Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 101

Devadaha sutta
Govor u Devadahi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo u zemlji Sakyana, u sakyanskom gradu po imenu Devadaha. Tu se Blaženi obrati monasima ovako: „Monasi.“ – „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, postoje askete i bramani koji zastupaju ovakvo učenje i gledište: ’Šta god da taj čovek oseća, zadovoljstvo, bol ili ni bol ni zadovoljstvo, svemu je tome razlog ono što je učinio u prošlosti. [1] Zato, ako se obuzdavanjem ponište prošli postupci, [2] a ne čine novi [kammički] postupci, neće biti nikakvih posledica u budućnosti. Ako nema posledica u budućnosti, to znači da je delovanje uništeno. Sa uništavanjem delovanja dolazi i uništavanje patnje. Sa uništavanjem patnje dolazi i uništavanje osećaja. Sa uništavanjem osećaja, svaka patnja biće uklonjena’. Tako, monasi, govore nigaṇṭhe.

3. Ja idem kod nigaṇṭhi koji tako govore i kažem: ’Prijatelji nigaṇṭhe, je li istina da vi zastupate ovakvo učenje i gledište: „Šta god da taj čovek oseća… svaka patnja biće uklonjena“?’ Ako, kada ih tako pitam, nigaṇṭhe to priznaju i kažu ’Da’, ja im odgovorim:

4. Ali, prijatelji, da li vi znate da ste postojali u prošlosti, a ne da niste postojali?’ – ’Ne, prijatelju.’ – ’Ali, prijatelji, da li znate da ste činili loša dela u prošlosti i da se niste od njih uzdržavali?’ – ’Ne, prijatelju.’ – ’Ali, prijatelji, da li znate da je toliko i toliko patnje već istrošeno ili da je toliko i toliko patnje još preostalo da se istroši?’ – ’Ne, prijatelju.’ – ’Ali, prijatelji, da li znate šta napuštanje štetnih stanja jeste i šta negovanje korisnih stanja jeste ovde i sada?’ – ’Ne, prijatelju.’

5. Dakle, prijatelji, čini se da vi ne znate da ste postojali u prošlosti, a ne da niste postojali; ili da ste činili loša dela u prošlosti i da se niste od njih uzdržavali; ili da ste učinili takva i takva loša dela; ili da je toliko i toliko patnje već istrošeno ili da je toliko i toliko patnje još preostalo da se istroši; ili šta napuštanje štetnih stanja jeste i šta negovanje korisnih stanja jeste ovde i sada. Pošto je to tako, ne priliči poštovanim nigaṇṭhama da objavljuju: ’Šta god da taj čovek oseća, zadovoljstvo, bol ili ni bol ni zadovoljstvo, svemu je tome razlog ono što je učinio u prošlosti. Zato, ako se obuzdavanjem ponište prošli postupci, a ne čine novi [kammički] postupci, neće biti nikakvih posledica u budućnosti. Ako nema posledica u budućnosti… svaka patnja biće uklonjena’.

6. Ako biste, prijatelji nigaṇṭhe, znali da ste postojali u prošlosti, a ne da niste postojali; ili da ste činili loša dela u prošlosti i da se niste od njih uzdržavali; ili da ste učinili takva i takva loša dela; ili da je toliko i toliko patnje već istrošeno ili da je toliko i toliko patnje još preostalo da se istroši; ili šta napuštanje štetnih stanja jeste i šta negovanje korisnih stanja jeste ovde i sada, tada bi poštovanim nigaṇṭhama priličilo da objavljuju: ’Šta god da taj čovek oseća… svaka patnja biće uklonjena’.

7. „Prijatelji nigaṇṭhe, zamislite čoveka pogođenog strelom koja je pre toga bila dobro umočena u otrov, te zbog toga on oseća bolne, mučne, razdiruće osećaje. A onda njegovi prijatelji i drugovi , srodnici i porodica dovedu hirurga. Hirurg mu nožem iseče deo oko rane, ispita pincetom dokle je strela ušla, onda je izvuče i na kraju dezinfikuje ranu, a pri svakom tom koraku onaj čovek oseća bolne, mučne, razdiruće osećaje. Kasnije, kada rana zaceli i prekrije je koža, čovek se oseća dobro i srećan, nezavisan, sam svoj gospodar, sposoban da ide gde god mu se prohte. I možda pomisli: 'Pre me je pogodila strela dobro umočena u otrov, te sam zbog toga osećao bolne, mučne, razdiruće osećaje. Onda su moji prijatelji i drugovi , srodnici i porodica doveli hirurga. Hirurg mu je nožem isekao deo oko rane, ispitao pincetom dokle je strela ušla, te je izvukao i na kraju dezinfikovao ranu, a pri svakom tom koraku osećao sam bolne, mučne, razdiruće osećaje. Ali sada, kada je rana zacelila i prekrila je koža, osećam se dobro i srećan, nezavisan, sam svoj gospodar, sposoban da idem gde god mi se prohte'.

8. Isto tako, prijatelji nigaṇṭhe, da ste znali da ste postojali u prošlosti, a ne da niste postojali… ili šta napuštanje štetnih stanja jeste i šta negovanje korisnih stanja jeste ovde i sada, priličilo bi poštovanim nigaṇṭhama da objavljuju: ’Šta god da taj čovek oseća … svaka patnja biće uklonjena’.

9. Ali pošto, prijatelji nigaṇṭhe, vi ne znate da ste postojali u prošlosti, a ne da niste postojali… ili šta napuštanje štetnih stanja jeste i šta negovanje korisnih stanja jeste ovde i sada, ne priliči poštovanim nigaṇṭhama da objavljuju: ’Šta god da taj čovek oseća… svaka patnja biće uklonjena’.

10. Kad ovo bi rečeno, nigaṇṭhe mi rekoše: 'Prijatelju, Nigaṇṭha Nāṭaputta je sveznajući i svevideći, on tvrdi da ima ovakvo potpuno znanje i viđenje: „Bilo da hodam, stojim, spavam ili sam budan, znanje i viđenje su kontinuirano i neprekidno u meni“. On kaže ovako: „Nigaṇṭhe, činili ste loša dela u prošlosti; poništite ih asketskim vežbama probadanja. A kada ste ovde i sada obuzdanog tela, govora i uma, to znači da ne činite loša dela za budućnost. Tako, pošto poništavate asketizmom prošla dela i ne činite nova dela, neće biti ni lošim posledica u budućnosti. A kada nema loših posledica u budućnosti… svaka patnja biće uklonjena“. Mi odobravamo i prihvatamo rečeno, tako da smo zadovoljni.'

11. Kad ovo bi rečeno, rekoh nigaṇṭhama: [3] Postoji pet stvari, prijatelji nigaṇṭhe, koje se ovde i sada mogu javiti na dva različita načina. Kojih pet? To su: poverenje, odobravanje, usmena predaja, logičko rasuđivanje i promišljeno prihvatanje nekog gledišta. Tih pet stvari se ovde i sada mogu javiti na dva različita načina. Dakle, koju vrstu poverenja imaju poštovani nigaṇṭhe prema učitelju koji govori o prošlosti? Koju vrstu odobravanja, koju vrstu usmene predaje, koju vrstu logičkog rasuđivanja, koju vrstu promišljenog prihvatanje gledišta?’ Razgovarajući tako, monasi, nisam video bilo kakvo valjano opravdanje nigaṇṭhi za njihov stav.

12. I opet, monasi, rekoh nigaṇṭhama: ’Šta mislite, prijatelji nigaṇṭhe? Kada postoji velik napor, velik trud, da li tada osećate bolne, mučne, razdiruće osećaje zbog velikog napora? Ali kada nema velikog napora, velikog truda, da li tada ne osećate bolne, mučne, razdiruće osećaje zbog velikog napora?’ – ’Kada postoji velik napor, prijatelju Gotama, velik trud, tada osećamo bolne, mučne, razdiruće osećaje zbog velikog napora; ali kada nema velikog napora, velikog truda, tada ne osećamo bolne, mučne, razdiruće osećaje zbog velikog napora.’

13. ’Dakle, čini se, prijatelji nigaṇṭhe, kada postoji velik napor… vi osećate bolne, mučne, razdiruće osećaje zbog velikog napora; ali kada nema velikog napora… vi ne osećate bolne, mučne, razdiruće osećaje zbog velikog napora. Ako je to tako, ne priliči poštovanim nigaṇṭhama da objavljuju: [4] ’Šta god da taj čovek oseća, zadovoljstvo, bol ili ni bol ni zadovoljstvo, svemu je tome razlog ono što je učinio u prošlosti. Zato, ako se obuzdavanjem ponište prošli postupci, a ne čine novi [kammički] postupci, neće biti nikakvih posledica u budućnosti. Ako nema posledica u budućnosti… svaka patnja biće uklonjena’.

14. Ukoliko bi, prijatelji nigaṇṭhe, kada postoji velik napor, velik trud, vi tada osećali bolne, mučne, razdiruće osećaje zbog velikog napora, a kada nema velikog napora, velikog truda, vi i tada osećali bolne, mučne, razdiruće osećaje zbog velikog napora, tek tada bi priličilo poštovanim nigaṇṭhama da objavljuju: ’Šta god da taj čovek oseća … svaka patnja biće uklonjena’.

15. Ali pošto, prijatelji nigaṇṭhe, kada postoji velik napor, velik trud, vi tada osećate bolne, mučne, razdiruće osećaje zbog velikog napora, a kada nema velikog napora, velikog truda, vi tada ne osećate bolne, mučne, razdiruće osećaje zbog velikog napora, to znači da vi osećate bolne, mučne, razdiruće osećaje samo zbog velikog napora koji ste sami sebi nametnuli, a usled neznanja, nepoznavanja i zablude pogrešno tvrdite: ’Šta god da taj čovek oseća … svaka patnja biće uklonjena’. Razgovarajući tako, monasi, nisam video bilo kakvo valjano opravdanje nigaṇṭhi za njihov stav.

16. I opet, monasi, rekoh nigaṇṭhama: ’Šta mislite, prijatelji nigaṇṭhe? Je li moguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti ovde i sada, [5] zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti u narednom životu?’ – ’Ne, prijatelju.’ – ’A je li moguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti u narednom životu, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti ovde i sada?’ – ’Ne, prijatelju.’

17. ’Šta mislite, prijatelji nigaṇṭhe? Je li moguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao prijatan, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao bolan?’ – ’Ne, prijatelju.’ — ’A je li moguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao bolan, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao prijatan?’ — ’Ne, prijatelju.’

18. ’Šta mislite, prijatelji nigaṇṭhe? Je li moguće da neki postupak čiji će rezultat iskusiti zrela [ličnost], zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji će rezultat iskusiti neka nezrela [ličnost]?’ [6] — ’Ne, prijatelju.’ – A je li moguće da neki postupak čiji će rezultat iskusiti nezrela [ličnost], zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji će rezultat iskusiti neka zrela [ličnost]?’ — ’Ne, prijatelju.’

19. ’Šta mislite, prijatelji nigaṇṭhe? Je li moguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao intenzivan, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao blag?’ — ’Ne, prijatelju.’ – ’A je li moguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao blag, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao intenzivan?’ — ’Ne, prijatelju.’

20. ’Šta mislite, prijatelji nigaṇṭhe? Je li moguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji rezultat nećete iskusiti?’ [7] — ’Ne, prijatelju.’ – ’A je li moguće da neki postupak čiji rezultat nećete iskusiti, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti?’ — ’Ne, prijatelju.’

21. ’Dakle, prijatelji nigaṇṭhe, čini se nemogućim da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti ovde i sada, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti u narednom životu i isto tako da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti u narednom životu, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti ovde i sada. Čini se nemogućim da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao prijatan, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao bolan i isto tako da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao bolan, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao prijatan. Čini se nemogućim da neki postupak čiji će rezultat iskusiti zrela [ličnost], zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji će rezultat iskusiti neka nezrela [ličnost] i isto tako da neki postupak čiji će rezultat iskusiti nezrela [ličnost], zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji će rezultat iskusiti neka zrela [ličnost]. Čini se nemogućim da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao intenzivan, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao blag i isto tako da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao blag, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao intenzivan. Čini se nemogućim da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji rezultat nećete iskusiti i isto tako da neki postupak čiji rezultat nećete iskusiti, zahvaljujući naporu i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti. Pošto je to tako, napor poštovanih nigaṇṭhi je beskoristan, njihov trud je beskoristan.'

22. Tako, monasi, govore nigaṇṭhe. A pošto nigaṇṭhe tako govore, imajući u vidu njihove tvrdnje, postoji deset razložnih zaključaka na osnovu kojih ih je moguće kritikovati:

(1) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju nešto što je učinjeno u prošlosti, tada nigaṇṭhe mora da su činile loša dela u prošlosti, jer sada osećaju bolne, mučne, razdiruće osećaje.
(2) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju neki vrhovni bog, [8] tada nigaṇṭhe mora da je stvorio neki zli vrhovni bog, jer sada osećaju bolne, mučne, razdiruće osećaje.
(3) Ako su uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju okolnosti i prirodno okruženje, [9] tada nigante mora da imaju lošu sreću, jer sada osećaju bolne, mučne, razdiruće osećaje.
(4) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju vrsta rođenja [među šest klasa preporađanja], [10] tada nigante mora da pripadaju lošoj klasi, jer sada osećaju bolne, mučne, razdiruće osećaje.
(5) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju napor uložen ovde i sada, tada nigaṇṭhe mora da ulažu pogrešan napor, jer sada osećaju bolne, mučne, razdiruće osećaje.
(6) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju nešto što je učinjeno u prošlosti, tada nigaṇṭhe treba kritikovati; ako nije, tada nigaṇṭhe takođe treba kritikovati.
(7) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju neki vrhovni bog, tada nigaṇṭhe treba kritikovati; ako nije, tada nigaṇṭhe takođe treba kritikovati.
(8) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju neka slučajnost, tada nigaṇṭhe treba kritikovati; ako nije, tada nigaṇṭhe takođe treba kritikovati.
(9) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju vrsta rođenja, tada nigaṇṭhe treba kritikovati; ako nije, tada nigaṇṭhe takođe treba kritikovati.
(10) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju napor uložen ovde i sada, tada nigaṇṭhe treba kritikovati; ako nije, tada nigaṇṭhe takođe treba kritikovati.

Tako, monasi, govore nigaṇṭhe. A pošto nigaṇṭhe tako govore, imajući u vidu njihove tvrdnje, postoji deset razložnih zaključaka na osnovu kojih ih je moguće kritikovati. Otuda je njihov napor beskoristan, njihov trud je beskoristan.

23. A kada je napor koristan, monasi, kada je trud koristan? Tako, monasi, monah nije zatrpan patnjom i sebe ne zatrpava patnjom; ne odustaje od zadovoljstava koja su u skladu sa Dhammom, ali ipak nije opijen zadovoljstvom. [11] On zna: 'Kada ulažem odlučan napor, upravo ovaj izvor patnje slabi u meni, zbog tog odlučnog napora; i kada posmatram sa spokojstvom, upravo ovaj izvor patnje slabi u meni dok razvijam spokojstvo'. [12] Ulaže odlučan napor upravo prema onom izvoru patnje koji u njemu slabi zbog tog odlučnog napora; i razvija spokojstvo upravo prema tom izvoru patnje koji u njemu slabi dok razvija spokojstvo. I tako, kada ulaže odlučan napor, taj i taj izvor patnje slabi u njemu, zbog tog odlučnog napora. Tako u njemu patnja biva iscrpljena. Kada posmatra sa spokojstvom, taj i taj izvor patnje slabi u njemu dok razvija spokojstvo. Tako u njemu patnja biva iscrpljena.

24. Zamislite, monasi, muškarca koji voli ženu, uma vezanog za njen snažnom željom i strašću. A onda je vidi kako stoji sa nekim drugim muškarcem, razgovara, šali se i smeje. Šta mislite, monasi? Zar se ne bi tuga, jadanje, bol, žalost i očajanje javili u muškarcu dok gleda tu ženu kako stoji sa nekim drugim muškarcem, razgovara, šali se i smeje?“

„Da, poštovani gospodine. A zašto? Zato što muškarac voli tu ženu, uma vezanog za njen snažnom željom i strašću; zato bi se tuga, jadanje, bol, žalost i očajanje javili u muškarcu dok gleda tu ženu kako stoji sa nekim drugim muškarcem, razgovara, šali se i smeje.“

25. A onda, monasi, muškarac bi mogao pomisliti:  'Volim tu ženu, uma vezanog za njen snažnom željom i strašću; zato se tuga, jadanje, bol, žalost i očajanje jave u meni dok je gledam kako stoji sa nekim drugim muškarcem, razgovara, šali se i smeje. Kako bi bilo da napustim svoju želju i strast prema toj ženi?' I on napusti svoju želju i strast prema toj ženi. Jednom drugom prilikom, možda opet ugleda tu ženu kako stoji sa nekim drugim muškarcem, razgovara, šali se i smeje. Šta mislite monasi? Hoće li se tuga, jadanje, bol, žalost i očajanje javiti u njemu dok je gleda kako stoji sa nekim drugim muškarcem…?“

„Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što muškarac više ne voli tu ženu; zato se tuga, jadanje, bol, žalost i očajanje neće javiti u njemu dok gleda tu ženu kako stoji sa nekim drugim muškarcem…“

26. „Isto tako, monasi, kada monah nije zatrpan patnjom i sebe ne zatrpava patnjom… (isto kao u pasusu 23 gore)… Tako u njemu patnja biva iscrpljena. Na taj način, monasi, napor donosi plod, trud donosi plod.

27. I opet, monasi, monah razmišlja ovako: 'Dok živim u skladu sa svojim zadovoljstvom, nepovoljna stanja se umnožavaju u meni, a povoljna stanja smanjuju; ali kada se napregnem u onome što jeste bolno, povoljna stanja se umnožavaju u meni, a nepovoljna stanja smanjuju. kako bi bilo da se napregnem u onome što jeste bolno?' I on se napregne u onome što jeste bolno. Čineći tako, povoljna stanja se umnožavaju u njemu, a nepovoljna stanja smanjuju. [13] Kasnije, on se ne napreže u onome što jeste bolno. A zašto? Svrha zbog koje se monasi napregnu u onome što jeste bolno postignuta je; zbog toga se kasnije monah ne napreže u onome što jeste bolno.

28. Zamislite, monasi, oružara koji drži među dva plamena i zagreva telo strele, a onda ga kuje i ispravlja. Kada je telo strele među dva plamena zagrejao, te ga je iskovao i ispravio, on ga kasnije više neće stavljati između dve vatre i zagrevati. A zašto? Svrha zbog koje je oružar držao među dva plamena i zagrevao telo strele postignuta je; zbog toga on ga kasnije više neće stavljati između dve vatre i zagrevati.

29. Isto tako, monah razmišlja ovako… (isto kao u pasusu 27 gore)… zbog toga se kasnije monah ne napreže u onome što jeste bolno. I na taj način, monasi, napor donosi plod, trud donosi plod.

30. Tako se isto, monasi, Tathāgata pojavljuje u ovom svetu dostojan poštovanja, potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, bogova i ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno  u sredini, divno na kraju; on upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.

31. Onda kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje Dhammu. Kad čuje Dhammu on stiče poverenje u Tathāgatu. Ispunjen poverenjem, on ovako razmišlja: 'Domaćinski život je skučen, prašnjav put. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako, živeći kod kuće, praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike?’ A kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život postane beskućnik.

32. Pošto je otišao u beskućnike i prolazeći kroz monašku obuku i način života, napustivši ubijanje živih bića, on ne ubija živa bića; pošto je batinu i oružje ostavio po strani, blag i dobronameran, živi on ispunjen saosećanjem prema svim živim bićima. Napustivši uzimanje onoga što nije dato, on ne uzima ono što nije dato; uzimajući samo ono što mu se da, očekujući samo ono što mu se da, bez krađe živi on u čistoti. Napustivši necelibat, pridržava se celibata, živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja.

Napustivši laganje, on ne laže; govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, on nije obmanjivač ovoga sveta. Napustivši zlonameran govor, ne govori zlonamerno; ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde kako bi ove ljude zavadio sa onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo kako bi one ljude zavadio sa ovima; tako on spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, ushićuje se slogom, govori reči koje idu na ruku slozi. Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči; govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i sa njima su saglasni mnogi. Napustivši naklapanje, on ne naklapa; govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi; u pravo vreme govori reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne.

Odustao je od uništavanja semenki i biljaka. Jede samo jednom dnevno, odustao je od jela noću i izvan propisanog vremena. Odustao je od plesa, pevanja, sviranja i pozorišnih predstava. Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima. Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva. Odustao je od primanja zlata i srebra. Odustao je od primanja sirovog zrna. Odustao je od primanja sirovog mesa. Odustao je od primanja žena i devojčica. Odustao je od primanja robova i ropkinja. Odustao je od primanja koza i ovaca. Odustao je od primanja živine i svinja. Odustao je od prihvatanja slonova, stoke i kobila. Odustao je od prihvatanja njiva i livada. Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka. Odustao je od kupovanja i prodavanja. Odustao je od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera. Odustao je od varanja, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva. Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja.

33. Zadovoljan je ogrtačem koji štiti njegovo telo i dobijenom hranom koja mu utoljuje glad; gde god da krene, nosi samo ogrtač i zdelu sa sobom. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovoljan ogrtačem koji štiti njegovo telo i dobijenom hranom koja mu utoljuje glad; gde god da krene, nosi samo ogrtač i zdelu sa sobom. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline, tada u sebi doživljava blaženstvo kojem zamerke nema.
 
34. Kad okom vidi oblik, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga, ako oko ostavi bez nadzora, štetna stanja pohlepe i žalosti mogu napasti, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima oka, preduzima obuzdavanje oka. Kada uhom čuje zvuk.. Kada nosom oseti miris… Kada jezikom oseti ukus… Kada telom dodirne neki predmet… Kada umom prepozna objekat uma, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga, ako um ostavi bez nadzora, štetna stanja pohlepe i potištenosti mogu napasti, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima uma, preduzima obuzdavanje uma. Kad poseduje takvu plemenitu obuzdanost čula, tada u sebi doživljava blaženstvo koje je potpuno čisto.

35. Kad odlazi i kad dolazi monah primenjuje jasno razumevanje; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, primenjuje on jasno razumevanje; kad savija i kad pruža (svoje udove), primenjuje on jasno razumevanje; kad nosi na sebi ogrtač i u ruci posudu za prošenje hrane, primenjuje on jasno razumevanje, kad jede, pije, žvaće i oseća ukus hrane, primenjuje on jasno razumevanje; kad obavlja nuždu, primenjuje on jasno razumevanje; kad hoda, stoji, sedi, leže da spava, budi se, govori i ćuti, primenjuje on jasno razumevanje.

36. Kad poseduje takva svojstva plemenite vrline i plemenitog obuzdavanja čula, kada poseduje plemenitu svesnost i jasno razumevanje, tada odlazi na osamljeno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, šikaru u džungli, proplanak, stog sena.

37. Kada se vrati iz sakupljanja hrane, pošto je jeo, on seda prekrštenih nogu, uspravnog tela i usredsređene pažnje. Napuštajući pohlepu za ovim svetom, on živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napuštajući zlovolju i mržnju, on živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napuštajući tromost i pospanost, on živi oslobođen tromosti i pospanosti, vidi svetlost, sabran i potpuno svestan; um svoj pročišćuje od tromosti i pospanosti. Napuštajući uznemirenost i kajanje, on živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napuštajući sumnju, on živi tako što je prevazišao sumnju, ne dvoumi se koja su povoljna mentalna stanja; um svoj pročišćuje od sumnje.

38. Kad je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi on i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. I na taj način, monasi, napor donosi plod, trud donosi plod.

39. I opet, monasi, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. I na taj način, monasi, napor donosi plod, trud donosi plod.

40. I opet, monasi, sa bleđenjem i ushićenja, monah ostaje spokojan, sabran i jasno razumevajući, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Ulazi on i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: 'Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!' I na taj način, monasi, napor donosi plod, trud donosi plod.

41. I opet, monasi, sa napuštanjem zadovoljstva i bola — kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti — ulazi on i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista sabranost zasnovana na spokojstvu. I na taj način, monasi, napor donosi plod, trud donosi plod.

42. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o svojim prošlim životima. Seća se on mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva rođenja… (isto kao MN 51, pasusu 24)… Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. I na taj način, monasi, napor donosi plod, trud donosi plod.

43. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića… (isto kao MN 51, pasusu 24)… Tako vidi — uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima. I na taj način, monasi, napor donosi plod, trud donosi plod.

44. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o razaranju mentalnih nečistoća. Vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je patnja’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je nastanak patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je prestanak patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je put koji vodi do okončanja patnje’. Vidi, kao da mu je pred očima: ’Postoje mentalne nečistoće’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je nastanak mentalnih nečistoća’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je prestanak mentalnih nečistoća’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća’.

45. Kad zna tako, kada vidi tako, njegov um biva oslobođen izliva čulnosti, oslobođen izliva bivanja, oslobođen izliva neznanja. Sa ovim oslobađanjem javlja se znanje: ’Oslobođen sam’. On tada jasno zna: 'Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više povratka u bilo koju formu bića'. I na taj način, monasi, napor donosi plod, trud donosi plod.

46. Tako govori Tathāgata, monasi. A pošto tako govori Tathāgata, postoji deset razložnih zaključaka na osnovu kojih ga je moguće hvaliti:

(1) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju nešto što je učinjeno u prošlosti, tada Tathāgata mora da je činio dobra dela u prošlosti, jer sada oseća tako čiste prijatne osećaje.
(2) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju neki vrhovni bog, tada Tathāgatu mora da je stvorio neki dobar vrhovni bog, jer sada oseća tako čiste prijatne osećaje.
(3) Ako su uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju okolnosti i prirodno okruženje, tada Tathāgata mora da ima dobru sreću, jer sada oseća tako čiste prijatne osećaje.
(4) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju vrsta rođenja [među šest klasa preporađanja], tada Tathāgata mora da pripada dobroj klasi, jer sada oseća tako čiste prijatne osećaje.
(5) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju napor uložen ovde i sada, tada Tathāgata mora da ulaže dobar napor, jer sada oseća tako čiste prijatne osećaje.
(6) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju nešto što je učinjeno u prošlosti, tada Tathāgatu treba hvaliti; ako nije, tada Tathāgatu takođe treba hvaliti.
(7) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju neki vrhovni bog, tada Tathāgatu treba hvaliti; ako nije, tada Tathāgatu takođe treba hvaliti.
(8) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju neka slučajnost, tada Tathāgatu treba hvaliti; ako nije, tada Tathāgatu takođe treba hvaliti.
(9) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju vrsta rođenja, tada Tathāgatu treba hvaliti; ako nije, tada Tathāgatu takođe treba hvaliti.
(10) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju napor uložen ovde i sada, tada Tathāgatu treba hvaliti; ako nije, tada Tathāgatu takođe treba hvaliti.

Tako, monasi, govori Tathāgata. A pošto tako govori Tathāgata, postoji deset razložnih zaključaka na osnovu kojih ga je moguće hvaliti.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Ovo učenje, koje se ovde pripisuje đainima, Buda je kritikovao takođe u SN 36:21 i AN 3:61. Budino učenje prepoznaje postojanje osećaja koji nisu rezultat prošlih dela, već i sadašnjih, ali isto tako priznaje osećaj koji niti stvara novu kammu, niti je rezultat kamme. [Natrag]

[2] Odavde pa sve do paragrafa broj 5, „Pošto je to tako…“ nalazi se takođe u MN 14. 17-19. Tvrdnja Nigaṇṭha Nāṭtaputte, koja u MN 14.17 uvodi poziciju koju zastupaju nigaṇṭhe (đaini), ovde dolazi kasnije, u paragrafu 10, kao argument kojim nigaṇṭhe potkrepljuju svoju tvrdnju. [Natrag]

[3] Kao u MN 95.14. [Natrag]

[4] Ne priliči im tako da govore jer njihov „veliki napor“, to jest asketske prakse jesu uzrok njihovih bolnih osećaja, kako to Buda kaže u pasusu 15. [Natrag]

[5] Ovo se misli na postupak koji će doneti plod u ovome životu. [Natrag]

[6] Komentar za MN: „Postupak čiji će rezultat iskusiti zrela [ličnost]“ jeste sinonim za postupak čiji će se rezultat iskusiti ovde i sada. „Postupak čiji će rezultat iskusiti nezrela [ličnost]“ jeste sinonim za postupak čiji će se rezultat iskusiti u narednom životu. Ali se dalje precizira: bilo koji postupak koji donosi rezultat u istom životu jeste onaj koji će se iskusiti ovde i sada, ali samo postupak koji donosi rezultat u roku od sedam dana se naziva postupkom koji će iskusiti zrela ličnost. [Natrag]

[7] To je postupak koji nema priliku da donese svoj rezultat i tako postaje mrtav. [Natrag]

[8] Issaranimmānahetu. Učenje teista Buda je kritikovao u AN 3:61. [Natrag]

[9] Sangatibhāvahetu. Ovim se aludira na učenje Makkhali Gosale, kritikovano u MN 60:21 i AN 3:61. [Natrag]

[10] Abhiđātihetu. Ovo se takođe odnosi na učenje Makkhali Gosale. [Natrag]

[11] Ovo je formulacija Budinog srednjeg puta, koji izbegava ekstrem samomučenja, a da ne zapada u drugi ekstrem opijenosti čulnim zadovoljstvom.[Natrag]

[12] Komentar za MN objašnjava da je izvor patnje žudnja, koja se tako naziva jer je koren patnje uključene u pet sastojaka bića. Ovaj deo pokazuje dva pristupa prevazilaženju žudnje – jedan uključuje energičan napor, a drugi nevezanost spokojstva. „Nestanak“ se u Komentaru poistovećuje sa transcendentnim putem. Za ovaj odlomak se kaže da ilustruje praksu onoga ko napreduje prijatnim putem uz pomoć brzog direktnog znanja (sukhāpaṭipadā khippābhiññā) [Natrag]

[13] Ovaj odlomak treba da pokaže zašto Buda svojim monasima dopušta da se bave asketskim praksama (dhutanga): umereni asketizam pomaže u prevladavanju mentalnih nečistoća. Ali njegov cilj nije poništavanje stare kamme ili pročišćavanje duše, kako su to đaini i drugi askete verovali. Komentar za MN kaže da ovaj pasus ilustruje praksu onoga ko napreduje teškim putem uz pomoć sporog direktnog znanja [Natrag]