Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 115

Bahudhātuka sutta
Mnogo vrsta elemenata


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Onda Blaženi ovako reče monasima: "Monasi." — "Da, gospodine", odgovoriše monasi, a Blaženi ovako nastavi:  

2. "Koji god da se strahovi pojave, oni se pojave zbog budale, ne zbog mudroga; koje god da se nevolje pojave, one se pojave zbog budale, ne zbog mudroga; koje god nesreće da se pojave, one se pojave zbog budale, ne zbog mudroga. Baš kao što vatra koja se razgori u kolibi od trske ili trave, kasnije sagori i kuću sa visokim krovom, omalterisanu iznutra i spolja, zaštićenu od vetra, dobro zamandaljenu i sa šalukatrama na prozorima, isto tako, monasi, koji god da se strahovi pojave, oni se pojave zbog budale, ne zbog mudroga. Tako, monasi, budala je taj koji donosi strah, ne mudar, budala je taj koji donosi nevolje, ne mudar, budala je taj koji donosi nesreću, ne mudar. Nema straha od mudroga, nema nevolja od mudroga, nema nesreće od mudroga. Zato bi, monasi, ovako sebe trebalo da vežbate: 'Bićemo mudri ljudi, bićemo tragaoci’.“

3. Kad ovo bi rečeno, poštovani Ānanda upita Blaženog: „Kada se, poštovani gospodine, monah može nazvati mudrim i tragaocem?“

„Ānanda, kada je monah vešt u elementima, vešt u područjima, vešt u uslovljenom nastanku, vešt u onome što jeste moguće i što nije moguće, tada se on može nazvati mudrim i tragaocem.“

(ELEMENTI)

4. „Ali, poštovani gospodine, kada se monah može nazvati veštim u elementima?“

„Postoji, Ānanda, osamnaest elemenata: element oka, element oblika, element svesti o viđenom; element uha, element zvuka, element svesti o čutom; element nosa, element mirisa, element svesti o omirisanom; element jezika, element ukusa, element svesti o okušenom; element tela, element dodira, element svesti o dodirnutom; element uma, element objekta uma, element svesti o saznatom. Kada zna i vidi tih osamnaest elemenata, za monaha se može reći da je vešt u elementima.“ [1]

5. „Ali, poštovani gospodine, da li možda ima i neki drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?“

„Ima, Ānanda. Postoji, Ānanda, ovih šest elemenata: elemenat zemlje, elemenat vode, elemenat vatre, elemenat vazduha, elemenat prostora i elemenat svesti. Kada zna i vidi tih šest elemenata, za monaha se može reći da je vešt u elementima.“

6. „Ali, poštovani gospodine, da li možda ima i neki drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?“

„Ima, Ānanda. Postoji, Ānanda, ovih šest elemenata: elemenat prijatnosti, elemenat bola, elemenat radosti, elemenat žalosti, elemenat spokojstva i elemenat neznanja. Kada zna i vidi tih šest elemenata, za monaha se može reći da je vešt u elementima.“ [2]

7. „Ali, poštovani gospodine, da li možda ima i neki drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?“

„Ima, Ānanda. Postoji, Ānanda, ovih šest elemenata: elemenat čulne želje, elemenat obuzdavanja, elemenat zlovolje, elemenat ne-zlovolje, elemenat okrutnosti i elemenat ne-okrutnosti. Kada zna i vidi tih šest elemenata, za monaha se može reći da je vešt u elementima.“ [3]

8. „Ali, poštovani gospodine, da li možda ima i neki drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?“

„Ima, Ānanda. Postoje, Ānanda, ova tri elementa: elemenat područja čulnog, elemenat područja suptilne materije i elemenat područja nematerijalnog. Kada zna i vidi ta tri elementa, za monaha se može reći da je vešt u elementima.“ [4]

9. „Ali, poštovani gospodine, da li možda ima i neki drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?“

„Ima, Ānanda. Postoje, Ānanda, ova dva elementa: elemenat uslovljenog i elemenat neuslovljenog. Kada zna i vidi ta dva elementa, za monaha se može reći da je vešt u elementima.“ [5]

(PODRUČJA)

10. „Ali, poštovani gospodine, kada se monah može nazvati veštim u područjima?“

„Postoji, Ānanda, ovih šest unutrašnjih i spoljašnjih područja: oko i oblici, uho i zvuci, nos i mirisi, jezik i ukusi, telo i dodiri, um i objekti uma. [6] Kada zna i vidi tih šest unutrašnjih i spoljašnjih područja, za monaha se može reći da je vešt u područjima.“

(USLOVLJENI NASTANAK)

11. „Ali, poštovani gospodine, kada se monah može nazvati veštim u uslovljenom nastanku?“ [7]

„Tako, Ānanda, monah zna ovo: ’Kad postoji ovo, postoji i ono; sa nastankom ovoga i ono nastaje. Kada ovo nije, nema ni onoga; sa nestankom ovoga i ono nestaje. Dakle, sa neznanjem kao uslovom, mentalni obrasci [nastaju]; sa mentalnim obrascima kao uslovom, svest nastaje; sa svešću kao uslovom, mentalno i fizičko nastaju; sa mentalnim i fizičkim kao uslovom, šest čula nastaje; sa šest čula kao uslovom, kontakt nastaje; sa kontaktom kao uslovom, osećaji nastaju; sa osećajima kao uslovom, žudnja nastaje; sa žudnjom kao uslovom, vezivanje nastaje; sa vezivanjem kao uslovom, bivanje nastaje; sa bivanjem kao uslovom, rođenje nastaje; sa rođenjem kao uslovom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očajanje nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.

Ali sa potpunim slabljenjem i nestankom neznanja dolazi nestanak mentalnih obrazaca; sa nestankom mentalnih obrazaca dolazi nestanak svesti; sa nestankom svesti dolazi nestanak mentalnog i fizičkog; sa nestankom mentalnog i fizičkog dolazi nestanak šest čula; sa nestankom šest čula dolazi nestanak kontakta; sa nestankom kontakta dolazi nestanak osećaja; sa nestankom osećaja dolazi nestanak žudnje; sa nestankom žudnje dolazi nestanak vezivanja; sa nestankom vezivanja dolazi nestanak bivanja; sa nestankom bivanja dolazi nestanak rođenja; sa nestankom rođenja dolazi nestanak starosti i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očajanja. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje’. Tada se, Ānanda, monah može nazvati veštim u uslovljenom nastanku.

(MOGUĆE I NEMOGUĆE)

12. „Ali, poštovani gospodine, kada se monah može nazvati veštim u onome što je moguće i u onome što je nemoguće?“

„Tako, Ānanda, monah razume: ’Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje ispravno razumevanje odnosi prema bilo čemu uslovljenom kao da jeste trajno – ne postoji takva mogućnost’. [8] I on razume: ’Moguće je da se običan čovek odnosi prema nečemu uslovljenom kao da jeste trajno – postoji takva mogućnost’. On razume: ’Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje ispravno razumevanje odnosi prema bilo čemu uslovljenom kao da jeste zadovoljstvo – ne postoji takva mogućnost’. [9] I on razume: ’Moguće je da se običan čovek odnosi prema nečemu uslovljenom kao da jeste zadovoljstvo – postoji takva mogućnost’. On razume: ’Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje ispravno razumevanje odnosi prema bilo čemu kao da jeste sopstvo – ne postoji takva mogućnost’. I on razume: ’Moguće je da se običan čovek odnosi prema nečemu kao da jeste sopstvo – postoji takva mogućnost’. [10]

13. On razume: ’Nemoguće je, ne može se dogoditi da neko ko poseduje ispravno razumevanje liši života sopstvenu majku – ne postoji takva mogućnost’. [11] I on razume: ’Moguće je da običan čovek liši života sopstvenu majku – postoji takva mogućnost’. On razume: ’Nemoguće je, ne može se dogoditi da neko ko poseduje ispravno razumevanje liši života sopstvenog oca… liši života arahanta – ne postoji takva mogućnost’. I on razume: ’Moguće je da običan čovek liši života sopstvenog oca… liši života arahanta – postoji takva mogućnost’. On razume: ’Nemoguće je, ne može se dogoditi da neko ko poseduje ispravno razumevanje, uma obuzetog mržnjom, prolije krv Tathāgate – ne postoji takva mogućnost’. I on razume: ’Moguće je da običan čovek, uma obuzetog mržnjom, prolije krv Tathāgate – postoji takva mogućnost’. On razume: ’Nemoguće je, ne može se dogoditi da neko ko poseduje ispravno razumevanje izazove raskol u Sanghi… da prihvati drugoga učitelja [12] – ne postoji takva mogućnost’. I on razume: ’Moguće je da običan čovek izazove raskol u Sanghi… da prihvati drugoga učitelja – postoji takva mogućnost’.

14. On razume: ’Nemoguće je, ne može se dogoditi da se dva Dostojna poštovanja, potpuno probuđena istovremeno pojave u jednom svetu  – ne postoji takva mogućnost’. [13] I on razume: ’Moguće je da se jedan Dostojan poštovanja, potpuno probuđeni pojavi u jednom svetu – postoji takva mogućnost’. On razume: ’Nemoguće je, ne može se dogoditi da se dva mudra vladara sveta istovremeno pojave u jednom svetu… Moguće je da se jedan mudri vladar sveta pojavi u jednom svetu – postoji takva mogućnost’.

15. On razume: ’Nemoguće je, ne može se dogoditi da žena bude Dostojan poštovanja, potpuno probuđeni  – ne postoji takva mogućnost’. [14] I on razume: ’Moguće je da muškarac bude Dostojan poštovanja, potpuno probuđeni – postoji takva mogućnost’. On razume: ’Nemoguće je, ne može se dogoditi da žena bude mudri vladar sveta… da žena zauzme mesto Sakke… da žena zauzme mesto Mare… da žena zauzme mesto Brame – ne postoji takva mogućnost’. I on razume: ’Moguće je da muškarac bude mudri vladar sveta… da muškarac zauzme mesto Sakke… da muškarac zauzme mesto Mare… da muškarac zauzme mesto Brame – postoji takva mogućnost’.

16. On razume: ’Nemoguće je, ne može se dogoditi da neželjeni, nepoželjan, bolni rezultat bude stvoren dobrim telesnim postupkom… dobrim verbalnim postupkom… dobrim mentalnim postupkom – ne postoji takva mogućnost’. I on razume: ’Moguće je da željeni, poželjan, prijatan rezultat bude stvoren dobrim telesnim postupkom… dobrim verbalnim postupkom… dobrim mentalnim postupkom – postoji takva mogućnost’.

17. On razume: ’Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko čini loša dela telom… čini loša dela govorom… čini loša dela mislima, zbog toga, iz tog razloga, posle sloma tela, posle smrti preporodi na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu – ne postoji takva mogućnost’. [15] I on razume: ’Moguće je da se neko ko čini loša dela telom… čini loša dela govorom… čini loša dela mislima, zbog toga, iz tog razloga, posle sloma tela, posle smrti preporodi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu – postoji takva mogućnost’.

18. On razume: ’Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko čini dobra dela telom… čini dobra dela govorom… čini dobra dela mislima, zbog toga, iz tog razloga, posle sloma tela, posle smrti preporodi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu – ne postoji takva mogućnost’. I on razume: ’Moguće je da se neko ko čini dobra dela telom… čini dobra dela govorom… čini dobra dela mislima, zbog toga, iz tog razloga, posle sloma tela, posle smrti preporodi na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu – postoji takva mogućnost’.

Kada to razume, Ānanda, monah se može nazvati veštim u onome što je moguće i u onome što je nemoguće.“

(ZAKLJUČAK)

19. Kada ovo bi rečeno, poštovani Ānanda reče Blaženom: „Divno je ovo, poštovani gospodine, čudesno je ovo, poštovani gospodine! Koji je naziv ovoga govora o Dhammi?“

„Ānanda, možeš ovaj govor o Dhammi zapamtiti kao ’Mnogo vrsta elemenata’ o kao ’Četiri ciklusa’ [16] i kao ’Ogledalo Dhamme’ i kao ’Bubanj Besmrtnog’ i kao ’Najveću pobedu u bici’.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Ānanda se obradova rečima Blaženog.


Beleške

[1] Ovih osamnaest elemenata se definišu u Vbh §§183-84/ 87-90, a detaljno objašnjavaju u Vsm XV, 17-43. Ukratko, element uma (manodhatu), prema Abhidhammi, obuhvata svest koja signalizira da jedan od pet objekata čula stimuliše neko od tih čula (panćadvāravađđana-ćitta) i svest koja prima neki objekat, pošto je bio registrovan zahvaljujući čulima (sampatiććhana-ćitta). Element svesti o saznatom (manoviññanadhatu) uključuje sve tipove svesti, izuzev svesti o pet čula i element uma. Element objekat uma  (dhammadhatu) uključuje tipove suptilnih materijalnih fenomena neuključene u kogniciju čula, tri mentalna sastojka: osećaj, opažaj i mentalne obrasce, kao i nibbānu. On ne uključuje ni pojmove, apstraktne ideje, sudove itd. Iako su oni uključeni u pojam objekat uma (dhammarammana), element objekat uma uključuje samo stvari koje postoje po svojoj prirodi, a ne i one koje je um konstruisao. [Natrag]

[2] Definiše ih Vbh §180/85-86. Elementi prijatnost i bol jesu telesni prijatni i neprijatni osećaji; radost i žalost su mentalni prijatni i neprijatni osećaji; element spokojstva je ni prijatan ni neprijatan osećaj. Komentar za MN kaže da je neznanje ovde uključeno zbog svoje prividne sličnosti sa elementom spokojstva. [Natrag]

[3] Vbh §183/86-87 definiše šest odgovarajućih tipova primenjene misli (vitakka); videti MN 19.2. [Natrag]

[4] Komentar za MN elemenat područja čulnog objašnjava kao pet sastojaka koji pripadaju području čulnog (kamavaćara), elemenat područja suptilne materije kao pet sastojaka koji pripadaju području suptilne materije (rupavaćara), a nematerijalni elemenat kao četiri sastojka koji pripadaju području nematerijalnog (arupavaćara). [Natrag]

[5] Komentar za MN: Element uslovljenog uključuje sve što je nastalo na osnovu nekih uslova i uzroka, on je oznaka za pet sastojaka bića. Elemenat neuslovljenog jeste nibbāna. [Natrag]

[6] Ovih dvanaest područja su definisani u Vbh §§155-167/70-73 i objašnjeni u Vsm XV, 1-16. Područje uma uključuje sve tipove svesti, te tako obuhvata svih sedam elemenata koji obavljaju funkciju svesti. Područje objekta uma je identično sa elementom objekta uma. [Natrag]

[7] O pojmovima unutar formule uslovljenog nastanka videti Uvod, str. 30-31. [Natrag]

[8] Komentar za MN: Neko ko poseduje ispravno razumevanje (diṭṭhisampanno) jeste onaj ko poseduje i razumevanje puta, a to je plemeniti učenik najmanje na nivou ulaska u tok. „Tvorevine“ ovde treba razumeti kao uslovljenje tvorevine (sankhatasankhara), tj. sve što je nastalo na osnovu nekog uzroka. [Natrag]

[9] Komentar za MN ukazuje da plemeniti učenik ispod nivoa arahanta može još uvek tvorevine shvatiti kao izvor zadovoljstva, ali pri tome njegov um koji nije povezan sa pogrešnim razumevanjem. U isto vreme, on ne može prihvatiti gledište da je bilo koja tvorevina izvor zadovoljstva. Iako se u njemu javljaju opažaji i misli o tvorevinama kao prijatnim, on posle promišljanja razume da je takvo viđenje pogrešno. [Natrag]

[10] U delu o sopstvu, sankhāra, „uslovljeno“ je zamenjeno sa dhamma, „stvar“. Komentar za MN objašnjava da je to učinjeno kako bi se uključili pojmovi kao što je znak kasine itd., a za koje je obična osoba takođe sklona da identifikuje kao sopstvo. Međutim, ako uzmemo u obzir činjenicu da se nibbāna opisuje kao neuništiva (aććuta) i kao blaženstvo (sukkha), ali ju je moguće pogrešno razumeti kao sopstvo (videti MN 1.26), tada se za pojam sankhāra može smatrati da obuhvata samo uslovljeno, dok dhamma uključuje i uslovljeno i neuslovljeno. Ovakvo razumevanje, međutim, ne potkrepljuju komentari Aćariya Buddhaghose. [Natrag]

[11] Ovaj deo pravi razliku između običnog čoveka i plemenitog učenika na osnovu pet gnusnih zločina. Komentar za MN ukazuje da plemeniti učenik u stvari nije sposoban da namerno liši života bilo koje živo biće, ali je kontrast ovde načinjen kroz ubistvo majke i oca, kako bi se naglasila opasnost u kojoj se običan čovek nalazi i snaga plemenitog učenika. [Natrag]

[12] Dakle, da prihvati bilo kojeg drugog učitelja, sem Bude, kao najvišeg duhovnog učitelja. [Natrag]

[13] Komentar za MN: Pojava novog Bude je nemoguća u vreme kada je bodhisatta poslednji put začet u telu svoje majke, sve dok Učenje nije potpuno zaboravljeno. Ovo pitanje se razmatra u Miln 236-39. [Natrag]

[14] Ovim se tvrdi da je potpuno probuđeni Buda uvek bio muškog pola, ali se ne poriče da osoba koja je sada ženskog pola može postati potpuno probuđeni Buda u budućnosti. Da bi se to dogodilo, potrebno je da se u jednom trenutku preporodi kao muškarac. [Natrag]

[15] U ovom odlomku sintagma „zbog toga, iz tog razloga“ (taṃnidānā tappaccayā) veoma je važna. Kao što će Buda pokazati u MN 136, čovek koji čini loša dela može se preporoditi u nebeskom svetu, a neko ko čini dobra dela može se preporoditi u nižem svetu. Ali u tim slučajevima preporađanje je rezultat neke druge kamme, a ne one koju ta osoba obično stvara. Stroga zakonitost postoji samo između konkretnog dela i njegovog rezultata. [Natrag]

[16] Ova „četiri ciklusa“ jesu elementi, područja, uslovljeni nastanak, kao i moguće i nemoguće. [Natrag]