Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 114

Sevitabbāsevitabba sutta
Ono što treba i što ne treba negovati


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima na ovaj način: “Monasi.” – “Da, poštovani gospodine,” odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:
2. "Monasi, podučiću vas onome što treba i onome što ne treba negovati. Poslušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.“ – „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

(PRVO IZLAGANJE)

3. Monasi, [1] kažem vam, postoje dve vrste telesnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Telesni postupak je jedne ili druge vrste. [2] Kažem vam, postoje dve vrste verbalnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Verbalni postupak je jedne ili druge vrste. Kažem vam, postoje dve vrste mentalnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Mentalni postupak je jedne ili druge vrste. Kažem vam, postoje dve vrste sklonosti uma: ona koju treba negovati i ona koju ne treba negovati. Sklonost uma je jedne ili druge vrste. Kažem vam, postoje dve vrste stvaranja opažaja: ona koju treba negovati i ona koju ne treba negovati. Stvaranje opažaja je jedne ili druge vrste. Kažem vam, postoje dve vrste stvaranja gledišta: ona koju treba negovati i ona koju ne treba negovati. Stvaranje gledišta je jedne ili druge vrste. Kažem vam, postoje dve vrste stvaranja individualnosti: ona koju treba negovati i ona koju ne treba negovati. Stvaranje individualnosti je jedne ili druge vrste.“

(PRVO DETALJNO OBJAŠNJENJE)

4. Kada ovo bi rečeno, poštovani Sāriputta reče Blaženom: „Poštovani gospodine, ono što je Blaženi rekao ukratko, bez ulaženja u detalje, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način:

5. ’Monasi, kažem vam, postoje dve vrste telesnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Telesni postupak je jedne ili druge vrste.’ Tako je rekao Blaženi.  A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, takve telesne postupke zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali takve telesne postupke zbog kojih se, u onome ko ih neguje, povoljna stanja umnožavaju, a nepovoljna stanja smanjuju, takve bi trebalo negovati.

A zbog kojih se telesnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju? Tako neko ubija živa bića, on je ubica, krvavih ruku, zadaje udarce i čini nasilje, nemilosrdan je prema živim bićima. Uzima ono što mu nije dato, uzima krađom imetak i vlasništvo drugih u selu i u šumi. Zloupotrebljava čulna zadovoljstva, ima seksualne odnose sa devojkama koje su pod zaštitom njihovih majki, očeva, braće, sestara i rodbine, onima koje imaju muža, koje su pod zaštitom zakona i čak onima koje su okićene vencima u znak veridbe. Zbog takvih se telesnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju.

A zbog kojih se telesnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju? Tako neko ne ubija živa bića, odustaje od ubijanja živih bića; štap i oružje je odložio, blago i smerno on boravi pun saosećanja sa svim bićima. Ne uzima ono što mu nije dato, odustaje od uzimanja onoga što mu nije dato; ne uzima krađom imetak i vlasništvo drugih u selu i u šumi. Ne zloupotrebljava čulna zadovoljstva, odustaje od zloupotrebe čulnih zadovoljstava; nema seksualne odnose sa devojkama koje su pod zaštitom njihovih majki, očeva, braće, sestara i rodbine, onima koje imaju muža, koje su pod zaštitom zakona i čak onima koje su okićene vencima u znak veridbe. Zbog takvih se telesnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju.

Na to je Blaženi mislio kada je rekao: ’Monasi, kažem vam, postoje dve vrste telesnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Telesni postupak je jedne ili druge vrste.’

6. ’Monasi, kažem vam, postoje dve vrste verbalnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Verbalni postupak je jedne ili druge vrste.’ Tako je rekao Blaženi.  A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, takve verbalne postupke zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali takve verbalne postupke zbog kojih se, u onome ko ih neguje, povoljna stanja umnožavaju, a nepovoljna stanja smanjuju, takve bi trebalo negovati.

A zbog kojih se verbalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju? Tako neko laže kad ga pozovu pred sud, na sastanak, ili se sretne sa rodbinom, drugim pripadnicima svoje profesije ili kraljevskom porodicom, pa ga kao svedoka pitaju: 'Dakle, dobri čoveče, kaži nam šta znaš'. A on iako ne zna, kaže: 'Ja znam' ili ako zna, kaže: 'Ja ne znam'; iako ne vidi, on kaže: 'Ja vidim' ili ako vidi, kaže: 'Ja ne vidim'. Pri punoj svesti on izgovara laži za svoju korist ili za korist drugoga ili radi nekog beznačajnog, profanog cilja. Isto tako, govori zlonamerno; drugde ponavlja ono što je čuo ovde kako bi ljude tamo zavadio sa ovima ovde ili ovde ponavlja ono što je čuo drugde kako bi ljude ovde zavadio sa onima tamo. Tako on razjedinjuje one koji su ujedinjeni, stvara razdor, uživa u neslozi, ushićuje se neslogom, izgovara reči koje unose neslogu. On govori grubo; izgovara reči koje su grube, teške, bolne za druge, uvredljive za druge, pokretane besom, nepovoljne za koncentraciju. On je ogovarač; govori u pogrešno vreme, govori ono što nije činjenica, govori ono što je beskorisno, govori suprotno Dhammi i Disciplini; u pogrešno vreme govori stvari koje su bezvredne, nerazumne, neumerene i ne donose dobrobit.
Zbog takvih se verbalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju.

A zbog kojih se verbalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju? Tako neko ne laže, odustaje od laganja; kad ga pozovu pred sud, na sastanak, ili se sretne sa rodbinom, drugim pripadnicima svoje profesije ili kraljevskom porodicom, pa ga kao svedoka pitaju: 'Dakle, dobri čoveče, kaži nam šta znaš'. A on ako ne zna, kaže: 'Ja ne znam' ili ako zna, kaže: 'Ja znam'; ako ne vidi, on kaže: 'Ja ne vidim' ili ako vidi, kaže: 'Ja vidim'; pri punoj svesti on ne izgovara laži za svoju korist ili za korist drugoga ili radi nekog beznačajnog, profanog cilja. Ne govori zlonamerno; drugde ne ponavlja ono što je čuo ovde, kako bi ljude tamo zavadio sa ovima ovde ili ovde ne ponavlja ono što je čuo drugde, kako bi ljude ovde zavadio sa onima tamo. Tako on ponovo ujedinjuje one koji su razjedinjeni, unapređuje prijateljstvo, uživa u slozi, ushićuje se slogom, izgovara reči koje doprinose slozi. Ne govori grubo, izbegava grub govor; izgovara reči koje su blage, prijatne uhu i prijemčive, reči koje su učtive, kakve priželjkuju mnogi. Ne ogovara, izbegava ogovaranje; govori u pravo vreme, govori ono što jeste činjenica, govori ono što jeste korisno, govori u skladu sa Dhammom i Disciplinom; u pravo vreme govori stvari koje su vredne da se zapamte, razumne, umerene i korisne. Zbog takvih se verbalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju.

Na to je Blaženi mislio kada je rekao: ’Monasi, kažem vam, postoje dve vrste verbalnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Verbalni postupak je jedne ili druge vrste.’

7. ’Monasi, kažem vam, postoje dve vrste mentalnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Mentalni postupak je jedne ili druge vrste.’ Tako je rekao Blaženi.  A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, takve mentalne postupke zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali takve mentalne postupke zbog kojih se, u onome ko ih neguje, povoljna stanja umnožavaju, a nepovoljna stanja smanjuju, takve bi trebalo negovati.

A zbog kojih se mentalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju? Tako je neko gramziv; žudi za imetkom i vlasništvom drugih ovako: 'Ah kad bi sve to pripadalo meni!' Ili je njegov um pun zlovolje i mržnje ovako: 'Neka ta bića budu prebijena i ubijena, neka budu posečena, nek nestanu ili budu uništena!' Zbog takvih se mentalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju.

A zbog kojih se mentalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju? Tako neko nije gramziv; on ne žudi za imetkom i vlasništvom drugih ovako: 'Ah kad bi sve to pripadalo meni!' Njegov um je bez zlovolje i mržnje ovako: 'Neka ta bića budu oslobođena neprijateljstva, žalosti i strepnje! Neka ona žive srećno!' Zbog takvih se mentalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju.

Na to je Blaženi mislio kada je rekao: ’Monasi, kažem vam, postoje dve vrste mentalnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Mentalni postupak je jedne ili druge vrste.’ [3]

8. ’Monasi, kažem vam, postoje dve vrste sklonosti uma: onu koju treba negovati i onu koju ne treba negovati. Sklonost uma je jedne ili druge vrste’. Tako je rekao Blaženi.  A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, takvu sklonost uma zbog koje se, u onome ko je neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali takvu sklonost uma zbog koje se, u onome ko je neguje, povoljna stanja umnožavaju, a nepovoljna stanja smanjuju, takvu bi trebalo negovati.

A zbog koje se sklonosti uma, u onome ko je neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju? Tako je neko gramziv i živi uma obuzetog gramzivošću; zlovoljan je i živi uma obuzetog zlovoljom; okrutan je i živi uma obuzetog okrutnošću. [4] Zbog takve se sklonosti uma, u onome ko je neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju.

A zbog koje se sklonosti uma, u onome ko je neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju? Tako neko nije gramziv i ne živi uma obuzetog gramzivošću; nije zlovoljan i ne živi uma obuzetog zlovoljom; nije okrutan i ne živi uma obuzetog okrutnošću. Zbog takve se sklonosti uma, u onome ko je neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju.

Na to je Blaženi mislio kada je rekao: ’Monasi, kažem vam, postoje dve vrste sklonosti uma: onu koju treba negovati i onu koju ne treba negovati. Sklonost uma je jedne ili druge vrste’.

9. ’Monasi, kažem vam, postoje dve vrste stvaranja opažaja: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Stvaranje opažaja je jedne ili druge vrste’. Tako je rekao Blaženi.  A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, takvo stvaranje opažaja zbog kojeg se, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali takvo stvaranje opažaja zbog kojeg se, u onome ko ga neguje, povoljna stanja umnožavaju, a nepovoljna stanja smanjuju, takvo bi trebalo negovati.

A zbog kojeg se stvaranja opažaja, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju? Tako je neko gramziv i živi opažaja obuzetog gramzivošću; zlovoljan je i živi opažaja obuzetog zlovoljom; okrutan je i živi opažaja obuzetog okrutnošću. Zbog takvog se stvaranja opažaja, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju.

A zbog kojeg se stvaranja opažaja, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju? Tako neko nije gramziv i živi opažaja neokrznutog gramzivošću; nije zlovoljan i živi opažaja neokrznutog zlovoljom; nije okrutan i živi opažaja neokrznutog okrutnošću. Zbog takvog se stvaranja opažaja, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju.

Na to je Blaženi mislio kada je rekao: ’Monasi, kažem vam, postoje dve vrste stvaranja opažaja: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Stvaranje opažaja je jedne ili druge vrste’.

10. ’Monasi, kažem vam, postoje dve vrste stvaranja gledišta: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Stvaranje gledišta je jedne ili druge vrste’. Tako je rekao Blaženi.  A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, takvo stvaranje gledišta zbog kojeg se, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali takvo stvaranje gledišta zbog kojeg se, u onome ko ga neguje, povoljna stanja umnožavaju, a nepovoljna stanja smanjuju, takvo bi trebalo negovati.

A zbog kojeg se stvaranja gledišta, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju? Tako neko zastupa ovo gledište: ’Nema ničega datog, ničeg poklonjenog, ničeg žrtvovanog; nema ploda i rezultata dobrih i loših dela; nema ovog sveta, ni drugog sveta; nema majke, ni oca; nema bića koja se spontano preporađaju; nema dobrih i čestitih asketa i bramana na ovom svetu koji su sami za sebe stekli neposredno znanje i objasnili ovaj svet i drugi svet.’ Zbog takvog se stvaranja gledišta, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju.

A zbog kojeg se stvaranja gledišta, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju? Tako neko zastupa ovo gledište: ’Postoji ono što je dato, što je poklonjeno, što je žrtvovano; postoje plod i rezultat dobrih i loših dela; postoji ovaj svet i drugi svet; postoje majka i otac; postoje bića koja se spontano preporađaju; postoje dobri i čestiti askete i bramani na ovom svetu koji su sami za sebe stekli neposredno znanje i objasnili ovaj svet i drugi svet.’ Zbog takvog se stvaranja gledišta, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju.

Na to je Blaženi mislio kada je rekao: ’Monasi, kažem vam, postoje dve vrste stvaranja gledišta: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Stvaranje gledišta je jedne ili druge vrste’.

11. ’Monasi, kažem vam, postoje dve vrste stvaranja individualnosti: [5] ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Stvaranje individualnosti je jedne ili druge vrste’. Tako je rekao Blaženi.  A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, takvo stvaranje individualnosti zbog kojeg se, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali takvo stvaranje individualnosti zbog kojeg se, u onome ko ga neguje, povoljna stanja umnožavaju, a nepovoljna stanja smanjuju, takvo bi trebalo negovati.

A zbog kojeg se stvaranja individualnosti, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju? Ako neko stvori takvu individuu koja je podložna žalosti, u njemu se nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju, što ga sprečava da stigne na kraj bivanja. [6]

A zbog kojeg se stvaranja individualnosti, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju? Ako neko stvori takvu individuu koja je oslobođena žalosti, u njemu se nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju, što mu omogućuje da stigne na kraj bivanja.

Na to je Blaženi mislio kada je rekao: ’Monasi, kažem vam, postoje dve vrste stvaranja individualnosti: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Stvaranje individualnosti je jedne ili druge vrste’.

12. Poštovani gospodine, ono što je Blaženi rekao ukratko, bez ulaženja u detalje, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način.“

(PRVO ODOBRAVANJE I REKAPITULACIJA)

13. „Dobro je, Sāriputta, dobro je! Dobro je da si onome što sam rekao ukratko, bez ulaženja u detalje, razumeo detaljno značenje na taj način.

14-20. [U ovim pasusima Buda od reči do reči ponavlja pasuse 5-11, s tim što stavlja „Sāriputta“ tamo gde je „poštovani gospodine“ i „ja“ umesto „Blaženi“.]

21. Sāriputta, detaljno značenje onoga što sam rekao ukratko, treba razumeti na taj način.

(DRUGO IZLAGANJE)

22. Sāriputta, kažem vam, postoje dve vrste oblika dostupnih oku: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. [7] Kažem vam, postoje dve vrste zvukova dostupnih uhu: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Kažem vam, postoje dve vrste mirisa dostupnih nosu: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Kažem vam, postoje dve vrste ukusa dostupnih jeziku: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Kažem vam, postoje dve vrste dodira dostupnih telu: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Kažem vam, postoje dve vrste objekata uma dostupnih umu: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati.“

(DRUGO DETALJNO OBJAŠNJENJE)

23. Kada ovo bi rečeno, poštovani Sāriputta reče Blaženom: „Poštovani gospodine, ono što je Blaženi rekao ukratko, bez ulaženja u detalje, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način:

24. ’Sāriputta, kažem vam, postoje dve vrste oblika dostupnih oku: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati’. Tako je rekao Blaženi.  A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, takve oblike dostupne oku zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali takve oblike dostupne oku zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju, takve bi trebalo negovati.

Na to je Blaženi mislio kada je rekao: ’ Sāriputta, kažem vam, postoje dve vrste oblika dostupnih oku: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati’.

25. ’Kažem vam, postoje dve vrste zvukova dostupnih uhu…’

26. ’Kažem vam, postoje dve vrste mirisa dostupnih nosu…’

27. ’Kažem vam, postoje dve vrste ukusa dostupnih jeziku…’

28. ’Kažem vam, postoje dve vrste dodira dostupnih telu…’

29. ’Sāriputta, kažem vam, postoje dve vrste objekata uma dostupnih umu: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati’. Tako je rekao Blaženi.  A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, takve objekte uma dostupne umu zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali takve objekte uma dostupne umu zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju, takve bi trebalo negovati.

Na to je Blaženi mislio kada je rekao: ’ Sāriputta, kažem vam, postoje dve vrste objekata uma dostupnih umu: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati’.

30. Poštovani gospodine, ono što je Blaženi rekao ukratko, bez ulaženja u detalje, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način.“

(DRUGO ODOBRAVANJE I REKAPITULACIJA)

31. „Dobro je, Sāriputta, dobro je! Dobro je da si onome što sam rekao ukratko, bez ulaženja u detalje, razumeo detaljno značenje na taj način.

32-37. [U ovim pasusima Buda od reči do reči ponavlja pasuse 24-29, s tim što pravi odgovarajuće zamene.]

38. Sāriputta, detaljno značenje onoga što sam rekao ukratko, treba razumeti na taj način.

(TREĆE IZLAGANJE)

39. „Sāriputta, kažem vam, postoje dve vrste ogrtača: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Takođe, kažem vam, postoje dve vrste isprošene hrane: ona koju treba negovati i ona koju ne treba negovati. Postoje, kažem vam, dve vrste boravišta: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Postoje, kažem vam, dve vrste sela: ona koja treba negovati i ona koja ne treba negovati. Postoje, kažem vam, dve vrste varoši: one koje treba negovati i one koje ne treba negovati. Postoje, kažem vam, dve vrste gradova: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Postoje, kažem vam, dve vrste oblasti: one koje treba negovati i one koje ne treba negovati. Postoje, kažem vam, dve vrste osoba: one koje treba negovati i one koje ne treba negovati.“

40. Kada ovo bi rečeno, poštovani Sāriputta reče Blaženom: „Poštovani gospodine, ono što je Blaženi rekao ukratko, bez ulaženja u detalje, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način:

41. ’Sāriputta, kažem vam, postoje dve vrste ogrtača: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati’. Tako je rekao Blaženi.  A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, takve ogrtače zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali takve ogrtače zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju, takve bi trebalo negovati.

Na to je Blaženi mislio kada je rekao: ’ Sāriputta, kažem vam, postoje dve vrste ogrtača: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati’.

42. Takođe, kažem vam, postoje dve vrste isprošene hrane…

43. Postoje, kažem vam, dve vrste boravišta…

44. Postoje, kažem vam, dve vrste sela…

45. Postoje, kažem vam, dve vrste varoši…

46. Postoje, kažem vam, dve vrste gradova…

47. Postoje, kažem vam, dve vrste oblasti…

48. Postoje, kažem vam, dve vrste osoba: one koje treba negovati i one koje ne treba negovati’. Tako je rekao Blaženi.  A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, [druženje sa] takvim osobama zbog kojih se, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna stanja smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali [druženje sa] takvim osobama zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna stanja umnožavaju, takve bi trebalo negovati.

Na to je Blaženi mislio kada je rekao: ’ Sāriputta, kažem vam, postoje dve vrste osoba: one koje treba negovati i one koje ne treba negovati’.

49. Poštovani gospodine, ono što je Blaženi rekao ukratko, bez ulaženja u detalje, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način.“

(TREĆE ODOBRAVANJE I REKAPITULACIJA)

50. „Dobro je, Sāriputta, dobro je! Dobro je da si onome što sam rekao ukratko, bez ulaženja u detalje, razumeo detaljno značenje na taj način.

51-58. [U ovim pasusima Buda od reči do reči ponavlja pasuse 41-48, s tim što pravi odgovarajuće zamene.]

59. Sāriputta, detaljno značenje onoga što sam rekao ukratko, treba razumeti na taj način.

(ZAKLJUČAK)

60. Sāriputta, ako bi svi plemeniti onome što sam rekao ukratko, bez ulaženja u detalje, razumeli detaljno značenje na taj način, to bi im donelo dobrobit i sreću zadugo. [8] Ako bi svi bramani… svi trgovci… svi radnici onome što sam rekao ukratko, bez ulaženja u detalje, razumeli detaljno značenje na taj način, to bi im donelo dobrobit i sreću zadugo. Ako bi ovaj svet, sa njegovim božanstvima, sa Mārom i Bramom, ovo pokolenje sa njegovim asketama i bramanima, sa vladarima i običnim ljudima onome što sam rekao ukratko, bez ulaženja u detalje, razumeli detaljno značenje na taj način, to bi im donelo dobrobit i sreću zadugo.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Sāriputta se obradova rečima Blaženog.


Beleške

[1] Ovaj prvi pasus je neka vrsta pregleda sadržaja, koji će u sutti biti elaboriran. [Natrag]

[2] Aññamaññaṃ. Komentar za MN: Ovo dvoje se međusobno isključuju i ne postoji način na koji bi se jedno moglo smatrati drugim. [Natrag]

[3] Iako su pogrešno razumevanje i ispravno razumevanje obično uključeni u mentalne postupke, u ovoj sutti oni su prikazani odvojeno u pasusu 10 kao „prisvajanje gledišta“. [Natrag]

[4] Dok se za gramzivost i zlovolju u pasusu 7 kaže da poseduju snagu kompletnog postupka (kammapatha), u ovom odeljku o skonosti uma (ćittuppāda) oni su prikazani u svom zametku, kao puke sklonosti koje još nisu prerasle u opsesivnu volju. [Natrag]

[5] "Stvaranje individualnosti" (attabhāvapaṭilābha) ovde se odnosi na način preporađanja. [Natrag]

[6] Apariniṭṭhitabhāva. Prevod ove neuobičajene sintagme oslanja se na objašnjenje u Komentaru za MN. [Natrag]

[7] Komentar za MN ukazuje da ovde nije upotrebljena sintagma „Oblici su jedne ili druge vrste“, zato što razlika ne leži u objektu, već u načinu na koji mu pristupamo. Kod jedne osobe se javljaju požuda i druge mentalne nečistoće prema određenom obliku, ali druga osoba razvija nepristrasnost i nevezanost u pogledu istog tog oblika. [Natrag]

[8] Komentar za MN kaže da se za one koji proučavaju tekst i komentare za ovu suttu, a ne ponašaju se u skladu sa njom, ne može reći da „razumeju značenje do detalja“. Jedino se oni koji i praktikuju kako valja mogu tako opisati. [Natrag]