. Isto tako, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu, od glave do pete, zatvorenom u kožu i prepunom nečistoće: 'Ovo je telo sačinjeno od: kose … mokraće'.

11. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo. 

(5. Elementi)

12. I opet, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo položaju i o njegovim primarnim elementima: 'U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha.' [17] Kao što vešti mesar ili njegov pomoćnik, pošto je zaklao kravu i isekao je, iznosi meso na prodaju na raskrsnici četiri glavna puta, isto tako monah razmišlja upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo položaju i o njegovim primarnim elementima. 'U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha'.

13. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo. 

(6-14. Devet kontemplacija na groblju)

14. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo jedan dan posle smrti, dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto i pomodrelo, iz kojeg curi gnoj, bačeno na mesto za spaljivanje, monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: 'Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'. [18]

15. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo. 

16. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, koje su raskomadali vrane, jastrebovi, lešinari, čaplje, divlji psi, leopardi, tigrovi, šakali ili različiti crvi, monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: 'Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'.

17. … Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo. 

18-24. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, od kojeg je ostao jedino kostur i tek ponegde malo mesa i mrlje krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive… jedino kostur i ponegde mrlje krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive… jedino kostur, bez mesa i krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive… razbacane kosti na sve strane – ovde kosti ruke, onde kosti stopala, potkolenice, butne kosti, karlica, kičma, lobanja… jedino kosti razbacane svuda unaokolo, ovde kost ruke, tamo kost noge, ovde potkolenica, tamo butna kost, ovde karlica, tamo kičma, ovde rebro, tamo grudna kost, ovde podlaktica, tamo nadlaktica, ovde vrat, tamo vilica, ovde zubi, tamo lobanja — monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: 'Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'. [19]

25. … Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo. 

26-30. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, od kojeg su ostale jedino izbledele kosti, bele poput školjke… gomila kostiju stara više od godinu dana… kosti koje trunu i pretvaraju se u prašinu, monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: 'Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'.

(Uvid)

31. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar ili kontemplira telo kao telo izvan ili kontemplira telo kao telo i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u telu, boravi i kontemplira faktore nestanka u telu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u telu. Ili je sabranost na činjenicu 'postoji telo' u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo. 

[B. KONTEMPLACIJA OSEĆAJA]  

32. A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira osećaje kao osećaje? [20] Kad oseti prijatan osećaj, monah zna: 'Osećam prijatan osećaj'; kad oseti bolan osećaj, on zna: 'Osećam bolan osećaj'; kad oseti ni-bolan-ni-prijatan osećaj, on zna: 'Osećam ni-bolan-ni-prijatan osećaj'. Kad oseti nizak prijatan osećaj, on zna: 'Osećam nizak prijatan osećaj'; kad oseti uzvišen prijatan osećaj, on zna: 'Osećam uzvišen prijatan osećaj'; kad oseti nizak bolan osećaj, on zna: 'Osećam nizak bolan osećaj'; kad oseti uzvišen bolan osećaj, on zna: 'Osećam uzvišen bolan osećaj'; kad oseti nizak ni-bolan-ni-prijatan osećaj, on zna: 'Osećam nizak ni-bolan-ni-prijatan osećaj'; kad oseti uzvišen ni-bolan-ni-prijatan osećaj, on zna: 'Osećam uzvišen ni-bolan-ni-prijatan osećaj'.

(Uvid)

33. Tako on boravi i kontemplira osećaje kao osećaje unutar ili kontemplira osećaje kao osećaje izvan ili kontemplira osećaje kao osećaje i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u osećajima, boravi i kontemplira faktore nestanka u osećajima, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u osećajima. [21] Ili je sabranost na činjenicu 'postoji osećaj' u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira osećaj kao osećaj. 

[C. KONTEMPLACIJA UMA]  

34. A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira um kao um? [22] Tako što, kada se u umu pojavi požuda, monah zna da je to požuda, a kada u umu nema požude, da je to um bez požude. On zna kada se u umu pojavi mržnja, da je to mržnja, a kada u umu nema mržnje, da je to um bez mržnje. On zna kada se u umu pojavi obmanutost, da je to obmanutost, a kada u umu nema obmanutosti, da je to um bez obmanutosti. On zna zgrčen um kao zgrčen um, a rastresen um kao rastresen um. On zna ushićen um kao ushićen um, a neushićen um kao neushićen um. On zna nadmašiv um kao nadmašiv um, a nenadmašiv um kao nenadmašiv um. On zna skoncentrisan um kao skoncentrisan um, a neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. On zna oslobođen um kao oslobođen um, a neoslobođenum kao neoslobođen um. [23]

(Uvid)

35. Tako on boravi i kontemplira um kao um unutar ili kontemplira um kao um izvan ili kontemplira um kao um i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u umu, boravi i kontemplira faktore nestanka u umu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u umu. [24] Ili je sabranost na činjenicu 'postoji um' u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira um kao um. 

[D. KONTEMPLACIJA OBJEKATA UMA (DHAMMA)]  

(1. Pet prepreka)

36. A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma (dhamma)? [25] Tako što monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet prepreka. [26] A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet prepreka? Tako što, kada se u njemu javi čulna želja, monah razume: 'U meni je čulna želja', ili kada čulne želje nema, on razume: 'U meni nema čulne želje'. On takođe razume kako se pojavljuje još nepostojeća čulna želja; on razume kako se postojeća čulna želja napušta; i on razume kako se napuštena čulna želja u budućnosti više ne pojavljuje.

Kada se u njemu javi ljutnja, monah razume: 'U meni je ljutnja', ili kada ljutnje nema, on razume: 'U meni nema ljutnje'. On razume kako se još nepostojeća ljutnja pojavljuje; on razume kako se postojeća ljutnja napušta; i on razume kako se napuštena ljutnja u budućnosti više ne pojavljuje. Kada se u njemu jave lenjost i tromost, monah razume: 'U meni su lenjost i tromost', ili kada lenjosti i tromosti nema, on razume: 'U meni nema lenjosti i tromosti'. On razume kako se još nepostojeća lenjost i tromost pojavljuju; on razume kako se postojeća lenjost i tromost napuštaju; i on razume kako se napuštena lenjost i tromost u budućnosti više ne pojavljuju. Kada se u njemu jave uznemirenost i kajanje, monah razume: 'U meni su uznemirenost i kajanje', ili kada uznemirenosti i kajanja nema, on razume: 'U meni nema uznemirenosti i kajanja'. On razume kako se još nepostojeći uznemirenost i kajanje pojavljuju; on razume kako se postojeći uznemirenost i kajanje napuštaju; i on razume kako se napušteni uznemirenost i kajanje u budućnosti više ne pojavljuju. Kada se u njemu javi sumnja, monah razume 'U meni je sumnja', ili kada sumnje nema, on razume: 'U meni nema sumnje'. On razume kako se još nepostojeća sumnja pojavljuje; on razume kako se postojeća sumnja napušta; i on razume kako se napuštena sumnja u budućnosti više ne pojavljuje.

(Uvid)

37. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar ili kontemplira objekte uma kao objekte uma izvan ili kontemplira objekte uma kao objekte uma i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u objektima uma, boravi i kontemplira faktore nestanka u objektima uma, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u objektima uma. Ili je sabranost na činjenicu 'postoji objekat uma' u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma. 

(2. Pet sastojaka)

38. I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bića podložnih prijanjanju. [27] A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bića podložnih prijanjanju?  Tako što razume na ovaj način: 'Ovakav je materijalni oblik, ovakav je nastanak materijalnog oblika, ovakvo je nestajanje materijalnog oblika; ovakav je osećaj, ovakav je nastanak osećaja, ovakvo je nestajanje osećaja; ovakav je opažaj, ovakav je nastanak opažaja, ovakvo je nestajanje opažaja; ovakvi su mentalni obrasci, ovakav je nastanak mentalnih obrazaca, ovakvo je nestajanje mentalnih obrazaca; ovakva je svest, ovakav je nastanak svesti, ovakvo je nestajanje svesti.'

39. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar, izvan ili i unutar i izvan. Boravi i kontemplira faktore nastanka u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore nestanka u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u objektima uma. Ili je njegova sabranost na činjenicu 'ovo su objekti uma' učvršćena u meri neophodnoj za znanje i sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako zaista, monasi, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bića podložnih prijanjanju.

(3. Šest osnova čula)

40. I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula. [28] A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula? Tako što, monasi, monah razume oko, razume vidljive oblike i razume okov koji nastaje u vezi sa to dvoje (oko i oblici); on razume kako se još nepostojeći okov pojavljuje; razume kako se postojeći okov napušta; i razume kako se napušten okov u budućnosti više ne pojavljuje. On razume uvo i zvuk … nos i mirise … jezik i ukuse … telo i dodire … um i objekte uma i razume okov koji nastaje u vezi sa to dvoje; on razume kako se još nepostojeći okov pojavljuje; razume kako se postojeći okov napušta; i razume kako se napušten okov u budućnosti više ne pojavljuje.

41. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula.

(4. Sedam elemenata probuđenja)

42. I opet monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuđenja. [29] A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuđenja? Tako što, monasi, kada svesnost kao elemenat probuđenja postoji u njemu, monah razume: 'U meni je svesnost kao elemenat probuđenja'; ili kada svesnosti kao elementa probuđenja u njemu nema, on razume: 'U meni nema svesnosti kao elementa probuđenja'. I on razume kako se još nepostojeća svesnost kao elemenat probuđenja pojavljuje;  i kako se već nastala svesnost kao elemenat probuđenja dalje do savršenstva razvija.

Kada je istraživanje pojava kao elemenat probuđenja u njemu… [30] Kada je istrajnost kao elemenat probuđenja u njemu… Kada je radost kao elemenat probuđenja u njemu… Kada je smirenost kao elemenat probuđenja u njemu… Kada je koncentracija kao elemenat probuđenja u njemu… Kada je uravnoteženosti kao elemenat probuđenja u njemu, monah razume: 'U meni je uravnoteženost kao elemenat probuđenja'; ili kada uravnoteženosti kao elementa probuđenja u njemu nema, on razume: 'U meni nema uravnoteženosti kao elementa probuđenja'. I on razume kako još nenastala uravnoteženost kao elemenat probuđenja nastaje; i kako se već nastala uravnoteženost kao elementa probuđenja dalje do svog savršenstva razvija. [31]

43. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuđenja. 

(5. Četiri plemenite istine)

44. I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive četiri plemenite istine. [32] A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive četiri plemenite istine? Tako što, monasi, monah razume u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je patnja'; razume u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je uzrok patnje'; razume u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je prestanak patnje'; razume u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je put koji vodi ka prestanku patnje'.

(Uvid)

45. Tako monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar, izvan ili i unutar i izvan. Boravi i kontemplira faktore nastanka u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore nestanka u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u objektima uma. Ili je njegova sabranost na činjenicu 'ovo su objekti uma' učvršćena u meri neophodnoj za znanje i sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive četiri plemenite istine.

(E. Zaključak)

46. Zaista, monasi, ko god bude vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom sedam godina, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezanosti, stanje ne-povratnika. [33

To važi za sedam godina, monasi. Ako bi neko vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom šest godina … pet godina … četiri godine … tri godine … dve godine … godinu, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje ovde i sada ili, ako je još preostalo vezanosti, stanje ne- povratnika.

To važi za godinu, monasi. Ako bi neko vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom sedam meseci … šest meseci … pet meseci … četiri meseca … tri meseca … dva meseca … mesec … pola meseca, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezanosti, stanje ne-povratnika.

To važi za pola meseca, monasi. Ako bi neko vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom sedam dana, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezanosti, stanje ne-povratnika.

47. Zbog toga je rečeno: 'Monasi, postoji direktan put ka pročišćenju bića, ka prevladavanju žalosti i naricanja, ka nestanku bola i tuge, ka izbijanju na pravu stazu, ka dostizanju nibbāne — a taj put su četiri temelja sabranosti'."

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleška (Bhikkhu Bodhi)

[1] Ovo je jedan od najvažnijih govora u okviru Pali kanona, koji sadrži najcelovitiji opis direktnog puta ka budističkom cilju. Praktično identičan govor može se naći i u DN 22, samo sa dodatkom analize četiri plemenite istine, što je i doprinelo da taj govor postane duži i bude uvršten u Zbirku dugih govora. Inače, ovaj govor, njegove komentare i mnogobrojne odlomke iz njegovih teških, ali korisnih potkomentara sakupio je Soma Thera u knjizi The Way of Mindfulness. Vrlo čitljiv prevod govora, uz dodatak savremenih tumačenja koji se ističu svojom jasnoćom i dubinom, moguće je naći u knjizi Nyanaponika Thera: Budistička meditacija. [Natrag]

[2] Neki proučavaoci tvrde da se taj grad nalazio u blizini današnjeg Delhija. [Natrag]

[3] U pali tekstu stoji: "ekayano ayam bhikkhave maggo" i skoro svi prevodioci razumeju ovo kao tvrdnju da je satipatthana jedini put. Tako poštovani Soma Thera prevodi: "Ovo je jedini put, o monasi", a poštovani Nyanaponika: "Samo je ovo put, o monasi". Nyanamoli, međutim, ukazuje da ekayana magga u MN 12.37-42 ima nedvosmisleno kontekstualno značenje "put koji vodi samo u jednom pravcu", te je tako i preveo taj odlomak. Izraz koji se ovde koristi "direktan put" pokušava takođe da sačuva to značenje kroz nešto sažetiju sintagmu. Komentar za MN objašnjava ekayana magga kao jedinstvenu stazu, koja se ne račva; kao put kojim svako sam za sebe treba da ide, sam, bez pratioca; i kao put koji ide samo do jednog cilja, nibbāne. Iako nema ni kanonske, ni komentarske osnove za ovakvo gledište, može se reći da je satipatthāna nazvana ekayana magga, direktan put, kako bi se razlikovala od onog pristupa meditativnom postignuću koje ide kroz đhane ili brahmavihare. Iako i oni mogu voditi do nibbāne, to nije neminovno, već mogu voditi i ka sporenim stazama, dok satipatthāna neizbežno vodi do konačnog cilja. [Natrag]

[4] Reč satipatthāna je složenica. Prvi deo sati izvorno je značio "sećanje", ali u pali budističkoj upotrebi daleko češće nosi značenje pažljivosti usmerene ka sadašnjem trenutku — otuda se često prevodi kao "svesnost" ili "sabranost". Drugi deo složenice se objašnjava na dva načina: ili kao skraćeni oblik reči upatthana, koja znači "postavljanje" ili "utvrđivanje" — ovde, sabranosti; ili kao patthana, što znači "područje" ili "temelj" — opet, sabranosti. Tako četiri satipatthane možemo razumeti ili kao četiri načina da se uspostavi sabranost ili kao četiri objektivna područja ka kojima je usmerena sabranost, o čemu će opširno biti reči u ostatku sutte. Prvi način se čini etimološki korektna derivacija (potvrđena i sanskritskom verzijom iste reči (smtyupasthana), ali pali su komentatori, iako priznaju oba objašnjenja, skloniji ovom drugom. [Natrag]

[5] Komentar za MN kaže da u ovom kontekstu termin "bhikkhu" = monah, označava osobu koja iskreno nastoji ka u praksi primenjuje učenje. "Ko god preduzme ovu praksu… ovde je obuhvaćen pojmom 'bhikkhu'." [Natrag]

[6] Ponavljanje u sintagmi "kontemplira telo kao telo" (kaye kayanupassi), prema komentaru za MN, ima za cilj da precizno odredi objekat kontemplacije i da izoluje taj objekat od drugih sa kojima bi on mogao biti pobrkan. Tako, u ovom vežbanju, telo treba kontemplirati kao takvo, a ne svoje ideje, osećaje i emocije vezane za telo itd. Ova sintagma takođe znači da telo treba kontemplirati jednostavno kao telo, a ne kao muškarca, ženu, sopstvo ili živo biće. Slične opaske odnose se i na ponavljanje u slučaju ostala tri temelja sabranosti. "Gramzivost i odbojnost", kaže komentar za MN, odnose se na čulnu želju i ljutnju, osnovne prepreke koje treba prevazići da bi praksa bila uspešna, a nabrojane su niže u pasusu 36. [Natrag]

[7] Struktura ove sutte je prilično jednostavna. Posle uvoda, glavni deo sutte podeljen je na četiri dela, svaki za jedan od temelja sabranosti:

I Kontemplacija tela, koja obuhvata četrnaest vežbi: sabranost na dah; kontemplacija četiri osnovna položaja tela; puna svesnost; pažnja ka odvratnosti; pažnja ka elementima; i devet "kontemplacija na mestu za kremaciju" — razmišljanje o leševima u različitim stupnjevima raspadanja.
II Kontemplacija osećaja, smatra se jednom vežbom.
III Kontemplacija uma, takođe se smatra jednom vežbom.
IV Kontemplacija objekata uma, koja ima pet pododeljaka: pet prepreka; pet sastojaka; šest osnova čula; sedam sastojaka probuđenja; i četiri plemenite istine.

Tako ova sutta, sve u svemu, izlaže dvadeset jednu vežbu kontemplacije. Svaka vežba sa svoje strane ima dva vida: osnovna vežba, koja je prvo objašnjena, i dodatak o uvidu (u suštini isti za sve vežbe), koji pokazuje kako tu kontemplaciju treba razvijati ka produbljivanju razumevanja fenomena koji se istražuje.
Na kraju, sutta zaključuje tvrdnjom kojom Buda lično jamči efikasnog ovog metoda, tvrdeći da će plodovi upornog vežbanja biti ili stanje arahanta ili ne-povratnika. [Natrag]

[8] Vežba sabranosti na disanje (anapanasati) ne podrazumeva bilo kakav svestan pokušaj da se reguliše disanje, kao što je to slučaj u hatha jogi, već neprekidan napor da se pažnja fiksira na dah, dok se on kreće svojim prirodnim ritmom. Sabranost se uspostavlja u delu oko nozdrva ili u trouglu između korena nosa i ivice gornje usne, gde god da se kretanje vazduha oseća najbolje; dužina daha biva registrovana, ali ne i svesno kontrolisana. Potpuno razvijanje ovog metoda meditacije izloženo je u MN 118. Zbirka tekstova o ovoj temi može se pronaći u Bhikkhu Nanamoli: Mindfulness of Breathing. Videti takođe Visuddhimagga VIII, 145-244. [Natrag]

[9] Komentar za MN: "Sintagma "osećajući čitavo telo" (sabbakāyapatisamvedī) znači da meditant postaje svestan svakog udaha i izdaha u njihove tri faze: početak, sredina i kraj." Postoji i drugo tumačenje, da se polje pažnje zapravo širi dok ne obuhvati čitavo telo. [Natrag]

[10] "Telesni sklop " (kayasankhara) se definiše u MN 44.13 kao samo udisanje i izdisanje. Tako, objašnjava komentar za MN, sa uspešnim razvijanjem ove prakse, meditantov dah postaje sve tiši, mirniji i ujednačeniji. [Natrag]

[11] Komentar za MN: "Unutar": kontempliranje disanja u sopstvenom telu. "Izvan": kontempliranje disanja kako se događa u telu nekog drugog. "Unutar i izvan": kontempliranje disanja u sopstvenom telu i u telu drugog naizmenično, uz neprekinutu sabranost. Slično objašnjenje odnosi se na refren koji sledi iza svakog od narednih odeljaka, izuzev što kod kontemplacije osećaja, uma i objekata uma, kontemplacija izvan za one koji nemaju telepatske moći mora biti na osnovu posrednog zaključivanja. [Natrag]

[12] Komentar za MN: "Faktori nastanka” (samudāyadhamma) za telo jesu uzroci zbog kojih telo nastaje — a to su neznanje, žudnja, kamma i hrana — zajedno sa neprekidnim, iz trenutka u trenutak, nastankom materijalnih fenomena unutar tela. U slučaju sabranosti na dah, komentari pominju još jedan dodatni faktor, a to je fiziološki sistem za disanje. "Faktori nestanka" (vayadhamma) za telo jesu nestanak uzroka i istovremeno propadanje materijalnih fenomena unutar tela. [Natrag]

[13] Komentar za MN: Radi sve šireg i sve dubljeg znanja i svesnosti. [Natrag]

[14] Znanje o položajima tela koji se pominju u ovoj vežbi nije uobičajeno prirodno znanje naše telesne aktivnosti, već bliža, neprekidna i pomnija svesnost tela u kojem god da se položaju nađe, udružena sa analitičkim ispitivanjem koje ima za cilj da razveje obmanu sopstva kao onoga ko upravlja ovim kretanjem tela. [Natrag]

[15] Sampađāñña, jasno razumevanje, u komentarima se analizira kroz četiri tipa: puna svesnost cilja nekog postupka; puna svesnost prikladnosti načina na koji nešto radimo; puna svesnost domena, to jest nenapuštanje objekta meditacije tokom svakodnevnih poslova; i puna svesnost stvarnosti, znanje da iza naših aktivnosti ne postoji neko nepromenljivo sopstvo. Videti Soma Thera: The Way of Mindfulness, str. 60-100; Nyanaponika Thera: Budistička meditacija, str. 46-55.) [Natrag]

[16] U kasnijim pali komentarima u gornju listu je posle izmeta dodat i mozak, kao bi nastala lista od 32 dela. Ova meditativna praksa je detaljno objašnjena u Visuddhimaggi, VIII, 42-144. [Natrag]

[17] Ova četiri elementa budistička tradicija objašnjava kao osnovne atribute materije — čvrstina, kohezija, toplota i vibriranje. Detaljno objašnjenje nalazi se u Visuddhimaggi, XI, 27-117. [Natrag]

[18] Izraz "kao kad bi " (seyyathapi) sugeriše da ova meditacija, kao i one koje slede, ne moraju biti zasnovane na stvarnom posmatranju leša u stanju raspadanja, već je moguće vežbati i za zamišljenom slikom. “Isto ovo telo” je, naravno, telo samog meditanta. [Natrag]

[19] Svaki od četiri vrste leševa koji se ovde pominju, kao i tri vrste nešto niže, mogu se uzeti kao poseban i sam po sebi dovoljan objekat meditacije; ili se čitav niz može koristiti kao progresivna serija kojom se u um usađuje ideja prolaznosti i neodrživosti tela. Ova progresija nastavlja se u pasusima 26-30. [Natrag]

[20] Osećaj (vedana) označava afektivni kvalitet iskustva, telesnog i mentalnog, i može biti prijatan, neprijatan ili neutralan, tj. neutralan osećaj. Primeri "profanih" i "transcendentnih" oblika ovih osećaja dati su u MN 137.9-15 pod rubrikom šest vrsta radosti, žalosti i spokojstva zasnovanih kako na svetovnom životu, tako i na odvraćenosti od ovoga sveta. [Natrag]

[21] Faktori nastanka i nestanka u osećaju su isti oni kao i za telo (videti napomenu 12), izuzev što je hrana zamenjena kontaktom, pošto je kontakt uslov za osećaj (videti MN 9.42). [Natrag]

[22] Um (ćitta) kao objekat kontemplacije odnosi se na opšte stanje i nivo svesnosti. Pošto sama svest, po svojoj prirodi, jeste čisto znanje ili kognicija nekog objekta, kvalitet bilo kojeg stanja uma određen je mentalnim sastojcima koji su sa njim povezani, kao što su požuda, mržnja ili obmanutost ili njihovim suprotnostima pomenutim u sutti. [Natrag]

[23] Upareni primeri ćitte dati u ovom odlomku kontrastiraju stanja uma povoljnog i nepovoljnog ili razvijenog i nerazvijenog karaktera. Međutim, postoj i jedan izuzetak, a to je par "zgrčen" i "rastresen", pošto su oba nepovoljna stanja. Prvo od ova dva stanja nastaje usled tromosti i pospanosti, a drugo usled uznemirenosti i kajanja. Komentar za MN objašnjava "ushićen um" kao um koji je na nivou nekog od zadubljenja i to u delu nematerijalnog, a "neuzvišen um" i "nadmašiv um" kao um na nivou svesti koja pripada sferi čulnog. "Oslobođen um" se mora razumeti kao um koji je privremeno i delimično oslobođen nečistoća putem uvida ili zadubljenja. Pošto praktikovanje satipatthāne pripada preliminarnoj fazi puta, onoj koja tek vodi ka transcendentim putevima oslobođenja, ovu poslednju kategoriju ne bi trebalo razumeti kao da je um oslobođen dostizanjem tih transcendentnih puteva. [Natrag]

[24] Faktori nastanka i nestanka u umu su isti oni kao i za telo, sem što je hrana zamenjena mentalnim-materijalnim kao uslovom za nastanak svesti (videti DN 15.22). [Natrag]

[25] Reč koja je ovde prevedena kao "objekti uma" jeste "dhamma", koja ima vrlo mnogo značenja. U ovom kontekstu dhamma se može razumeti tako da obuhvata sve pojave svrstane u kategorije Dhamme, Budinog učenja o stvarnosti, te bi se otuda mogla prevesti i rečju "pojava, fenomen". Ova kontemplacija dostiže svoj vrhunac pronicanjem u ono učenje koje se nalazi u središtu Dhamme — u četiri plemenite istine. [Natrag]

[26] Pet prepreka (pañćanivarana) jesu glavne unutrašnje barijere koje sprečavaju razvijanje koncentracije i uvida. Čulne želje nastaju iz nepromišljenog udubljivanja u čulno privlačne predmete, a uklanjaju meditacijom o neprivlačnosti (kao u §10 i §§14-30); zlovolja nastaje iz nepromišljenog udubljivanja u odbojne nam predmete, a uklanja se razvijanje prijateljske ljubavi; tromost i pospanost nastaju popuštanju pred dosadom i lenjošću, a uklanjaju se buđenjem energije; uznemirenost i kajanje nastaju iz nepromišljenog razmatranja uznemirujućih misli, a uklanjaju promišljenim razmatranjem smirenja; sumnja nastaje iz nepromišljenog razmatranja nejasnih stvari, a uklanja učenjem, istraživanjem i traganjem. Sve ove prepreke se potpuno iskorenjuju samo na nivou transcendentalnih puteva. Radi detaljnijeg razjašnjenja, videti Soma Thera: The Way of Mindfulness, str. 119-130; Nyanaponika Thera: The Five Mental Hindrances i isto tako MN 27.18 i MN 39.13-14. [Natrag]

[27] Pet sastojaka kao osnova prijanjanja (pañć’upadānakkhandha) jesu pet grupa elemenata koji čine individualno biće. O njima se u svetlu njihovog nastanka i prestanka raspravlja u Mahā-punnama sutti MN 109.9. [Natrag]

[28] Unutrašnje osnove su, kao što je pokazano, šest čula; spoljašnje osnove su objekti opažljivi svakim od tih čula. Okov koji nastaje u zavisnosti od ovih parova može se razumeti jednostavno kao privlačenje (pohlepa), odbojnost (mržnja) i obmanutost koja im je obema u osnovi.. [Natrag]

[29] Kako se sedam elemenata probuđenja razvijaju postepeno jedan za drugim objašnjeno je u MN 118.29-40. Detaljnije razmatranje može se naći u Piyadassi Thera: The Seven Factors of Enlightenment. [Natrag]

[30] "Istraživanje pojava" (dhammavićaya) znači ispitivanje mentalnih i fizičkih fenomena koje pred meditantov um donosi svesnost. [Natrag]

[31] Komentari do u detalje objašnjavaju uzroke koji doprinose sazrevanju elemenata probuđenja. Videti Soma Thera: The Way of Mindfulness, str. 134-149. [Natrag]

[32] Sa ovim odeljkom, kontemplacija dhamma kao objekata uma kulminira u razumevanju Dhamme u njezinoj ključnoj formulaciji kao četiri plemenite istine. Mahasatipatthāna sutta uvrštena u Digha nikāyu daje proširene definicije i razradu svake od tih istina. [Natrag]

[33] Konačno znanje, añña, jeste arahantovo znanje krajnjeg oslobođenja. Ne-povratak (anagamita) jeste naravno stanje "ne-povratnika", koji se preporađa u višem svetu i tu doseže nibbānu, bez vraćanja u svet ljudi. [Natrag ]