Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 12

Mahā-sīhanāda sutta
Dugi govor o lavovskom riku


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. Jedanput je Blaženi boravio kraj Vesalija, u gaju zapadno od grada.

2. A malo pre toga je Sunakhata, sin plemena Lićhavi, bio napustio Učenje (Dhamma) i praksu (Vinaya). [1] I pred skupom u Vesaliju ovako je govorio: "Asketa Gotama nema nikakve natprirodne moći, nikakvo posebno znanje i viziju vrednu plemenitih. [2] Asketa Gotama podučava Dhammu koja je stvorena tek pukim domišljanjem, sledi jedino svoj način istraživanja kako se njemu čini da treba i kada bilo kome objašnjava Dhammu, toga kome objašnjava to vodi, ako vežba, do potpunog razaranja patnje." [3]

3. Onda, u rano jutro, poštovani Sāriputta se obuče, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te otide u Vesali u prošenje hrane. I tu ču Sunakhatu, sina plemena Lićhavi, kako govori pred skupom u Vesaliju. Kada je sakupio hranu u Vesaliju, vratio se iz prošnje i jeo, on otide do Blaženog i, pošto mu se poklonio, sede sa strane i reče Blaženom ono što je Sunakhata govorio.

4. (Tada Blaženi reče:) "Sāriputta, zavedeni čovek Sunakhata je ljut i njegove reči izviru iz besa. Misleći da diskredituje Tathāgatu, on ga zapravo hvali; jer pohvala je za Tatagatu reći: 'Kada bilo kome objašnjava Dhammu, toga kome objašnjava to vodi, ako vežba, do potpunog razaranja patnje.'

5. Sāriputta, taj zavedeni čovek Sunakhata nikada neće o meni zaključiti u skladu sa Dhammom: 'Blaženi je usavršen, potpuno probuđen; postigao je ispravno znanje i vladanje; dobro je upućen znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima je potrebno vođstvo; učitelj bogova i ljudi, budan i blažen' [4]

6. I nikada neće o meni zaključiti u skladu sa Dhammom: 'Blaženi poseduje različite vrste natprirodnih moći: iz jednog se bića pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; prolazi neometano kroz zidove, kroz bedeme i planine, kao da prolazi kroz vazduh; uranja i izranja iz zemlje kao da je voda; hoda po vodi a da ne potone, kao da hoda po zemlji; sedeći prekrštenih nogu, leti kroz vazduh poput ptice; svojom rukom dodiruje Mesec i Sunce, tako jake i moćne; telom se uzdiže čak u svet boga Brame.

7. I on nikada neće o meni zaključiti u skladu sa Dhammom: 'Taj Blaženi, ukoliko želi, čuje — uz pomoć svoga božanskog sluha, pročišćenog i superiornog ljudskom — obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko.' 

8. I on nikada neće o meni zaključiti u skladu sa Dhammom: 'Taj Blaženi može da pronikne u svest drugih bića, drugih pojedinaca, obujmivši ih svojom svešću. Prepoznaje um ispunjen strašću kao um ispunjen strašću; prepoznaje um ispunjen odbojnošću kao um ispunjen odbojnošću; prepoznaje um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom; ograničen um prepoznaje kao ograničen um i raspršen um kao raspršen um; proširen um prepoznaje kao proširen um i neproširen um kao neproširen um; prepoznaje napredan um [onaj koji još nije na najvišem nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um; prepoznaje skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um; prepoznaje oslobođen um kao oslobođen um i neoslobođen um kao neoslobođen um.

(Deset moći Tathāgate)

9. "Sāriputta, Tathāgata ima deset moći Tathāgate, zahvaljujući kojima mu pripada mesto vođe zajednice, kojima objavljuje svoj lavovski rik i pokreće Točak Brame.[5] A kojih deset?

10. (1) Prvo, Tathāgata razume ono što je stvarno moguće kao moguće, a nemoguće kao nemoguće.[6] I to je moć Tathāgate koju Tathāgata poseduje, zahvaljujući njoj mu pripada mesto vođe zajednice, zahvaljujući njoj objavljuje svoj lavovski rik i pokreće Točak Brame.

11. (2) Zatim, Tathāgata razume koje su posledice učinjenih postupaka, prošlih, budućih i sadašnjih, koje mogućnosti i uzroci. I to je moć Tathāgate…[7]

12. (3) Zatim, Tathāgata razume koji putevi vode do kojih odredišta. I to je moć Tathāgate…[8]

13. (4) Zatim, Tathāgata razume ovaj svet sa njegovim mnogobrojnim i raznovrsnim elementima. I to je moć Tathāgate…[9]

14. (5) Zatim, Tathāgata razume kako bića imaju različite sklonosti. I to je moć Tathāgate…[10]

15. (6) Zatim, Tathāgata razume koje su sposobnosti drugih bića, drugih osoba. I to je moć Tathāgate…[11]

16. (7) Zatim, Tathāgata razume prljanje, pročišćavanje i pojave izazvane zadubljenjem, koncentracijom i duhovnim postignućima. I to je moć Tathāgate…[12]

17. (8) Zatim, Tathāgata se seća svojih mnogobrojnih prošlih života, odnosno, jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri rođenja, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset rođenja, trideset rođenja, četrdeset rođenja, pedeset rođenja, stotinu rođenja, hiljadu rođenja, sto hiljada rođenja, mnogih eona skupljanja ovoga sveta, mnogih eona širenja ovoga sveta, mnogih eona skupljanja i širenja sveta. 'Tako sam se zvao, toj porodici sam pripadao, tako sam izgledao, time sam se hranio, takve sam doživljavao prijatnosti i neprijatnosti, toliki mi je bio životni vek i posle smrti tu ponovo sam se rodio tamo.' Tako se on do u detalja seća svojih mnogobrojnih prošlih života. I to je moć Tathāgate…

18. (9) Zatim, božanskim vidom, koji je pročišćen i nadmašuje ljudski, Tathāgata vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, niskog i plemenitog roda, lepa i ružna, srećna i nesrećna, i on razume kako bića prolaze u skladu sa svojim postupcima: 'Ta ljudska bića koja su se loše ponašala telom, govorom i mišlju, klevetnici plemenitih, sa pogrešnim stavovima, iz kojih su proizašli i pogrešni postupci, posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u području oskudice, na lošem odredištu, u pogibelji, čak u paklu; ali ona ljudska bića koja su se dobro ponašala telom, govorom i mišlju, ne-klevetnici plemenitih, sa ispravnim stavovima, iz kojih su proizašli i ispravni postupci, posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, čak i na nebu.' Tako on božanskim vidom, koji je pročišćen i nadmašuje ljudski, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, niskog i plemenitog roda, lepa i ružna, srećna i nesrećna, i razume kako bića prolaze u skladu sa svojim postupcima. I to je moć Tathāgate…

 19. (10) Zatim, razumevši to neposrednim znanjem, Tathāgata ovde i sada ulazi i boravi u stanju oslobođenosti uma, oslobođenosti zahvaljujući mudrosti, stanju u kojem nečistoća nema. I to je moć Tathāgate koju Tathāgata poseduje, zahvaljujući njoj mu pripada mesto vođe zajednice, zahvaljujući njoj objavljuje svoj lavovski rik i pokreće Točak Brame.

20. Tathāgata poseduje tih deset moći, zahvaljujući njima mu pripada mesto vođe zajednice, zahvaljujući njima objavljuje svoj lavovski rik i pokreće Točak Brame.

21. Sāriputta, kada znam i vidim sve to, može li neko s pravom o meni reći: 'Asketa Gotama ne poseduje bilo kakva nadljudska stanja, nikakvo posebno znanje i vizije vredne plemenitih. Asketa Gotama podučava Dhammi, sačinjenoj pukim rezonovanjem, sledeći sopstveni sled pitanja' — ukoliko taj neko ne napusti tu tvrdnju, to stanje uma i ne odustane od takvog stanovišta, tada on neizbežno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skončava u paklu.[13] Isto kao što bi monah ispunjen vrlinom, koncentracijom i mudrošću ovde i sada uživao u konačnom znanju, isto tako bi se dogodilo i u ovom slučaju, kažem, da bi takav zlonamernik ukoliko ne napusti svoju tvrdnju, to stanje uma i ne odustane od takvog stanovišta, neizbežno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skončao u paklu."

(Četiri vrste neustrašivosti)

22. "Sāriputta, Tathāgata ima ove četiri vrste neustrašivosti, zahvaljujući njima mu pripada mesto vođe zajednice, zahvaljujući njima objavljuje svoj lavovski rik i pokreće Točak Brame. Koje četiri?

23. Ne vidim ništa na osnovu čega bi bilo koji asketa, braman, božanstvo, Mara, Brama ili bilo ko na ovome svetu mogao, u skladu sa Dhammom, da me optuži: 'Iako tvrdiš da si postigao potpuno prosvetljenje, ti nisi potpuno prosvetljen u pogledu određenih stvari.' I ne našavši osnovu za to, boravim u sigurnosti, spokojstvu i neustrašivosti.

24. Ne vidim ništa na osnovu čega bi bilo koji asketa, braman, božanstvo, Mara, Brama ili bilo ko na ovome svetu mogao, u skladu sa Dhammom, da me optuži: 'Iako tvrdiš da si uklonio nečistoće, ove nečistoće su ipak ostale.' I ne našavši osnovu za to, boravim u sigurnosti, spokojstvu i neustrašivosti.

25. Ne vidim ništa na osnovu čega bi bilo koji asketa, braman, božanstvo, Mara, Brama ili bilo ko na ovome svetu mogao, u skladu sa Dhammom, da me optuži: 'Te stvari koje nazivaš preprekama nisu u stanju da ometu ljude koji se njima prepuste.' I ne našavši osnovu za to, boravim u sigurnosti, spokojstvu i neustrašivosti.

26. Ne vidim ništa na osnovu čega bi bilo koji asketa, braman, božanstvo, Mara, Brama ili bilo ko na ovome svetu mogao, u skladu sa Dhammom, da me optuži: 'Kada nekog podučavaš Dhammi i ako je on praktikuje, to ga ne vodi do potpunog uništenja patnje.' I ne našavši osnovu za to, boravim u sigurnosti, spokojstvu i neustrašivosti.

27. "Tathāgata ima ove četiri vrste neustrašivosti, zahvaljujući njima mu pripada mesto vođe zajednice, zahvaljujući njima objavljuje svoj lavovski rik i pokreće Točak Brame. [14]

28. "Sāriputta, kada znam i vidim sve to, treba li iko da o meni kaže… on će skončati u paklu."

(Osam zajednica)

29. "Sāriputta, postoji osam zajednica. Kojih osam? Zajednica plemenitih, zajednica bramana, zajednica domaćina, zajednica asketa, zajednica božanstava neba Četiri velika kralja, zajednica božanstava neba Trideset tri božanstva, zajednica Marinih pratilaca, zajednica Brama. Posedujući pomenute četiri vrste neustrašivosti, Tathāgata prilazi i uključuje se u tih osam zajednica.

30. Sećam se da sam prilazio stotinama zajednica plemenitih, stotinama zajednica bramana… stotinama zajednica domaćina… stotinama zajednica asketa… stotinama zajednica božanstava neba Četiri velika kralja… stotinama zajednica božanstava neba Trideset tri božanstva… stotinama zajednica Marinih pratilaca… stotinama zajednica Brama. I tada sam sedeo među njima, razgovarao i raspravljao sa njima, pa ipak nisam video razlog za pomisao da bi se strah i plašljivost mogli javiti u meni.. I ne videvši razlog za to, boravio sam u sigurnosti, spokojstvu i neustrašivosti.

31. Sāriputta, kada znam i vidim sve to, treba li iko da o meni kaže… on će skončati u paklu."

(Četiri vrste stvaranja)

32. "Sāriputta, postoje četiri vrste rađanja. Koje četiri? Rađanje iz jajeta, rađanje iz materice, rađanje iz vlage i spontano rađanje.

33. Šta je to rađanje iz jajeta? Ima bića koja se rađaju probijajući ljusku jajeta; to se zove rađanje iz jajeta. Šta je rađanje iz materice? Ima bića koja se rađaju probijajući posteljicu; to se zove rađanjem iz materice. Šta je rađanje iz vlage? Ima bića koja se rađaju u truloj ribi, u trulom lešu, u đubrištu ili u kanalizaciji; to se naziva rađanjem iz vlage. Šta je to spontano rađanje? Ima božanstava i stanovnika pakla, nekih ljudskih bića i nekih bića u nižim svetovima; to se naziva spontanim rađanjem. To su četiri vrste rađanja.

34. "Sāriputta, kada znam i vidim sve to, treba li iko da o meni kaže… on će skončati u paklu."

(Pet odredišta i nibbāna — ukratko)

35. "Sāriputta, postoji pet odredišta. Kojih pet? Pakao, životinjski svet, svet duhova, ljudskih bića i bogova. [15]

36. (1) Ja razumem pakao i put i stazu koja vodi ka paklu. Takođe razumem kako će se neko ko je krenuo tom stazom, posle sloma tela, posle smrti, ponovo pojaviti u stanju uskraćenosti, na nesrećnom odredištu, u pogibelji, u paklu.

(2) Ja razumem životinjski svet i put i stazu koja vodi ka životinjskom svetu. Takođe razumem kako će se neko ko je krenuo tom stazom, posle sloma tela, posle smrti, ponovo pojaviti u životinjskom svetu.

(3) Ja razumem svet duhova i put i stazu koja vodi ka svetu duhova. Takođe razumem kako će se neko ko je krenuo tom stazom, posle sloma tela, posle smrti, ponovo pojaviti u svetu duhova.

(4) Ja razumem svet ljudskih bića i put i stazu koja vodi ka svetu ljudskih bića. Takođe razumem kako će se neko ko je krenuo tom stazom, posle sloma tela, posle smrti, ponovo pojaviti u svetu ljudskih bića.

(5) Ja razumem svet bogova i put i stazu koja vodi ka svetu bogova. Takođe razumem kako će se neko ko je krenuo tom stazom, posle sloma tela, posle smrti, ponovo pojaviti u svetu bogova.

(6) Ja razumem nibbānu i put i stazu koja vodi ka nibbāni. Takođe razumem kako će neko ko je krenuo tom stazom, ostvarivši je sam za sebe zahvaljujući neposrednom znanju, ovde i sada stupiti i boraviti u stanju oslobođenosti uma, oslobođenosti zahvaljujući mudrosti, stanju u kojem nečistoća nema."

(Pet odredišta i nibbāna — detaljno)

37. (1) "Obuhvativši svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: 'Ova osoba se tako ponaša, tako postupa, krenula je tim putem da će se posle sloma tela, posle smrti, ponovo pojaviti u stanju uskraćenosti, na nesrećnom odredištu, u pogibelji, u paklu.' A kasnije, zahvaljujući duhovnom oku, koje je pročišćeno i prevazilazi ljudsko, vidim da se posle sloma tela, posle smrti, ona ponovo pojavila u stanju uskraćenosti, na nesrećnom odredištu, u pogibelji, u paklu i da doživljava izuzetno bolne, razdiruće osećaje. Pretpostavimo da postoji rupa, dublja nego što je visina čoveka, puna užarenog uglja koji ni ne gori ni ne dimi, a da se čovek ošamućen i iscrpljen letnjim vrućinama zaputi stazom što vodi samo u jednom smeru i to baš do one rupe sa ugljevljem. Tada bi čovek dobrog vida, ugledavši ga, rekao: ' Ova osoba se tako ponaša, tako postupa, krenula je takvim putem da će stići baš do one rupe sa ugljevljem'; a kasnije je vidi da je pala u tu rupu sa ugljevljem i doživljava izuzetno bolne, razdiruće osećaje. Isto tako, obuhvativši svojim umom um druge osobe… razdiruće osećaje.

38. (2) Obuhvativši svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: 'Ova osoba se tako ponaša, tako postupa, krenula je tim putem da će se posle sloma tela, posle smrti, ponovo pojaviti u životinjskom svetu.' A kasnije, zahvaljujući duhovnom oku, koje je pročišćeno i prevazilazi ljudsko, vidim da se posle sloma tela, posle smrti, ona ponovo pojavila u životinjskom svetu i da doživljava izuzetno bolne, razdiruće osećaje. Pretpostavimo da postoji septička jama, dublja nego što je visina čoveka, puna izmeta, a da se čovek ošamućen i iscrpljen letnjim vrućinama, malaksao, dehidriran i žedan, zaputi stazom što vodi samo u jednom smeru i to baš do one septičke jame. Tada bi čovek dobrog vida, ugledavši ga, rekao: ' Ova osoba se tako ponaša… da će stići baš do one septičke jame'; a kasnije je vidi da je pala u tu jamu i doživljava izuzetno bolne, razdiruće osećaje. Isto tako, obuhvativši svojim umom um druge osobe… razdiruće osećaje.

39. (3) Obuhvativši svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: 'Ova osoba se tako ponaša, tako postupa, krenula je tim putem da će se posle sloma tela, posle smrti, ponovo pojaviti u svetu duhova.' A kasnije… vidim da se… ponovo pojavila u svetu duhova i da doživljava veoma bolne osećaje. Pretpostavimo da postoji drvo koje raste na neravnom terenu, sa oskudnim lišćem i da pravi slabu hladovinu, a da se čovek ošamućen i iscrpljen letnjim vrućinama, malaksao, dehidriran i žedan, zaputi stazom što vodi samo u jednom smeru i to baš do tog drveta. Tada bi čovek dobrog vida, ugledavši ga, rekao: ' Ova osoba se tako ponaša… da će stići baš do onog drveta'; a kasnije je vidi da sedi ili leži u hladu tog drveta i da doživljava veoma bolne osećaje. Isto tako, obuhvativši svojim umom um druge osobe… veoma bolne osećaje.

40. (4) Obuhvativši svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: 'Ova osoba se tako ponaša, tako postupa, krenula je tim putem da će se posle sloma tela, posle smrti, ponovo pojaviti u svetu ljudskih bića.' A kasnije… vidim da se… ponovo pojavila među ljudskim bićima i da doživljava veoma prijatne osećaje. Pretpostavimo da postoji drvo koje raste na ravnom terenu, sa gustim lišćem i da pravi debelu hladovinu, a da se čovek ošamućen i iscrpljen letnjim vrućinama, malaksao, dehidriran i žedan, zaputi stazom što vodi samo u jednom smeru i to baš do tog drveta. Tada bi čovek dobrog vida, ugledavši ga, rekao: ' Ova osoba se tako ponaša… da će stići baš do onog drveta'; a kasnije je vidi da sedi ili leži u hladu tog drveta i da doživljava veoma prijatne osećaje. Isto tako, obuhvativši svojim umom um druge osobe… veoma prijatne osećaje.

41. (5) Obuhvativši svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: 'Ova osoba se tako ponaša, tako postupa, krenula je tim putem da će se posle sloma tela, posle smrti, ponovo pojaviti na srećnom odredištu, u svetu bogova.' A kasnije… vidim da se… ponovo pojavila na srećnom odredištu, u svetu bogova i da doživljava krajnje prijatne osećaje. Pretpostavimo da postoji kuća i u njoj prostorija na spratu, omalterisana spolja i iznutra, zatvorena, osigurana rešetkama, žaluzinama, a u njoj ležaj prekriven zastiračima, ćebadima i čaršavima, sa prekrivačem od jelenske kože, sa baldahinom i mekim jastucima i za glavu i za noge; a da se čovek ošamućen i iscrpljen letnjim vrućinama, malaksao, dehidriran i žedan, zaputi stazom što vodi samo u jednom smeru i to baš do te kuće. Tada bi čovek dobrog vida, ugledavši ga, rekao: ' Ova osoba se tako ponaša… da će stići baš do te kuće'; a kasnije je vidi da sedi ili leži u toj gornjoj sobi i da doživljava krajnje prijatne osećaje. Isto tako, obuhvativši svojim umom um druge osobe… krajnje prijatne osećaje.

42. (6) Obuhvativši svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: 'Ova osoba se tako ponaša, tako postupa, krenula je tim putem da će ostvarivši ga sama za sebe zahvaljujući neposrednom znanju, ovde i sada stupiti i boraviti u stanju oslobođenosti uma, oslobođenosti zahvaljujući mudrosti, stanju u kojem nečistoća nema..' A kasnije vidim da ostvarivši ga sama za sebe zahvaljujući neposrednom znanju, ovde i sada stupa i boravi u stanju oslobođenosti uma, oslobođenosti zahvaljujući mudrosti, stanju u kojem nečistoća nema i da doživljava krajnje prijatne osećaje. [16] Pretpostavimo da postoji jezero puno hladne, bistre vode, sa blago nagnutom obalom, prekrasno i u blizini guste šume, a da se čovek ošamućen i iscrpljen letnjim vrućinama, malaksao, dehidriran i žedan, zaputi stazom što vodi samo u jednom smeru i to baš do tog jezera. Tada bi čovek dobrog vida, ugledavši ga, rekao: ' Ova osoba se tako ponaša… da će stići baš do tog jezera'; a kasnije i vidi da je uronila u to jezero, da se kupa, pije i oslobađa svake neugodnosti, malaksalosti i žeđi, da je izašla iz vode i da sedi ili leži u šumi, doživljavajući krajnje prijatne osećaje. Isto tako, obuhvativši svojim umom um druge osobe… krajnje prijatne osećaje. To su pet odredišta.

43. Sāriputta, kada ja znam i vidim tako, treba li iko da o meni govori: 'Asketa Gotama ne poseduje bilo kakva nadljudska stanja, nikakvo posebno znanje i vizije vredne plemenitih. Asketa Gotama podučava Dhammi, sačinjenoj pukim rezonovanjem, sledeći sopstveni sled pitanja ' — ukoliko taj ko tako govori ne napusti tu tvrdnju, to stanje uma i ne odustane od takvog stanovišta, tada on neizbežno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skončava u paklu. Isto kao što bi monah ispunjen vrlinom, koncentracijom i mudrošću ovde i sada uživao u konačnom znanju, isto tako bi se dogodilo i u ovom slučaju, kažem, da bi takav zlonamernik ukoliko ne napusti svoju tvrdnju, to stanje uma i ne odustane od takvog stanovišta, neizbežno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skončao u paklu."

(Podvižništva Bodhisatte)

44. "Sāriputta, sećam se da sam živeći svetačkim životom negovao četiri stvari. Praktikovao sam asketizam — krajnost asketizma; praktikovao sam neosetljivost — krajnost neosetljivosti; praktikovao sam savesnost — krajnost savesnosti; praktikovao sam osamljenost — krajnost osamljenosti. [17]

45. Takav je bio moj asketizam, Sāriputta, da sam išao nag, odbacujući konvencije, lizao dlanove, nisam odlazio kad su me pozivali, nisam se zaustavljao kad bi me zamolili; nisam prihvatao hranu koju bi mi doneli, posebno pripremili ili me pozvali na ručak; nisam primao ništa iz posude, iz zdele, iz kuće, iz avana, od dvoje koji jedu zajedno, od trudnice, od žene koja doji, od žene koja leže kraj muškarca, sa mesta gde se hrana javno delila, sa mesta gde je bilo pasa ili muva, nisam uzimao ni ribu ni meso, nisam pio alkohol, vino ili pivo. Držao sam se pravila da u jednoj kući uzmem jedan zalogaj; da u dve kuće uzmem dva zalogaja;… da u sedam kuća uzmem sedam zalogaja. Živeo sam na jednom tanjiru hrane dnevno, na dva tanjira hrane dnevno… na sedam tanjira hrane dnevno; uzimao sam hranu jednom dnevno, jednom u dva dana… jednom u sedam dana i tako dalje sve do jednom u dve nedelje; istrajavao sam u praksi uzimanja hrane u određenim intervalima. Jeo sam zeleniš ili proso ili pirinač ili koru ili mahovinu ili pirinčanu plevu ili pirinčane mekinje ili brašno od sezama ili travu ili kravlji izmet. Živeo sam od šumskog korenja ili voća, hranio se otpalim plodovima. Oblačio sam se u kudelju, u mrtvački pokrov, u bačene krpe, u koru drveta, u kožu antilope, u trake od kože antilope, u pokrivač od ispletene trave, u životinjsko krzno, u sovina krila. Čupao sam sebi kosu i bradu, praktikovao sam redovno čupanje kose i brade. Neprekidno sam stajao, odbijajući da sednem. Čučao sam bez prekida, stalno održavao čučeći položaj. Napravio sam sebi ležaj od trnja. Živeo sam praktikujući kupanje u vodi tri puta na dan, uključujući veče. Tako sam na mnoge načine praktikovao mučenje i umrtvljavanje tela. Takav beše moj asketizam.

 46. Takva je bila moja neosetljivost, Sāriputta, kao kada deblo tinduka drveta, godinama, na sebi skuplja godove i čvorove, isto tako su se prašina i prljavština godinama lepili za moje telo. I nikada mi nije pala na um misao: 'Ah, bilo bi dobro da sperem sa sebe ovu prašinu, ja ili neko drugi' — nikada to nisam pomislio. Takva je bila moja neosetljivost.

47. Takva je bila moja obazrivost, Sāriputta, da sam uvek pazio gde stajem idući unapred ili unazad. Bio sam pun samilosti čak i prema bićima u kapljici vode, razmišljajući: 'Neka ne povredim ni najsitnija stvorenja u pukotini tla.' Takva je bila moja obazrivost.

48. Takva je bila moja osamljenost, Sāriputta, da sam zalazio u šumu i boravio tamo. I kada bi naišao pastir ili čobanin, neko ko skuplja travu ili granje, šumar, bežao bih od šumarka do šumarka, od gustiša do gustiša, od jame do jame, od humke do humke. A zašto? Zato da me ne vide ili da ja ne vidim njih. Baš kao što jelen odrastao u divljini, kad spazi ljudska bića, beži od šumarka do šumarka, od gustiša do gustiša, od jame do jame, od humke do humke, isto tako sam i ja, kada bi naišao pastir ili čobanin… Takva je bila moja osamljenost.

49. Otišao bih do kravlje ispaše kad bi stoka bila doterana, a čobanin je ostavio, hranio sam se izmetom teladi što još sisa. I sve dok bih imao sopstvenog izmeta i urina, hranio sam se sopstvenim izmetom i urinom. Tako je izopačena bila moja ishrana.

50. I zašao bih u nekakvu zastrašujuću šumu i boravio tamo — šumu u kojoj bi se običnom čoveku od straha kosa dizala na glavi ukoliko nije oslobođen požude. I kada bi došlo "osam mraznih noći", boravio bih na otvorenom, a preko dana u šumi.[18] Poslednjeg meseca sezone vrućina preko dana bih boravio na otvorenom, a noću u šumi. A onda mi se odjednom pojaviše ovi stihovi koje nikada do tada nisam bio čuo:

Promrzao noću i spržen danju,
Sam u jezovitim šumama,
Nag, bez vatre kraj koje bi seo,
Mudrac ipak svoje traganje nastavlja.

51. Krevet bih načinio na mestu za spaljivanje leševa, a kosti bih stavio pod glavu. A pastiri bi dolazili i pljuvali po meni, mokrili po meni, bacali đubre na mene i boli me štapovima. Pa ipak se ne sećam da se ikada u mom umu javila loša misao (mržnje) prema njima. Takvo je bilo moje boravište u ravnodušnosti.

52. Sāriputta, ima asketa i bramana čije učenje i nazori su ovakvi: 'Pročišćenje dolazi putem hrane.' [19] Oni kažu: 'Živećemo na jednom plodu kola voćke na dan' i onda jedu kola voće, jedu prah od kola voća, piju sok od kola voća i prave razne druge napitke od kola voća. Sećam se da sam i ja jeo jedan plod kola voćke na dan. Sāriputta, ti možda misliš da je taj plod u to vreme bio veći, ali nemoj tako misliti: plod je tada bio iste veličine kao i sada. A jedući jedan plod kola voćke na dan moje telo postade sama kost i koža. Pošto sam tako malo jeo moji udovi postadoše poput prutova bambusa ili loze. Pošto sam tako malo jeo moja leđa postadoše poput kamilje grbe. Pošto sam tako malo jeo pršljenovi moje kičme štrčali su poput nanizanih perli. Pošto sam tako malo jeo moja rebra štrčala su sablasno poput greda na ambaru bez krova. Pošto sam tako malo jeo oči su mi upale u očne duplje, nalik odsjaju vode u dubokom procepu. Pošto sam tako malo jeo koža na glavi mi se smežurala i izbledela baš kao što se tikva smežura i izbledi na vetru i na suncu. Pošto sam tako malo jeo stomak mi se prilepio za kičmu, tako da ako bih dodirnuo kožu na stomaku osetio bih i kičmu, a ako bih dodirnuo kičmu osetio bih i kožu na stomaku. Pošto sam tako malo jeo, ako bih hteo da olakšam bolove tela trljajući ga rukama, dlake, onako trule u korenu, otpadale bi sa tela dok bih ga trljao. 

53-55. Sāriputta, ima asketa i bramana čije učenje i nazori su ovakvi: 'Pročišćenje dolazi putem hrane.' Oni kažu: 'Živećemo na mahunarkama'… 'Živećemo na sezamu'… 'Živećemo na pirinču' i onda jedu pirinač, jedu pirinčano brašno, piju pirinčanu vodu i prave razne druge napitke od pirinča. Sećam se da sam i ja jeo jedno zrno pirinča na dan. Sāriputta, ti možda misliš da je zrno pirinča u to vreme bilo veće, ali nemoj tako misliti: zrno pirinča je tada bilo iste veličine kao i sada. A jedući jedno zrno pirinča na dan moje telo postade sama kost i koža. Pošto sam tako malo jeo… dlake, onako trule u korenu, otpadale bi sa tela dok bih ga trljao. 

56. Pa ipak, Sāriputta, takvim ponašanjem, takvom praksom, takvim podvižništvom nisam dostigao bilo koje nadljudsko stanje, bilo kakvu usavršenost u znanju i viziju vrednu plemenitih. Zašto? Zto što nisam dostigao onu plemenitu mudrost koja, kada se dostigne, jeste plemenita i oslobađajuća, vodi onoga ko postupa u skladu sa njom do potpunog iskorenjivanja patnje.

57. Sāriputta, ima asketa i bramana čije učenje i nazori su ovakvi: 'Pročišćenje dolazi putem preporađanja'. Ali nemoguće je pronaći svet u kojem se već nisam preporodio na ovom dugom putu, izuzev bogova Čistih boravišta, jer da sam se preporodio kao božanstvo u Čistim boravištima, nikada se više ne bih vratio na ovaj svet. [20]

58. Ima asketa i bramana čije učenje i nazori su ovakvi: 'Pročišćenje dolazi putem (neke određene vrste) preporađanja'. Ali nemoguće je pronaći svet u kojem se već nisam preporodio na ovom dugom putu, izuzev bogova Čistih boravišta.

59. Ima asketa i bramana čije učenje i nazori su ovakvi: 'Pročišćenje dolazi putem (neke određene vrste) boravišta'. Ali nemoguće je pronaći boravište na kojem se već nisam preporodio na ovom dugom putu, izuzev bogova Čistih boravišta.

60. Ima asketa i bramana čije učenje i nazori su ovakvi: 'Pročišćenje dolazi putem žrtvovanja'. Ali nemoguće je pronaći vrstu žrtve koju već nisam prineo na ovom dugom putu, onda kada sam bio krunisani kralj ili braman.

61. Ima asketa i bramana čije učenje i nazori su ovakvi: 'Pročišćenje dolazi putem obožavanja vatre'. Ali nemoguće je pronaći vrstu vatre koju već nisam obožavao na ovom dugom putu, onda kada sam bio krunisani kralj ili braman.

62. Sāriputta, ima asketa i bramana čije učenje i nazori su ovakvi: 'Sve dok je taj dobri čovek još uvek mlad, crnokosi mladić obdaren blaženstvom mladosti, u naponu snage, sve dotle je on savršen u svojoj mudrosti. Ali kada taj dobri čovek ostari, stavi na leđa breme godina, poodmakne stazom života i stigne do njegovog poslednjeg stupnja, kada ima osamdeset, devedeset ili sto godina, tada je sjaj njegove mudrosti izgubljen'. Ali ne treba tako misliti. Ja sam sada star, na leđima mi je breme godina, poodmakao sam stazom života i stigao sam do njegovog poslednjeg stupnja: osamdeset mi je godina. I pretpostavimo da sam imao četiri sledbenika od po sto godina, savršene u sabranosti, pamćenju i sjaju mudrosti. [21] Baš kao što vešt strelac, izvežban i proveren, lako može da pogodi zrak svetlosti što se probija kroz senku palme, pretpostavimo da su oni tako usavršeni u sabranosti, pamćenju i sjaju mudrosti. Pretpostavimo, dalje, da su me oni neprekidno ispitivali o četiri temelja sabranosti i da sam im ja odgovarao, a oni pamtili svaki odgovor i nikada nisu postavljali dopunska pitanja ili pravili pauzu sem da jedu, piju, obave nuždu i odmore se kako bi odagnali umor i pospanost. Pa ipak se Tathāgatino izlaganje o Dhammi, njegovo objašnjavanje faktora Dhamme i njegovi odgovori na pitanja ne bi još okončali, nego bi u međuvremenu ta četiri moja sledbenika, stogodišnjaka, umrla pošto navrše svojih sto godina. Sāriputta, čak i ako budeš morao da me nosiš do kreveta, čak i tada neće biti promenjen sjaj Tathāgatine mudrosti.

63. Ispravno govoreći, ako bi se za bilo koga moglo reći: 'Biće nepodložno obmani pojavilo se u ovome svetu na dobrobiti i sreću mnogih, iz samilosti za ovaj svet, za dobro, blagostanje i sreću bogova i ljudskih bića', onda bi se s pravom za mene moglo to reći."

64. A tom prilikom je poštovani Nagasamala stajao iza Blaženog, hladeći ga lepezom. [22] Tada on reče Blaženom: "Veličanstveno je, poštovani gospodine, čudesno je! Dok sam slušao ovaj govor o Dhammi, kosa mi se digla na glavi. Poštovani gospodine, kako se zove ovaj govor o Dhammi?"

"Ako je tako, Nagasamala, možeš ovaj govor o Dhammi zapamtiti kao 'Govor od kojeg se kosa diže na glavi'." [23]

Tako reče Blaženi. A poštovani Nagasamala be[e zadovoljan i ushićen rečima Blaženog.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Priča o Sunakhatinom povlačenju iz monaškog života može se naći u Patika sutti (DN 24). On se razočarao u Budu i napustio monašku zajednicu zato što Buda nije želeo da čini čuda kada je to od njega tražio, niti da mu objasni kako su sve stvari nastale. Sunakhata se takođe veoma divio onima koji su raznim asketskim vežbama mučili sopstveno telo. Otuda se verovatno protivio Budinom insistiranju na "srednjem putu", koji je takav ekstrem odbacivao kao beskoristan. Videti takođe Sunakkhatta suttu (MN 105) [Natrag]

[2] Natprirodne moći (uttari manussadhamma) jesu stanja, vrline i postignuća koja su iznad vrline običnog čoveka, a čini ih deset korisnih pravaca delovanja: zadubljenja, neposredno znanje (abhinna), putevi i plodovi. "Posebno znanje i vizija dostojni plemenitih" (alamariyanana-dassanavisesa) jeste izraz koji se često sreće u suttama, a označava sve više stupnjeve meditativnog znanja karakteristične za oplemenjene pojedince. U ovom kontekstu, prema Komentaru, on posebno znači transcendentalni put, za koji Sunakhata tvrdi da ga Buda ne sledi. [Natrag]

[3] Poenta njegove kritike jeste da Buda izlaže učenje koje je iskonstruisao, a ne nešto što je razumeo na osnovu transcendentalne mudrosti. Očigledno, Sunakhata veruje da biti doveden do potpunog razaranja patnje jeste, kao cilj, inferiorno u odnosu na sticanje čudotvornih moći. [Natrag]

[4] Svi odeljci koji slede predstavljaju opovrgavanje Sunakhatine optužbe protiv Bude. Odeljci 6-8 pokrivaju prva tri od šest neposrednih znanja, a druga tri se javljaju kao poslednje od deset moći Tathāgate. Njih, prema Komentaru, treba razumeti kao moći znanja (ñanabala) koje poseduju sve Bude kroz svoje akumuliranje zasluga. Vibhanga, deo Abhidhamma pitake, daje njihovu detaljnu analizu, a njeni glavni elementi biće izloženi u narednim beleškama. [Natrag]

[5] Komentar: Točak Brame (brahmacakka) jestevrhovni, najbolji i najsjajniji, točak Dhamme (dhammacakka). On ima dva vida: znanje pronicanja (pativedhañana) i znanje podučavanja (desanañana). Znanje pronicanja, uz pomoć kojeg Buda proniče istinu Dhamme, rezultat je mudrosti i vodi do dostizanja plemenitog ploda za samoga sebe; znanje podučavanja, na osnovu kojeg je Buda kvalifikovan da savršeno izlaže Dhammu drugima, rezultat je saosećanja i dovodi i druge do dostizanja plemenitog ploda. [Natrag]

[6] Komentar tumači thana kao uzrok ili osnovu (karana) i objašnjava: "Te i te dhamme su uzroci (hetu), uslovi (paccaya), za nastanak takvih i takvih dhamma: to je atthana. Znajući to, on razume thana kao thana, a atthana kao atthana (tj. uzročno nastajanje kao uzročno nastajanje, a ne-uzročno nastajanje kao ne-uzročno nastajanje)." Komentar takođe ukazuje na različita tumačenja u Vibhangi, očigledno smatrajući oba objašnjenja kao prihvatljiva.

Vbh. odlomak 809 objašnjava ovo znanje u vezi sa MN 115 kao Budino znanje o tome šta je moguće i šta je nemoguće, tj. nemoguće je da osoba koja poseduje ispravno razumevanje smatra bilo koje sastojke kao trajne ili kao izvor zadovoljstva, niti kao nešto što ima trajnu suštinu, dok je moguće da će običan čovek gledati na stvari na takav, pogrešan način. Nemoguće je za onoga ko poseduje ispravno razumevanje da počini pet najvećih zlodela (ubistvo majke, ubistvo oca, ubistvo arahanta, ranjavanje Bude, izazivanje raskola u Sanghi) dok je za običnog čoveka moguće da počini takva zlodela itd. [Natrag]

[7] Vbh. odlomak 810: "Otuda Tathāgata shvata da postoje neki loši postupci koji ne donose plodove jer su u tome sprečeni srećnim preporađanjem, srećnim telom, srećnim vremenom, srećnim naporom, dok ima loših postupaka koji donose plod  zahvaljujući nesrećnom preporađanju itd. Ima i dobrih postupaka koji ne donose plodove jer su u tome sprečeni nesrećnim preporađanjem itd., dok ima dobrih postupaka koji donose plod  zahvaljujući srećnom preporađanju itd." (skraćeno). [Natrag]

[8] Vbh. odlomak 811: "Otuda Tathāgata shvata ovako: 'To je put, to je praksa koja vodi do pakla, do životinjskog sveta, do sveta duhova, do sveta ljudi, do sveta bogova, do izbavljenja'." To znanje biće detaljnije objašnjeno niže u odeljcima 35-42. [Natrag]

[9] Vbh. odlomak 812: "Tathāgata shvata različite sastojke, različita čula, različite elemente; on shvata različite svetove koji imaju mnoštvo elemenata, različitih elemenata" [Natrag]

[10] Vbh. odlomak 813: "Tathāgata razume da bića imaju niže i više sklonosti i da teže ka onima koji poseduju slične sklonosti" (skraćeno). [Natrag]

[11] Vbh. odlomci 814-27 daju detaljnu analizu. Komentar određuje značenje sažetije kao Tathāgatino znanje o većoj ili manjoj sposobnosti bića vezanih za: veru, energičnost, sabranost, koncentraciju i mudrost. [Natrag]

[12] Vbh. odlomak 828: "Prljanje (sankilesa) jeste stanje koje liči na izopačavanju; pročišćavanje (vodana) jeste stanje koje liči na usavršavanje; uobličavanje (vutthana) je i pročišćavanje i uzdizanje na osnovu nekog postignuća. Osam oslobođenja (vimokkha) se nabrajaju, na primer u DN 15/ii,70-71 i obuhvataju tri oslobođenja koja pripadaju materijalnoj sferi, četiri nematerijalna oslobođenja i prestanak opažaja i osećaja. Devet postignuća (samapatti) jesu četiri zadubljenja (jhana), četiri nematerijalna postignuća i utrnuće. [Natrag]

[13] Izraz yathabhatam nikkhitto evam niraye je zapetljan; tumačenje ovde dato sledi Komentar: "Biće smešten u pakao kao kad bi ga čuvari pakla zgrabili i odvukli tamo." Premda takva sudbina može zvučati prestroga samo zbog ogovaranja, treba imati na umu da on, umom ispunjenim mržnjom, ocrnjuje potpuno prosvetljenog Budu i namera mu je pri tome da obeshrabri druge od stupanja na put koji bi ih mogao odvesti do potpunog oslobađanja od patnje. [Natrag]

[14] Četiri vrste neustrašivosti (vesarajja: takođe se prevode i kao "temelji samopouzdanja") mogu se podeliti na dva para. Prvi par odnosi se uglavnom na unutrašnje kvalitete Bude, njegovo postizanje ličnog savršenstva, dok se drugi par tiče onog spoljašnjeg i u vezi je prvenstveno sa njegovim kvalitetima kao učitelja. Prva neustrašivost potvrđuje njegovo postignuće potpunog prosvetljenja i uklanjanje svega što bi moglo da ga ograniči u znanju; ona ukazuje na njegovo sveznalaštvo (sabbaññutañana). Druga podvlači njegovu potpunu čistotu zahvaljujući uklanjanju nečistoća; ona ukazuje na njegovo dostizanje stanja svetosti. Treća znači da Budino razumevanje svih prepreka ka cilju jeste potpuno, dok četvrta potvrđuje delotvornost Dhamme u ostvarenju cilja koji zagovara, naime to da ona vodi onoga ko je praktikuje do potpunog izbavljenja od patnje. [Natrag]

[15] U kasnijoj budističkoj tradiciji asure, titani ili "anti-bogovi" dodati su kao posebna sfera kako bi načinili "šest odredišta" poznata iz tibetanskog Točka života. [Natrag]

[16] Komentar: Iako je opis isti kao i opis blaženstva nebeskog sveta, značenje je drugačije. Jer blaženstvo nebeskog sveta nije zapravo naročito prijatno, jer groznice požude itd. tu još uvek postoje. Ali blaženstvo nibbāne je naročito prijatno, zahvaljujući izlečenju svake vrste groznice. [Natrag]

[17] Komentar objašnjava kako je Buda na ovom mestu izložio priču o svojim nekadašnjim asketskim praksama samo zato što Sunakhata gaji divljenje prema ekstremnom asketizmu (kao što se vidi iz Patika sutte) i Buda je želeo da stavi do znanja da ne postoji iko ko se može meriti sa njim u takvim podvižništvu. Odeljci 44-56 očigledno opisuju postupke Bodhisatve tokom šest godina njegovog eksperimentisanja sa mučenjem tela, dok se u odeljcima 57-61vraća na raniji život tragača za prosvetljenjem. [Natrag]

[18] "Osam mraznih noći" je redovna vremenska pojava koja se događa u južnoj Aziji krajem decembra ili početkom januara. [Natrag]

[19] To jest, smatraju da se bića pročišćavaju smanjujući količinu hrane koju jedu. [Natrag]

[20] Preporađanje u Čistim boravištima (suddhavasa) moguće je samo za one koji su postigli stupanj "ne-povratnika". [Natrag]

[21] Pali izrazi za ova četiri pojma su: sati, gati, dhiti, paññaveyyattiya. Komentar objašnjava sati kao sposobnost da se razumeju stotine ili hiljade reči u trenutku dok se izgovaraju; gati, sposobnost da se one sakupe i zadrže u umu; dhiti, sposobnost da se ponovo recituje ono što je bilo shvaćeno i zadržano a paññaveyyattiya, sposobnost da se razluči značenje i logika tih izraza. [Natrag]

[22] Poštovani Nagasamala bio je lični pratilac Budin tokom prvih dvadeset godina njegovog propovedanja. [Natrag]

[23] Lomahamsanapariyaya. Ova sutta se pominje ovim imenom u Milindapañha, str. 398 i u komentaru za Digha nikāyu. [Natrag]