Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 103

Kinti sutta
Šta mislite o meni?


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo kraj Kusinare, u gaju sa svetilištem. Tu se on obrati monasima ovako: „Monasi“. – „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Šta mislite o meni, monasi? Da asketa Gotama podučava zato da bi dobio ogrtač? Ili da asketa Gotama podučava zato da bi dobio hranu?  Ili da asketa Gotama podučava zato da bi dobio prenoćište? Ili da asketa Gotama podučava zato da bi dosegao neku bolju formu postojanja?“ [1]

„Mi ne mislimo tako o asketi Gotami: ’Asketa Gotama podučava zato da bi dobio ogrtač ili da bi dobio hranu ili da bi dobio prenoćište ili zato da bi dosegao neku bolju formu postojanja’.“

„Dakle, monasi, vi ne mislite tako o meni: ’Asketa Gotama podučava zato da bi dobio ogrtač… ili zato da bi dosegao neku bolju formu postojanja’. A šta onda mislite o meni?“

„Poštovani gospodine, mi ovako mislimo o Blaženom: ’Blaženi je pun saosećanja i misli na našu dobrobit; on Dhammu podučava iz saosećanja’.“

„Dakle, monasi, vi mislite tako o meni: ’Blaženi je pun saosećanja i misli na našu dobrobit; on Dhammu podučava iz saosećanja’.

3. Dakle, monasi, u stvarima kojima sam vas podučio pošto sam ih neposredno iskusio – a to su četiri temelja sabranosti, četiri prave vrste napora, četiri osnove duhovne snage, pet čulnih sposobnosti, pet moći, sedam elemenata probuđenja, plemeniti osmostruki put – u tim stvari bi trebalo sebe da zajednički vežbate, ceneći jedni druge, bez prepirki.

4. I dok zajednički vežbate, ceneći jedni druge, bez prepirki, moguće je da između dva monaha bude neslaganja u vezi sa višom Dhammom. [2]

5. I tada, ako ovako razmišljate: ’Ovi poštovani se razlikuju i u pogledu značenja i u pogledu forme’, [3] trebalo bi da se onom monahu koji vam se čini najrazumnijim približite i obratite ovako: ’Poštovani se razlikuju i u pogledu značenja i u pogledu forme. Poštovani bi trebalo da znaju da je to razlog zašto postoji razlika u pogledu značenja i u pogledu forme; neka to ne bude razlog za svađu’. Potom, onom monahu iz suprotnog tabora koji vam se čini najrazumnijim trebalo bi da se približite i obratite ovako: ’Poštovani se razlikuju i u pogledu značenja i u pogledu forme. Poštovani bi trebalo da znaju da je to razlog zašto postoji razlika u pogledu značenja i u poledu forme; neka to ne bude razlog za svađu’. Tako, za ono što je pogrešno shvaćeno trebalo bi imati na umu da je pogrešno shvaćeno. Imajući na umu za ono što je pogrešno shvaćeno da je pogrešno shvaćeno, treba izložiti ono što jeste Dhamma i ono što jeste praksa.

6. I tada, ako ovako razmišljate: ’Ovi poštovani se razlikuju u pogledu značenja, ali su saglasni u pogledu forme’, trebalo bi da se onom monahu koji vam se čini najrazumnijim približite i obratite ovako: ’Poštovani se razlikuju u pogledu značenja, ali su saglasni u pogledu forme. Poštovani bi trebalo da znaju da je to razlog zašto postoji razlika u pogledu značenju, ali saglasnost u pogledu forme; neka to ne bude razlog za svađu’. Potom, onom monahu iz suprotnog tabora koji vam se čini najrazumnijim trebalo bi da se približite i obratite ovako: ’ Poštovani se razlikuju u pogledu značenja, ali su saglasni u pogledu forme. Poštovani bi trebalo da znaju da je to razlog zašto postoji razlika u pogledu značenja, ali saglasnost u pogledu forme; neka to ne bude razlog za svađu’. Tako, za ono što je pogrešno shvaćeno trebalo bi imati na umu da je pogrešno shvaćeno, a ono što je ispravno shvaćeno trebalo bi imati na umu da je ispravno shvaćeno. Imajući na umu za ono što je pogrešno shvaćeno da je pogrešno shvaćeno, a ono što je ispravno shvaćeno da je ispravno shvaćeno, treba izložiti ono što jeste Dhamma i što jeste praksa.

7. I tada, ako ovako razmišljate: ’Ovi poštovani se slažu u pogledu značenja, ali se razlikuju u pogledu forme’, trebalo bi da se onom monahu koji vam se čini najrazumnijim približite i obratite ovako: ’Poštovani se slažu u pogledu značenja, ali se razlikuju u pogledu forme. Poštovani bi trebalo da znaju da je to razlog zašto postoji saglasnost u pogledu značenja, ali razlika u pogledu forme. Ali forma je tek sitnica. Neka sitnica ne bude razlog za svađu’. [4] Potom, onom monahu iz suprotnog tabora koji vam se čini najrazumnijim trebalo bi da se približite i obratite ovako: ’Poštovani se slažu u pogledu značenja, ali se razlikuju u pogledu forme. Poštovani bi trebalo da znaju da je to razlog zašto postoji saglasnost u pogledu značenja, ali razlika u pogledu forme. Ali forma je tek sitnica. Neka sitnica ne bude razlog za svađu’. Tako, za ono što je ispravno shvaćeno trebalo bi imati na umu da je ispravno shvaćeno, a ono što je pogrešno shvaćeno trebalo bi imati na umu da je pogrešno shvaćeno. Imajući na umu za ono što je ispravno shvaćeno da je ispravno shvaćeno, a ono što je pogrešno shvaćeno da je pogrešno shvaćeno, treba izložiti ono što jeste Dhamma i što jeste praksa.

8. I tada, ako ovako razmišljate: ’Ovi poštovani se slažu i u pogledu značenja i u pogledu forme’, trebalo bi da se onom monahu koji vam se čini najrazumnijim približite i obratite ovako: ’Poštovani se slažu i u pogledu značenja i u pogledu forme. Poštovani bi trebalo da znaju da je to razlog zašto postoji slaganje u pogledu značenja i forme; neka to ne bude razlog za svađu’. Potom, onom monahu iz suprotnog tabora koji vam se čini najrazumnijim trebalo bi da se približite i obratite ovako: ’ Poštovani se slažu i u pogledu značenja i u pogledu forme. Poštovani bi trebalo da znaju da je to razlog zašto postoji slaganje u pogledu značenja i forme; neka to ne bude razlog za svađu’. Tako, za ono što je ispravno shvaćeno trebalo bi imati na umu da je ispravno shvaćeno. Imajući na umu za ono što je ispravno shvaćeno da je ispravno shvaćeno, treba izložiti ono što jeste Dhamma i ono što jeste praksa.

9. I dok zajednički vežbate, ceneći jedni druge, bez prepirki, moguće je da neki monah učini loše delo ili prekrši pravila. [5]  

10. Tada, monasi, ne žurite da ga ispravljate; umesto toga, prvo ga dobro osmotrite na sledeći način: ’Ja neću imati neprilika i druga osoba neće biti uvređena; pošto ta osoba nije brza na besu i osveti, nije čvrsto vezana za svoje gledište i lako ga napušta, mogu joj pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom’. Ako tako zaključite, monasi, u redu je da govorite.

11. Takođe vam se, monasi, može učiniti: ’Ja neću imati neprilika, ali će druga osoba biti uvređena, jer je ta osoba brza na besu i osveti. Međutim, nije čvrsto vezana za svoje gledište i lako ga napušta, mogu joj pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom. Sitnica je to što će druga osoba biti uvređena, a mnogo je veća stvar što joj mogu pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom’. Ako tako zaključite, monasi, u redu je da govorite.

12. Takođe vam se, monasi, može učiniti: ’Ja ću imati neprilika, ali druga osoba neće biti uvređena, jer ta osoba nije brza na besu i osveti, iako je čvrsto vezana za svoje gledište i teško ga napušta; ipak, mogu joj pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom. Sitnica je to što ću ja imati neprilika, a mnogo je veća stvar što toj osobi mogu pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom’. Ako tako zaključite, monasi, u redu je da govorite.

13. Takođe vam se, monasi, može učiniti: ’Ja ću imati neprilika, a i druga osoba će biti uvređena, jer je ta osoba brza na besu i osveti, čvrsto je vezana za svoje gledište i teško ga napušta; ipak, mogu joj pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom. Sitnica je to što ću ja imati neprilika i što će ta osoba biti uvređena, a mnogo je veća stvar što joj mogu pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom’. Ako tako zaključite, monasi, u redu je da govorite.

14. Takođe vam se, monasi, može učiniti: ’Ja ću imati neprilika, a i druga osoba će biti uvređena, jer je ta osoba brza na besu i osveti, čvrsto je vezana za svoje gledište i teško ga napušta; ne mogu joj pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom’. Ako tako zaključite, monasi, ne potcenite svoj mir prema toj osobi.

15. I dok zajednički vežbate, ceneći jedni druge, bez prepirki, moguće je da dođe do verbalnog sukoba, sukoba stavova, neprijatnosti, ogorčenosti i utučenosti. Tada bi trebalo da se monahu iz prve od dve suprotstavljene grupe koji vam se čini najrazumnijim približite i obratite ovako: ’Dok zajednički vežbamo, ceneći jedni druge, bez prepirki, došlo je do verbalnog sukoba, sukoba stavova, neprijatnosti, ogorčenosti i utučenosti. Ako bi Asketa za to saznao, da li bi nas kritikovao?’ [6] Ako bi odgovarao ispravno, monah bi rekao ovako: ’Dok zajednički vežbamo… Ako bi Asketa za to saznao, on bi nas kritikovao’.

’Ali, prijatelju, bez napuštanja svega toga, je li moguće dostići nibbānu?’ Ako bi odgovarao ispravno, monah bi rekao ovako: ’Prijatelju, bez napuštanja svega toga nije moguće dostići nibbānu’. [7]

16. Potom, onom monahu iz suprotnog tabora koji vam se čini najrazumnijim trebalo bi da se približite i obratite ovako: ’Dok zajednički vežbamo, ceneći jedni druge, bez prepirki, došlo je do verbalnog sukoba, sukoba stavova, neprijatnosti, ogorčenosti i utučenosti. Ako bi Asketa za to saznao, da li bi nas kritikovao?’ Ako bi odgovarao ispravno, monah bi rekao ovako: ’Dok zajednički vežbamo… Ako bi Asketa za to saznao, on bi nas kritikovao’.

’Ali, prijatelju, bez napuštanja svega toga, je li moguće dostići nibbānu?’ Ako bi odgovarao ispravno, monah bi rekao ovako: ’Prijatelju, bez napuštanja svega toga nije moguće dostići nibbānu’.

17. Ukoliko bi drugi pitali tog monaha ovako: ’Jeste li vi taj poštovani koji je pomogao monasima da izađu iz štetnog i sebe učvrste u korisnom?’ ako bi odgovarao ispravno, monah bi rekao ovako: ’Prijatelji, otišao sam do Blaženog. Blaženi me je podučio Dhammi. Pošto sam saslušao Dhammu, razgovarao sam sa tim monasima. Monasi su saslušali Dhammu i izašli iz štetnog i sebe učvrstili u korisnom’. Odgovarajući na taj način, taj monah niti sebe uzdiže, niti omalovažava druge; odgovara u skladu sa Dhammom na način da ništa što je rekao ne može s razlogom poslužiti kao osnova za kritikovanje.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Bhavābhavahetu. Komentar za MN: „Da li mislite da on podučava Dhammu kao način sticanja zasluga, kako bi doživeo sreću u ovom ili onom [višem] stanju postojanja?“ [Natrag]

[2] Abhidhamma. Komentar za MN kaže da se ovo odnosi na trideset sedam uslova probuđenja pomenutih u prethodnom pasusu. Videti napomenu 362. [Natrag]

[3] Značenje (attha) i forma (byañđana) dva su aspekta Dhamme koju Buda podučava. Naredni pasusi, §§5-8, treba uporediti sa DN 29.18-21, gde se takođe izražava bojazan u vezi sa očuvanjem ispravnog značenja i forme Dhamme. [Natrag]

[4] Ovo je rečeno zato što mala odstupanja od ispravne forme nisu nužno prepreka ispravnom razumevanju značenja. Ali na drugim mestima (na primer, AN 2:20) Buda ukazuje da su pogrešno izražavanje forme i pogrešno tumačenje značenja dva razloga iskrivljavanja i nestanka istinske Dhamme. [Natrag]

[5] Opšti princip iza pasusa 10-14 je sledeći: Ako je prekršitelja moguće ispraviti, tada uprkos njegove moguće povređenosti i poteškoća za sebe, treba pokušati da ga ispravimo. Ali ako nije prijemčiv za savete, treba zadržati sopstveni mir. [Natrag]

[6] „Asketa“ (samana) se u komentaru za MN objašnjava sa sattha, Učitelj, a misli se na Budu. Sličnu upotrebu ovog termina je moguće pronaći u MN 105.18, 21. [Natrag]

[7] „Stvar“ (dhamma) na koju se misli, kaže komentar za MN, jeste svađa. [Natrag]