Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 100

Sangārava sutta
Razgovor sa Sangāravom


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi išao zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha.

2. A tom prilikom je bramanova žena po imenu Dhānañđānī živela u Ćaṇḍalakappi, sa punim poverenjem u Budu, Dhammu i Sanghu. [1] A onda je jednom prilikom zapela je i pala, pa [ustavši] izgovorila tri puta ove uzvišene reči: "Poštovanje Blaženom, plemenitom, potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženom, plemenitom, potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženom, plemenitom, potpuno probuđenome!"

3. U to vreme je i bramanski učenik po imenu Sangārava boravio u Ćaṇḍalakappi. Dobro je poznavao tri Vede, rečnik, stihove, retoriku, etimologiju, istoriju, vičan metrici, gramatici, vešt polemičar i znalac fiziognomije. Kada je čuo bramanku Dhānañđānī kako izgovara ove reči, reče joj: „Ovu bramanku Dhanañđānī treba poniziti i prezreti, jer i pored toga što ima bramana unaokolo, ona hvali tu ćelavu protuvu.“

[Na to ona odgovori:] „Dragi gospodine, vi ne poznajete vrline i mudrost Blaženog. Ako biste ih poznavali, dragi gospodine, nikada ne biste ni pomisli da ga vređate i grdite.“

„Onda, gospođo, obavestite me kada asketa Gotama dođe u Ćaṇḍalakappu.“

„Da, gospodine“, odgovori bramanova žena po imenu Dhānañđānī.

4. Onda, pošto je išao od mesta do mesta zemljom Kosala, Blaženi na kraju stiže u Ćaṇḍalakappu. I tu je boravio u mangovom gaju koji je pripadao bramanskom klanu Todeyya.

5. A bramanova žena Dhānañđānī doču da je Blaženi stigao, te otide do bramanskog učenika Sangārave i reče mu: „Dragi gospodine, Blaženi je stigao u Ćaṇḍalakappu i boravi u u mangovom gaju koji je pripadao bramanskom klanu Todeyya. Sada je trenutak, dragi gospodine, da uradite ono što mislite da treba.“

„Da, gospođo“, odgovori ovaj. Tako otide do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kada ovaj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane, pa reče:

6. „Učitelju Gotamo, ima asketa i braman koji tvrde [da podučavaju] temelje svetačkog života pošto su dostigli prožetost i usavršenost neposrednog znanja ovde i sada. [2] Gde učitelj Gotama nalazi među tim asketama i bramanima?“

7. „Bhāradvāđo, kažem da postoje razlike među asketama i bramanima koji tvrde [da podučavaju] temelje svetačkog života pošto su dostigli prožetost i usavršenost neposrednog znanja ovde i sada. Ima asketa i bramana koji su tradicionalisti, koji na osnovu usmene tradicije tvrde [da podučavaju] temelje svetačkog života pošto su dostigli prožetost i usavršenost neposrednog znanja ovde i sada; takvi su bramani triju Veda. Ima asketa i bramana koji, isključivo na osnovu vere, tvrde [da podučavaju] temelje svetačkog života pošto su dostigli prožetost i usavršenost neposrednog znanja ovde i sada; takvi su mislioci i istraživači. [3] Ima asketa i bramana koji, pošto su neposredno razumeli Dhammu sami za sebe [4] među stvarima o kojima se do tada nije čulo, tvrde [da podučavaju] temelje svetačkog života pošto su dostigli prožetost i usavršenost neposrednog znanja ovde i sada.

8. Ja sam, Bhāradvāđo, jedan od tih asketa i bramana koji, pošto su neposredno razumeli Dhammu sami za sebe među stvarima o kojima se do tada nije čulo, tvrde [da podučavaju] temelje svetačkog života pošto su dostigli prožetost i usavršenost neposrednog znanja ovde i sada. A kako sam to ja jedan tih asketa i bramana može se razumeti na sledeći način:

9. Tako sam, Bhāradvāđo, pre probuđenja, dok sam još bio tek neprobuđeni bodhisatta, ovako razmišljao:

'Domaćinski život je skučen, prašnjav put. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako, živeći kod kuće, praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike?’

10. I tako sam, kasnije, Bhāradvāđo, još uvek mlad, crne kose i obdaren blagoslovom mladosti u prvoj životnoj dobi — i dok su moji roditelji, neskloni tome, plakali tako da su im suze potokom lile niz lice — obrijao kosu i bradu, stavio na sebe žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućništvo.

11a. Krenuvši tako u traganje za onim što bi moglo biti korisno, tragajući za nenadmašnim stanjem uzvišenog mira, otidoh do Ālāre Kālāme. [5] I pošto sam stigao, rekoh mu: 'Prijatelju Kālāmo, želim da se vežbam u ovom učenju i disciplini.'

Kad ovo bi rečeno, on mi odgovori: 'Prijatelju, možeš ostati ovde. Ovo učenje je takvo da ga mudar čovek može brzo savladati i boraviti u učenju svoga učitelja, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja.'

I nije dugo potrajalo dok sam savladao učenje. Što se tiče pukog recitovanja i ponavljanja, mogao sam da izgovaram reči znanja, reči starih i tvrdio sam: "Ja znam i vidim", kao što su i ostali isto tako činili.

11b. A onda pomislih: 'Ne samo na osnovu poverenja Ālāra Kālāma objavljuje: "Savladao sam i boravim u učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja". On je zaista i boravio znajući i videći to učenje.' Zato otidoh do njega i rekoh: 'Prijatelju Kālāmo, na koji način ti objavljuješ da si, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, savladao i boraviš u učenju?'

A on, Bhāradvāđo, reče da je to područje ništavila. [6]

11c. A onda, Bhāradvāđo, pomislih: "Ne poseduje samo Ālāra Kālāma poverenje, energiju, svesnost, koncentraciju i mudrost. I ja ih posedujem. Kako bi bilo kad bih pokušao da i ja razumem učenje za koje Ālāra Kālāma tvrdi da je u njega ušao i boravi, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. I otidoh do njega i rekoh: 'Prijatelju Kālāma, je li to sve dokle si ušao i boraviš u ovom učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja?'

'Da, prijatelju.'

'Toliko sam, prijatelju, i ja ušao i boravim u ovom učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja.'

'Dobitak je to za nas, prijatelju, velik je to dobitak za nas da imamo takvog saputnika u svetačkom životu. I tako, učenje za koje ja objavljujem da sam ga savladao i u njemu boravim, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono učenje za koje i ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu boraviš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. A učenje za koje ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu boraviš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono učenje za koje i ja objavljujem da sam ga savladao i u njemu boravim, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. Ono što ja znam je ono što i ti znaš; ono što ti znaš je ono što i ja znam. To što sam ja, to si i ti; to što si ti, to sam i ja. Dođi prijatelju, od sada da zajednički vodimo ovu zajednicu.'

Na taj je način Ālāra Kālāma, moj učitelj, postavio mene, svog učenika, na isti nivo sa samim sobom i time mi odao veliku počast. Ali u meni se javila misao: 'Ovo učenje ne vodi do otrežnjenja, do bestrašća, do prestanka, do smirenja, do neposrednog znanja, do probuđenja, niti do nibbāne, već samo do ponovnog rođenja u sferi ništavila.' Zato, Bhāradvāđo, nezadovoljan tim učenjem, ja produžih dalje.

12a. U potrazi za onim što bi moglo biti korisno, tragajući za nenadmašnim stanjem uzvišenog mira, otidoh do Uddake Rāmaputte (sin Rāmin). [7] I pošto sam stigao, rekoh mu: 'Prijatelju Uddaka, želim da se vežbam u ovom učenju i disciplini.'

Kad ovo bi rečeno, on mi je odgovorio: 'Prijatelju, možeš ostati ovde. Ovo učenje je takvo da mudar čovek može brzo savladati i boraviti u učenju svoga učitelja, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja.'

I nije dugo potrajalo dok sam savladao učenje. Što se tiče pukog recitovanja i ponavljanja, mogao sam da izgovaram reči znanja, reči starih i tvrdio sam: "Ja znam i vidim", kao što su i ostali isto tako činili.

12b. A onda, Bhāradvāđo, pomislih: 'Ne samo na osnovu poverenja je Rāma objavio: "Ušao sam i boravim u učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja". On je zaista i boravio znajući i videći to učenje.' Zato otidoh do Uddake i rekoh: 'Prijatelju, na koji način je Rāma objavio da je, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, ušao i boravio u ovom učenju?'

A on, Bhāradvāđo, reče da je to bilo područje ni-opažanja-ni-neopažanja. [8]

12c. A onda, Bhāradvāđo, pomislih: "Nije samo Rāma posedovao poverenje, energiju, svesnost, koncentraciju i mudrost. I ja ih posedujem. Kako bi bilo kad bih pokušao da i ja razumem učenje za koje je Rāma tvrdio da je u njega ušao i boravio, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. I nije trebalo dugo dok nisam ušao i boravio u učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. A onda otidoh do Uddake i rekoh: 'Prijatelju Uddaka, je li to sve dokle je Rāma ušao i boravio u ovom učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja?'

'Da, prijatelju.'

'Toliko sam, prijatelju, i ja ušao i boravim u ovom učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja.'

'Dobitak je to za nas, prijatelju, velik je to dobitak za nas da imamo takvog saputnika u svetačkom životu. I tako učenje za koje je Rāma objavio da ga je savladao i u njemu boravio, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono učenje za koje i ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu boraviš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. A učenje za koje ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu boraviš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono učenje za koje je i Rāma objavio da ga je savladao i u njemu boravio, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. Učenje koje je on znao je učenje koje i ti znaš; učenje koje ti znaš je učenje koje je i on znao. To što je bio on, to si i ti; to što si ti, to je bio i on. Dođi prijatelju, od sada vodi ovu zajednicu.'

Na taj je način Uddaka Rāmaputta, moj saputnik u svetačkom životu, postavio mene za učitelja i time mi odao veliku čast. Ali u meni se javila misao: 'Ovo učenje ne vodi do otrežnjenja, do bestrašća, do prestanka, do smirenja, do neposrednog znanja, do probuđenja, niti do nibbāne, već samo do ponovnog rođenja u sferi ni-opažanja-ni-neopažanja.' Zato, Bhāradvāđo, nezadovoljan tim učenjem, ja produžih dalje.]

13. Tako sam, Bhāradvāđo, u potrazi za dobrobiti, istražujući put konačnog smirenja, putovao zemljom Māgadhom i došao do utvrđenog grada Uruvelā. To mi je područje izgledalo povoljno. Pored lijepe šumice tekla je bistra rijeka, radosna uz pitome obale. Nedaleko je bilo pastirsko naselje… To mi se učinilo dovoljno za čovjeka koji je u naponu mladenačke snage odlučio da se posveti duhovnom naporu. Na tom sam se mjestu zaustavio i ustanovio da mi ništa više ne treba da izvršim duhovni napor. [9]

14. I onda mi spontano na um padoše ova tri poređenja, za koja nikad ranije nisam čuo. Pretpostavimo da u vodi pluta komad vlažnog, mekog drveta. A onda naiđe čovek sa komadom drveta za paljenje vatre i pomisli: 'Upaliću vatru, da se malo zagrejem.' Šta misliš, Bhāradvāđo? Može li taj čovek da upali vatru uzevši svoj komad drveta i trljajući ga uz onaj komad vlažnog, mekog drveta?

"Ne, učitelju Gotama. A zašto? Zato što je to komad vlažnog, mekog drveta i on pluta u vodi. Na kraju bi taj čovek samo postao iscrpljen i razočaran."

"Isto tako, Bhāradvāđo, oni askete i bramani koji još ne žive telesno i mentalno odvojeni od zadovoljstava čula, u kojima čulna želja, sklonost, zaslepljenost, žeđ i groznica za zadovoljstvima čula nisu potpuno napušteni i iskorenjeni, čak i ako ti dobri askete i bramani imaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje, viziju, krajnje prosvetljenje; čak i ako ti dobri askete i bramani nemaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje, viziju, krajnje prosvetljenje. To beše prvo poređenje koje mi spontano na um pade, a za koja nikad ranije nisam čuo.

15. I opet, Bhāradvāđo, drugo poređenje mi spontano na um pade, a za koje nikad ranije nisam čuo. Pretpostavimo da komad vlažnog, mekog drveta leži na suvom, daleko od vode. A onda naiđe čovek sa komadom drveta za paljenje vatre i pomisli: 'Upaliću vatru, da se malo zagrejem.' Šta misliš, Bhāradvāđo? Može li taj čovek da upali vatru uzevši svoj komad drveta i trljajući ga uz onaj komad vlažnog, mekog drveta što leži na suvom, daleko od vode?

"Ne, učitelju Gotama. A zašto? Zato što je to komad vlažnog, mekog drveta, čak i ako leži na suvom, daleko od vode. Na kraju bi taj čovek samo postao iscrpljen i razočaran."

"Isto tako, Bhāradvāđo, oni askete i bramani koji žive telesno i mentalno odvojeni od zadovoljstava čula, ali u kojima čulna želja, sklonost, zaslepljenost, žeđ i groznica za zadovoljstvima čula nisu potpuno napušteni i iskorenjeni, čak i ako ti dobri askete i bramani imaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje, viziju, krajnje prosvetljenje; čak i ako ti dobri askete i bramani nemaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje, viziju, krajnje prosvetljenje. To beše drugo poređenje koje mi spontano na um pade, a za koja nikad ranije nisam čuo.

16. I opet, Bhāradvāđo, treće poređenje mi spontano na um pade, a za koje nikad ranije nisam čuo. Pretpostavimo da komad suvog, tvrdog drveta leži na suvom, daleko od vode. A onda naiđe čovek sa komadom drveta za paljenje vatre i pomisli: 'Upaliću vatru, da se malo zagrejem.' Šta misliš, Bhāradvāđo? Može li taj čovek da upali vatru uzevši svoj komad drveta i trljajući ga uz onaj komad suvog, tvrdog drveta što leži na suvom, daleko od vode?

"Da, učitelju Gotama. A zašto? Zato što je to komad suvog, tvrdog drveta što leži na suvom, daleko od vode."

"Isto tako, Bhāradvāđo, oni askete i bramani koji žive telesno i mentalno odvojeni od zadovoljstava čula i u kojima su čulna želja, sklonost, zaslepljenost, žeđ i groznica za zadovoljstvima čula potpuno napušteni i iskorenjeni, čak i ako ti dobri askete i bramani imaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni su sposobni za znanje, viziju, krajnje prosvetljenje; čak i ako ti dobri askete i bramani nemaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni su sposobni za znanje, viziju, krajnje prosvetljenje. [10] To beše treće poređenje koje mi spontano na um pade, a za koja nikad ranije nisam čuo.

17. I pomislih: 'Šta bi bilo ako, stisnutih zuba i jezikom čvrsto uprtim u nepce, obujmim, oborim i savladam um umom.' Onda, stisnutih zuba i jezikom čvrsto uprtim u nepce, obujmih, oborih i savladah um umom. I dok sam to radio, znoj mi je lio ispod pazuha. Kao kada bi snažan čovek zgrabio slabijeg za glavu ili rame, obujmio ga, oborio i savladao, isto tako sam i ja, stisnutih zuba i jezikom čvrsto uprtim u nepce, obujmio, oborio i savladao um umom, a znoj mi je curio ispod pazuha. No, iako je neiscrpna energija bila pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. [11]

18. I pomislih: 'Šta bi bilo ako meditiram bez daha.' Onda prestadoh da udišem i izdišem i na usta i na nos. Dok sam to činio, u ušima mi je hučalo poput vetra. Baš kao što huči kad kovač duva svojim mehovima, tako je i meni, kad prestadoh da udišem i izdišem i na usta i na nos, u ušima hučalo poput vetra. No, iako je neiscrpna energija pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom.

19. I pomislih: 'Šta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha.' Onda prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši. Dok sam to činio, glava je htela da mi eksplodira. Baš kao kad bi mi snažan čovek mačem raspolutio lobanju, tako je i meni, kad prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši, glava htela da eksplodira. No, iako je neiscrpna energija pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom.

20. I pomislih: 'Šta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha.' Onda prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši. Dok sam to činio, glavu su mi razdirali užasni bolovi. Baš kao kad bi mi snažan čovek čvrstim remenom stezao glavu, tako su i meni, kad prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši, glavu razdirali užasni bolovi. Baš kao kad bi mi snažan čovek čvrstim remenom stezao glavu. No, iako je neiscrpna energija pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom.

21. I pomislih: 'Šta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha.' Onda prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši. Dok sam to činio, utrobu su mi razdirali užasni bolovi. Baš kao kad bi vešt mesar i njegov pomoćnik sekli utrobu vola oštrim nožem, tako su i meni, kad prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši, utrobu razdirali užasni bolovi. No, iako je neiscrpna energija pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom.

22. I pomislih: 'Šta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha.' Onda prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši. Dok sam to činio, celo telo mi je gorelo. Baš kao kad bi dva snažna čoveka dohvatila slabijeg za ruke u noge i okretali ga iznad jame sa vrelim ugljenom, tako je i meni, kad prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši, celo telo gorelo. No, iako je neiscrpna energija pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom.

23. Onda me božanstva ugledaše i neka od njih rekoše: 'Asketa Gotama je mrtav.' Druga božanstva rekoše: 'Asketa Gotama nije mrtav, on umire.' A treća božanstva rekoše: 'Asketa Gotama niti je umro, niti umire, on je arahant, jer takvo je trpljenje arahanta.'

24. A ja pomislih: 'Šta bi bilo ako bih vežbao potpuno prestavši da uzimam hranu.' Tada božanstva dođoše do mene i rekoše: 'Dobri gospodine, ne vežbajte potpuno prestavši da uzimate hranu. Ako to učinite, mi ćemo vam uliti nebesku hranu kroz pore na koži i živećete od toga.' Razmislih: 'Ako budem tvrdio da potpuno gladujem dok mi ta božanstva ulivaju nebesku hranu kroz pore na koži i budem živeo od toga, tada ću zapravo lagati.' Zato odvratih božanstva rečima: 'Nema potrebe za tim.'

25. A ja pomislih: 'Šta bi bilo ako bih uzimao samo malo hrane, svaki put tek po zalogaj, bilo čorbe od pasulja, bilo čorbe od sočiva, boranije ili graška.' I tako uzeh sasvim malo hrane, svaki put po zalogaj, bilo čorbe od pasulja, bilo čorbe od sočiva, boranije ili graška. I tako čineći, telo mi postade poput kostura. Zato što sam jeo tako malo udovi mi postadoše poput stabljika vinove loze ili bambusa. Zato što sam jeo tako malo leđa mi postadoše poput kamiline grbe. Zato što sam jeo tako malo rebra su mu štrčala poput krovnih greda na polurazrušenom ambaru. Zato što sam jeo tako malo oči mi upadoše duboko u očne duplje, nalik odblesku vode u dubokom izvoru. Zato što sam jeo tako malo glava mi se smežurala i svela kao što se tikva smežura i svene na vetru i suncu. Zato što sam jeo tako malo koža na stomaku mi se prilepila za kičmu. I ako bih dodirnuo stomak, osetio bih i kičmu, a ako bih dodirnuo kičmu osetio bih i svoju kožu na stomaku. Zato što sam jeo tako malo, ako bih obavljao veliku ili malu nuždu, tu bih se i stropoštao pravo na lice. Zato što sam jeo tako malo, ako bih pokušao da olakšam svome telu trljajući noge rukama, dlaka bi, pošto joj je istrulio koren, otpadala gde god bih protrljao.

26. I kad su me ljudi videli takvoga, neki rekoše: 'Asketa Gotama je crn.' Drugi rekoše: 'Asketa Gotama nije crn, on je braon.' Neki treći rekoše: 'Asketa Gotama nije ni crn ni braon, njegova koža je zlatne boje.' Toliko se čista, svetla boja moje kože bila izgubila zato što sam jeo tako malo.

27. A ja pomislih: 'Koji god da su askete ili bramani u prošlosti doživljavali bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, ovo je granica, ne postoji više od ovoga. I koji god će askete ili bramani u budućnosti doživljavati bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, ovo je granica, ne postoji više od ovoga. I koji god da askete ili bramani sada doživljavaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, ovo je granica, ne postoji više od ovoga. Ali ovakvim samomučenjem nisam dostigao bilo koje uzvišeno stanje, bilo kakvo izuzetno znanje i viziju vrednu plemenitih. Da li možda postoji i neki drugi put ka probuđenju?

28. I pomislih: 'Sećam se jednom kad je moj otac Sakyanin bio zauzet svečanošću, sedeo sam u svežini senke stabla ružine jabuke, sasvim izolovan od čulnih zadovoljstava, izolovan od nepovoljnih stanja, i uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja: ushićenje i zadovoljstvo rodiše se iz osame, praćeni usmerenošću uma i istraživanjem. [12] Može li to biti put ka probuđenju?' Tada mi, za sećanjem, dođe saznanje: To je put ka probuđenju.

29. I pomislih: 'Zašto se plašim tog zadovoljstva koje nema nikakve veze sa zadovoljstvima čula i nepovoljnim stanjima?' I pomislih: 'Ne plašim se tog zadovoljstva, jer ono nema nikakve veze sa zadovoljstvima čula i nepovoljnim stanjima.' [13]

30. I pomislih: 'Nije lako postići to zadovoljstvo ako je telo sama kost i koža. Kako bi bilo ako bih pojeo malo čvrste hrane — malo kuvanog pirinča i hleba.' I pojedoh malo čvrste hrane — malo kuvanog pirinča i hleba. A u to vreme pet monaha [14] su me čekali i razmišljali: 'Ako asketa Gotama dostigne više stanje, on će nam javiti za to.' No kad pojedoh kuvani pirinač i hleb, tih pet monaha me prezreše i napustiše me, razmišljajući: 'Asketa Gotama sada živi lagodno; napustio je napor i vratio se lagodnosti.'

31. Kad sam pojeo čvrstu hranu i povratio snagu, tada sasvim izolovan od čulnih zadovoljstava, izolovan od nepovoljnih stanja, uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja: ushićenje i zadovoljstvo rodiše se iz osame, praćeni usmerenošću uma i istraživanjem. Ali taj prijatan osećaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao. [15]

32-34. Sa smirivanjem usmerenosti uma i istraživanja uđoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja… sa prestankom ushićenja uđoh i ostadoh na trećem stupnju zadubljenju… sa napuštanjem zadovoljstva i bola… uđoh i ostadoh na četvrtom stupnju zadubljenja… Ali taj prijatan osećaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao.

35. Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o mojim prošlim boravištima. Setio sam se mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva… pet, deset… pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. "Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde." Tako sam se sećao mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

36. Takvo beše prvo znanje koje stekoh u prvom delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo — baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan.

37. Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. I videh — uz pomoć duhovnog oka, pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uvideh kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom: "Ova bića — koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali neka druga bića — koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu." Tako videh — uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uvideh kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom.

38. Takvo beše drugo znanje koje stekoh u drugom delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo — baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan.

39. Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez nečistoća, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o razaranju mentalnih nečistoća. Videh, kao da mi je pred očima: "Ovo je patnja… Ovo je nastanak patnje… Ovo je prestanak patnje… Ovo je put koji vodi do okončanja patnje… Postoje mentalne nečistoće… Ovo je nastanak mentalnih nečistoća… Ovo je prestanak mentalnih nečistoća… Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća."

40. Moj um, znajući tako, videći tako, beše oslobođen izliva čulnosti, oslobođen izliva bivanja, oslobođen izliva neznanja. Sa ovim oslobađanjem javilo se znanje: "Oslobođen sam". Uvideh: "Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, zadatak je obavljen. Ničeg više nema da se uradi na ovome svetu."

41. Takvo beše treće znanje koje stekoh u trećem delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo — baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan.“

42. Kad ovo bi rečeno, bramanski učenik Sangārava reče Blaženom: „Napor učitelja Gotame beše nepokolebljiv. Napor učitelja Gotame beše napor pravog čoveka, kao što bi i trebalo da bude napor dostojnog, potpuno probuđenoga. Ako šta kaže učitelj Gotama, postoje li bogovi?“

„Meni je znano, Bhāradvāđo, da to jeste istina, da bogovi postoje.“

„Ali kako to, učitelju Gotamo, da kada je upitan: „Postoje li bogovi?“, učitelj Gotama odgovara: „Meni je znano, Bhāradvāđo, da to jeste istina, da bogovi postoje.“ Ako je to tako, nije li ono što govoriš isprazno i pogrešno?“ [16]

„Bhāradvāđo, kad nekog pitaju: „Postoje li bogovi?“, bilo da on odgovori: „Postoje bogovi“ ili „Meni je znano da to jeste istina [da bogovi postoje]“, mudar čovek će izvući konačan zaključak da ima bogova.“

„Ali zašto mi učitelj Gotama nije odgovorio na takav način?“

„Opšte je prihvaćeno u svetu, Bhāradvāđo, da bogova ima.“

43. Kad ovo bi rečeno, bramanski učenik Sangārava reče Blaženom:

„Odlično, poštovani Gotamo! Odlično, poštovani Gotamo! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam poštovanog Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me poštovani Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!“


Beleške

[1] Dhanañđani je dostigla stupanj ulaska u tok. Komentar za MN kaže da je Sangarava bio brat njezinog muža. [Natrag]

[2] Komentar za MN kaže: Oni tvrde da su ti koji izvor, tvorci i stvoritelji svetačkog života, ovim rečima: „Pošto direktno znamo ovde i sada, u ovoj egzistenciji, i postali time prožeti, dostigli smo nibbānu, nazvanu „savršenstvo“, jer znači nadilaženje svega.“ [Natrag]

[3] Zbunjujuće je da se za mislioce i istraživače (takki, vimamsi) ovde kaže da se oslanjanju samo na veru (saddhāmatakkena). Na drugim mestima vera i mišljenje se postavljaju kao kontrast dve različite osnove uverenja (MN 95.14), pri čemu se „puka vera“ čini bliža oslanjanju na usmenu tradiciju nego razmišljanje i istraživanje. [Natrag]

[4] Sāmam yeva dhammam abhiññāya. Ova sintagma naglašava direktan lični uvid kao osnovu promovisanja svetačkog života. [Natrag]

[5] Videti napomenu 5 u MN 26. [Natrag]

[6] Videti napomenu 6 u MN 26. [Natrag]

[7] Videti napomenu 7 u MN 26. [Natrag]

[8] Videti napomenu 8 u MN 26. [Natrag]

[9] Videti napomenu 9 u MN 26. [Natrag]

[10] Videti napomenu 8 u MN 36. [Natrag]

[11] Videti napomenu 9 u MN 36. [Natrag]

[12] Videti napomenu 10 u MN 36. [Natrag]

[13] Videti napomenu 11 u MN 36. [Natrag]

[14] Videti napomenu 12 u MN 36. [Natrag]

[15] Videti napomenu 13 u MN 36. [Natrag]

[16] Komentar za MN kaže kako je Sangārava smatrao da Buda tako govori, a da zaista ne poznaje stvari, te je zato optužio Budu da laže. Sled ideja u ovom odlomku je teško pratiti i sasvim je moguće da je sam tekst pogrešno zapisan. [Natrag]