Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 114

Sevitabbāsevitabba sutta
Što treba i što ne treba negovati

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvat­thī­ja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine,” odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, podučiću vas govorom o onome što treba i onome što ne treba negovati. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

(PRVO IZLAGANJE)

3. Monasi,1069 kažem vam, postoje dve vrste telesnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Telesni postupak je jedne ili druge vrste.1070 Kažem vam, postoje dve vrste verbalnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Verbalni postupak je jedne ili druge vrste. Kažem vam, postoje dve vrste mentalnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Mentalni postupak je jedne ili druge vrste. Kažem vam, postoje dve vrste sklonosti uma: ona koju treba negovati i ona koju ne treba negovati. Sklonost uma je jedne ili druge vrste. Kažem vam, postoje dve vrste stvaranja opažaja: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Stvaranje opažaja je jedne ili druge vrste. Kažem vam, postoje dve vrste stvaranja gledišta: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Stvaranje gledišta je jedne ili druge vrste. Kažem vam, postoje dve vrste stvaranja individualnosti: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Stvaranje individualnosti je jedne ili druge vrste.”

(PRVO DETALJNO OBJAŠNJENJE)

4. Kada ovo bi rečeno, poštovani Sāriputta reče Blaženome: „Poštovani gospodine, ono što je Blaženi rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način:

5. ‘Monasi, kažem vam, postoje dve vrste telesnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Telesni postupak je jedne ili druge vrste.’ Tako je rekao Blaženi. A šta je pri tome mislio?

Telesne postupke zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali telesne postupke zbog kojih se, u onome ko ih neguje, povoljna stanja umnožavaju, a nepovoljna smanjuju, takve bi trebalo negovati.

Zbog kojih se telesnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju? Tako neko ubija živa bića, ubica je, krvavih ruku, zadaje udarce i čini nasilje, nemilosrdan je prema živim bićima. Tako neko uzima ono što mu nije dato, uzima krađom imetak i vlasništvo drugih u selu i u šumi. Tako neko zloupotrebljava čulna zadovoljstva, ima seksualne odnose s devojkama koje su pod zaštitom svojih majki, očeva, braće, sestara i rodbine, onima koje imaju muža, koje su pod zaštitom zakona čak i s onima koje su okićene vencima u znak veridbe. Zbog takvih se telesnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju.

Zbog kojih se telesnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju? Tako neko ne ubija živa bića, odustaje od ubijanja živih bića; štap i oružje je odložio, blago i smerno živi, pun saosećanja prema svim bićima. Ne uzima ono što mu nije dato, odustaje od uzimanja onoga što mu nije dato; ne uzima krađom imetak i vlasništvo drugih u selu i u šumi. Ne zloupotrebljava čulna zadovoljstva, odustaje od zloupotrebe čulnih zadovoljstava; nema seksualne odnose s devojkama koje su pod zaštitom svojih majki, očeva, braće, sestara i rodbine, onima koje imaju muža, koje su pod zaštitom zakona čak i s onima koje su okićene vencima u znak veridbe. Zbog takvih se telesnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju.

Na to je Blaženi mislio kad je rekao: ‘Monasi, kažem vam, postoje dve vrste telesnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Telesni postupak je jedne ili druge vrste.’

6. ‘Monasi, kažem vam, postoje dve vrste verbalnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Verbalni postupak je jedne ili druge vrste.’ Tako je rekao Blaženi. A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, verbalne postupke zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali verbalne postupke zbog kojih se, u onome ko ih neguje, povoljna stanja umnožavaju, a nepovoljna smanjuju, takve bi trebalo negovati.

Zbog kojih se verbalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju? Tako neko laže kad ga pozovu pred sud, na sastanak ili se sretne s rodbinom, drugim pripadnicima svog esnafa ili kraljevskom porodicom, pa ga kao svedoka pitaju: ‘Dakle, dobri čoveče, kaži nam šta znaš.’ Iako ne zna, on kaže: ‘Ja znam’, ako zna, kaže: ‘Ja ne znam’; iako ne vidi, kaže: ‘Ja vidim’ ili ako vidi, kaže: ‘Ja ne vidim.’ Pri punoj svesti izgovara laži za svoju korist ili za korist drugoga ili radi nekog beznačajnog, profanog cilja. Isto tako, govori zlonamerno; drugde ponavlja ono što je čuo ovde, kako bi ljude tamo zavadio s ovima ovde ili ovde ponavlja ono što je čuo drugde, kako bi ljude ovde zavadio s onima tamo. Tako razjedinjuje one koji su ujedinjeni, unosi razdor, uživa u neslozi, oduševljava se neslogom, izgovara reči koje unose neslogu. Govori grubo; izgovara grube, teške reči, bolne za druge, uvredljive za druge, pokretane besom, nepovoljne za koncentraciju. On je ogovarač; govori u pogrešno vreme, govori ono što nije činjenica, ono što je beskorisno, govori suprotno učenju i pravilima; u pogrešno vreme govori stvari bezvredne, nerazumne, neumerene i koje ne donose dobrobit.
Zbog takvih se verbalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju.

Zbog kojih se verbalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju? Tako neko ne laže, odustaje od laganja; kad ga pozovu pred sud, na sastanak ili se sretne s rodbinom, drugim pripadnicima svog esnafa ili kraljevskom porodicom, pa ga kao svedoka pitaju: ‘Dakle, dobri čoveče, kaži nam šta znaš.’ Ako ne zna, kaže ‘Ja ne znam’ ili ako zna, kaže ‘Ja znam’; ako ne vidi, kaže ‘Ja ne vidim’, ako vidi, kaže ‘Ja vidim’. Pri punoj svesti ne izgovara laži za svoju korist ili za korist drugoga ili radi nekog beznačajnog, profanog cilja. Ne govori zlonamerno; ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo kako bi one ljude zavadio s ovima. Tako spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, ushićuje se slogom, govori reči koje jačaju slogu. Ne govori grubo, izbegava grub govor; govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i s njima su saglasni mnogi. Ne ogovara, izbegava ogovaranje; govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o učenju i pravilima; u pravo vreme govori reči koje su vredne da se zapamte, razložne, umerene i korisne. Zbog takvih se verbalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju.

Na to je Blaženi mislio kad je rekao: ‘Monasi, kažem vam, postoje dve vrste verbalnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Verbalni postupak je jedne ili druge vrste.’

7. ‘Monasi, kažem vam, postoje dve vrste mentalnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Mentalni postupak je jedne ili druge vrste.’ Tako je rekao Blaženi. A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, mentalne postupke zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali mentalne postupke zbog kojih se, u onome ko ih neguje, povoljna stanja umnožavaju, a nepovoljna smanjuju, takve bi trebalo negovati.

Zbog kojih se mentalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju? Tako je neko gramziv; žudi za imetkom i vlasništvom drugih ovako: ‘Ah kad bi sve to pripadalo meni!’ Ili je njegov um pun zlovolje i mržnje ovako: ‘Neka ta bića budu prebijena i ubijena, neka budu posečena, nek nestanu ili budu uništena!’ Zbog takvih se mentalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju.

Zbog kojih se mentalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju? Tako neko nije gramziv; ne žudi za imetkom i vlasništvom drugih ovako: ‘Ah kad bi sve to pripadalo meni!’ Njegov um je bez zlovolje i mržnje ovako: ‘Neka ta bića budu oslobođena neprijateljstva, žalosti i strepnje! Neka žive srećno!’ Zbog takvih se mentalnih postupaka, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju.

Na to je Blaženi mislio kad je rekao: ‘Monasi, kažem vam, postoje dve vrste mentalnih postupaka: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Mentalni postupak je jedne ili druge vrste.’1071

8. ‘Monasi, kažem vam, postoje dve vrste sklonosti uma: ona koju treba negovati i ona koju ne treba negovati. Sklonost uma je jedne ili druge vrste.’ Tako je rekao Blaženi. A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, sklonost uma zbog koje se, u onome ko je neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali sklonost uma zbog koje se, u onome ko je neguje, povoljna stanja umnožavaju, a nepovoljna smanjuju, takvu bi trebalo negovati.

Zbog koje se sklonosti uma, u onome ko je neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju? Tako je neko gramziv i živi uma obuzetog gramzivošću; zlovoljan je i živi uma obuzetog zlovoljom; okrutan je i živi uma obuzetog okrutnošću.1072 Zbog takve se sklonosti uma, u onome ko je neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju.

Zbog koje se sklonosti uma, u onome ko je neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju? Tako neko nije gramziv i ne živi uma obuzetog gramzivošću; nije zlovoljan i ne živi uma obuzetog zlovoljom; nije okrutan i ne živi uma obuzetog okrutnošću. Zbog takve se sklonosti uma, u onome ko je neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju.

Na to je Blaženi mislio kad je rekao: ‘Monasi, kažem vam, postoje dve vrste sklonosti uma: ona koju treba negovati i ona koju ne treba negovati. Sklonost uma je jedne ili druge vrste.’

9. ‘Monasi, kažem vam, postoje dve vrste formiranja opažaja: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Formiranje opažaja je jedne ili druge vrste.’ Tako je rekao Blaženi. A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, formiranje opažaja zbog kojeg se, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali takvo formiranje opažaja zbog kojeg se, u onome ko ga neguje, povoljna stanja umnožavaju, a nepovoljna smanjuju, takvo bi trebalo negovati.

Zbog kojeg se formiranja opažaja, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju? Tako je neko gramziv i živi opažaja obuzetog gramzivošću; zlovoljan je i živi opažaja obuzetog zlovoljom; okrutan je i živi opažaja obuzetog okrutnošću. Zbog takvog se formiranja opažaja, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju.

Zbog kojeg se formiranja opažaja, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju? Tako neko nije gramziv i živi opažaja neokrznutog gramzivošću; nije zlovoljan i živi opažaja neokrznutog zlovoljom; nije okrutan i živi opažaja neokrznutog okrutnošću. Zbog takvog se formiranja opažaja, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju.

Na to je Blaženi mislio kad je rekao: ‘Monasi, kažem vam, postoje dve vrste formiranja opažaja: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Formiranje opažaja je jedne ili druge vrste.’

10. ‘Monasi, kažem vam, postoje dve vrste formiranja gledišta: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Formiranje gledišta je jedne ili druge vrste.’ Tako je rekao Blaženi. A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, formiranje gledišta zbog kojeg se, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali formiranje gledišta zbog kojeg se, u onome ko ga neguje, povoljna stanja umnožavaju, a nepovoljna smanjuju, takvo bi trebalo negovati.

Zbog kojeg se formiranja gledišta, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju? Tako neko zastupa ovo gledište: ‘Nema ničeg datog, ničeg prinetog i ničeg žrtvovanog; nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela; nema ovog sveta, ni drugog sveta; nema majke, ni oca; nema bića koja se spontano preporađaju; nema dobrih i čestitih asketa i brahmana u ovome svetu koji su kroz neposredno znanje, sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet.’ Zbog takvog se formiranja gledišta, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju.

Zbog kojeg se formiranja gledišta, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju? Tako neko zastupa ovo gledište: ‘Postoji dato, postoji prineto i žrtvovano; postoje plod i rezultati dobrih i rđavih dela; postoji ovaj svet, a i drugi svet; postoje majka i otac; postoje bića koja se spontano preporađaju; postoje dobri i čestiti askete i brahmani u ovome svetu koji su kroz neposredno znanje, sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet.’ Zbog takvog se formiranja gledišta, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju.

Na to je Blaženi mislio kad je rekao: ‘Monasi, kažem vam, postoje dve vrste formiranja gledišta: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Formiranje gledišta je jedne ili druge vrste.’

11. ‘Monasi, kažem vam, postoje dve vrste formiranja individualnosti:1073 ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Formiranje individualnosti je jedne ili druge vrste.’ Tako je rekao Blaženi. A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, formiranje individualnosti zbog kojeg se, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali formiranje individualnosti zbog kojeg se, u onome ko ga neguje, povoljna stanja umnožavaju, a nepovoljna smanjuju, takvo bi trebalo negovati.

Zbog kojeg se formiranja individualnosti, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju? Ako neko stvori individuu podložnu žalosti, u njemu se nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju, što ga sprečava da stigne na kraj bivanja.1074

Zbog kojeg se formiranja individualnosti, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju? Ako neko stvori individuu oslobođenu žalosti, u njemu se nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju, što mu omogućuje da stigne na kraj bivanja.

Na to je Blaženi mislio kad je rekao: ‘Monasi, kažem vam, postoje dve vrste formiranja individualnosti: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Formiranje individualnosti je jedne ili druge vrste.’

12. Poštovani gospodine, ono što je Blaženi rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način.”

(PRVO ODOBRAVANJE I REKAPITULACIJA)

13. „Dobro je, Sāriputta, dobro je! Dobro je da si onome što sam rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, razumeo detaljno značenje na taj način.

14–20. [U ovim pasusima Buda od reči do reči ponavlja §5–11, s tim što stavlja „Sāriputta” tamo gde je „poštovani gospodine” i „ja” umesto „Blaženi”.]

21. Sāriputta, detaljno značenje onoga što sam rekao ukratko, treba razumeti na taj način.

(DRUGO IZLAGANJE)

22. Sāriputta, kažem vam, postoje dve vrste oblika dostupnih oku: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati.1075 Kažem vam, postoje dve vrste zvukova dostupnih uhu: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Kažem vam, postoje dve vrste mirisa dostupnih nosu: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Kažem vam, postoje dve vrste ukusa dostupnih jeziku: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Kažem vam, postoje dve vrste dodira dostupnih telu: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Kažem vam, postoje dve vrste objekata uma dostupnih umu: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati.”

(DRUGO DETALJNO OBJAŠNJENJE)

23. Kada ovo bi rečeno, Sāriputta reče Blaženome: „Poštovani gospodine, ono što je Blaženi rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način:

24. ‘Sāriputta, kažem ti, postoje dve vrste oblika dostupnih oku: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati.’ Tako je rekao Blaženi. A šta je pri tome mislio?

Oblike dostupne oku zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali oblici dostupni oku zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju, takve bi trebalo negovati.

Na to je Blaženi mislio kad je rekao: ‘Sāriputta, kažem ti, postoje dve vrste oblika dostupnih oku: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati.’

25. ‘Kažem ti, postoje dve vrste zvukova dostupnih uhu…’

26. ‘Kažem ti, postoje dve vrste mirisa dostupnih nosu…’

27. ‘Kažem ti, postoje dve vrste ukusa dostupnih jeziku…’

28. ‘Kažem ti, postoje dve vrste dodira dostupnih telu…’

29. ‘Sāriputta, kažem ti, postoje dve vrste objekata uma dostupnih umu: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati.’ Tako je rekao Blaženi. A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, objekte uma dostupne umu zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali objekte uma dostupne umu zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju, takve bi trebalo negovati.

Na to je Blaženi mislio kad je rekao: ‘Sāriputta, kažem ti, postoje dve vrste objekata uma dostupnih umu: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati.’

30. Poštovani gospodine, ono što je Blaženi rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način.”

(DRUGO ODOBRAVANJE I REKAPITULACIJA)

31. „Dobro je, Sāriputta, dobro je! Dobro je da si onome što sam rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, razumeo detaljno značenje na taj način.

32–37. [U ovim pasusima Buda od reči do reči ponavlja §24–29, s tim što unosi odgovarajuće zamene.]

38. Sāriputta, detaljno značenje onoga što sam rekao ukratko, treba razumeti na taj način.

(TREĆE IZLAGANJE)

39. „Sāriputta, kažem vam, postoje dve vrste ogrtača: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Takođe, kažem vam, postoje dve vrste isprošene hrane: ona koju treba negovati i ona koju ne treba negovati. Postoje, kažem vam, dve vrste boravišta: ono koje treba negovati i ono koje ne treba negovati. Postoje, kažem vam, dve vrste selâ: ona koja treba negovati i ona koja ne treba negovati. Postoje, kažem vam, dve vrste varoši: one koje treba negovati i one koje ne treba negovati. Postoje, kažem vam, dve vrste gradova: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati. Postoje, kažem vam, dve vrste oblasti: one koje treba negovati i one koje ne treba negovati. Postoje, kažem vam, dve vrste osoba: one koje treba negovati i one koje ne treba negovati.”

40. Kada ovo bi rečeno, poštovani Sāriputta reče Blaženom: „Poštovani gospodine, ono što je Blaženi rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način:

41. ‘Sāriputta, kažem ti, postoje dve vrste ogrtača: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati.’ Tako je rekao Blaženi. A šta je pri tome mislio?

Ogrtače zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali ogrtače zbog kojih se, u onome ko ih neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju, takve bi trebalo negovati.

Na to je Blaženi mislio kad je rekao: ‘Sāriputta, kažem ti, postoje dve vrste ogrtača: oni koje treba negovati i oni koje ne treba negovati.’

42. Takođe, kažem vam, postoje dve vrste isprošene hrane…

43. Postoje, kažem vam, dve vrste boravišta…

44. Postoje, kažem vam, dve vrste selâ…

45. Postoje, kažem vam, dve vrste varoši…

46. Postoje, kažem vam, dve vrste gradova…

47. Postoje, kažem vam, dve vrste oblasti…

48. Postoje, kažem vam, dve vrste osoba: one koje treba negovati i one koje ne treba negovati.’ Tako je rekao Blaženi. A šta je pri tome mislio?

Poštovani gospodine, [druženje sa] takvim osobama zbog kojih se, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja umnožavaju, a povoljna smanjuju, ne bi trebalo negovati. Ali [druženje sa] takvim osobama zbog kojih se, u onome ko ga neguje, nepovoljna stanja smanjuju, a povoljna umnožavaju, takvo bi trebalo negovati.

Na to je Blaženi mislio kad je rekao: ‘Sāriputta, kažem ti, postoje dve vrste osoba: one koje treba negovati i one koje ne treba negovati.’

49. Poštovani gospodine, ono što je Blaženi rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način.”

(TREĆE ODOBRAVANJE I REKAPITULACIJA)

50. „Dobro je, Sāriputta, dobro je! Dobro je da si onome što sam rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, razumeo detaljno značenje na taj način.

51–58. [U ovim pasusima Buda od reči do reči ponavlja §41–48, s tim što unosi odgovarajuće zamene.]

59. Sāriputta, detaljno značenje onoga što sam rekao ukratko, treba razumeti na taj način.

(ZAKLJUČAK)

60. Sāriputta, ako bi svi plemeniti onome što sam rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, razumeli detaljno značenje na taj način, to bi im donelo dobrobit i sreću zadugo.1076 Ako bi svi brahmani… svi trgovci… svi najamnici onome što sam rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, razumeli detaljno značenje na taj način, to bi im donelo dobrobit i sreću zadugo. Ako bi ovaj svet, sa svojim božanstvima, Mārama i Brahmāma, zajedno sa pokolenjem isposnika i brahmana, plemenitimh i običnih ljudi, onome što sam rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, razumeli detaljno značenje na taj način, to bi im donelo dobrobit i sreću zadugo.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Sāriputta se obradova rečima Blaženoga.


Beleške

1069 Prvi pasus je neka vrsta pregleda sadržaja, koji će u sutti biti elaboriran.

1070 Aññamaññaṁ. MA: Ovo dvoje se međusobno isključuju i ne postoji način na koji bi se jedno moglo smatrati drugim.

1071 Iako su pogrešno razumevanje i ispravno razumevanje obično uključeni u mentalne postupke, u ovoj sutti oni su prikazani odvojeno u §10 kao „formiranje gledišta”.

1072 Dok se za gramzivost i zlovolju u §7 kaže da poseduju snagu kompletnog postupka (kammapatha), u ovom odeljku o sklonosti uma (ćittuppāda) oni su prikazani u svom zametku, kao puke sklonosti koje još nisu prerasle u opsesivnu volju.

1073 „Formiranje individualnosti” (attabhāvapaṭilābha) ovde se odnosi na način preporađanja.

1074 Apariniṭṭhitabhāvāya. Ovaj izraz se najverovatnije pojavljuje samo u ovoj sutti. MA ga tumači sa bhavānaṁ apariniṭṭhitabhāvāya i kaže: Ima četiri vrste postojanja neke individue „podložnog patnji” (sabyābađđhattabhāvā). Prva je nezaređena osoba koja nije u stanju da stigne na kraj preporađanja u ovom životu; u njoj, od trenutka preporađanja, nepovoljna mentalna stanja se uvećavaju, a povoljna smanjuju, tako da postaje individua uronjena u patnju. Isto je sa onim ko je ušao u tok, jednom-povratnikom i nepovratnikom. Čak ni nepovratnici još uvek nisu napustili žudnju za postojanjem, te zato nisu dosegli prestanak preporađanja. Individue [pomenute nešto niže u govoru] koji stiču egzistenciju „oslobođenu patnje” (abyābađđhattabhāvā) su ista ova četvorica kada se poslednji put preporode i dosegnu stupanj arahanta. Čak je i nezaređeni čovek u stanju da okonča preporađanje, kao što je to bio slučaj sa serijskim ubicom Angulimālom. Za njihovu egzistenciju se kaže da je oslobođena patnje, a oni stigli na kraj preporađanja.

1075 MA ukazuje da ovde nije upotrebljena sintagma „Oblici su jedne ili druge vrste”, zato što razlika nije u objektu, već u načinu na koji mu pristupamo. U jednoj osobi se javljaju strast i druge mentalne nečistoće prema određenom obliku, ali druga osoba razvija nepristrasnost i nevezanost u pogledu istog tog oblika.

1076 MA kaže da se za one koji proučavaju tekst i komentare za ovu suttu, a ne vežbaju u skladu s njom, ne može reći da „razumeju detaljno značenje”. Jedino se oni koji i vežbaju kako valja mogu tako opisati.