Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 105

Sunakkhatta sutta
Razgovor sa Sunakkhattom


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi živeo kraj Vesalija, u Velikoj šumi, u dvorani sa šiljastim krovom.

2. Tom prilikom jedan broj monaha objavio je ovako u prisustvu Blaženog da je dosegao konačno znanje: „Razumemo ovako: Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema ničeg više da se uradi na ovome svetu“.

3. A Sunakkhatta, sin plemena Liććhavi, [1] doču: „Čini se da je jedan broj monaha objavio ovako u prisustvu Blaženog da je dosegao konačno znanje: ’Razumemo ovako: Nema više preporađanja… nema ničeg više da se uradi na ovome svetu’.“ Potom Sunakkhatta, sin plemena Liććhavi, dođe do Blaženog i, pošto mu se poklonio, sede sa strane i reče:

4. „Čuo sam, poštovani gospodine, da je jedan broj monaha objavio u prisustvu Blaženog da je dosegao konačno znanje. Jesu li oni to učinili sa valjanim razlogom ili ovde ima monaha koji objavljuju konačno znanje zato što precenjuju sebe?“

5. „Kada su ti monasi, Sunakkhatta, objavili konačno znanje u mom prisustvu, bilo je među njima onih koji su to učinili sa valjanim razlogom i bilo je među njima onih koji su to učinili zato što precenjuju sebe. [2] Otuda, kada monasi objavljuju konačno znanje sa valjanim razlogom, njihova objava jeste istinita. Ali kada monasi objavljuju konačno znanje zato što precenjuju sebe, Tathāgata ovako razmišlja: ’Trebalo bi da ih podučim Dhammi’. [3] Tako, i u ovom slučaju, Tathāgata razmišlja: ’Trebalo bi da ih podučim Dhammi’. Ali ima ovde i ljudi na pogrešnom putu koji formulišu neko pitanje, dođu kod Tathāgate i postave ga. U tom slučaju, Sunakkhatta, iako je Tathāgata razmišljao: ’Trebalo bi da ih podučim Dhammi’, on promeni mišljenje“. [4]

6. „Ovo je vreme, Blaženi, ovo je vreme, Uzvišeni, da Tathāgata podučava Dhammu. Kada je čuju od Blaženog, monasi će je zapamtiti.“

„Onda, Sunakkhatta, slušaj i dobro zapamti ono što ću reći.“

„Da, poštovani gospodine“, odgovori Blaženom Sunakkhatta, sin plemena Liććhavi. A Blaženi ovako nastavi:

7. „Postoji Sunakkhatta, pet struna čulnog zadovoljstva. Kojih pet? Oblici dostupni oku, za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa čulnom željom i podsticajni za žudnju. Zvuci dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Dodiri dostupni telu za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa čulnom željom i podsticajni za žudnju. To je pet struna čulnog zadovoljstva.

8. Moguće je, Sunakkhatta, da je neki čovek ovde okrenut profanim materijalnim stvarima. [5] Kada je čovek okrenut profanim materijalnim stvarima, zanima ga jedino razgovor u vezi sa tim, a njegovo razmišljanje i procenjivanje je u skladu sa tim, druži se sa takvom vrstom ljudi i u tome nalazi zadovoljstvo. Ali kada se vodi razgovor o neoborivom, on na to neće obraćati pažnju, neće slušati, niti naprezati um da to razume. On se ne druži sa takvom vrstom ljudi i u tome ne nalazi zadovoljstvo.

9. A zamisli, Sunakkhatta, čoveka koji je još davno napustio svoje selo ili grad i onda vidi drugog čoveka koji je tek nedavno napustio to selo ili grad. Taj bi pitao tog čoveka jesu li ljudi iz tog sela ili grada bezbedni, u izobilju i zdravi, a taj čovek bi mu rekao jesu li ljudi iz tog sela ili grada bezbedni, u izobilju i zdravi. Šta misliš, Sunakkhatta? Da li bi prvi čovek na to obraćao pažnju, slušao ga i naprezao um da razume?“ – „Da, poštovani gospodine.“ – „Isto je tako, Sunakkhatta, moguće da je neki čovek ovde okrenut profanim materijalnim stvarima. Kada je čovek okrenut profanim materijalnim stvarima… i u tim ljudima ne nalazi zadovoljstvo. Takvog čoveka treba razumeti kao osobu okrenutu profanim materijalnim stvarima.

10. Moguće je, Sunakkhatta, da je neki čovek ovde okrenut neoborivom. [6] Kada je čovek okrenut neoborivom, zanima ga jedino razgovor u vezi sa tim, a njegovo razmišljanje i procenjivanje je u skladu sa tim, druži se sa takvom vrstom ljudi i u tome nalazi zadovoljstvo. Ali kada se vodi razgovor o profanim materijalnim stvarima, on na to neće obraćati pažnju, neće slušati, niti naprezati um da to razume. On se ne druži sa takvom vrstom ljudi i u tome ne nalazi zadovoljstvo.

11. Baš kao što požuteli list kada otpadne sa grane nije u stanju da ponovo postane zelen, isto tako, Sunakkhatta, kada je neki čovek okrenut neoborivom, on je raskinuo okov profanih materijalnih stvari. Takvog čoveka treba razumeti kao osobu koja nije sputana okovom profanih materijalnih stvari, već okrenuta neoborivom.

12. Moguće je, Sunakkhatta, da je neki čovek ovde okrenut području ništavila. Kada je čovek okrenut području ništavila, zanima ga jedino razgovor u vezi sa tim, a njegovo razmišljanje i procenjivanje je u skladu sa tim, druži se sa takvom vrstom ljudi i u tome nalazi zadovoljstvo. Ali kada se vodi razgovor o neoborivom, on na to neće obraćati pažnju, neće slušati, niti naprezati um da to razume. On se ne druži sa takvom vrstom ljudi i u tome ne nalazi zadovoljstvo.

13. Baš kao što veliki kamen koji se rascepio na dva dela nije moguće ponovo spojiti, isto tako, Sunakkhatta, kada je neki čovek okrenut području ništavila, on je rascepio okov neoborivog. Takvog čoveka treba razumeti kao osobu koja nije sputana okovom neoborivog, već okrenuta području ništavila.

14. Moguće je, Sunakkhatta, da je neki čovek ovde okrenut području ni opažanja ni neopažanja. Kada je čovek okrenut području ni opažanja ni neopažanja, zanima ga jedino razgovor u vezi sa tim, a njegovo razmišljanje i procenjivanje je u skladu sa tim, druži se sa takvom vrstom ljudi i u tome nalazi zadovoljstvo. Ali kada se vodi razgovor o području ništavila, on na to neće obraćati pažnju, neće slušati, niti naprezati um da to razume. On se ne druži sa takvom vrstom ljudi i u tome ne nalazi zadovoljstvo.

15. Zamisli čoveka koji je pojeo nešto veoma ukusno i onda ga povratio. Šta misliš, Sunakkhatta? Hoće li u tom čoveku biti imalo želje da tu hranu ponovo jede?“

„Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što će takvu hranu smatrati odbojnom.“

„Isto tako, Sunakkhatta, kada je neki čovek okrenut području ni opažanja ni neopažanja, njegov okov područja ništavila jeste odbačen. Takvog čoveka treba razumeti kao osobu koja nije sputana okovom područja ništavila, već okrenuta području ni opažanja ni neopažanja.

16. Moguće je, Sunakkhatta, da je neki čovek ovde okrenut nibbāni. Kada je čovek okrenut nibbāni, zanima ga jedino razgovor u vezi sa tim, a njegovo razmišljanje i procenjivanje je u skladu sa tim, druži se sa takvom vrstom ljudi i u tome nalazi zadovoljstvo. Ali kada se vodi razgovor o području ni opažanja ni neopažanja, on na to neće obraćati pažnju, neće slušati, niti naprezati um da to razume. On se ne druži sa takvom vrstom ljudi i u tome ne nalazi zadovoljstvo.

17. Baš kao što palmovo drvo, kada mu se jednom odseče vrh, nije u stanju da ponovo raste, isto tako, Sunakkhatta, kada je neki čovek okrenut nibbāni, njegov okov područja ni opažanja ni neopažanja je presečen – presečen u korenu, nalik palmovom drvetu, okončan, tako da nije moguće da se ponovo pojavi. Takvog čoveka treba razumeti kao osobu koja nije sputana okovom područja ni opažanja ni neopažanja, već potpuno okrenuta nibbāni.

18. Moguće je, Sunakkhatta, da neki monah ovde ovako razmišlja: ’Asketa [7] je žudnju nazvao strelom; otrov neznanja šire želja, požuda i zlovolja. Iščupao sam iz sebe tu strelu žudnje; uklonjen je otrov neznanja. Potpuno sam okrenut nibbāni’. Pošto tako sebe vidi, iako je suprotno činjenicama, [8] može se upustiti u stvari koje nisu primerene za onoga ko je potpuno okrenut nibbāni. Može se okom upustiti u posmatranje oblika koji nisu primereni, može se uhom upustiti u slušanje zvukova koji nisu primereni, može se nosom upustiti u mirisanje mirisa koji nisu primereni, može se jezikom upustiti u kušanje ukusa koji nisu primereni, može se telom upustiti u dodirivanje opipljivih stvari koje nisu primerene ili se može umom upustiti u mišljenje misli koje nisu primerene. Kada se okom upusti u posmatranje oblika koji nisu primereni… u mišljenje misli koje nisu primerene, požuda osvaja njegov um. Uma osvojenog požudom, pokosiće ga smrt ili teška patnja.

19. Zamisli, Sunakkhatta, čoveka pogođenog strelom koja je pre toga bila dobro umočena u otrov. Onda njegovi prijatelji i drugovi, srodnici i porodica dovedu hirurga. Hirurg mu nožem iseče deo oko rane, ispita pincetom dokle je strela ušla, onda je iščupa i onda isisa otrov, tako da ga samo malo u čoveku ostane. Znajući da je malo otrova ostalo, on kaže: 'Dobri čoveče, iščupao sam strelu; isto tako sam isisao otrov, samo malo ga je u tebi ostalo, ali ne može da ti naškodi. Jedi samo korisnu hranu; nemoj jesti lošu hranu, inače bi rana mogla da ti se zagnoji. S vremena na vreme operi oko rane i povremeno je premaži, tako da gnoj i krv ne prekriju njen otvor. Ne idi unaokolo po vetru i suncu, da ti prašina i prljavština ne bi inficirali ranu. Pazi na ranu, dobri čoveče, i staraj se da zaraste’.

20. A čovek ovako pomisli: ’Strela je iz mene iščupana; otrov isisan, tako da ga je samo malo u meni ostalo, ali ne može da mi naškodi’. Onda krene da jede lošu hranu i rana mu se zagnoji. Ne opere s vremena na vreme oko rane i ne premaže je, tako da gnoj i krv prekriju njen otvor. Ide unaokolo po vetru i suncu, te prašina i prljavština inficiraju ranu. Ne pazi na ranu i ne stara se da zaraste. I onda, zato što radi ono što nije dobro i zato što je otrov iz tela isisan, ali je malo u njemu ostalo, rana otekne i to oticanje izazove smrt ili tešku patnju.

21. Isto tako, Sunakkhatta, moguće je da neki monah ovde ovako razmišlja: ’Asketa je žudnju nazvao strelom; otrov neznanja šire želja, požuda i zlovolja. Iščupao sam iz sebe tu strelu žudnje; uklonjen je otrov neznanja. Potpuno sam okrenut nibbāni’. Pošto pogrešno razmišlja, može se upustiti u stvari koje nisu primerene za onoga ko je potpuno okrenut nibbāni… (isto kao gore)… Uma osvojenog požudom, pokosiće ga smrt ili teška patnja.

22. Jer smrt je prakse za plemenitoga, Sunakkhata, kada napusti vežbanje i vrati se nižem životu; i teška je to patnja kada neko načini neki ozbiljan prekršaj pravila. [9]

23. Moguće je, Sunakkhatta, da neki monah ovde ovako razmišlja: ’Asketa je žudnju nazvao strelom; otrov neznanja šire želja, požuda i zlovolja. Iščupao sam iz sebe tu strelu žudnje; uklonjen je otrov neznanja. Potpuno sam okrenut nibbāni’. Pošto je zaista potpuno okrenut nibbāni, ne upušta se u stvari koje nisu primerene za onoga ko je potpuno okrenut nibbāni. Ne upušta se u posmatranje oblika koji nisu primereni, ne upušta se u slušanje zvukova koji nisu primereni, ne upušta se u mirisanje mirisa koji nisu primereni, ne upušta se u kušanje ukusa koji nisu primereni, ne upušta se u dodirivanje opipljivih stvari koje nisu primerene, niti se upušta u mišljenje misli koje nisu primerene. Pošto se ne upušta u posmatranje oblika koji nisu primereni… u mišljenje misli koje nisu primerene, požuda ne osvaja njegov um. Uma oslobođenog požude, neće ga pokositi smrt, niti teška patnja.

24. Zamisli, Sunakkhatta, čoveka pogođenog strelom koja je pre toga bila dobro umočena u otrov. Onda njegovi prijatelji i drugovi, srodnici i porodica dovedu hirurga. Hirurg mu nožem iseče deo oko rane, ispita pincetom dokle je strela ušla, onda je iščupa i onda isisa sav otrov, tako da ništa od njega u čoveku ne ostane. Znajući da ništa nije ostalo, on kaže: 'Dobri čoveče, iščupao sam strelu; isto tako sam isisao otrov, ništa od njega u tebi nije ostalo, tako da ne može da ti naškodi. Jedi samo korisnu hranu; nemoj jesti lošu hranu, inače bi rana mogla da ti se zagnoji. S vremena na vreme operi oko rane i povremeno je premaži, tako da gnoj i krv ne prekriju njen otvor. Ne idi unaokolo po vetru i suncu, da ti prašina i prljavština ne bi inficirali ranu. Pazi na ranu, dobri čoveče, i staraj se da zaraste’.

25. A čovek ovako pomisli: ’Strela je iz mene iščupana; sav otrov isisan, ništa od njega u meni nije ostalo, tako da ne može da mi naškodi’. Onda krene da jede samo korisnu hranu i rana mu se ne zagnoji. S vremena na vreme opere oko rane i premaže je, tako da gnoj i krv ne prekriju njen otvor. Ne ide unaokolo po vetru i suncu, te prašina i prljavština ne inficiraju ranu. Pazi na ranu i stara se da zaraste. I onda, zato što radi ono što je dobro i zato što je sav otrov iz tela isisan, rana zaraste i zato što je zarasla i prekrivena je kožom, ne izazove smrt, niti tešku patnju.

26. Isto tako, Sunakkhatta, moguće je da neki monah ovde ovako razmišlja: ’Asketa je žudnju nazvao strelom; otrov neznanja šire želja, požuda i zlovolja. Iščupao sam iz sebe tu strelu žudnje; uklonjen je otrov neznanja. Potpuno sam okrenut nibbāni’. Pošto je zaista potpuno okrenut nibbāni, ne upušta se u stvari koje nisu primerene za onoga ko je potpuno okrenut nibbāni… Uma oslobođenog požude, neće ga pokositi smrt, niti teška patnja.

27. Sunakkhatta, dao sam ovo poređenje, kako bih preneo značenje. A ovo jeste značenje: 'rana' jeste naziv za šest osnova čula. 'Otrov' jeste naziv za neznanje. 'Strela' jeste naziv za žudnju. 'Pinceta' jeste naziv za sabranost. 'Nož' jeste naziv za plemenitu mudrost. 'Hirurg' jeste naziv za Tathāgatu, dostojnoga, potpuno probuđenoga.

28. Sunakkhata, kada monah praktikuje obuzdanost nad šest osnova čula i kada je razumeo da je vezivanje koren patnje, [10] te je bez vezanosti, oslobođen razaranjem vezanosti, nije moguće da će usmeriti svoje telo ili okrenuti svoj um ka bilo kojem predmetu vezivanja.

29. Zamisli, Sunakkhatta, bronzani pehar u kojem je piće lepe boje, mirisa i ukusa, ali je pomešano sa otrovom, te dođe čovek koji želi da živi, a ne da umre, koji želi zadovoljstvo i uzmiče pred bolom. [11] Šta misliš, Sunakkhatta, da li bi taj čovek istio pehar, a da zna: 'Ako ovo popijem, umreću ili ću teško patiti'?“ – „Ne, poštovani gospodine.“ – „Isto tako, kada monah praktikuje obuzdanost nad šest osnova čula i kada je razumeo da je vezivanje koren patnje, te je bez vezanosti, oslobođen razaranjem vezanosti, nije moguće da će usmeriti svoje telo ili okrenuti svoj um ka bilo kojem predmetu vezivanja.“

30. Zamisli, Sunakkhatta, zmiju otrovnicu i čoveka koji želi da živi, a ne da umre, koji želi zadovoljstvo i uzmiče pred bolom. Šta misliš, Sunakkhatta, da li bi taj čovek pružio ka otrovnici šaku ili palac, a da zna: 'Ako me ugrize, umreću ili ću teško patiti'?“ – „Ne, poštovani gospodine.“ – „Isto tako, kada monah praktikuje obuzdanost nad šest osnova čula i kada je razumeo da je vezivanje koren patnje, te je bez vezanosti, oslobođen razaranjem vezanosti, nije moguće da će usmeriti svoje telo ili okrenuti svoj um ka bilo kojem predmetu vezivanja.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Sunakkhatta, sin plemena Liććhavi, obradova se rečima Blaženog.


Beleške

[1] Videti MN 12 i fusnotu 1. [Natrag]

[2] Adhimānena. Komentar za MN: Oni ovo objavljuju iz neznanja, smatrajući da su postigli ono što nisu postigli. [Natrag]

[3] Komentar za MN: Kako bi im razjasnio na kojem su nivou. [Natrag]

[4] Komentar za MN: Zato što ih vodi želja, Tathāgatina namera da podučava Dhammu, koja se javlja prema onima koji istinski vežbaju, menja se (tj. nestaje). [Natrag]

[5] Lokāmisa. Misli se na pet struna čulne želje. [Natrag]

[6] Āneñđa (BBS); āṇañđa (PTS). Ovo je tehnički termin za meditativna postignuća počev od četvrtog zadubljenja pa sve do četiri nematerijalna postignuća. Ali pošto se najviša dva nematerijalna postignuća razmatraju posebno, čini se da se u ovoj sutti samo četvrto zadubljenje i niža dva nematerijalna postignuća smatraju „neoborivim“. [Natrag]

[7] Buda. [Natrag]

[8] Ovaj deo se ponovo vraća na problem samoprecenjivanja, kojim je govor i započeo. [Natrag]

[9] Bilo kakav prekršaj koji pripada dvema kategorijama: pārāđika i sanghādisesa; videti MN 104, napomenu 14. Teško je primeniti ovu analogiju potpuno precizno, jer ako su žudnja i neznanje zaista iz njega uklonjeni i samo je mali deo ostao, monah bi bio sekha; pa ipak je nezamislivo da sekha napusti vežbanje ili počini neki težak prekršaj. Čini se da u ovom slučaju analogiju treba primeniti malo fleksibilnije i monaha treba zamišljati kao nekoga ko pogrešno zamišlja da su žudnja i neznanje uklonjeni iz njega. [Natrag]

[10] Videti MN 66.17. Komentar za MN: Arahant, oslobođen u nibbāni, razaranju žudnje uzimajući je za objekat, ne bi nikada usmerio svoje telo ili okrenuo um radi prepuštanja bilo kojem od pet struna čulnog zadovoljstva. [Natrag]

[11] Kao u MN 46.19. [Natrag]