Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 13

Mahā-dukkhakkhandha sutta
Dugi govor o okeanu patnje


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

2. A ujutro mnogo monaha se obuče i pošto su uzeli svoju zdelu i gornji ogrtač, krenuše do Sāvatthija u prošenje hrane. I tada pomisliše: "Još je rano da prosimo hranu u Sāvatthiju. Kako bi bilo ako bismo otišli do parka u kojem borave isposnici drugih škola." I odoše do parka u kojem borave isposnici drugih škola i pozdraviše se sa njima. Pošto su završili pozdravljanje i prijateljski razgovor, sedoše sa strane. A isposnici im rekoše:

3. "Prijatelji, asketa Gotama opisuje potpuno razumevanje zadovoljstava čula, a i mi to isto činimo; asketa Gotama opisuje potpuno razumevanje materijalnog oblika, a i mi to isto činimo; asketa Gotama opisuje potpuno razumevanje osećaja, a i mi to isto činimo. Kakvo je tu onda odstupanje, prijatelji, kakva je razlika između učenja o Dhammi askete Gotame i našega, između njegovih saveta i naših?" [1]

4. Monasi niti potvrdiše, niti opovrgnuše reči isposnika. Nego se podigoše sa svojih mesta i odoše razmišljajući: "Značenje ovih reči ćemo razumeti u prisustvu Blaženoga."

5. A kad su sakupili hranu u Sāvatthiju i vratili se, kad su završili obrok, odoše do Blaženog i pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane i ispričaše šta se dogodilo. [Blaženi na to reče:]

6. "Monasi, isposnike drugih škola koji tako govore treba pitati ovako: 'Prijatelji, šta je to zadovoljenje (assādo), šta je opasnost (ādīnavo) i šta je izlaz (nissarana) u slučaju zadovoljstava čula? Šta je zadovoljenje, šta je opasnost i šta je izlaz u slučaju materijalnog oblika? Šta je zadovoljenje, šta je opasnost i šta je izlaz u slučaju osećaja?' Kada ih tako pitate, isposnici drugih škola neće moći objasniti, štaviše upetljaće se u poteškoće. A zašto? Zato što to nije njihova teritorija. Monasi, ne vidim bilo koga u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, Marama i Bramama, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i bramanima, sa plemenitim i običnim ljudima, koji mogu zadovoljiti um odgovorom na ova pitanja, izuzev Tathagate ili njegovih učenika ili nekoga ko je to naučio od njih.

[Zadovoljstva čula (kāmā)]

7. (I) A šta je to, monasi, zadovoljenje u slučaju zadovoljstava čula? Monasi, postoji pet struna zadovoljstava čula. Kojih pet? Oblici vidljivi oku za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa čulnom željom i podsticajni za žudnju. Zvuci čujni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Dodiri dostupni telu za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa čulnom željom i podsticajni za žudnju. To je pet struna zadovoljstava čula. A zadovoljstvo i užitak koji nastanu u zavisnosti od tih pet struna zadovoljstava čula jesu zadovoljenje u slučaju zadovoljstava čula.

8. (II) A šta je to, monasi, opasnost u slučaju zadovoljstava čula? Monasi, zbog posla kojim se neki čovek bavi da bi preživeo – bilo da je reč o čuvanju, popisivanju, obračunavanju, ratarstvu, trgovini, povrtarstvu, streljaštvu, služenju kralju, bilo kojem drugom zanatu – on mora da se suoči sa hladnoćom, da se suoči sa vrućinom, povređuju ga ubodi obada, komaraca, vetar, sunce, gmizavci; rizikuje smrt od gladi i žeđi. To je opasnost u slučaju zadovoljstava čula, okean patnje vidljiv ovde i sada, a koji ima zadovoljstva čula kao svoj uzrok, zadovoljstva čula kao svoj izvor, zadovoljstva čula kao svoju osnovu; opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.

9. Ako čovek ne stekne bilo kakvu imovinu dok radi i muči se, dok ulaže napor, on onda tuguje, žali i nariče, plače tukući se u prsa i postaje rastresen, plačući: 'Moj rad je uzalud, moj napor je bez ploda!' I to je opasnost u slučaju zadovoljstava čula… jednostavno zbog zadovoljstava čula.

10. Ako čovek stekne bilo kakvu imovinu dok radi i muči se, dok ulaže napor, on onda doživljava bol i tugu nastojeći da je zaštiti: 'Kako da mi ni kraljevi ni lopovi ne uzmu moju imovinu, da je vatra ne sagori, ni voda ne odnese, niti da je gramzivi naslednici raznesu?' I dok čuva i štiti svoju imovinu, kraljevi ili lopovi je uzmu, vatra je sagori, voda je odnese, gramzivi naslednici je raznesu. I on onda tuguje, žali i nariče, plače tukući se u prsa i postaje rastresen, plačući: 'Ono što sam imao, sada više nemam!' I to je opasnost u slučaju zadovoljstava čula… jednostavno zbog zadovoljstava čula.

11. I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom, zadovoljstvima čula kao izvorom, zadovoljstvima čula kao osnovom, jednostavno zbog zadovoljstava čula, kraljevi se svađaju sa kraljevima, plemići sa plemićima, bramani sa bramanima, domaćini sa domaćinima; majka se svađa sa detetom, dete sa majkom, otac sa detetom, dete sa ocem; brat se svađa sa vratom, brat sa sestrom, sestra sa bratom, prijatelj sa prijateljem. I tokom tih svađa, kavgi i prepirki nasrću jedni na druge pesnicama, grumenom zemlje, štapovima ili noževima, čime uzrokuju smrt ili tešku patnju. I to je opasnost u slučaju zadovoljstava čula… jednostavno zbog zadovoljstava čula.

12. I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom… ljudi uzimaju mačeve i štitove, luk i tobolac, i jurišaju u bitku u dvostrukim redovima, dok strele i koplja lete unaokolo, a mačevi sevaju; tu bivaju ranjeni strelama i kopljima, glave im bivaju odsečene mačevima ili se izlažu nekoj drugoj smrti i teškoj patnji. I to je opasnost u slučaju zadovoljstava čula… jednostavno zbog zadovoljstava čula.

13. I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom… ljudi uzimaju mačeve i štitove, luk i tobolac, i jurišaju na utvrđenja, dok strele i koplja lete unaokolo, a mačevi sevaju; tu bivaju ranjeni strelama i kopljima, na njih sipaju vrelo ulje ili bacaju veliko kamenje, glave im bivaju odsečene mačevima ili se izlažu nekoj drugoj smrti i teškoj patnji. I to je opasnost u slučaju zadovoljstava čula… jednostavno zbog zadovoljstava čula.

14. I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom… ljudi provaljuju u kuće, otimaju, kradu, postavljaju zasede, zavode tuđe žene, a kada ih uhvate, kraljevi ih stavljaju na razne muke. Tako ih osuđuju na težak rad, na bičevanje, na udarce štapom, na šibanje brezovim prutom, na odsecanje šake, na odsecanje stopala, na odsecanje i šake i stopala, na odsecanje ušiju, na odsecanje nosa, na odsecanje i ušiju i nosa, na 'lonac vruće kaše', na 'brijanje školjke', na 'Rahuova usta', na 'vatreni venac', na 'vatrene ruke', na 'vlati trave', na 'suknju od traka', na 'crnu antilopu', na 'meso sa kuke', na 'novčiće', na 'obradu kiselinom', na 'osovinu', na 'slamnatu prostirku', na polivanje vrelim uljem, da ih psi rastrgnu, da budu živi nataknuti na kolac, na odsecanje glave mačem — ili se izlažu nekoj drugoj smrti i teškoj patnji. I to je opasnost u slučaju zadovoljstava čula… jednostavno zbog zadovoljstava čula.

15. I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom, zadovoljstvima čula kao izvorom, zadovoljstvima čula kao osnovom, jednostavno zbog zadovoljstava čula, ljudi čine loše stvari telom, govorom i umom. Otuda, posle sloma tela, posle smrti, oni se preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u paklu. I to je opasnost u slučaju zadovoljstava čula, okean patnje vidljiv u budućem životu, [2] a koji ima zadovoljstva čula kao svoj uzrok, zadovoljstva čula kao svoj izvor, zadovoljstva čula kao svoju osnovu; opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.

16. (III) A šta je, monasi, izlaz u slučaju zadovoljstava čula? Uklanjanje žudnje i požude, napuštanje žudnje i požude za zadovoljstvima čula. [3] To je izlaz u slučaju zadovoljstava čula.

17. Nemoguće je da oni askete i bramani koji ne razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u slučaju zadovoljstava čula, dakle nemoguće je da bilo oni sami do kraja razumeju zadovoljstva čula, bilo da upućuju druge tako da ovi do kraja razumeju zadovoljstva čula. Ali je moguće da oni askete i bramani koji razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u slučaju zadovoljstava čula, dakle moguće je da bilo oni sami do kraja razumeju zadovoljstva čula, bilo da upućuju druge tako da ovi do kraja razumeju zadovoljstva čula.

[Materijalni oblik (rūpa)]

18. (I) A šta je, monasi, zadovoljenje u slučaju materijalnog oblika? Zamislite devojku iz kaste plemića, iz kaste bramana ili iz kaste domaćina, od petnaest-šesnaest godina, ni suviše visoku, ni suviše nisku, ni suviše mršavu, ni suviše debelu, ni suviše tamne, ni suviše svetle puti. Jesu li njezina lepota i ljupkost u tom trenutku na vrhuncu?" — "Da, poštovani gospodine." — "E, zadovoljstvo i radost koji se javljaju na osnovu te lepote i ljupkosti jesu zadovoljenje u slučaju materijalnog oblika.

19. (II) A šta je, monasi, opasnost u slučaju materijalnog oblika? Kasnije neko može videti istu tu ženu, ali sada u osamdesetoj, devedesetoj, pa i stotoj godini, staru, povijenu poput kuke, presamićenu, sa štapom, kako se tetura, krhku, u dubokoj starosti, bez zuba, sedu, proređene kose, ćelavu, smežuranu, mlohavih udova. Šta mislite, monasi? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?" — "Da, poštovani gospodine." — "Monasi, to je opasnost u slučaju materijalnog oblika.

20. I opet, neko može videti istu tu ženu u bolovima, kako pati, smrtno bolesnu, kako leži u sopstvenom izmetu ili mokraći, pa je neko uzme i stavi na drugo mesto. Šta mislite, monasi? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?" — "Da, poštovani gospodine." — "Monasi, i to je opasnost u slučaju materijalnog oblika.

21. I opet, neko može videti istu tu ženu kao leš bačen na mesto za spaljivanje, dan, dva ili tri pošto je umrla, nadutu, modru, iz nje gnoj curi. Šta mislite, monasi? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?" — "Da, poštovani gospodine." — "Monasi, i to je opasnost u slučaju materijalnog oblika.

22-29. I opet, neko može videti istu tu ženu kao leš bačen na mesto za spaljivanje, kako je proždiru gavranovi, sokoli, lešinari, psi, šakali ili razne vrste crva… kostur sa mesom i krvlju, koji na okupu drže tetive… kostur bez mesa, umrljan krvlju, koji na okupu drže tetive… kosti razbacane svuda unaokolo — ovde kost od šake, tamo kost od stopala, ovde butna kost, tamo rebro, ovde karlica, tamo kičma, ovde lobanja… kosti sasvim bele, boje školjki… kosti na jednoj gomili, više od godinu dana stare… kost istrulile i izmrvljene u prah. Šta mislite, monasi? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?" — "Da, poštovani gospodine." — "Monasi, i to je opasnost u slučaju materijalnog oblika.

30. (III) A šta je, monasi, izlaz u slučaju materijalnog oblika? Uklanjanje žudnje i požude, napuštanje žudnje i požude za materijalnim oblikom. To je izlaz u slučaju materijalnog oblika.

31. Nemoguće je da oni askete i bramani koji ne razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u slučaju materijalnog oblika, dakle nemoguće je da bilo oni sami do kraja razumeju materijalni oblik, bilo da upućuju druge tako da ovi do kraja razumeju materijalni oblik. Ali je moguće da oni askete i bramani koji razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u slučaju materijalnog oblika, dakle moguće je da bilo oni sami do kraja razumeju materijalni oblik, bilo da upućuju druge tako da ovi do kraja razumeju materijalni oblik.

[Osećaji (vedanā)]

32. (I) A šta je, monasi, zadovoljenje u slučaju osećaja? Monasi, kad neki monah, sasvim odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od nepovoljnih mentalnih stanja, dakle kad takav monah ulazi i boravi u prvom zadubljenju, praćenim usmerenošću uma i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođenim iz osame. [4]4] I u takvoj prilici on se ne odlučuje da nanese bol sebi, ni da nanese bol drugome, niti da nanese bol oboma. U takvoj prilici on oseća jedino osećaj lišen bola. Zato se kaže, najveće zadovoljenje u slučaju osećaja jeste sloboda od bola.

33-35. I opet, sa smirivanjem usmerenosti uma i istraživanja, monah ulazi i boravi u drugom zadubljenju… Sa prestankom ushićenja… on ulazi i boravi u trećem zadubljenju… Sa napuštanjem zadovoljstva i bola… on ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja… I u takvoj prilici on se ne odlučuje da nanese bol sebi, ni da nanese bol drugome, niti da nanese bol oboma. U takvoj prilici on oseća jedino osećaj lišen bola. Zato se kaže, najveće zadovoljenje u slučaju osećaja jeste sloboda od bola.

36. (II) A šta je, monasi, opasnost u slučaju osećaja? Osećaji su nestalni, patnja, podložni promeni. To je opasnost u slučaju osećaja.

37. (III) A šta je, monasi, izlaz u slučaju osećaja? Uklanjanje žudnje i požude, napuštanje žudnje i požude za osećajima. To je izlaz u slučaju osećaja.

38. Nemoguće je da oni askete i bramani koji ne razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u slučaju osećaja, dakle nemoguće je da bilo oni sami do kraja razumeju osećaj, bilo da upućuju druge tako da ovi do kraja razumeju osećaj. Ali je moguće da oni askete i bramani koji razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u slučaju osećaja, dakle moguće je da bilo oni sami do kraja razumeju osećaj, bilo da upućuju druge tako da ovi do kraja razumeju osećaj. Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Komentar za Mađđhima nikayu kaže: "Potpuno razumevanje" (pariñña) ovde znači prevladavanje (samatikkama) ili napuštanje (pahana). Isposnici drugih škola poistovećuju puno razumevanje zadovoljstava čula sa prvim zadubljenjem, puno razumevanje materijalnog oblika sa nematerijalnim svetom postojanja, a puno razumevanje osećaja sa neperceptivnim svetom bivanja. Buda, nasuprot toga, puno razumevanje zadovoljstava čula opisuje kao put ne-povratnika, a puno razumevanje materijalnog oblika i osećaja kao put arahanta. [Natrag]

[2] Treba ovde uočiti da dok se prethodne opasnosti nazivaju "okean patnje vidljiv ovde i sad" (sanditthiko dukkhakkhandho), ova se naziva "okean patnje vidljiv u budućem životu" (samparayiko dukkhakkhandho). [Natrag]

[3] Komentar kaže da je nibbana uklanjanje i napuštanje žudnje i požude za zadovoljstvima čula, jer u zavisnosti od nibbane žudnja i požuda bivaju uklonjene i napuštene. Ovde je možda moguće uključiti i put ne-povratnika, koji zapravo znači ostvarivanje napuštanja žudnje i požude za zadovoljstvima čula. [Natrag]

[4] Da bi osvetlio opasnost u osećajima, Buda se odlučuje da za primer uzme najrafiniraniji i najuzvišeniji tip ovozemaljskih uživanja, blaženstvo i mir zadubljenja, i pokazuje da su čak i ta stanja prolazna i otuda nas ne mogu trajno zadovoljiti. [Natrag]