Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 121

Ćūla-suññata sutta
Kratki govor o praznini


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Istočnom parku, u palati Migārine majke.

2. Onda, kada je palo veče, poštovani Ānanda izađe iz meditacije, ode do Blaženog, pa pošto se poklonio, sede sa strane i reče Blaženom:

3. „Poštovani gospodine, jednom je prilikom Blaženi živeo u zemlji Sakyana, kraj grada po imenu Nagaraka. Tu sam, poštovani gospodine, ovo čuo i naučio iz usta Blaženog: ’Sada, Ānanda, sada često boravim u praznini’. [1] Jesam li ja to dobro čuo, poštovani gospodine, jesam li ja to dobro naučio, dobro zapamtio i dobro se sećam?“

„Naravno, Ānanda, da si to dobro čuo, dobro naučio, dobro zapamtio i dobro se sećaš. Kao i ranije, Ānanda, ja i sada često boravim u praznini.

4. Ānanda, baš kao što je ova palata Migārine majke ispražnjena od slonova, stoke, pastuva i kobila, ispražnjena od zlata i srebra, ispražnjena od grupa muškaraca i žena i postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu monaške zajednice; isto tako, monah – ne obraćajući pažnju na opažaj sela, ne obraćajući pažnju na opažaj ljudi – ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja šume. [2] Njegov um ulazi u opažaj šume i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. On ovako razume: ’Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja sela, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja ljudi, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja šume’. [3] On razume: ’Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja sela; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja ljudi. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja šume’. Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, on to što jeste tu razume ovako: ’To jeste tu’. Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti silazak u prazninu.

5. I opet, Ānanda, monah – ne obraćajući pažnju na opažaj ljudi, ne obraćajući pažnju na opažaj šume – ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja zemlje. [4] Njegov um ulazi u taj opažaj zemlje i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Baš kao što na volovskoj koži nema nijednog nabora kad se sasvim razapne na stotinu klinova; isto tako, monah – ne obraćajući pažnju na bilo kakve prevoje i udubljenja na ovoj zemlji, na reke i vododerine, delove pune panjeva i bodljikavog šipražja, planinska i druga neravna mesta — ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja zemlje. Njegov um ulazi u opažaj zemlje i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. On ovako razume: ’Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja ljudi, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja šume, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja zemlje’. On razume: ’Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja ljudi; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja šume. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja zemlje’. Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, on to što jeste tu razume ovako: ’To jeste tu’. Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti silazak u prazninu.

6. I opet, Ānanda, monah – ne obraćajući pažnju na opažaj šume, ne obraćajući pažnju na opažaj zemlje – ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja područja beskonačnog prostora. [5] Njegov um ulazi u taj opažaj područja beskonačnog prostora i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. On ovako razume: ’Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja šume, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja zemlje, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja beskonačnog prostora. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja beskonačnog prostora’. On razume: ’Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja šume; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja zemlje. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja beskonačnog prostora’. Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, on to što jeste tu razume ovako: ’To jeste tu’. Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti silazak u prazninu.

7. I opet, Ānanda, monah – ne obraćajući pažnju na opažaj zemlje, ne obraćajući pažnju na opažaj područja beskonačnog prostora – ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja područja beskonačne svesti. Njegov um ulazi u taj opažaj područja beskonačne svesti i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. On ovako razume: ’Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja zemlje, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja beskonačnog prostora, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja beskonačne svesti’. On razume: ’Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja zemlje, ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja beskonačnog prostora. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja beskonačne svesti’. Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, on to što jeste tu razume ovako: ’To jeste tu’. Tako, Ānanda, to je takođe istinski, neiskrivljen, čisti silazak u prazninu.

8. I opet, Ānanda, monah – ne obraćajući pažnju na opažaj područja beskonačnog prostora, ne obraćajući pažnju na opažaj područja beskonačne svesti – ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja područja ništavila. Njegov um ulazi u taj opažaj područja ništavila i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. On ovako razume: ’Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja beskonačnog prostora, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja beskonačne svesti, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja ništavila’. On razume: ’Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja beskonačnog prostora; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja beskonačne svesti. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja ništavila’. Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, on to što jeste tu razume ovako: ’To jeste tu’. Tako, Ānanda, to je takođe istinski, neiskrivljen, čisti silazak u prazninu.

9. I opet, Ānanda, monah – ne obraćajući pažnju na opažaj područja beskonačne svesti, ne obraćajući pažnju na opažaj područja ništavila – ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja područja ni opažanja ni neopažanja. Njegov um ulazi u taj opažaj područja ni opažanja ni neopažanja i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. On ovako razume: ’Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja beskonačne svesti, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja ništavila, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja ni opažanja ni neopažanja’. On razume: ’Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja beskonačne svesti; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja ništavila. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja ni opažanja ni neopažanja’. Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, on to što jeste tu razume ovako: ’To jeste tu’. Tako, Ānanda, to je takođe istinski, neiskrivljen, čisti silazak u prazninu.

10. I opet, Ānanda, monah – ne obraćajući pažnju na opažaj područja ništavila, ne obraćajući pažnju na opažaj područja ni opažanja ni neopažanja – ostaje fokusiran na jednost nastalu na koncentraciji uma „bez obeležja“. [6] Njegov um ulazi u tu koncentraciju uma „bez obeležja“ i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. On ovako razume: ’Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja ništavila, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja ni opažanja ni neopažanja, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, one povezane sa šest područja čula, zavisnih od tela i uslovljenih životom’. On razume: ’Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja ništavila; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja ni opažanja ni neopažanja. Postoji samo ta ne-praznina, a ona je povezane sa šest područja čula, zavisnih od tela i uslovljenih životom’. Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, on to što jeste tu razume ovako: ’To jeste tu’. Tako, Ānanda, to je takođe istinski, neiskrivljen, čisti silazak u prazninu.

11. I opet, Ānanda, monah – ne obraćajući pažnju na opažaj zemlje, ne obraćajući pažnju na opažaj područja ništavila, ne obraćajući pažnju na opažaj područja ni opažanja ni neopažanja – ostaje fokusiran na jednost nastalu na koncentraciji uma „bez obeležja“. Njegov um ulazi u tu koncentraciju uma „bez obeležja“ i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. On ovako razume: ’Ova koncentracija uma „bez obeležja“ je uslovljena i proizvod volje. Ali sve što je uslovljeno i proizvod volje jeste i prolazno, podložno nestanku’. [7] Kada zna i vidi tako, um mu se oslobađa nečistoće želje za čulnim zadovoljstvima, nečistoće bivanja i nečistoće neznanja. Sa oslobađanjem dolazi znanje: ’Oslobođen je’. On razume: ’ Preporađanja su okončana, proživljen svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti i ne preostade ničeg više da se uradi na ovome svetu’.  

12. On ovako razume: ’Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu nečistoće želje za čulnim zadovoljstvima, kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu nečistoće bivanja, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu nečistoće neznanja, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, one povezane sa šest područja čula, zavisnih od tela i uslovljenih životom’. On razume: ’Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od nečistoće želje za čulnim zadovoljstvima; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od nečistoće bivanja; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od nečistoće neznanja. Tako ga on drži za ispražnjeno od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, on to što jeste tu razume ovako: ’To jeste tu’. Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti silazak u prazninu, najviše i nenadmašno. [8]

13. Ānanda, koji god da su askete i bramani u prošlosti dostizali i ostajali u čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini, svi su dostizali i ostajali u istoj toj čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini. Koji god da će askete i bramani u budućnosti dostizati i ostajati u čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini, svi će dostizati i ostajati u istoj toj čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini. Koji god da askete i bramani sada dostižu i ostaju u čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini, svi dostižu i ostaju u istoj toj čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini. Zato, Ānanda, ovako treba da vežbate: ’Dostići ćemo i ostati u čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini’.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Ānanda se obradova rečima Blaženog.


Beleške

[1] Suññatavihāra. U govoru će postepeno postati jasno da se ovo odnosi na dozrevanje ploda dostizanja praznine (suññataphala-samāpatti), dozrevanje ploda dostizanja arahantstva, u koji se ulazi fokusiranjem na onaj aspekt nibbāne koji čini praznina. Videti MN 43, fusnota 30. [Natrag]

[2] Komentar za MN: On je fokusiran na opažaj šume nastao na osnovu jedne šume, razmišljajući: „Ovo je šuma, ovo je drvo, ovo je planina, ovo je gaj“. [Natrag]
[3] Komentar i potkomentar za MN objašnjava smisao ovog odlomka na sledeći način: Smetnja mentalnih nečistoća – privlačnost i odbojnost – koja se javlja kroz opažaj ljudi ne postoji ovde. Ali ipak postoji smetnja izazvana pojavom grubih stanja usled pomanjkanja nužnog spokojstva. [Natrag]

[4] Komentar za MN: Napušta percepciju šume i usmerava pažnju na percepciju zemlje, zato što se ne može postići napredak u meditaciji kroz opažaj šume, ni pristupna koncentracija, niti puno zadubljenje. Ali zemlju je moguće koristiti kao preliminarni objekat za kasinu, na osnovu kojeg se stvara zadubljenje, razvija uvid i dostiže stupanj arahanta. [Natrag]

[5] Pošto je zahvaljujući percepciji zemlje dostigao četiri zadubljenja, on proširuje zemlja-kasinu i potom uklanja kasinu kao znak, kako bi dosegao područje beskonačnog prostora. Videti Vsm X, 6-7. [Natrag]

[6] Animitta ćetosamādhi. Komentar za MN: Ovo je koncentracija uma pri uvidu; naziva se „bez obeležja“, zato što u njoj nema obeležja prolaznosti itd. [Natrag]

[7] Videti MN 52.4. Komentar za MN ovo naziva „protivuvid“ (pativipassana), tj. primenu principa uvida na čin svesti koji ispituje funkciju uvida. Na osnovu toga on dostiže stupanj arahanta. [Natrag]

[8] Ovde su dodate reči „najviše i nenadmašno“ (paramānuttarā). Komentar za Mn kaže da je tu reč o plodu kao dostizanju praznine kod arahanta. [Natrag]