Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 107

Ganaka-moggallāna sutta
Govor Ganaka Moggallāni


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatthija, u Istočnom parku, u palati Migarine majke. Onda braman Ganaka Moggallāna dođe do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kad taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče Blaženom:

2. „Učitelju Gotama, u ovoj palati Migarine majke moguće je videti postepeno vežbanje, postepenu praksu i postepeno napredovanje, sve do poslednjeg stepenika. [1] Među tim bramanima takođe, moguće je videti postepeno vežbanje, postepenu praksu i postepeno napredovanje, dakle u njihovom učenju. Među strelcima, takođe, moguće je videti postepeno vežbanje… dakle u streljaštvu. Takođe među računovođama [2] kao što smo mi, koji za život zarađujemo vodeći finansijske poslove, moguće je videti postepeno vežbanje… dakle u računanju. Jer kada dobijemo pomoćnika, prvo mu dajemo zadatak da broji: jedna jedinica, dve dvojke, tri trojke, četiri četvorke, pet petica, šest šestica, sedam sedmica, osam osmica, devet devetki, deset desetki; zadajemo mu da broji i stotine. No, je li isto tako moguće, učitelju Gotama, opisati postepeno vežbanje, postepenu praksu i postepeno napredovanje u ovoj Dhammi i praksi?“

3. „Moguće je, bramane, opisati postepeno vežbanje, postepenu praksu i postepeno napredovanje u ovoj Dhammi i praksi. Baš kao kada, bramane, oštrouman krotitelj konja nabavi dobro, čistokrvno ždrebe, prvo ga nauči da nosi žvale, pa ga onda dalje vežba, [3] isto tako kada kod Tathāgate dođe neko koga treba krotiti, prvo ga ovako disciplinuje: „Hajde, monaše, neguj vrlinu i budi obuzdan pravilima Patimokkhe, budi usavršen u ponašanju i postupanju, te zazirući i od najmanjeg prekršaja, vežbaj se tako što ćeš prihvatiti pravila vežbanja'.

4. Kada, bramane, monah neguje vrlinu… te zazire i od najmanjeg prekršaja, vežba sebe tako što prihvati pravila vežbanja, onda ga Tathāgata dalje disciplinuje: 'Hajde, monaše, stražari na vratima čula. Kad okom vidiš oblik, ne vezuj se za njegova obeležja i detalje. Pošto te, ako oko ostaviš bez nadzora, štetna stanja pohlepe i žalosti mogu napasti, vežbaj njegovo obuzdavanje, stražari na vratima oka, preduzimaj obuzdavanje oka. Kada uhom čuješ zvuk.. Kada nosom osetiš miris… Kada jezikom osetiš ukus… Kada telom dodirneš neki predmet… Kada umom prepoznaš objekat uma, ne vezuj se za njegova obeležja i detalje. Pošto te, ako um ostaviš bez nadzora, štetna stanja pohlepe i potištenosti mogu napasti, vežbaj njegovo obuzdavanje, stražari na vratima uma, preduzimaj obuzdavanje uma.'

5. Bramane, kada monah stražari na vratima svojih čula, onda ga Tathāgata dalje disciplinuje: 'Hajde, monaše, budi umeren u jelu. Mudro promišljajući, ne bi trebalo da uzimaš hranu ni radi zabave, ni za omamljivanje, niti radi fizičke lepote i privlačnosti, već jedino hranjenja i održavanja ovoga tela, radi okončavanja nelagode i kao pomoć u svetačkom životu, imajući na umu: ’Ovako ću okončati stare osećaje, a neću podstaći nove, biti zdrav i neporočan, živeću ugodno’.

6. Bramane, kada je monah umeren u jelu, onda ga Tathāgata dalje disciplinuje: 'Hajde, monaše, budi posvećen budnosti. Tokom dana, dok ideš tamo-amo i sediš, pročisti svoj um od ometajućih stanja. U prvoj trećini noći, dok ideš tamo-amo i sediš, pročisti svoj um od ometajućih stanja. U drugoj trećini noći treba da legneš na desnu stranu, u lavlji položaj, sa jednim stopalom povrh drugog, sabran i potpuno svestan, dok u svom umu nisi uočio vreme za ustajanje. Kada si ustao, u poslednjoj trećini noći, dok ideš tamo-amo i sediš, pročisti svoj um od ometajućih stanja’.

7. Bramane, kada je monah posvećen budnosti, onda ga Tathāgata dalje disciplinuje: 'Hajde, monaše, ustali se u sabranosti i potpunoj svesnosti. Deluj sa punom svešću dok ideš tamo i vraćaš se; deluj sa punom svešću dok gledaš pravo i gledaš u stranu; deluj sa punom svešću kad savijaš i ispružaš udove; deluj sa punom svešću kad nosiš donji ogrtač, gornji ogrtač i prosjačku zdelu; deluj sa punom svešću kad jedeš, piješ, uzimaš hranu i kušaš je; deluj sa punom svešću kad vršiš veliku i malu nuždu; deluj sa punom svešću kad hodaš, stojiš, sediš, spavaš i budiš se, razgovaraš i ćutiš’.

8. Bramane, kada se monah ustali u sabranosti i potpunoj svesnosti, onda ga Tathāgata dalje disciplinuje: 'Hajde, monaše, idi na osamljeno mesto: u šumi, u podnožju drveta, na planini, u uvali, pećini na padini brda, mestu za spaljivanje leševa, gustoj džungli, na otvorenom prostoru, stogu sena.

9. I on se nastani na osamljenom mestu: u šumi… stogu sena. Kada se vrati iz sakupljanja hrane, pošto je jeo, on seda prekrštenih nogu, uspravnog tela i usredsređene pažnje. Napuštajući pohlepu za ovim svetom, on živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napuštajući zlovolju i mržnju, on živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napuštajući tromost i pospanost, on živi oslobođen tromosti i pospanosti, vidi svetlost, sabran i potpuno svestan; um svoj pročišćuje od tromosti i pospanosti. Napuštajući uznemirenost i kajanje, on živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napuštajući sumnju, on živi tako što je prevazišao sumnju, ne dvoumi se koja su povoljna mentalna stanja; um svoj pročišćuje od sumnje.

10. Kad je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi on i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.

Sa bleđenjem i ushićenja, monah ostaje spokojan, sabran i jasno razumevajući, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Ulazi on i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: 'Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!' Sa napuštanjem zadovoljstva i bola — kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti — ulazi on i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista sabranost zasnovana na spokojstvu.

11. To je, bramane, moja poduka onim monasima koji su na višem stupnju vežbanja, čiji umovi još nisu dostigli cilj, koji žive vođeni težnjom ka krajnjoj sigurnosti od ropstva. Ali ove stvari doprinose kako prijatnom življenju ovde i sada, tako i sabranosti i punoj svesnosti za one monahe koji su arahanti, uklonjenih nečistoća, koji su proživeli svetački život, učinili ono što treba učiniti, odložili teret, stigli do istinskog cilja, raskinuli okove bića i potpuno oslobođeni zahvaljujući krajnjem znanju.“ [4]

12. Kada ovo bi rečeno, braman Ganaka Moggallāna upita Blaženog: „Kada je učitelj Gotama tako posavetovao i uputio svoje učenike, da li oni svi dostignu nibbānu, krajnji cilj, ili ga neki i ne dosegnu?“

„Bramane, kada sam tako posavetovao i uputio svoje učenike, neki od njih dostignu nibbānu, krajnji cilj, a neki i ne.“

13. „Učitelju Gotama, pošto nibbāna postoji i put koji vodi do nibbāne postoji, a tu je i učitelj Gotama kao vodič, šta je uzrok, šta je razlog da kada učitelj Gotama tako posavetuje i uputi svoje učenike, neki od njih dostignu nibbānu, krajnji cilj, a neki i ne?“

14. „Što se toga tiče, bramane, odgovoriću ti pitanjem. Odgovori kako želiš. Šta misliš, bramane? Je li ti poznat put do Rāđagahe?“

„Da, učitelju Gotama, poznat mi je put do Rāđagahe.“

„Šta misliš, bramane? Zamisli da ti priđe čovek koji želi da ide do Rāđagahe i kaže: ’Poštovani gospodine, želim da idem u Rāđagahu. Pokažite mi put do Rāđagahe’. Tada mu ti kažeš: ’Evo, dobri čoveče, ovaj put vodi do Rāđagahe. Idi jedno vreme njime i videćeš jedno selo; produži dalje i videćeš jedan gradić; nastavi još dalje i ugledaćeš Rāđagahu, sa njenim divnim parkovima, gajevima, travnjacima i jezercima’. Onda, pošto si ga tako posavetovao i uputio, on se zaputi pogrešnim putem i skrene na zapad. Zatim ti priđe neki drugi čovek koji želi da ide do Rāđagahe i kaže: ’Poštovani gospodine, želim da idem u Rāđagahu. Pokažite mi put do Rāđagahe’. Tada mu ti kažeš: ’Evo, dobri čoveče, ovaj put vodi do Rāđagahe. Idi jedno vreme njime… i ugledaćeš Rāđagahu, sa njenim divnim parkovima, gajevima, travnjacima i jezercima’. Onda, pošto si ga tako posavetovao i uputio, on bezbedno stigne u Rāđagahu. Dakle, bramane, ako Rāđagaha postoji, ako put do Rāđagahe postoji, a i ti si tu kao vodič, šta je uzrok, šta je razlog da se, pošto si ga tako posavetovao i uputio, jedan čovek zaputi pogrešnim putem i skrene na zapad, a drugi bezbedno stigne u Rāđagahu?“

„Šta ja tu mogu, učitelju Gotama? Ja sam samo onaj koji pokazuje put?“

„Isto tako, bramane, nibbāna postoji i put koji vodi do nibbāne, a tu sam i ja kao vodič. Pa ipak, kada sam tako posavetovao i uputio svoje učenike, neki od njih dostignu nibbānu, krajnji cilj, a neki i ne. Šta ja tu mogu, bramane? Tathagata je onaj koji pokazuje put.“ [5]

15. Kada ovo bi rečeno, braman Ganaka Moggallāna reče Blaženom: [6] „Ima osoba koje su bez poverenja, koje su napustile dom i otišle u beskućnike ne iz poverenja, već da bi sebi osigurale izdržavanje, osoba koje su sklone prevari, obmani, spletkarenju, oholosti, ispraznosti, taštini, uvredljivim rečima, nepromišljenim rečima, osoba koje ne stražare na vratima čula, proždrljive su, neposvećene sabranosti, neposvećene asketskom životu, bez velikog poštovanja za praksu, sklone luksuzu, nepažljive, bez brige hoće li nazadovati, nezainteresovane za osamu, lenje, bez energije, rastresene, ne potpuno svesne, neskoncentrisane, uma koji neprekidno luta, bez mudrosti, glupe. Učitelj Gotama ne živi zajedno sa takvima.

Ali isto tako ima domaćina koji su iz poverenja napustili dom i otišli u beskućnike, koji nisu sklonu prevari, obmani, spletkarenju, oholosti, ispraznosti, taštini, uvredljivim rečima, nepromišljenim rečima, koji stražare na vratima čula, umereni u jelu, posvećeni sabranosti, posvećeni asketskom životu, velikog poštovanja za praksu, neskloni luksuzu, pažljivi, dobro paze kako ne bi nazadovali, prednjače u osami, marljiv, energični, ustaljeni u sabranosti, potpuno svesni, skoncentrisani, stabilnog uma, bogati mudrošću, a ne glupi. Učitelj Gotama živi zajedno sa takvima.

16. Baš kao što se koren perunike smatra najlepšim po mirisu među korenovima, rumena sandalovina se smatra najlepšom po mirisu među vrstama drveta, a jasmin se smatra najlepšim po mirisu među cvetovima, isto tako, savet učitelja Gotame se smatra najboljim među učenjima danas. [7]

17. Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!"


Beleške

[1] Komentar za MN: Nije moguće izgraditi sedmospratnu palatu za jedan dan. Kada je jednom teren raščišćen, od trenutka kad se postavi temelj, pa do farbanja, teče jedan postepeni proces. [Natrag]

[2] Ganaka. Njegovo ime znači "Moggallāna računovođa”. [Natrag]

[3] Videti MN 65.33. [Natrag]

[4] Dok su prethodni koraci neophodni za monaha koji vežba kako bi postao arahant, oni su takođe korisni za arahanta utoliko što doprinose „prijatnom življenju ovde i sada“. Komentar za MN to „življenje“ poistovećuje sa dostizanjem stupnja arahanta i objašnjava da neki arahanti na taj stupanj stižu sasvim lako, u svako doba, dok drugi moraju zaista da se posvete vežbanju kako bi do toga došli. [Natrag]

[5] Maggākkhayi Tathagato. Uporediti Dhp 276: “Svoj napor uložiti morate, Budni tek pravac pokazuju”. [Natrag]

[6] Ovaj deo je isti kao u MN 5.32. [Natrag]

[7] Paramađđadhammesu. Komentar za MN: Učenje Gotamino je najbolje, najviše među savremenim učenjima – učenjima šest učitelja drugih tradicija. [Natrag]