Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 124

Bakkula sutta
Bakkula


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je poštovani Bakkula živeo kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. [1]

2. Onda Aćela Kassapa, nekadašnji drug poštovanog Bakkule iz svetovnog života, otide do poštovanog Bakkule i pozdravi se sa njim. Kada ovaj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i upita poštovanog Bakkulu:

3. „Prijatelju Bakkula, koliko ima kako si otišao u beskućnike?“

„Prijatelju, ima već osamdeset godina kako sam otišao u beskućnike.“

„Prijatelju Bakkula, tokom tih osamdeset godina koliko puta si imao seksualni odnos?“

„Prijatelju Kassapa, ne bi trebalo da mi postavljaš takvo pitanje. Umesto tog, trebalo bi da me ovako pitaš: 'Prijatelju Bakkula, tokom tih osamdeset godina koliko puta se opažaj čulne želje javio u tebi?'“

„Prijatelju Bakkula, tokom tih osamdeset godina koliko puta se opažaj čulne želje javio u tebi?“

„Prijatelju Kassapa, za osamdeset godina otkako sam otišao u beskućnike ne sećam se da se ijednom opažaj čulne želje javio u meni.“ [To da se za osamdeset godina otkako je otišao u beskućnike niti jednom opažaj čulne želje nije javio u njemu – toga se sećamo kao divnog i čudesnog kvaliteta poštovanog Bakkule.] [2]

4-5. „Prijatelju, za osamdeset godina otkako sam otišao u beskućnike ne sećam se da se ijednom opažaj zlovolje… opažaj okrutnosti javio u meni.“

[To da se za osamdeset godina otkako je otišao u beskućnike niti jednom opažaj zlovolje… opažaj okrutnosti nije javio u njemu – toga se takođe sećamo kao divnog i čudesnog kvaliteta poštovanog Bakkule.]

6. „Prijatelju, za osamdeset godina otkako sam otišao u beskućnike ne sećam se da se ijednom misao o čulnoj želji javila u meni.“

[…toga se takođe sećamo kao divnog i čudesnog kvaliteta poštovanog Bakkule.]

7-8. „Prijatelju, za osamdeset godina otkako sam otišao u beskućnike ne sećam se da se ijednom misao o zlovolji… misao o okrutnosti javila u meni.“

[…toga se takođe sećamo kao divnog i čudesnog kvaliteta poštovanog Bakkule.]

9-15. „Prijatelju, za osamdeset godina otkako sam otišao u beskućnike ne sećam se da sam ijednom prihvatio ogrtač na poklon od nekog kućedomaćina… [3] da sam ijednom nosio ogrtač dobijen od nekog kućedomaćina… da sam ijednom krojio ogrtač sečivom… da sam ijednom šio ogrtač iglom… da sam ijednom bojio ogrtač bojom… da sam ijednom šio ogrtač u vreme kaṭhine… da sam ijednom pravio ogrtače za moje saputnike u svetačkom životu.“

[…toga se takođe sećamo kao divnog i čudesnog kvaliteta poštovanog Bakkule.]

16-19. „Prijatelju, za osamdeset godina otkako sam otišao u beskućnike ne sećam se da sam ijednom prihvatio poziv za obrok… da se ijednom u meni javila misao: 'Oh, kad bi me neko pozvao na obrok!'… da sam ijednom sedeo u kući… da sam ijednom jeo u kući.“

[…toga se takođe sećamo kao divnog i čudesnog kvaliteta poštovanog Bakkule.]

20-25. „Prijatelju, za osamdeset godina otkako sam otišao u beskućnike ne sećam se da sam ijednom bio zanet oblikom i spoljašnjim obeležjima žene… da sam ijednom sedeo u društvu žene podučavajući je Dhammi, pa makar i samo četiri stiha… da sam ijednom zašao u deo manastira u kojem borave monahinje… da sam ijednom sedeo u društvu potpuno zaređene monahinje podučavajući je Dhammi… da sam ijednom sedeo u društvu učenice podučavajući je Dhammi… da sam ijednom sedeo u društvu iskušenice podučavajući je Dhammi.“

[…toga se takođe sećamo kao divnog i čudesnog kvaliteta poštovanog Bakkule.]

26-29. „Prijatelju, za osamdeset godina otkako sam otišao u beskućnike ne sećam se da sam ijednom nekoga primio u red beskućnika… da sam ijednom nekome dao puno zaređenje… da sam ijednom nekome bio učitelj… da sam ijednom imao iskušenika za ličnog pratioca.“

[…toga se takođe sećamo kao divnog i čudesnog kvaliteta poštovanog Bakkule.]

30-37. „Prijatelju, za osamdeset godina otkako sam otišao u beskućnike ne sećam se da sam se ijednom okupao u javnom kupatilu… da sam se ijednom trljao praškom za kupanje… da sam ijednom masirao udove svojim saputnicima u svetačkom životu… da sam ijednom bio bolestan, makar toliko vremena koliko treba da se pomuze krava… da sam ijednom uzeo neki lek, makar koliko stane na mali nokat… da sam ijednom koristio ležaljku… da sam ijednom koristio krevet… da sam ijednom period monsuna proveo u skloništu, podignutom makar i na kraju sela.“

[…toga se takođe sećamo kao divnog i čudesnog kvaliteta poštovanog Bakkule.]

38. „Prijatelju, pošto sam otišao u beskućnike, sedam dana jeo sam isprošenu hranu kao dužnik; osmoga dana krajnje znanje se pojavi.“ [4]

[To da je sedam dana jeo isprošenu hranu kao dužnik, a osmoga dana krajnje znanje se pojavi – toga se takođe sećamo kao divnog i čudesnog kvaliteta poštovanog Bakkule.]

39. [Onda Aćela Kassapa reče:] „Primio bih put beskućnika u ovoj Dhammi i disciplini, primio bih puno zaređenje.“ I Aćela Kassapa primi put beskućnika u ovoj Dhammi i disciplini, primi puno zaređenje. [5] Uskoro, ne zadugo pošto je primio puno zaređenje, boraveći u osami, povučen, marljiv, predan i odlučan, poštovani Kassapa sam za sebe osvojivši neposredno znanje, ovde i sada stiže i ostade na najvišem cilju svetačkog života, zbog kojega sinovi dobrih porodica napuštaju svoj dom i postaju beskućnici. Znao je neposredno: „Nema više preporađanja; proživljen je svetački život, učinjeno je što je trebalo učiniti i ništa više ne preostade u ovome životu.“ I poštovani Kassapa postade jedan od arahanta.

40. Potom, jednom drugom prilikom, poštovani Bakkula uze ključ svoje ćelije i krete od jedne do druge monaške ćelije, govoreći: „Hajdete, poštovana gospodo, hajdete, poštovana gospodo. Danas ću ući i konačnu nibbānu.“

[To da je poštovani Bakkula uze ključ svoje ćelije i krenuo od jedne do druge monaške ćelije, govoreći: „Hajdete, poštovana gospodo, hajdete, poštovana gospodo. Danas ću ući i konačnu nibbānu“ — toga se takođe sećamo kao divnog i čudesnog kvaliteta poštovanog Bakkule.]

41. Onda, sedeći okružen monačkom zajednicom, poštovani Bakkula uđe u konačnu nibbānu. [6]

[To da je sedeći okružen monačkom zajednicom, poštovani Bakkula ušao u konačnu nibbānu — toga se takođe sećamo kao divnog i čudesnog kvaliteta poštovanog Bakkule.] [7]


Beleške

[1] Prema komentaru za MN, pošt. Bakkula postao je monah sa 80 godina. To znači da je imao 160 u vreme kada se dogodio razgovor iz ove sutte. Buda ga je označio kao prvog među svojim učenicima po dobrom zdravlju. [Natrag]

[2] Komentar za MN kaže da su deo ovde obeležen zagradama ubacili monasi koji su pravili kompilaciju Učenja. [Natrag]

[3] Ovaj pasus i oni koji slede pokazuju pošt. Bakkulu kao nekog ko se pridržava asketskih praksi. Posle tromesečnog perioda kada monasi borave na jednom mestu, u vreme monsuna, dolazi vreme kathine i tada oni šiju nove ogrtače od platna koje im daruju nezaređeni. [Natrag]

[4] Komentar za MN kaže da je posle odlaska u beskućnike bio običan čovek tokom sedam dana, a onda je osmog dana dosegao stupanj arahanta, zajedno sa analitičkim znanjem (patisambhida). [Natrag]

[5] Komentar za MN: Pošt. Bakkula nije bio taj koji je zaređivao (jer bi time prekršio svoja pravila vežbanja), već je dogovorio sa drugim monasima da to učine. [Natrag]

[6] Komentar za MN: Pošt. Bakkula je smatrao da čitav svoj život nije bio teret drugim monasima, te nije želeo da bude teret ni posle smrti. Zato je ušao u meditaciju o elementu toplote i dostigao konačnu nibbānu tako što je čitavo svoje telo pretvorio u veliku buktinju. Samo su posmrtni ostaci ostali za njim. [Natrag]

[7] Komentar za MN kaže da je ova sutta recitovana tokom drugog budističkog sabora, održanog otprilike sto godina posle Budine smrti. [Natrag]