Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 125

Dantabhūmi sutta
Put kroćenja


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.

2. Tom prilikom mlad monah Aćiravata je živeo u nekoj kolibi u šumi. Onda princ Đayasena, dok je lutao i hodao radi razonode, dođe do mladog monaha Aćiravate i pozdravi se sa njim. [1] Kad ovaj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče mladom monahu Aćiravati: „Učitelju Aggivessana, čuo sam da monah koji ovde živi marljiv, revnostan i odlučan može postići sjedinjavanje uma“.

„Tako je, prinče, tako je. Monah koji ovde živi marljiv, revnostan i odlučan može postići sjedinjavanje uma.“

3. „Bilo bi dobro ako bi me učitelj Aggivessana podučio Dhammi onako kako ju je on čuo i njome ovladao.“

„Ne mogu te ja podučiti Dhammi, prinče, onako kako sam je čuo i njome ovladao. Jer ako bih te podučavao Dhammi onako kako sam je čuo i njome ovladao, ne bi razumeo značenje mojih reči, a i to bi bilo zamorno i teško za mene.“

4. „Neka me učitelj Aggivessana poduči Dhammi onako kako ju je on čuo i njome ovladao. Možda sam u stanju da razumem značenje njegovih reči.“

„Dobro, prinče, podučiću te Dhammi onako kako sam je čuo i njome ovladao. Ako budeš razumeo značenje mojih reči, to će biti dobro. Ali ako ih ne budeš razumeo, neka na tome ostane i nemoj me dalje ispitivati.“

„Neka me učitelj Aggivessana poduči Dhammi onako kako ju je čuo i njome ovladao. Ako budem razumeo značenje njegovih reči, to će biti dobro. Ali ako ih ne budem razumeo, neka na tome ostane i neću ga dalje ispitivati.

5. Onda mladi monah Aćiravata poduči princa Đayasenu Dhammi kako ju je čuo i njome ovladao. Pošto je završio, princ Đayasena reče: „Nemoguće je, učitelju Aggivessana, ne može biti da monah koji živi marljiv, revnostan i odlučan može postići sjedinjavanje uma.“

I tako, pošto je objavio mladom monahu Aćiravati da je to nemoguće i ne može biti, princ Đayasena ustade sa svog mesta i udalji se.

6. Ubrzo pošto je princ Đayasena otišao, mladi monah Aćiravata otide do Blaženog. Pošto se poklonio Blaženom, sede sa strane i ispriča čitav svoj razgovor sa princom Đayasenom. Kada je završio, Blaženi mu reče:

7. „Aggivessana, kako je moguće da princ Đayasena, živeći u sred zadovoljstava čula, uživajući u zadovoljstvima čula, potpuno zaokupljen mislima o zadovoljstvima čula, obuzet groznicom zadovoljstava čula, sasvim usredsređen na traganje za zadovoljstvima čula, dakle kako je moguće da on zna, vidi i razume ono što se jedino može znati zahvaljujući obuzdavanju, videti zahvaljujući obuzdavanju ili razumeti zahvaljujući obuzdavanju? To je nemoguće.

8. Zamisli, [2] Aggivessana, dva slona, konja ili vola prikladna za kroćenje, koji su dobro ukroćeni i dobro uvežbani, kao i dva slona, konja ili vola prikladna za kroćenje, koji nisu dobro ukroćeni i dobro uvežbani. Šta misliš, Aggivessana? Da li bi ta dva slona, konja ili vola prikladna za kroćenje, koji su dobro ukroćeni i dobro uvežbani, tako ukroćeni počeli da se ponašaju kao ukroćeni, da li bi stigli do stanja ukroćenosti?“ – „Da, poštovani gospodine.“ – „A da li bi ta dva slona, konja ili vola prikladna za kroćenje, koji nisu dobro ukroćeni i dobro uvežbani, tako neukroćeni počeli da se ponašaju kao ukroćeni, da li bi stigli do stanja ukroćenosti, slično kao ona dva slona, konja ili vola prikladna za kroćenje, koji su dobro ukroćeni i dobro uvežbani?“ —  „Ne, poštovani gospodine.“ – „Isto tako, Aggivessana, nije moguće da princ Đayasena, živeći u sred zadovoljstava čula… zna, vidi i razume ono što se jedino može znati zahvaljujući obuzdavanju, videti zahvaljujući obuzdavanju ili razumeti zahvaljujući obuzdavanju.

9. Zamisli, Aggivessana, visoku planinu nedaleko od sela ili grada, te dva prijatelja krenu iz tog sela ili grada i ruku pod ruku stignu do planine. Kad su stigli, jedan prijatelj ostane dole, u podnožju planine, dok se drugi ispne na njen vrh. Onda onaj koji je ostao u podnožju kaže prijatelju koji stoji na vrhu: 'E pa, prijatelju, šta vidiš stojeći tako na vrhu planine?' A ovaj mu odgovori: 'Stojeći ovako na vrhu planine, prijatelju, vidim divne parkove, divne šumarke, divne pašnjake i divna jezera'. A prvi prijatelj na to kaže: 'Nemoguće je, prijatelju, ne može biti da stojeći tako na vrhu planine vidiš divne parkove, divne šumarke, divne pašnjake i divna jezera'.

Na to drugi prijatelj siđe niz planinu, uzme svog prijatelja za ruku i dovede ga do vrha planine. Pošto ga je ostavio malo da dođe do daha, upita ga: 'E pa, prijatelju, šta vidiš?' A ovaj drugi mu odgovori: 'Stojeći ovako na vrhu planine, prijatelju, vidim divne parkove, divne šumarke, divne pašnjake i divna jezera'. Prvi prijatelj mu tada kaže: 'Prijatelju, ne mnogo pre ovoga čuo sam te kako govoriš: „Nemoguće je, prijatelju, ne može biti da stojeći tako na vrhu planine vidiš divne parkove… divna jezera“ A sada kažeš: „Stojeći ovako na vrhu planine, prijatelju, vidim divne parkove… divna jezera“. Na to drugi prijatelj kaže: „Zato što mi je visoka planina zaklanjala vidik, prijatelju, nisam video ono što je tu da se vidi“.

10. Isto tako, Aggivessana, princu Đayaseni zaklanja vidik, zaslepljuje ga, blokira i stoji na putu još veća planina nego što je ta – a to je planina neznanja. Zato i jeste nemoguće da princ Đayasena, živeći u sred zadovoljstava čula… zna, vidi i razume ono što se jedino može znati zahvaljujući obuzdavanju, videti zahvaljujući obuzdavanju ili razumeti zahvaljujući obuzdavanju?

11. Aggivessana, da su ti ova dva poređenja pala na pamet [u pogledu] princa Đayasene, on bi spontano stekao poverenje u tebe, a tako ispunjen poverenjem, on bi ga i ispoljio prema tebi.“
„Poštovani gospodine, kako da mi ta dva poređenja padnu na pamet [u pogledu] princa Aggivessane kao što su pala na pamet Blaženom, kad su njemu ona došla spontano i niko za njih nije čuo ranije?“

12. „Zamisli, Aggivessana, da se miropomazani, plemeniti kralj ovako obrati svom krotitelju slonova: 'Dobri moj krotitelju, uzjaši kraljevskog slona, idi u šumu i kada pronađeš divljeg slona, veži ga oko vrata za kraljevskog slona'. Odgovorivši sa 'da, gospodaru', krotitelj uzjaše kraljevskog slona, ode u šumu i kada pronađe divljeg slona, veže ga oko vrata za kraljevskog slona. A kraljevski slon ga povere na čistinu. Na taj način se divlji slon nađe na čistini; jer inače divlji slon se uvek drži šume.

Onda krotitelj obavesti miropomazanog, plemenitog kralja: „Gospodaru, divlji slon je na čistini“. A kralj se obrati svom krotitelju slonova: „Hajde, dobri moj krotitelju, ukroti tog divljeg slona. Ukroti njegove divlje navike, ukroti njegova divlja sećanja i namere, ukroti njegov bes, umor i grozničavost usled napuštanja šume. Navedi ga da se ushiti gradom, usadi u njemu navike prikladne životu među ljudskim bićima'. Odgovorivši sa 'da, gospodaru', krotitelj pobode veliki stub u zemlju i za njega veže divljeg slona oko vrata, kako bi ukrotio njegove divlje navike… usadio u njemu navike prikladne životu među ljudskim bićima.

I tako se krotitelj slonova obrati slonu rečima koje su blage, umilne za uši i dopadljive, koje dopiru do srca, pune poštovanja, drage mnogima i prihvatljive mnogima. Kada se divljem slonu govore takve reči, on sluša, pazi i napreže se da ih razume. Zatim ga krotitelj nagradi za to travom i vodom. Kada divlji slon prihvati travu i vodu od njega, krotitelj slonova zna: „Kraljv slon će poživeti!“

Onda ga krotitelj slonova dalje ovako vežba: 'Uzmi to, spusti to!' Kada kraljev slon izvršava krotiteljeve naredbe da podigne i spusti, kada sluša njegova uputstva, krotitelj ga dalje ovako vežba: 'Idi napred, idi nazad!' Kada kraljev slon izvršava krotiteljeve naredbe da ide napred i ide nazad, kada sluša njegova uputstva, krotitelj ga dalje ovako vežba: 'Ustani, sedi!' Kada kraljev slon izvršava krotiteljeve naredbe da ustaje i seda, kada sluša njegova uputstva, krotitelj ga dalje vežba u onome što se naziva smirenost. Veže ogromni oklop za njegov trup, a čovek sa kopljem u ruci sedne mu za vrat. Ljudi sa kopljem u ruci okruže ga sa svih strana, a sam krotitelj stane pred njega sa dugim kopljem u ruci. Kada slona vežbaju u smirenosti, on ne pomera prednje noge i zadnje noge; ne pomera glavu, uši, kljove, rep ili trup. Kraljev slon u stanju je da izdrži nasrtaje kopljem, nasrtaje mačem, nasrtaje strelama, nasrtaje drugih bića i zaglušujuću grmljavinu bubnjeva, doboša, truba i timpana. Pošto se rešio svih slabosti i nedostataka, pročistio od mana, dostojan je kralja, u kraljevoj službi, smatra se jednim od kraljevih snaga.

13. Isto tako, Aggivessna, Tathāgata se pojavljuje u ovom svetu dostojan poštovanja, potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, bogova i ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; on upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.

14. Onda kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje Dhammu. Kad čuje Dhammu, stiče poverenje u Tathāgatu. Ispunjen poverenjem, ovako razmišlja: 'Domaćinski život je skučen, prašnjav put. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako, živeći kod kuće, praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike?’ A kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život postane beskućnik. Na taj način plemeniti učenik se nađe na čistini; jer božanstva i ljudi su sputani sa pet struna zadovoljstva čula.

15. Zatim ga Tathāgata dalje vežba: 'Hajde, monaše, budi čestit, obuzdan pravilima Patimokkhe, budi savršen u ponašanju i telom i umom, a videvši opasnost i u najmanjem prekršaju, vežbaj sebe pridržavajući se pravila vežbanja'.

16. Aggivessana, kada je plemeniti učenik čestit… a videvši opasnost i u najmanjem prekršaju, vežba sebe pridržavajući se pravila vežbanja, onda ga Tathāgata dalje vežba: 'Hajde monaše, stražari na vratima svojih čula. Kada okom vidiš neki oblik, ne udubljuj se u njegova obeležja i karakteristike. Pošto te, ako ostaviš oko bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i tuge mogu osvojiti, vežbaj se u njegovom obuzdavanju, stražari nad svojim okom, potrudi se da obuzdaš svoje oko. Kad uhom čuješ neki zvuk… Kad nosom osetiš neki miris… Kad jezikom okusiš neki ukus… Kad telom dodirneš nešto opipljivo… Kad umom razabereš neki objekat uma, ne udubljuj se u njegova obeležja i karakteristike. Pošto te, ako ostaviš um bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i tuge mogu osvojiti, vežbaj se u njegovom obuzdavanju, stražari nad svojim umom, potrudi se da obuzdaš svoj um'.

17. Aggivessana, kada plemeniti učenik stražari nad vratima čula, onda ga Tathāgata dalje vežba: 'Hajde monaše, budi umeren u jelu. Mudro razmišljajući, ne bi trebalo da uzimaš hranu niti radi zabave, niti radi prejedanja, a ni radi fizičke lepote i privlačnosti, već jedino radi jačanja i održavanja ovoga tela, radi okončavanja gladi i pomoći u svetačkom životu, imajući u vidu: 'Ovako ću okončati stare osećaje, a da ne stvaram nove i biću zdrav i neporočan, živeću u miru'.“  

18.  Aggivessana, kada je plemeniti učenik umeren u jelu, onda ga Tathāgata dalje vežba: 'Hajde monaše, budi predan budnosti. Tokom dana, dok ideš tamo-amo, ili dok sediš, pročisti svoj um od stanja koja predstavljaju smetnju. Tokom prve trećine noći, dok ideš tamo-amo, ili dok sediš, pročisti svoj um od stanja koja predstavljaju smetnju. Tokom srednje trećine noći, treba da legneš na desnu stranu, u lavlji položaj, sa jednim stopalom položenim povrh drugog, sabran i potpuno svestan trenutka kada bi trebalo ustati. Pošto si ustao, tokom poslednje trećine noći, dok ideš tamo-amo, ili dok sediš, pročisti svoj um od stanja koja predstavljaju smetnju'.

19. Aggivessana, kada je plemeniti učenik predan budnosti, onda ga Tathāgata dalje vežba: 'Hajde monaše, poseduj sabranost i potpunu svesnost. Delaj u potpunoj svesnosti kada odlaziš i dolaziš… kada gledaš pravo i kad se osvrćeš… kada savijaš i kada pružaš udove… kada nosiš odeću, spoljašnji ogrtač i prosjačku zdelu… kada jedeš, piješ, žvaćeš i gutaš… kada obavljaš veliku i malu nuždu… kada hodaš, stojiš, sediš, toneš u san, budiš se, govoriš i ćutiš'.

20. Aggivessana, kada  plemeniti učenik poseduje sabranost i potpunu svesnost, onda ga Tathāgata dalje vežba: 'Hajde monaše, nastani se na osamljenom mestu: u šumi, u podnožju drveta, na planini, u klancu, u pećini na obronku planine, na groblju, u gustoj džungli, na otvorenom, na stogu sena'.

21. I on se nastani na osamljenom mestu: u šumi… na stogu sena. Kada se vrati iz prošenja hrane, pošto je jeo, seda ukrštenih nogu, uspravnog tela i uspostavlja sabranost pred sobom. Napuštajući gramzivost prema ovome svetu, boravi on uma oslobođenog gramzivosti; pročišćuje svoj um od gramzivosti. Napuštajući zlovolju i mržnju, boravi on uma oslobođenog zlovolje, pun saosećanja za dobrobit svih živih bića; pročišćuje svoj um od zlovolje i mržnje. Napuštajući tromost i tupost, boravi on uma oslobođenog tromosti i tuposti, sabran i potpuno svestan, opažajući svetlost; pročišćuje svoj um od tromosti i tuposti. Napuštajući nemir i kajanje, boravi on neuznemiren, uma potpuno mirnog; pročišćuje svoj um od nemira i kajanja. Napuštajući sumnju, boravi on nadišavši sumnju, bez zbunjenosti u vezi sa tim koja su to korisna stanja uma; pročišćuje svoj um od sumnje.

22. Pošto je ovako napustio tih pet prepreka, nedostataka uma koji slabe mudrost, boravi on i kontemplira telo kao telo, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira osećaje kao osećaje… um kao um… objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. [3]

23. Aggivessana, baš kao što krotitelj pobode veliki stub u zemlju i za njega veže divljeg slona oko vrata, kako bi ukrotio njegove divlje navike… usadio u njemu navike prikladne životu među ljudskim bićima, isto tako su ova četiri temelja sabranosti stege za um plemenitog učenika, kako bi se ukrotile njegove divlje navike zasnovane na životu kućedomaćina, kako bi se ukrotila njegova divlja sećanja i namere zasnovane na životu kućedomaćina, kako bi se ukrotili njegov bes, umor i grozničavost zasnovani na životu kućedomaćina, te kako bi mogao izbiti na istinski put i dostići nibbanu.

24. Onda ga Tathāgata dalje vežba: 'Hajde monaše, boravi i kontempliraj telo kao telo, ali ne misli misli povezane sa telom; boravi i kontempliraj osećaje kao osećaje, ali ne misli misli povezane sa  osećajima; boravi i kontempliraj um kao um, ali ne misli misli povezane sa  umom; boravi i kontempliraj objekte uma kao objekte uma, ali ne misli misli povezane sa objektima uma'.

25. Sa smirivanjem zamišljanja i razmišljanja, ulazi i boravi na drugom stupnju zadubljenja [4]… trećem stupnju zadubljenja… četvrtom stupnju zadubljenja.

26. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o svojim prošlim životima. Seća se on mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. ’Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde’. Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

27. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. I vidi — uz pomoć duhovnog oka, pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima: ’Ova bića — koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali neka druga bića — koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu’. Tako vidi — uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima.

28. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o razaranju mentalnih nečistoća. Vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je patnja’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je nastanak patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je prestanak patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je put koji vodi do okončanja patnje’. Vidi, kao da mu je pred očima: ’Postoje mentalne nečistoće’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je nastanak mentalnih nečistoća’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je prestanak mentalnih nečistoća’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća’.

29. Kad zna tako, kada vidi tako, njegov um biva oslobođen izliva čulnosti, oslobođen izliva bivanja, oslobođen izliva neznanja. Sa ovim oslobađanjem javlja se znanje: ’Oslobođen sam’. On tada jasno zna: 'Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više povratka u bilo koju formu bića'.

30. Takav monah je u stanju da podnosi hladnoću i vrućinu, glad i žeđ, ubode obada, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca; u stanju je da podnosi zlonamerne, uvredljive reči i nastale telesne osećaje koji su bolni, razdirući, oštri, probadajući, odbojni, uznemirujući i pretnja po život. Pošto se sasvim oslobodio žudnje, mržnje i obmanutosti, pročistio od nečistoća, vredan je poklona, vredan je gostoprimstva, vredan je ponuda, vredan poštovanja, nenadmašno polje za sticanje zasluga u ovome svetu.  

31. Aggivessana, ako kraljev slon umre u starosti neukroćen i neuvežban, tada se on smatra starim slonom koji je umro neukroćenom smrću. Ako kraljev slon umre u srednjem dobu neukroćen i neuvežban, tada se on jednostavno smatra slonom srednjeg doba koji je umro neukroćenom smrću. Ako kraljev slon umre mlad neukroćen i neuvežban, tada se on jednostavno smatra mladim slonom koji je umro neukroćenom smrću. Isto tako, Aggivessana, ako iskusan monah umre, a da nije uklonio u sebi nečistoće, takav se smatra iskusnim  monahom koji je umro neukroćenom smrću. Ako monah srednjeg statusa umre, a da nije uklonio u sebi nečistoće, takav se smatra monahom srednjeg statusa koji je umro neukroćenom smrću. Ako nedavno zaređeni monah umre, a da nije uklonio u sebi nečistoće, takav se smatra nedavno zaređenim monahom koji je umro neukroćenom smrću.

32. Aggivessana, ako kraljev slon umre u starosti ukroćen i uvežban, tada se on smatra starim slonom koji je umro ukroćenom smrću. Ako kraljev slon umre u srednjem dobu ukroćen i uvežban, tada se on smatra slonom srednjeg doba koji je umro ukroćenom smrću. Ako kraljev slon umre mlad ukroćen i uvežban, tada se on smatra mladim slonom koji je umro ukroćenom smrću. Isto tako, Aggivessana, ako iskusan monah umre, a da je uklonio u sebi nečistoće, takav se smatra iskusnim  monahom koji je umro ukroćenom smrću. Ako monah srednjeg statusa umre, a da je uklonio u sebi nečistoće, takav se smatra monahom srednjeg statusa koji je umro ukroćenom smrću. Ako nedavno zaređeni monah umre, a da je uklonio u sebi nečistoće, takav se smatra nedavno zaređenim monahom koji je umro ukroćenom smrću.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, mladi monah Aćiravata se obradova rečima Blaženog.


Beleške

[1] Komentar za MN kaže za princa Đayasenu da je sin kralja Bimbisare. [Natrag]

[2] Poređenje je isto kao i u MN 90.11. [Natrag]

[3] Treba uočiti da se ovde izlažu četiri temelja sabranosti na mestu koje je obično rezervisano za četiri zadubljenja. [Natrag]

[4] Pošto izlaganje ovde počinje direktno sa drugim zadubljenjem, ovo sugeriše da je prethodni deo o razvoju temelja sabranosti sigurno implicitno pokrivao prvo zadubljenje. [Natrag]