Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 141

Saććavibhanga sutta
Razjašnjenje istina


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Benaresa, u Parku jelena, u Isipatani. Tu se on ovako obrati monasima: “Monasi” – “Poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi onda ovako reče:

2. “Kraj Benaresa, monasi, u Parku jelena, u Isipatani, Tathagata, usavršeni i potpuno probuđeni, pokrenuo je nenadmašni Točak Učenja, [1] koji ne može zaustaviti nijedan asketa ili braman, božanstvo, Mara, Brama ili bilo ko drugi na ovome svetu – on je objavio, podučio, opisao, ustanovio, otkrio, objasnio i pokazao četiri plemenite istine. Koje četiri?

3. Objavio je, podučio, opisao, ustanovio, otkrio, objasnio i pokazao plemenitu istinu o patnji. Objavio je, podučio, opisao, ustanovio, otkrio, objasnio i pokazao plemenitu istinu o nastanku patnje… plemenitu istinu o prestanku patnje… plemenitu istinu o putu koji vodi do prestanka patnje.

4. Kraj Benaresa, monasi, u Parku jelena, u Isipatani, Tathagata, usavršeni i potpuno probuđeni, pokrenuo je nenadmašni Točak Učenja, koji ne može zaustaviti nijedan asketa ili braman, božanstvo, Mara, Brama ili bilo ko drugi na ovome svetu – on je objavio, podučio, opisao, ustanovio, otkrio, objasnio i pokazao ove četiri plemenite istine.

5. Monasi, negujte prijateljstvo sa Sariputtom i Moggallanom, družite se sa Sariputtom i Moggallanom. Oni us mudri i pomažu svojim saputnicima u svetačkom životu. Sariputta je poput majke; Moggallana je poput negovateljice. Sariputta vežba druge da dostignu plod ulaska u tok; Moggallana da dostignu konačni cilj. [2] Monasi, Sariputta je sposoban da objavi, poduči, opiše, ustanovi, otkrije, objasni i pokaže četiri plemenite istine.“

6. Tako reče Blaženi. Pošto to izreče, Uzvišeni ustade sa mesta gde je sedeo i otide do svog boravišta.

7. Onda, nedugo pošto je Blaženi bio otišao, poštovani Sariputta se ovako obrati monasima: “Prijatelji, monasi” – “Prijatelju”, odgovoriše monasi poštovanom Sariputti. A on onda ovako reče:

8. “Kraj Benaresa, prijatelji, u Parku jelena, u Isipatani, Tathagata, usavršeni i potpuno probuđeni, pokrenuo je nenadmašni Točak Učenja… i pokazao četiri plemenite istine. Koje četiri?

9. Objavio je… i pokazao plemenitu istinu o patnji…. plemenitu istinu o nastanku patnje… plemenitu istinu o prestanku patnje… plemenitu istinu o putu koji vodi do prestanka patnje.

10. A šta je to, prijatelji, plemenita istina o patnji? Rođenje je patnja, starost je patnja, smrt je patnja; tuga, naricanje, bol, žalost i očaj su patnja; ne dobiti ono što želimo jeste patnja. Ukratko, pet sastojaka bića podložna prijanjanju jesu patnja.

11. A šta je to, prijatelji, rođenje? [3] Rođenje bića na različitim nivoima postojanja, njihov nastanak, njihovo začeće, njihovo stupanje u egzistenciju, ispoljavanje pet sastojaka bića, sticanje osnova čula – to se naziva rođenjem.

12. A šta je to, prijatelji, starost? Starost je starenje bića na različitim nivoima postojanja, njihovo slabljenje, propadaju zuba, osedelost, naboranost, opadanje životne snage, slabljenje čula – to se naziva starošću.

13. A šta je to, prijatelji, smrt? Odlazak i nestajanje bića sa različitih nivoa postojanja, njihovo razaranje, iščezavanje, umiranje, okončavanje života, razlaganje pet ogranaka bića, propadanje tela – to se naziva smrću.

14. A šta je to, prijatelji, tuga? Tuga, tuženje, rastuženost zbog ovog ili onog gubitka ili nesreće koja nas zadesi; unutrašnja tuga, unutrašnji jad – to se naziva tugom.

15. A šta je to, prijatelji, naricanje? Plač i žalopojka, plakanje i jadikovanje zbog ovog ili onog gubitka ili bolnog stanja koja nas zadesi – to se naziva naricanjem.

16. A šta je to, prijatelji, bol? Telesni bol, telesna neprijatnost, bolan i neprijatan osećaj kao posledica telesnog kontakta – to se naziva bolom.

17. A šta je to, prijatelji, žalost? Mentalni bol, mentalna neprijatnost, bolan i neprijatan osećaj kao posledica mentalnog kontakta – to se naziva žalošću.

18. A šta je to, prijatelji, očaj? Jad i beznađe, ojađenost i beznadežnost onoga koga je zadesila neka nesreća ili bolno stanje – to se naziva očajem.

19. A šta znači ’ne dobiti ono što želimo je patnja’? U bićima koja su podložna rađanju javlja se želja: ’Oh, kad ne bismo bili podložni rađanju! Oh, kada pred nama ne bi bilo više novih života!’ Ali to se ne ostvaruje željenjem. A ne dobiti ono što želimo jeste patnja. U bićima koja su podložna starenju… podložna bolesti… podložna smrti… podložna tuzi, naricanju, bolu, žalosti i očaju javlja se želja: ’Oh, kad ne bismo bili podložni tuzi, naricanju, bolu, žalosti i očaju! Oh, kada nas sve te stvari ne bi više zadesile!’ Ali to se ne ostvaruje željenjem. A ne dobiti ono što želimo jeste patnja.

20. A šta su to, prijatelji, pet sastojaka bića podložna prijanjanju, koji ukratko jesu patnja? To su: materijalni oblik kao sastojak koji je podložan prijanjanju; osećaj kao sastojak koji je podložan prijanjanju; opažaj kao sastojak koji je podložan prijanjanju; mentalni obrasci kao sastojak koji je podložan prijanjanju i svest kao sastojak koji je podložan prijanjanju. To su pet sastojaka bića podložna prijanjanju koji ukratko jesu patnja. Ovo se naziva plemenitom istinom o patnji.

21. A šta je to, prijatelji, plemenita istina o nastanku patnje? To je ona žudnja koja izaziva novo rođenje, a prate je ushićenje i strast, što uvek nalazi novi užitak sad tu, sad tamo – to je žudnja za čulnim zadovoljstvima, žudnja za postojanjem i žudnja za nepostojanjem. Ovo se naziva plemenitom istinom o nastanku patnje.

22. A šta je to, prijatelji, plemenita istina o prestanku patnje? To je potpuno iščezavanje i iskorenjivanje i nestanak, odustajanje, odricanje, napuštanje i odbacivanje upravo te žudnje. Ovo se naziva plemenitom istinom o prestanku patnje.

23. A šta je to, prijatelji, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje? To je onaj plemeniti osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog zarađivanja za život, ispravnog napora, ispravne sabranosti i ispravne koncentracije.

24. A šta je, monasi, ispravno razumevanje? Razumeti patnju, razumeti nastanak patnje, razumeti prestanak patnje, razumeti put koji vodi do prestanka patnje — to je ispravno razumevanje.

25. A šta je to, prijatelji, ispravna namera? Namera obuzdavanja, namera lišena zlovolje i namera lišena okrutnosti — to je ispravna misao.

26. A šta je to, prijatelji, ispravan govor? Odustati od laganja, odustati od ogovaranja, odustati od pogrda, odustati od naklapanja — to je ispravan govor.

27. A šta je to, prijatelji, ispravno delovanje? Odustajanje od ubijanja, odustajanje od uzimanja onoga što nije dato i odustajanje od preljube — to je ispravno delovanje.

28. A šta je to, prijatelji, ispravno zarađivanje za život? Kada plemeniti sledbenik, izbegavajući pogrešne načine, zarađuje za život na ispravan način — to je ispravno življenje.

29. A šta je to, prijatelji, ispravan napor? Kada se u monahu probudi revnost da izbegava nastanak još nenastalih loših, nekorisnih stanja uma, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži. On u sebi budi revnost da napusti već nastala loša, nekorisna stanja uma, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži. On u sebi budi revnost da neguje još nenastala korisna stanja uma, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži. On u sebi budi revnost za nastavljanjem, neiščezavanjem, jačanjem, uvećavanjem i ispunjenjem kroz negovanje već nastalih korisnih stanja staja, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži — to je ispravan napor.

30. A šta je to, prijatelji, ispravna sabranost? Kada monah živi praktikujući kontemplaciju tela kao tela, marljiv, potpuno svestan i sabran, pošto je prevazišao pohlepu i žaljenje za ovim svetom. On živi praktikujući kontemplaciju osećaja u osećajima, marljiv, potpuno svestan i sabran, pošto je prevazišao pohlepu i žaljenje za ovim svetom. On živi praktikujući kontemplaciju uma u umu, marljiv, potpuno svestan i sabran, pošto je prevazišao pohlepu i žaljenje za ovim svetom. On živi praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv, potpuno svestan i sabran, pošto je prevazišao pohlepu i žaljenje za ovim svetom. To se zove ispravna sabranost.

31. A šta je to, prijatelji, ispravna koncentracija? Kada monah napustivši zadovoljstva čula, napustivši nekorisna stanja uma, ulazi i boravi na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođene se iz osame. Sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Sa bleđenjem i ushićenja, boravi on spokojan, sabran i jasno razumevajući, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: „Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!“ Sa napuštanjem zadovoljstva i bola — kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti – ulazi on i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista sabranost zasnovana na spokojstvu. To je ispravna koncentracija. Ovo se naziva plemenitom istinom o putu koji vodi do prestanka patnje.

32. Kraj Benaresa, prijatelji, u Parku jelena, u Isipatani, Tathagata, usavršeni i potpuno probuđeni, pokrenuo je nenadmašni Točak Učenja, koji ne može zaustaviti nijedan asketa ili braman, božanstvo, Mara, Brama ili bilo ko drugi na ovome svetu – on je objavio, podučio, opisao, ustanovio, otkrio, objasnio i pokazao četiri plemenite istine.“

Tako reče Sariputta. Zadovoljni, monasi se obradovaše Sariputtinim rečima.


Beleške

[1] Ovo se odnosi na Budin prvi govor, upućen petorici monaha u Parku jelena, kraj Isipatane. [Natrag]

[2] Komentar za MN: Poštovani Sariputta ih vežba sve dok se ne uveri da su dostigli plod ulaska u tok, tada ih pušta da sami razvijaju više puteve, a sam uzme drugu grupu učenika. Ali poštovani Moggallana vežba svoje učenike sve dok ne dostignu stupanj arahanta. [Natrag]

[3] Definicije rođenja, starosti i smrti se mogu takođe naći u MN 9.22, 26. Čitava ova detaljna analiza četiri plemenite istine uključena je u Mahasatipatthana suttu, uz čak još detaljnije izlaganje druge i treće istine. Videti DN 22.18-21. [Natrag]