Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 112

Ćhabbisodhana sutta
Šestostruka čistota


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima na ovaj način: “Monasi.” – “Da, poštovani gospodine,” odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

2. “Monasi, događa se da monah objavi svoje krajnje znanje ovako: ’Ja razumem: nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti, ništa više ne preostade u ovome životu’.

3. Reči takvog monaha ne treba ni odobravati, ni negirati. Bez odobravanja i negiranja, treba postaviti sledeće pitanje: „Prijatelju, postoji četiri vrste objave koje je s pravom objavio Blaženi, koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen. Koje četiri? Opisati viđeno onako kako je viđeno; opisati čuto onako kako je čuto; opisati primljeno drugim čulima onako kako je primljeno; opisati shvaćeno onako kako je shvaćeno. [1] To su, prijatelju, četiri vrste objave koje je s pravom objavio Blaženi, koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen. A kako to poštovani zna i vidi, u vezi sa ove četiri objave, tako da je njegov um oslobođen nečistoća zahvaljujući nevezivanju?

4. Monasi, kada je monah taj koji je uklonio nečistoće u sebi, proživeo svetački život, učinio ono što je trebalo učiniti, odložio teret, dostigao istinski cilj, raskinuo okove bića i sebe potpuno oslobodio kroz krajnje znanje, ovo je priroda njegovog odgovora: ’Prijatelji, u pogledu viđenog, živim neprivučen, neodbijen, nezavisan, nedodirnut, slobodan, razdružen, uma bez barijera. [2] U pogledu čutog… U pogledu primljenog drugim čulima… U pogledu shvaćenog, živim neprivučen, neodbijen, nezavisan, nedodirnut, slobodan, razdružen, uma bez barijera. Zahvaljujući tome što tako znam, tako vidim, a u vezi sa te četiri objave, moj je um oslobođen nečistoća zahvaljujući nevezivanju’.

5. Nakon što ste odgovorili ’Dobro’, možete se ushititi i radovati rečima tog monaha. Kad ste to učinili, možete postaviti naredno pitanje:

’Prijatelju, pet je sastojaka bića podložnih vezivanju, a koje je na pravi način objavio Blaženi, koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen. Kojih pet? Materijalni oblik kao sastojak podložan vezivanju, osećaj kao sastojak podložan vezivanju, opažaj kao sastojak podložan vezivanju, mentalni obrasci kao sastojak podložan vezivanju i svest kao sastojak podložan vezivanju. To je, prijatelju, pet sastojaka bića podložnih vezivanju, a koje je na pravi način objavio Blaženi, koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen’ A kako to poštovani zna i vidi, u vezi sa ovih pet sastojaka bića podložnih vezivanju, tako da je njegov um oslobođen nečistoća zahvaljujući nevezivanju?’

6. Monasi, kada je monah taj koji je uklonio nečistoće u sebi… i sebe potpuno oslobodio kroz krajnje znanje, ovo je priroda njegovog odgovora: 'Pošto sam znao da je materijalni oblik slab, nestalan i nezadovoljavajući, sa razaranjem, nestankom, iščezavanjem, odustajanjem i napuštanjem privlačnosti i vezivanja za materijalni oblik, sa napuštanjem mentalnih stavova, privrženosti i prikrivenih sklonosti u pogledu fizičkog oblika, [3] shvatio sam da je moj um oslobođen.

Prijatelji, pošto sam znao da je osećaj… Pošto sam znao da je opažaj… Pošto sam znao da su mentalni obrasci… Pošto sam znao da je svest slaba, nestalna i nezadovoljavajuća, sa razaranjem, nestankom, iščezavanjem, odustajanjem i napuštanjem privlačnosti i vezivanja za svest, sa napuštanjem mentalnih stavova, privrženosti i prikrivenih sklonosti u pogledu svesti, shvatio sam da je moj um oslobođen.

Pošto sam tako znao i video u vezi sa tih pet sastojaka bića podložnih vezivanju, zahvaljujući nevezivanju moj um postade oslobođen mentalnih nečistoća'.

7. Nakon što ste odgovorili ’Dobro’, možete se ushititi i radovati rečima tog monaha. Kad ste to učinili, možete postaviti naredno pitanje:

’Prijatelju, šest je elemenata, a koje je na pravi način objavio Blaženi, koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen. Kojih šest? Zemlja kao element, voda kao element, vatra kao element, vazduh kao element, prostor kao element i svest kao element. To su, prijatelju, šest  elemenata, a koje je na pravi način objavio Blaženi, koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen. A kako to poštovani zna i vidi, u vezi sa ovih šest elemenata, tako da je njegov um oslobođen nečistoća zahvaljujući nevezivanju?’

8. Monasi, kada je monah taj koji je uklonio nečistoće u sebi… i sebe potpuno oslobodio kroz krajnje znanje, ovo je priroda njegovog odgovora:

'Prijatelji, za zemlju kao element sam video da nije sopstvo, da nema sopstva zasnovanog na zemlji kao elementu. [4] A sa razaranjem, nestankom, iščezavanjem, odustajanjem i napuštanjem privlačnosti i vezivanja za zemlju kao element, sa napuštanjem mentalnih stavova, privrženosti i prikrivenih sklonosti u pogledu zemlje kao elementa, shvatio sam da je moj um oslobođen.

'Prijatelji, za vodu kao element… vatru kao element… vazduh kao element… prostor kao element…  svest kao element sam video da nije sopstvo, da nema sopstva zasnovanog na svesti kao elementu. A sa razaranjem, nestankom, iščezavanjem, odustajanjem i napuštanjem privlačnosti i vezivanja za svest kao element, sa napuštanjem mentalnih stavova, privrženosti i prikrivenih sklonosti u pogledu svesti kao elementa, shvatio sam da je moj um oslobođen.

Pošto sam tako znao i video u vezi sa tih šest elemenata, zahvaljujući nevezivanju moj um postade oslobođen mentalnih nečistoća'.

9. Nakon što ste odgovorili ’Dobro’, možete se ushititi i radovati rečima tog monaha. Kad ste to učinili, možete postaviti naredno pitanje:

'Ali, prijatelju, postoji šest unutrašnjih i šest spoljašnjih područja čula, a koja je na pravi način objavio Blaženi, koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen. Kojih šest? Oko i oblici, uho i zvuci, nos i mirisi, jezik i ukusi, telo i taktilni podražaji i um i objekti uma. To su, prijatelju, šest unutrašnjih i šest spoljašnjih područja čula, a koja je na pravi način objavio Blaženi, koji zna i vidi, usavršen i potpuno probuđen. A kako to poštovani zna i vidi, u vezi sa ovih šest unutrašnjih i šest spoljašnjih područja čula, tako da je njegov um oslobođen nečistoća zahvaljujući nevezivanju?’

10. Monasi, kada je monah taj koji je uklonio nečistoće u sebi… i sebe potpuno oslobodio kroz krajnje znanje, ovo je priroda njegovog odgovora:

'Prijatelji, sa razaranjem, nestankom, iščezavanjem, odustajanjem i napuštanjem želje, požude, ushićenja, žudnje, privlačnosti i vezivanja, sa napuštanjem mentalnih stavova, privrženosti i prikrivenih sklonosti u pogledu oka, oblika, svesti o viđenom i stvari shvatljivih [umom] zahvaljujući svesti o viđenom, shvatio sam da je moj um oslobođen. [5]

Sa razaranjem, nestankom, iščezavanjem, odustajanjem i napuštanjem želje, požude, ushićenja, žudnje, privlačnosti i vezivanja, sa napuštanjem mentalnih stavova, privrženosti i prikrivenih sklonosti u pogledu uva, zvukova, svesti o čutom i stvari shvatljivih [umom] zahvaljujući svesti o čutom… u pogledu nosa, mirisa, svesti o omirisanom i stvari shvatljivih [umom] zahvaljujući svesti o omirisanom… u pogledu jezika, ukusa, svesti o okušenom i stvari shvatljivih [umom] zahvaljujući svesti o okušenom… u pogledu tela, dodira, svesti o dodirnutom i stvari shvatljivih [umom] zahvaljujući svesti o dodirnutom… u pogledu um, objekata uma, svesti o mišljenom i stvari shvatljivih [umom] zahvaljujući svesti o mišljenom, shvatio sam da je moj um oslobođen.

Pošto sam tako znao i video u vezi sa tih šest unutrašnjih i šest spoljašnjih područja čula, zahvaljujući nevezivanju moj um postade oslobođen mentalnih nečistoća'.

11. Nakon što ste odgovorili ’Dobro’, možete se ushititi i radovati rečima tog monaha. Kad ste to učinili, možete postaviti naredno pitanje:

'Ali, prijatelju,  kako to poštovani zna, kako vidi, te su u pogledu ovog tela, sa njegovom svešću i svim spoljašnjim znacima, sklonosti ka stvaranju „ja“ i „moje“, kao i skrivena sklonost za obmanom u njemu iskorenjena?' [6]

12. Monasi, kada je monah taj koji je uklonio nečistoće u sebi… i sebe potpuno oslobodio kroz krajnje znanje, ovo je priroda njegovog odgovora:

'Prijatelji, nekada dok sam živeo životom kućedomaćina, bio sam neznalica. Onda me je Tathāgata ili njegov učenik podučio Dhammi. Kada sam čuo Dhammu, stekao sam poverenje u Tathāgatu. Imajući poverenje, ovako sam razmišljao: “Domaćinski život je skučen, prašnjav put. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako, živeći kod kuće, praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike?” A kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrijah glavu i bradu, stavih na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život postadoh beskućnik.

13. Pošto sam otišao u beskućnike i prolazeći kroz monašku obuku i način života, napustivši ubijanje živih bića, nisam ubijao živa bića; pošto sam batinu i oružje ostavio po strani, blag i dobronameran, živeo sam ispunjen saosećanjem prema svim živim bićima. Napustivši uzimanje onoga što nije dato, nisam uzimao ono što nije dato; uzimajući samo ono što mi se da, očekujući samo ono što mi se da, bez krađe sam živeo u čistoti. Napustivši necelibat, pridržavao sam se celibata, živeo odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja.

Napustivši laganje, nisam lagao; govorio sam istinu, čvrsto se držao istine, poverljiv i pouzdan, nisam bio obmanjivač ovoga sveta. Napustivši zlonameran govor, nisam govorio zlonamerno; nisam ponavljao tamo ono što sam čuo ovde kako bi ove ljude zavadio sa onima, niti sam ponavljao ovde ono što sam čuo tamo kako bi one ljude zavadio sa ovima; tako sam spajao podeljene, podsticao prijateljstvo, uživao u slozi, radovao se slozi, ushićivao se slogom, govorio reči koje idu na ruku slozi. Napustivši grube reči, nisam izgovarao grube reči; govorio sam reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i sa njima su saglasni mnogi. Napustivši naklapanje, nisam naklapao; govorio sam u pravo vreme, govorio činjenice, govorio o onome što jeste dobro, govorio o Dhammi i praksi; u pravo vreme govorio reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne.

Odustao sam od uništavanja semenki i biljaka. Jeo samo jednom dnevno, odustao od jela noću i izvan propisanog vremena. Odustao sam od plesa, pevanja, sviranja i pozorišnih predstava. Odustao od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima. Odustao od visokih i luksuznih ležajeva. Odustao od primanja zlata i srebra. Odustao od primanja sirovog zrna. Odustao od primanja sirovog mesa. Odustao od primanja žena i devojčica. Odustao od primanja robova i ropkinja. Odustao od primanja koza i ovaca. Odustao od primanja živine i svinja. Odustao od prihvatanja slonova, stoke i kobila. Odustao od prihvatanja njiva i livada. Odustao od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka. Odustao od kupovanja i prodavanja. Odustao od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera. Odustao od varanja, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva. Odustao od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja.
 
14. Zadovoljan sam bio ogrtačem koji štiti moje telo i dobijenom hranom koja mi utoljuje glad; gde god da krenem, nosio sam samo ogrtač i zdelu sa sobom. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako sam i ja bio zadovoljan ogrtačem koji štiti moje telo i dobijenom hranom koja mi utoljuje glad; gde god da krenem, nosio sam samo ogrtač i zdelu sa sobom. Posedujući takvo svojstvo plemenite vrline, u sebi sam doživljavao blaženstvo kojem zamerke nema.

15. Kad sam okom video oblik, nisam se vezivao za njegova obeležja i detalje. Pošto me, ako oko ostavim bez nadzora, štetna stanja pohlepe i žalosti mogu napasti, vežbao sam njegovo obuzdavanje, stražario na vratima oka, preduzimao obuzdavanje oka. Kada sam uhom čuo zvuk.. Kada sam nosom osetio miris… Kada sam jezikom osetio ukus… Kada sam telom dodirnuo neki predmet… Kada sam umom prepoznao objekat uma, nisam se vezivao za njegova obeležja i detalje. Pošto me, ako um ostavim bez nadzora, štetna stanja pohlepe i potištenosti mogu napasti, vežbao sam njegovo obuzdavanje, stražario na vratima uma, preduzimao obuzdavanje uma. Posedujući takvu plemenitu obuzdanost čula, u sebi sam doživljavao blaženstvo koje je potpuno čisto.
 
16. Kad odlazim i kad dolazim primenjivao sam jasno razumevanje; kad gledam pravo i kad gledam u stranu, primenjivao sam jasno razumevanje; kad savijam i kad pružam (svoje udove), primenjivao sam jasno razumevanje; kad nosim na sebi ogrtač i u ruci posudu za prošenje hrane, primenjivao sam jasno razumevanje, kad jedem, pijem, žvaćem i osećam ukus hrane, primenjivao sam jasno razumevanje; kad obavljam nuždu, primenjivao sam jasno razumevanje; kad hodam, stojim, sedim, ležem da spavam, budim se, govorim i ćutim, primenjivao sam jasno razumevanje.
 
Posedujući takva svojstva plemenite vrline i plemenitog obuzdavanja čula, posedujući plemenitu svesnost i jasno razumevanje, odlazio sam na osamljeno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, šikaru u džungli, proplanak, stog sena.

17. Kada se vratim iz sakupljanja hrane, pošto sam jeo, sedao sam prekrštenih nogu, uspravnog tela i usredsređene pažnje. Napuštajući pohlepu za ovim svetom, živeo sam uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćavao sam od pohlepe. Napuštajući zlovolju i mržnju, živeo sam uma oslobođenog zlovolje, stalo mi je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćavao sam od zlovolje i mržnje. Napuštajući tromost i pospanost, živeo sam oslobođen tromosti i pospanosti, video svetlost, sabran i potpuno svestan; um svoj pročišćavao sam od tromosti i pospanosti. Napuštajući uznemirenost i kajanje, živeo sam neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćavao sam od uznemirenosti i kajanja. Napuštajući sumnju, živeo sam tako što sam prevazišao sumnju, nisam se dvoumio koja su povoljna mentalna stanja; um svoj pročišćavao sam od sumnje.

18. Kada sam tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, potpuno odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od nepovoljnih mentalnih stanja, uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja: ushićenje i zadovoljstvo rodiše se iz osame, praćeni usmerenošću misli i istraživanjem. Sa smirivanjem usmerenosti uma i istraživanja, uđoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja… Sa prestankom i ushićenja…  uđoh i ostadoh na trećem stupnju zadubljenja… Sa napuštanjem zadovoljstva i bola…  uđoh i ostadoh na četvrtom stupnju zadubljenja, koji karakteriše čistota svesnosti zahvaljujući spokojstvu, ni zadovoljstvo ni bol.

19. Kada je moj um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerih ga ka znanju o razaranju mentalnih nečistoća. [7] Videh onako kako zaista jeste: "Ovo je patnja“… „Ovo je nastanak patnje“… „Ovo je prestanak patnje“… „Ovo je put koji vodi do okončanja patnje“… Videh onako kako zaista jeste: „Ovo su mentalne nečistoće“… „Ovo je nastanak mentalnih nečistoća“… „Ovo je prestanak mentalnih nečistoća“… „Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća".

20. Moj um, znajući tako, videći tako, beše oslobođen izliva čulnosti, oslobođen izliva bivanja, oslobođen izliva neznanja. Sa ovim oslobađanjem javilo se znanje: "Oslobođen sam". Uvideh: "Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, zadatak je obavljen. Ničeg više nema da se uradi na ovome svetu."

Zahvaljujući takvom znanju, prijatelji, u pogledu ovog tela, sa njegovom svešću i svim spoljašnjim znacima, sklonosti ka stvaranju „ja“ i „moje“, kao i skrivena sklonost za obmanom u njemu behu iskorenjeni'.

21. Nakon što ste odgovorili ’Dobro’, možete se ushititi i radovati rečima tog monaha. Kad ste to učinili, treba da mu ovako kažete: 'Dobitak je to za nas, prijatelju, velik je to dobitak za nas da imamo takvog saputnika u svetačkom životu'.” [8]

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Videti MN 1, fusnotu 7. [Natrag]

[2] Kao u MN 111.4, ali ovde ovi termini treba da izraze potpuno iskorenjivanje nečistoća na putu ka stanju arahanta. [Natrag]

[3] Komentar za MN: Svi ovi termini označavaju žudnju i gledišta. [Natrag]

[4] Komentar za MN: Prva sintagma negira gledanje na element zemlje kao na sopstvo, druga negira gledanje na materijalne i mentalne činioce mimo elementa zemlje kao na sopstvo. Isti metod važi i za druge elemente. [Natrag]

[5] Tekst se čini kao ponavljanje zbog pominjanja i oblika (rupa) i stvari dostupnih umu kroz svest o viđenom (ćakkhuviññana-viññatabba dhamma). Komentar za MN pominje dva pokušaja da se reši ovaj problem. Jedan smatra da se „oblici“ odnose na vidljive stvari koje zapravo postaju deo kognicije, a „stvari dostupne…“ na vidljive stvari koje nestaju a da nisu prepoznate. Drugo objašnjenje je da prvi termin označava svaki oblik bez razlike, a drugi tri mentalna sastojka koja funkcionišu u vezi sa svešću o viđenom. [Natrag]

[6] Komentar za MN objašnjava sklonosti ka stvaranju „ja“ (ahaṃkāra) kao obmanu, a sklonosti ka stvaranju „moje“ (mamaṃkāra) kao žudnju. „Svi spoljašnji znaci“ (nimitta) jesu spoljašnji objekti. [Natrag]

[7] Komentar za MN: Sećanje prošlih života i znanje o umiranju i preporađanju bića (obično uključeno u ovaj tip izlaganja) ovde su izostali zato što se originalno pitanje u pasusu 11 odnosi na dostizanje stanja arahanta, a ne profanih postignuća. [Natrag]

[8] Komentar za MN kaže se ova sutta takođe zvala Ekavissađđita Sutta (Govor sa jednim odgovorom). Komentar za MN ima problem da objasni pojam „šestostruko“ iz naslova, pošto se govor sadrži samo pet pitanja i odgovora. Tako on sugeriše podelu poslednjeg na dva dela – sopstveno telo sa njegovom svešću i svesna tela drugih – a takođe pominje drugo mišljenje da bi trebalo uključiti i „četiri hrane“ kao šesti elemenat. Međutim, nijedna od ovih sugestija ne čini se ubedljivom, pa je vrlo verovatno da je taj poslednji deo govora izgubljen. [Natrag]