Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 138

Uddesavibhanga sutta
Razjašnjenje sažetka


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.“ – „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, razjasniću vam sažetak. Slušajte i dobro zapamtite ono što ću vam reći.“ — „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

3. „Monasi, monah treba da ispituje stvari tako da, dok ih istražuje, njegova svest nije pometena i raštrkana spolja, niti zaglavljena unutra, a isto tako, pošto se ne vezuje, monah ne postaje uznemiren. Ako mu svest nije pometena i raštrkana nečim spolja, niti zaglavljena unutra, a isto tako, pošto se ne vezuje, monah ne postaje uznemiren, tada za njega nema nastajanja patnje – rođenja, starenja i smrti u budućnosti.“

4. Tako reče Blaženi. Kada je to rekao, Uzvišeni ustade sa svog mesta i otide u svoje odaje. [1]

5. Onda, nedugo pošto je Blaženi otišao, monasi su ovako raspravljali: „Prijatelji, Blaženi je ustao sa svog mesta i otišao u svoje odaje, pošto je izložio sažetak, bez detaljnog objašnjenja značenja. Ko će sada dati detaljno razjašnjenje?“ Zato ovako nastaviše: „Učitelj hvali poštovanog Mahā-Kaććānu, a cene ga i njegovi mudri saputnici u svetačkom životu. On je u stanju da dâ detaljno razjašnjenje. Kako bi bilo da odemo do njega i pitamo ga za značenje?“
6. Tako monasi odoše do Mahā-Kaććāne i pozdraviše se sa njim. Kada ovaj učtiv i prijateljski govor bi završen, sedoše sa strane i ispričaše šta se dogodilo, te dodadoše: „Neka nam poštovani Mahā-Kaććāna to detaljno objasni“.
7. [A poštovani Mahā-Kaććāna odgovori:] „Prijatelji, zamislite čoveka kojem treba dobra drvena građa, koji traga za dobrom drvenom građom, te tragajući za zdravim drvetom pomisli da je zdravo drvo moguće naći među granama i lišćem velikog drveta, a previdi njegov koren i stablo. Isto tako je i sa vama, poštovana gospodo, kada mislite da mene treba pitati za značenje toga, a prevideli ste Blaženog, iako ste bili oči u oči sa Učiteljem. Ono što se može znati, Blaženi zna; ono što se može videti, on vidi; on jeste viđenje, on jeste znanje; on jeste Dhamma; on jeste sveti; on je govornik, objavitelj, tumač značenja, vodič ka Besmrtnom, gospodar Dhamme, Tathāgata. To je bilo vreme kada je trebalo da pitate Blaženog za značenje. A kako vam on kaže, tako je trebalo da zapamtite.“
8. „Svakako, prijatelju Kaććāna, ono što se može znati, Blaženi zna; ono što se može videti, on vidi; on jeste viđenje… Tathāgata. To je bilo vreme kada je trebalo da pitamo Blaženog za značenje. A kako nam on kaže, tako je trebalo da zapamtimo. Pa ipak, Učitelj hvali Maha-Kaććānu, a cene ga i njegovi mudri saputnici u svetačkom životu. On je u stanju da izloži detaljno značenje onoga što je Blaženi rekao sažeto, a da ga nije detaljno objasnio. Neka poštovanom Mahā-Kaććāni ne bude teško da nam to objasni.“
9. Onda slušajte, prijatelji, i dobro zapamtite šta ću vam reći, a ja ću govoriti.

„Da, prijatelju“, odgovoriše monasi. Poštovani Mahā-Kaććāna ovako nastavi:

10. „Kada se, prijatelji, svest naziva ’pometenom i raštrkanom spolja’? [2] Tako, kada je monah okom video oblik, ako njegova svest sledi taj znak oblika, ako je vezana i sputana zadovoljenjem nastalim iz tog znaka oblika, [3] ako je okovana okovom zadovoljenja zbog tog znaka oblika, tada se njegova svest naziva ’pometenom i raštrkanom spolja’.

Kada je uhom čuo zvuk… nosom onjušio miris… jezikom okusio ukus… telom dodirnuo nešto opipljivo… umom spoznao objekat uma, ako njegova svest sledi taj znak objekta uma, ako je vezana i sputana zadovoljenjem nastalim iz tog znaka objekta uma, [3] ako je okovana okovom zadovoljenja zbog tog znaka objekta uma, tada se njegova svest naziva ’pometenom i raštrkanom spolja’.

11. A kada se, prijatelji, svest naziva ’nepometenom i neraštrkanom spolja’? Tako, kada je monah okom video oblik, ako njegova svest ne sledi taj znak oblika, ako nije vezana, niti sputana zadovoljenjem nastalim iz tog znaka oblika, ako nije okovana okovom zadovoljenja zbog tog znaka oblika, tada se njegova svest naziva ’nepometenom i neraštrkanom spolja’.

Kada je uhom čuo zvuk… nosom onjušio miris… jezikom okusio ukus… telom dodirnuo nešto opipljivo… umom spoznao objekat uma, ako njegova svest ne sledi taj znak objekta uma, ako nije vezana, niti sputana zadovoljenjem nastalim iz tog znaka objekta uma, ako nije okovana okovom zadovoljenja zbog tog znaka objekta uma, tada se njegova svest naziva ’nepometenom i neraštrkanom spolja’.

12. A kako se to, prijatelji, um naziva ’zaglavljenim unutra’? [4] Tako, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz osame. Ako njegova svest sledi ushićenje i zadovoljstvo rođene iz osame, ako je vezana i sputana zadovoljenjem nastalim iz tog ushićenja i zadovoljstva rođenim iz osame, tada se njegov um naziva ’zaglavljenim unutra’.

13. I opet, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz koncentracije. Ako njegova svest sledi ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz koncentracije … tada se njegov um naziva ’zaglavljenim unutra’.

14. I opet, sa bleđenjem i ushićenja, monah ostaje spokojan, sabran i jasno razumevajući, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ’Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!’ Ako njegova svest sledi spokojstvo… tada se njegov um naziva ’zaglavljenim unutra’.

15. I opet, sa napuštanjem zadovoljstva i bola — kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti – monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista sabranost zasnovana na spokojstvu. Ako njegova svest sledi ni bol ni prijatnost, ako je vezana i sputana zadovoljenjem nastalim iz tog ni bola ni prijatnosti, tada se njegov um naziva ’zaglavljenim unutra’. Tako se um naziva ’zaglavljenim unutra’.

16. A kako se to, prijatelji, um naziva ’nezaglavljenim unutra’? Tako, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… Ako njegova svest ne sledi ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame, ako nije vezana i sputana zadovoljenjem nastalim iz tog ushićenja i zadovoljstva rođenim iz osame, ako nije okovana okovom zadovoljenja zbog tog ushićenja i zadovoljstva rođenog iz osame, tada se njegov um naziva ’nezaglavljenim unutra’.

17. I opet, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… Ako njegova svest ne sledi ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz koncentracije… tada se njegov um naziva ’nezaglavljenim unutra’.

18. I opet, sa bleđenjem i ushićenja, monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja… Ako njegova svest ne sledi spokojstvo… tada se njegov um naziva ’nezaglavljenim unutra’.

19. I opet, sa napuštanjem zadovoljstva i bola… monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja… Ako njegova svest ne sledi ni bol ni prijatnost, ako nije vezana i sputana zadovoljenjem  u ni bolu ni prijatnosti, ako nije okovana okovom zadovoljenja u ni bolu ni prijatnosti, tada se njegov um naziva ’nezaglavljenim unutra’. Tako se um naziva ’nezaglavljenim unutra’.

20. A kako, prijatelji, nastaje uznemirenje izazvano vezivanjem? [5] Tako neki loše upućen čovek, onaj ko ne prepoznaje plemenite, nije vešt i uvežban u njihovom učenju, onaj ko ne prepoznaje uzvišene, nije vešt i uvežban u njihovom učenju, smatra da je materijalni oblik sopstvo ili da sopstvo poseduje materijalni oblik ili da je materijalni oblik u sopstvu ili da je sopstvo u materijalnom obliku. Da se njegov materijalni oblik menja i postaje drugačiji. Kako se njegov materijalni oblik menja i postaje drugačiji, njegova svest je zaokupljena tom promenom materijalnog oblika. Mentalna stanja uznemirenja rođena iz te zaokupljenosti promenom materijalnog oblika nastaju zajedno [6] i nastavljaju da opsedaju njegov um. Zato što mu je um opsednut, taj čovek je pun strepnji, tužan i zabrinut, zbog vezivanja postaje uznemiren. [7]

On smatra da je osećaj sopstvo… On smatra da je opažaj sopstvo… On smatra da su mentalni obrasci sopstvo… On smatra da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Da se njegova svest menja i postaje drugačija. Kako se njegova svest menja i postaje drugačija, ona je zaokupljena tom promenom svesti. Mentalna stanja uznemirenja rođena iz te zaokupljenosti promenom svesti nastaju zajedno i nastavljaju da opsedaju njegov um. Zato što mu je um opsednut, taj čovek je pun strepnji, tužan i zabrinut. Tako nastaje uznemirenje izazvano vezivanjem.

21. A kako, prijatelji, nastaje neuznemirenje izazvano nevezivanjem? [8] Tako dobro upućeni plemeniti učenik, onaj ko prepoznaje plemenite, vešt je i uvežban u njihovom učenju, onaj ko prepoznaje uzvišene, vešt je i uvežban u njihovom učenju, ne smatra da je materijalni oblik sopstvo ili da sopstvo poseduje materijalni oblik ili da je materijalni oblik u sopstvu ili da je sopstvo u materijalnom obliku. Da se njegov materijalni oblik menja i postaje drugačiji. Kako se njegov materijalni oblik menja i postaje drugačiji, njegova svest nije zaokupljena tom promenom materijalnog oblika. Mentalna stanja uznemirenja rođena iz te zaokupljenosti promenom materijalnog oblika ne nastaju zajedno i ne nastavljaju da opsedaju njegov um. Zato što mu um nije opsednut, taj čovek nije pun strepnji, tužan i zabrinut, zbog nevezivanja ne postaje uznemiren.

On ne smatra da je osećaj sopstvo… On ne smatra da je opažaj sopstvo… On ne smatra da su mentalni obrasci sopstvo… On ne smatra da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Da se njegova svest menja i postaje drugačija. Kako se njegova svest menja i postaje drugačija, ona nije zaokupljena tom promenom svesti. Mentalna stanja uznemirenja rođena iz te zaokupljenosti promenom svesti ne nastaju zajedno i ne nastavljaju da opsedaju njegov um. Zato što mu um nije opsednut, taj čovek nije pun strepnji, tužan i zabrinut, zbog nevezivanja ne postaje uznemiren.

22. Prijatelji, Kada je Blaženi ustao sa svog mesta i otišao u svoje odaje, pošto je izložio sažetak, bez detaljnog objašnjenja značenja, a to je: ’Monasi, monah treba da ispituje stvari tako da, dok ih istražuje, njegova svest nije pometena i raštrkana spolja, niti zaglavljena unutra, a isto tako, pošto se ne vezuje, monah ne postaje uznemiren. Ako mu svest nije pometena i raštrkana nečim spolja, niti zaglavljena unutra, a isto tako, pošto se ne vezuje, monah ne postaje uznemiren, tada za njega nema nastajanja patnje – rođenja, starenja i smrti u budućnosti’, ja detaljno objašnjenje toga razumem na ovaj način. A sada, prijatelji, ako želite, otidite do Blaženog i pitajte ga za značenje. Kako vam ga Blaženi objasni, tako bi trebalo da ga zapamtite.“

23. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Mahā-Kaććāne, ustadoše sa svoga mesta i odoše do Blaženog. Pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane i ispričaše Blaženom sve što se dogodilo posle njegovog odlaska, te dodadoše: „Tako, poštovani gospodine, odosmo do poštovanog Mahā-Kaććāne i upitasmo ga za značenje. Poštovani Mahā-Kaććāna nam je izložio značenje tim rečima, tvrdnjama i pojmovima.“
24. Monasi, Mahā-Kaććāna je mudar, Mahā-Kaććāna poseduje veliku mudrost. Da ste mene pitali za značenje, ja bih vam ga objasnio upravo na isti način kao što je Mahā-Kaććāna to učinio. Takvo je značenje svega toga i tako bi trebalo da ga zapamtite.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Čudno je da Buda, najavivši da će podučiti sažetak i objasniti, izgovori samo sažetak i ode. Iako i na drugim mestima Buda iznenada odlazi, pošto je izgovorio nešto enigmatično (na prim. u MN 18), u tim situacijama on nije prethodno najavio svoju nameru da dâ izlaganje. Ni u komentaru za MN nema objašnjenja za ovo. [Natrag]

[2] Komentar za MN: Svest naziva ’privučenom i raštrkanom spolja’, tj. među spoljašnjim objektima, onda kada je uzrok tome vezanost za spoljašnje objekte. [Natrag]

[3] Komentar za MN: Sam oblik se naziva znakom oblika (rūpanimitta) zato što jeste uzrok javljanja mentalnih nečistoća. Jedno „sledi iz drugog“ zahvaljujući žudnji. [Natrag]

[4] Komentar za MN: Um je „zaglavljen unutra“ tako što je vezan za neki unutrašnji objekat. Sam tekst sadrži prelaz od viññāṇa u Budinom sažetku na ćitta u Mahā-Kaććāninom izlaganju. [Natrag]

[5] Sva poznata izdanja pāli teksta MN 138 imaju ovde anupādā paritassanā, doslovno “uznemirenje izazvano nevezivanjem“, što očigledno protivreči onome što je Buda podučavao na mnogim drugim mestima: da uznemirenje nastaje usled vezivanja i prestaje sa prestankom vezanosti. Međutim, ova verzija teksta očigledno je prethodila nastanku komentara, jer komentar za MN prihvata anupādā kao ispravno. Jedna od sutta u Saṁyutta nikāyi (SN 22:7) je praktično identična sa odlomkom o kojem je ovde reč, sem što u njoj imamo, kao što bi se i očekivalo, upādā paritassanā, “uznemirenje izazvano vezivanjem“. Zato možemo sa sigurnošću zaključiti da se u MN 138 radi o vrlo staroj grešci, koju treba odbaciti. [Natrag]

[6] Komentar za MN objašnjava neuobičajenu sintagmu paritassanā dhammasamuppādā kao “uznemirenja žudnje i nastanak (drugih) štetnih mentalnih stanja”. [Natrag]

[7] Uznemirenje koje je posledica nepostojanja bilo kakve trajne suštine u stvarima, a koja bi mogla da nam obezbedi utočište od patnje izazvane njihovom promenom i nestabilnošću. [Natrag]

[8] Ova sintagma je identična u Mađđhima i Saṁyutta verziji sutte. [Natrag]