Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 113

Sappurisa sutta
Dosledan čovek


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima na ovaj način: “Monasi.” – “Da, poštovani gospodine,” odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

2. "Monasi, podučiću vas kakav je karakter doslednog čoveka i kakav je karakter nedoslednog čoveka. [1] Poslušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.“ – „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

3. „Monasi, kakav je karakter nedoslednog čoveka? Tako, nedosledan čovek iz plemićke porodice koji je postao beskućnik ovako razmišlja: ’Napustio sam dom plemićke porodice; ali ostali monasi nisu napustili dom plemićke porodice’. Zato on sebe uzdiže i omalovažava druge, zato što potiče iz plemićke porodice. Takav je karakter nedoslednog čoveka.

Ali dosledan čovek ovako razmišlja: ’Pohlepa, mržnja i obmanutost ne bivaju uklonjeni zato što je neko iz plemićke porodice. Ako neko postane beskućnik, ali nije iz plemićke porodice, pa stupi na put koji je u skladu sa Dhammom, stupi na valjan put i postupa u skladu sa Dhammom, takvoga treba poštovati, takvoga treba hvaliti zbog toga’. Tako, stavivši praktikovanje puta na prvo mesto, on niti sebe uzdiže, niti druge omalovažava zato što potiče iz plemićke porodice. To je karakter doslednog čoveka.

4-6. Sem toga, nedosledan čovek iz velike porodice… iz imućne porodice… iz uticajne porodice koji je postao beskućnik ovako razmišlja: ’Napustio sam dom uticajne porodice; ali ostali monasi nisu napustili dom uticajne porodice’. Zato on sebe uzdiže i omalovažava druge, zato što potiče iz uticajne porodice. Takav je karakter nedoslednog čoveka.

Ali dosledan čovek ovako razmišlja: ’Pohlepa, mržnja i obmanutost ne bivaju uklonjeni zato što je neko iz uticajne porodice. Ako neko postane beskućnik, ali nije iz uticajne porodice, pa stupi na put koji je u skladu sa Dhammom, stupi na valjan put i postupa u skladu sa Dhammom, takvoga treba poštovati, takvoga treba hvaliti zbog toga’. Tako, stavivši praktikovanje puta na prvo mesto, on niti sebe uzdiže, niti druge omalovažava zato što potiče iz uticajne porodice. To je karakter doslednog čoveka.

7. Sem toga, nedosledan čovek koji je poznat i na glasu ovako razmišlja: ’Poznat sam i na glasu; ali ostali monasi nisu poznati i na glasu’. Zato on sebe uzdiže i omalovažava druge, zato što je poznat i na glasu. Takav je karakter nedoslednog čoveka.

Ali dosledan čovek ovako razmišlja: ’Pohlepa, mržnja i obmanutost ne bivaju uklonjeni zato što je neko poznat i na glasu. Ako neko postane beskućnik, ali nije ni poznat, ni na glasu, pa stupi na put koji je u skladu sa Dhammom, stupi na valjan put i postupa u skladu sa Dhammom, takvoga treba poštovati, takvoga treba hvaliti zbog toga’. Tako, stavivši praktikovanje puta na prvo mesto, on niti sebe uzdiže, niti druge omalovažava zato što je poznat i na glasu. To je karakter doslednog čoveka.

8. Sem toga, nedosledan čovek koji dobija ogrtače, hranu, prenoćište i lekove ovako razmišlja: ’Dobijam ogrtače, hranu, prenoćište i lekove; ali ostali monasi ne dobijaju te stvari’. Zato on sebe uzdiže i omalovažava druge, zbog svega što dobija. Takav je karakter nedoslednog čoveka.

Ali dosledan čovek ovako razmišlja: ’Pohlepa, mržnja i obmanutost ne bivaju uklonjeni zato što neko dobija ogrtače, hranu, prenoćište i lekove. Ako neko postane beskućnik, ali ne dobija sve to, pa stupi na put koji je u skladu sa Dhammom, stupi na valjan put i postupa u skladu sa Dhammom, takvoga treba poštovati, takvoga treba hvaliti zbog toga’. Tako, stavivši praktikovanje puta na prvo mesto, on niti sebe uzdiže, niti druge omalovažava zato što sve to dobija. To je karakter doslednog čoveka.

9-20. Sem toga, nedosledan čovek koji je učen… znalac pravila Discipline… ume da podučava Dhammu… živi u šumi… nosi ogrtač načinjen samo od odbačenih krpa… živi od isprošene hrane… živi u podnožju drveta… živi na groblju… živi na otvorenom… neprekidno sedi… ne bira ležaj na koji će leći… jede samo jednom na dan ovako razmišlja: ’Ja jedem samo jednom na dan; ali ostali monasi ne jedu samo jednom na dan’. [2] Zato on sebe uzdiže i omalovažava druge, jer jede samo jednom dnevno. Takav je karakter nedoslednog čoveka.

Ali dosledan čovek ovako razmišlja: ’Pohlepa, mržnja i obmanutost ne bivaju uklonjeni zato što neko jede samo jednom na dan. Ako neko postane beskućnik, ali ne jede samo jednom na dan, pa stupi na put koji je u skladu sa Dhammom, stupi na valjan put i postupa u skladu sa Dhammom, takvoga treba poštovati, takvoga treba hvaliti zbog toga’. Tako, stavivši praktikovanje puta na prvo mesto, on niti sebe uzdiže, niti druge omalovažava zato što jede samo jednom na dan. To je karakter doslednog čoveka.

21. Sem toga, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, nedosledan čovek ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. On ovako razmišlja: ’Dostigao sam prvo zadubljenje; ali ostali monasi nisu dostigli prvo zadubljenje’. Zato on sebe uzdiže i omalovažava druge, jer je dostigao prvo zadubljenje. Takav je karakter nedoslednog čoveka.

Ali dosledan čovek ovako razmišlja: ’Blaženi je podučavao neidentifikovanje čak ni sa prvim zadubljenjem; na koji god način da razumeju, činjenice su uvek drugačije’. [3] Tako, stavivši neidentifikovanje na prvo mesto, on niti sebe uzdiže, niti druge omalovažava zato što je dostigao prvo zadubljenje. To je karakter doslednog čoveka.

22-24. Sem toga, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja nedosledan čovek ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… Sa bleđenjem i ushićenja… ulazi on i ostaje na trećem stupnju zadubljenja… Sa napuštanjem zadovoljstva i bola… ulazi on i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja…

25. Sem toga, sa potpunim nadilaženjem opažaja oblika, sa nestankom opažaja čulnih podsticaja, sa odsustvom pažnje prema opažaju raznolikosti, svestan da ’prostor jeste beskonačan’, nedosledan čovek ulazi i ostaje u području beskonačnog prostora…

26. Sem toga, sa potpunim nadilaženjem područja beskonačnog prostora, svestan da ’svest jeste beskonačna’, nedosledan čovek ulazi i ostaje u području beskonačne svesti…

27. Sem toga, sa potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da ’ništa ne postoji’, nedosledan čovek ulazi i ostaje u području ništavila…

28. Sem toga, sa potpunim nadilaženjem područja ništavila, nedosledan čovek ulazi i ostaje u području ni opažanja ni neopažanja. On ovako razmišlja: ’Dostigao sam područje ni percepcije ni nepercepcije; ali ostali monasi nisu dostigli područje ni percepcije ni nepercepcije’. Zato on sebe uzdiže i omalovažava druge, jer je dostigao područje ni percepcije ni nepercepcije. Takav je karakter nedoslednog čoveka.

Ali dosledan čovek ovako razmišlja: ’Blaženi je podučavao neidentifikovanje čak ni sa područjem ni percepcije ni nepercepcije; na koji god način da razumeju, činjenice su uvek drugačije’. Tako, stavivši neidentifikovanje na prvo mesto, on niti sebe uzdiže, niti druge omalovažava zato što je dostigao područje ni percepcije ni nepercepcije. To je karakter doslednog čoveka.

29. Sem toga, sa potpunim nadilaženjem područja ni percepcije ni nepercepcije, dosledan čovek ulazi i ostaje u prestanku percepcije i osećaja. [4] I njegove mentalne nečistoće bivaju uništene viđenjem kroz mudrost. Takav monah ne zamišlja bilo šta, ne zamišlja u pogledu bilo čega, ne zamišlja na bilo koji način.“ [5]

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Sappurisadhamma; asappurisadhamma. [Natrag]

[2] Ovo je devet od trinaest asketskih praksi koje s erazmatraju u Vsm II. [Natrag]

[3] Komentar za MN objašnjava “ne-identifikovanje” (atammayatā, dosl. "ne sastoji se od toga") kao odsustvo žudnje. Međutim, kontekst sugeriše da pravo značenje može biti odsustvo obmanutosti. Tvrdnja „na koji god način da razumeju, činjenice su uvek drugačije“ (yena yena hi maññanti tato taṃ hoti aññathā) jeste filozofska zagonetka koja se takođe javlja u Sn 588, Sn 757 i Ud 3:10. Iako u komentaru za MN nema ništa, komentar za Udanu objašnjava da na koji god način običan čovek da razume pet sastojaka bića – kao sopstvo, kao nešto što pripada sopstvu itd. – za to što razume se ispostavi da je drugačije nego osobina koja mu se pripisuje: niti je sopstvo, niti pripada sopstvu, niti je „ja“ ili „moje“. [Natrag]

[4] Treba uočiti da nema odlomka o nedoslednom čoveku koji ulazi u prestanak opažaja i osećaja. Za razliku od zadubljenja i nematerijalnih postignuća, koje mogu da dosegnu i profane osobe, prestanak jeste domen isključivo za ne-povratnike i arahante. [Natrag]

[5] Na kiñći maññati, na kuhiñći maññati, na kenaći maññati. Ovo je kratka definicija situacije opisane detaljno u MN 1.51-146. O "zamišljanju" videti MN 1, napomenu 6. [Natrag]