Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 139

Araṇavibhanga sutta
Razjašnjenje nesukobljavanja


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.“ – „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, izneću vam razjašnjenje nesukobljavanja. Slušajte i dobro zapamtite ono što ću vam reći.“ — „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

3. „Ne treba ići ka zadovoljstvu čula, koje je nisko, vulgarno, svojstveno prostim ljudima, neplemenito, ne donosi korist; i ne treba ići ka samomučenju, koje je bolno, neplemenito i ne donosi korist. Srednji put koji otkri Tathāgata izbegava obe krajnosti; on daje uvid i znanje, vodi do smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, do nibbāne. [1] Treba znati šta veličati, a šta omalovažiti; kad to zna, čovek ne treba niti da veliča, niti da omalovažava, već treba da podučava samo Dhammu. Treba znati kako definisati zadovoljstvo; kada to zna, čovek ide ka zadovoljstvu u sebi samom. Ne treba govoriti tajno i ne treba govoriti otvoreno oštre reči. Treba govoriti lagano, a ne brzo. Ne treba insistirati na lokalnom jeziku i ne treba zanemariti uobičajeno značenje. Ovo je sažetak razjašnjenja nesukobljavanja.

4. ’Ne treba ići ka zadovoljstvu čula, koje je nisko, vulgarno, svojstveno prostim ljudima, neplemenito, ne donosi korist; i ne treba ići ka samomučenju, koja je bolno, neplemenito i ne donosi korist’. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno?

Traganje za uživanjem u onome čije zadovoljstvo je povezano sa čulnim zadovoljstvima [2] – koja su niska, vulgarna, svojstvena prostim ljudima, neplemenita, ne donose korist – jeste stanje ispunjeno patnjom, uznemirenošću, očajanjem i grozničavošću, te je to pogrešan put. [3] Odustajanje od traganja za uživanjem u onome čije zadovoljstvo je povezano sa čulnim zadovoljstvima – koja su niska, vulgarna, svojstvena prostim ljudima, neplemenita, ne donose korist – jeste stanje bez patnje, uznemirenosti, očajanja i grozničavosti, te je to ispravan put.

Traganje za samomučenjem — bolnim, neplemenitim i beskorisnim — jeste stanje ispunjeno patnjom, uznemirenošću, očajanjem i grozničavošću, te je to pogrešan put. Odustajanje od traganja za samomučenjem — bolnim, neplemenitim i beskorisnim — jeste stanje bez patnje, uznemirenosti, očajanja i grozničavosti, te je to ispravan put.

U vezi sa tim je rečeno: ’Ne treba ići ka zadovoljstvu čula, koje je nisko, vulgarno, svojstveno prostim ljudima, neplemenito, ne donosi korist; i ne treba ići ka samomučenju, koja je bolno, neplemenito i ne donosi korist’.

5. ’Srednji put koji otkri Tathāgata izbegava obe krajnosti; on daje uvid i znanje, vodi do smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, do nibbāne’. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno? To je upravo taj Plemeniti osmostruki put; dakle, ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan način života, ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija. U vezi sa tim je rečeno: ’Srednji put koji otkri Tathāgata izbegava obe krajnosti… do nibbāne’.

6. ’Treba znati šta veličati, a šta omalovažiti; kad to zna, čovek ne treba niti da veliča, niti da omalovažava, već podučava samo Dhammu.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno?

7. Kada to, monasi, dolazi do veličanja i omalovažavanja, kao i propuštanja da se podučava samo Dhamma? Kada neko kaže: ’Svi oni uključeni u traganje za uživanjem u onome čije zadovoljstvo je povezano sa čulnim zadovoljstvima – koja su niska… ne donose korist – ti su ispunjeni patnjom, uznemirenošću, očajanjem i grozničavošću, ti su stupili na pogrešan put’, time on omalovažava neke. Kada neko kaže: ’Svi oni odustali od traganja za uživanjem u onome čije zadovoljstvo je povezano sa čulnim zadovoljstvima – koja su niska… ne donose korist – ti nisu ispunjeni patnjom, uznemirenošću, očajanjem i grozničavošću, ti su stupili na ispravan put’, time on veliča neke.

Kada neko kaže: ’Svi oni uključeni u traganje za samomučenjem — bolnim, neplemenitim i beskorisnim – ti su ispunjeni patnjom, uznemirenošću, očajanjem i grozničavošću, ti su stupili na pogrešan put’, time on omalovažava neke. Kada neko kaže: ’Svi oni odustali od traganja za samomučenjem — bolnim, neplemenitim i beskorisnim – ti nisu ispunjeni patnjom, uznemirenošću, očajanjem i grozničavošću, ti su stupili na ispravan put’, time on veliča neke.

Kada neko kaže: ’Svi oni koji nisu napustili okov bića, [4] ti su ispunjeni patnjom, uznemirenošću, očajanjem i grozničavošću, ti su stupili na pogrešan put’, time on omalovažava neke.  Kada neko kaže: ’Svi oni koji su napustili okov bića, ti nisu ispunjeni patnjom, uznemirenošću, očajanjem i grozničavošću, ti su stupili na ispravan put’, time on veliča neke.

8. Kada to, monasi, ne dolazi ni do veličanja, ni do omalovažavanja, već do podučavanja samo Dhamme? Kada neko ne kaže: ’Svi oni uključeni u traganje za uživanjem u onome čije zadovoljstvo je povezano sa čulnim zadovoljstvima… ti su stupili na pogrešan put’, već umesto toga kaže: ’Takvo traganje je ispunjeno patnjom, uznemirenošću, očajanjem i grozničavošću i to jeste pogrešan put’, tada on podučava samo Dhammu. [5] Kada neko ne kaže: ’Svi oni koji su napustili traganje za uživanjem u onome čije zadovoljstvo je povezano sa čulnim zadovoljstvima… ti su stupili na ispravan put’, već umesto toga kaže: ’Napuštanje traganja je stanje bez patnje, uznemirenosti, očajanja i grozničavosti i to jeste ispravan put’, tada on podučava samo Dhammu.

Kada neko ne kaže: ’Svi oni uključeni u traganje za samomučenjem… ti su stupili na pogrešan put’, već umesto toga kaže: ’Takvo traganje je ispunjeno patnjom, uznemirenošću, očajanjem i grozničavošću i to jeste pogrešan put’, tada on podučava samo Dhammu. Kada neko ne kaže: ’Svi oni koji su napustili traganje za samomučenjem… ti su stupili na ispravan put’, već umesto toga kaže: ’Napuštanje traganja je stanje bez patnje, uznemirenosti, očajanja i grozničavosti i to jeste ispravan put’, tada on podučava samo Dhammu.

Kada neko ne kaže: ’Svi oni koji nisu napustili okov bića… ti su stupili na pogrešan put’, već umesto toga kaže: ’Sve dok okov bića nije napušten, ni biće nije napušteno’, tada on podučava samo Dhammu. Kada neko ne kaže: ’Svi oni koji su napustili okov bića… ti su stupili na ispravan put’, već umesto toga kaže: ’Kada je okov bića napušten, tada je i biće napušteno’, tada on podučava samo Dhammu.

U vezi sa tim je rečeno: ’Treba znati šta veličati, a šta omalovažiti; kad to zna, čovek ne treba niti da veliča, niti da omalovažava, već treba da podučava samo Dhammu’.

9. ’Treba znati kako definisati zadovoljstvo; kada to zna, čovek ide ka zadovoljstvu u sebi samom’. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno?

Monasi, postoji pet struna zadovoljstava čula. Kojih pet? Oblici dostupni oku… zvukovi dostupni uhu… mirisi dostupni nosu… ukusi dostupni jeziku… dodiri dostupni telu, poželjni, primamljivi, dopadljivi, dragi, povezani sa čulnom željom i izvor požude. To je pet struna zadovoljstava čula. A zadovoljstvo i radost koji se jave na osnovu tih pet struna zadovoljstava čula nazivaju se zadovoljstvom čula – prljavim zadovoljstvom, grubim zadovoljstvom, neplemenitim zadovoljstvom. Za takvu vrstu zadovoljstva kažem da ka njemu ne treba ići, da ga ne treba razvijati, da ga ne treba negovati i da od njega treba zazirati.

Tako, monasi, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… drugom stupnju zadubljenja… trećem stupnju zadubljenja… četvrtom stupnju zadubljenja. To se naziva blaženstvom obuzdanosti, blaženstvom osame, blaženstvom mira, blaženstvom probuđenja. Za takvu vrstu zadovoljstva kažem da ka njemu treba ići, treba ga razvijati, treba ga negovati i da od njega ne treba zazirati.

U vezi sa tim je rečeno: ’Treba znati kako definisati zadovoljstvo; kada to zna, čovek ide ka zadovoljstvu u sebi samom’.

10. ’Ne treba govoriti tajno i ne treba govoriti otvoreno oštre reči.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno?

Tako, monasi, kada neko za ono što govori tajno zna da je neistinito, netačno i beskorisno, ne treba da ga izgovori ni po koju cenu. Kada neko za ono što govori tajno zna da je istinito, tačno i beskorisno, treba da se trudi da ga ne izgovori. Ali kada za ono što govori tajno zna da je istinito, tačno i korisno, može da ga izgovori, imajući u vidu pravi trenutak.

Tako, monasi, kada neko za otvoreno izgovorene oštre reči zna da su neistinite, netačne i beskorisne, ne treba da ih izgovori ni po koju cenu. Kada neko za otvoreno izgovorene oštre reči zna da su istinite, tačne i beskorisne, treba da se trudi da ih ne izgovori. Ali kada za otvoreno izgovorene oštre reči zna da su istinite, tačne i korisne, može da ih izgovori, imajući u vidu pravi trenutak.

U vezi sa tim je rečeno: ’Ne treba govoriti tajno i ne treba govoriti otvoreno oštre reči’.

11. ’Treba govoriti lagano, a ne brzo.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno?

Tako, monasi, kada neko govori brzo, telo mu se umara i um postaje sve uznemireniji, glasne žice mu se naprežu i glas postaje promukao, reči koje govori postaju stopljene i teško ih je razumeti.

Tako, monasi, kada neko govori lagano, telo mu se ne umara, niti um postaje sve uznemireniji, glasne žice mu se ne naprežu i glas ne postaje promukao, reči koje govori su jasne i lako ih je razumeti.

U vezi sa tim je rečeno: ’Treba govoriti lagano, a ne brzo.’

12. ’Ne treba insistirati na lokalnom jeziku i ne treba zanemariti uobičajeno značenje.’
Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno?

Kako to, monasi, neko insistira na lokalnom jeziku i zanemaruje uobičajeno značenje? Tako, monasi, na različitim mestima istu stvar zovu ’posuda’ [pāti], ‘činija’ [patta], ‘zdela’ [vittha], ‘plitica’ [serāva], ‘čanak’ [dhāropa], ‘škudela’ [poṇa] ili ‘testija’ [pisīla]. I kako god da tu stvar zovu na tom i tom mestu, neko tako govori, čvrsto se drži [tog izraza] i insistira: ’Samo je ovo ispravno, sve drugo je pogrešno’. Tako neko insistira na lokalnom jeziku i zanemaruje uobičajeno značenje. [6]

A kako to, monasi, neko ne insistira na lokalnom jeziku i ne zanemaruje uobičajeno značenje? Tako, monasi, na različitim mestima istu stvar zovu ’posuda’… ili 'testija'. I kako god da tu stvar zovu na tom i tom mestu, ne držeći se čvrsto [tog izraza], neko tako i govori, razmišljajući: ’Ovi poštovani, čini se, kada govore misle na to’. Tako neko ne insistira na lokalnom jeziku i ne zanemaruje uobičajeno značenje.

U vezi sa tim je rečeno: ’Ne treba insistirati na lokalnom jeziku i ne treba zanemariti uobičajeno značenje’.

13. Tako, monasi, traganje za uživanjem u onome čije zadovoljstvo je povezano sa čulnim zadovoljstvima – koja su niska… ne donose korist – jeste stanje ispunjeno patnjom, uznemirenošću, očajanjem i grozničavošću, te je to pogrešan put. Otuda je to stanje konflikta.

Tako, monasi, odustajanje od traganja za uživanjem u onome čije zadovoljstvo je povezano sa čulnim zadovoljstvima – koja su niska… ne donose korist – jeste stanje bez patnje, uznemirenosti, očajanja i grozničavosti, te je to ispravan put. Otuda je to stanje bez konflikta.

Tako, monasi, traganje za samomučenjem — bolnim, neplemenitim i beskorisnim — jeste stanje ispunjeno patnjom, uznemirenošću, očajanjem i grozničavošću, te je to pogrešan put. Otuda je to stanje konflikta.

Tako, monasi, odustajanje od traganja za samomučenjem — bolnim, neplemenitim i beskorisnim — jeste stanje bez patnje, uznemirenosti, očajanja i grozničavosti, te je to ispravan put. Otuda je to stanje bez konflikta.

Tako, monasi, srednji put koji otkri Tathāgata izbegava obe krajnosti; on daje uvid i znanje, vodi do smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, do nibbāne. To je stanje bez patnje… te je to ispravan put. Otuda je to stanje bez konflikta.

Tako, monasi, kada neko veliča i omalovažava, a propušta da podučava samo Dhammu, to je stanje ispunjeno patnjom… te je to pogrešan put. Otuda je to stanje konflikta.

Tako, monasi, kada neko ne veliča i omalovažava, a ni ne propušta da podučava samo Dhammu, to je stanje bez patnje… te je to ispravan put. Otuda je to stanje bez konflikta.

Tako, monasi, zadovoljstvo čula — prljavo zadovoljstvo, grubo zadovoljstvo, neplemenito zadovoljstvo — to je stanje ispunjeno patnjom… te je to pogrešan put. Otuda je to stanje konflikta.

Tako monasi, blaženstvo obuzdanosti, blaženstvo osame, blaženstvo mira, blaženstvo probuđenja, to je stanje bez patnje… te je to ispravan put. Otuda je to stanje bez konflikta.

Tako monasi, tajni govor koji je neistinit, netačan i beskoristan jeste stanje ispunjeno patnjom… Otuda je to stanje konflikta.

Tako monasi, tajni govor koji je istinit, tačan, ali beskoristan jeste stanje ispunjeno patnjom… Otuda je to stanje konflikta.

Tako monasi, tajni govor koji je istinit, tačan i koristan jeste stanje bez patnje… Otuda je to stanje bez konflikta.

Tako monasi, otvoreno izgovorene oštre reči koje su neistinite, netačne i beskorisne jeste stanje ispunjeno patnjom… Otuda je to stanje konflikta.

Tako monasi, otvoreno izgovorene oštre reči koje su istinite, tačne i beskorisne jeste stanje ispunjeno patnjom… Otuda je to stanje konflikta.

Tako monasi, otvoreno izgovorene oštre reči koje su istinite, tačne i korisne jeste stanje bez patnje… Otuda je to stanje bez konflikta.

Tako monasi, govor kada neko govori brzo jeste stanje ispunjeno patnjom, uznemirenošću, očajanjem i grozničavošću, te je to pogrešan put. Otuda je to stanje konflikta.

Tako monasi, govor kada neko govori lagano jeste stanje bez patnje… Otuda je to stanje bez konflikta.

Tako monasi, insistiranje na lokalnom jeziku i zanemarivanje uobičajenog značenja jeste stanje ispunjeno patnjom… Otuda je to stanje konflikta.

Tako monasi, neinsistiranje na lokalnom jeziku i nezanemarivanje uobičajenog značenja jeste stanje bez patnje, uznemirenosti, očajanja i grozničavosti, te je to ispravan put. Otuda je to stanje bez konflikta.

14. Zato, monasi, sebe treba da vežbate ovako: ’Znaćemo stanje konflikta i znaćemo stanje bez konflikta; znajući tako, krenućemo putem bez konflikta’. Monasi, Subhūti je mladić iz dobre porodice koji je krenuo putem bez konflikta.“ [7]

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Ovo je u velikoj meri identično sa objavom kojom je tek probuđeni Buda započeo svoj prvi govor petorici monaha, pre nego što ih je podučio četiri plemenite istine. [Natrag]

[2] Ovo je malo komplikovaniji izraz za jurenje za zadovoljstvima čula. [Natrag]

[3] Komentar za MN: “Ispunjeno patnjom, uznemirenošću“ itd., kroz patnju, uznemirenost itd., zbog posledica koje su patnja, uznemirenost i ostale mentalne nečistoće koje za njima slede. [Natrag]

[4] Ovo je žudnja za postojanjem. [Natrag]

[5] To jest, veličanje i omalovažavanje se javljaju kada svoje misli formulišemo kroz osobe, od kojih neke hvalimo, a druge kritikujemo. „Podučavamo samo Dhammu“ kada svoje misli formulišemo kroz stanje (dhamma) – način prakse – bez eksplicitnog pominjanja osoba. [Natrag]

[6] Ovaj problem „insistiranja na lokalnom jeziku“ mora da je bio posebno akutan u okviru Sanghe, kada su monasi neprekidno bili na putu i morali da prođu kroz mnoge krajeve, svaki sa svojim specifičnim dijalektom. [Natrag]

[7] Poštovani Subhūti je bio mlađi brat Anāthapiṇḍikin i zamonašio se na dan kada je Đetin gaj predat Sanghi. Buda ga je označio kao prvog među svojim učenicima u dve kategorije – oni koji žive bez konflikta i oni koji su vredni darova. [Natrag]