Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 143

Anāthapindikovāda sutta
Savet Anāthapindiki


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

2. A tom prilikom kućedomaćin Anāthapindika je bio pogođen nesrećom, u bolovima, smrtno bolestan. Onda se on obrati nekom čoveku ovim rečima: „Hajde, dobri čoveče, idi do Blaženog, pokloni mu se do nogu u moje ime i kaži: ’Poštovani gospodine, kućedomaćin Anāthapindika je pogođen nesrećom, u bolovima, smrtno bolestan; klanja se do nogu Blaženom’. Zatim idi do poštovanog Sāriputte, pokloni mu se do nogu u moje ime i kaži: ’Poštovani gospodine, kućedomaćin Anāthapindika je pogođen nesrećom, u bolovima, smrtno bolestan; klanja se do nogu poštovanom Sāriputti’. Zatim kaži: ’Bilo bi dobro, poštovani gospodine, ukoliko bi poštovani Sāriputta iz saosećanja posetio dom kućedomaćina Anāthapindike’.“

„Da, gospodine“, odgovori taj čovek i otide do Blaženog, pa pošto mu se poklonio, sede sa strane i prenese poruku. Zatim ode do poštovanog Sāriputte i pošto mu se poklonio, prenese poruku ovim rečima: „Bilo bi dobro, poštovani gospodine, ukoliko poštovani Sāriputta iz saosećanja posetio dom kućedomaćina Anāthapindike“. Poštovani Sāriputta se ćutke saglasi sa tim.

3. Onda se poštovani Sāriputta obuče i uzevši svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, otide do doma kućedomaćina Anāthapindike, sa poštovanim Ānandom kao svojim pratiocem. Kada je stigao, sede na unapred pripremljeno mesto i reče kućedomaćinu Anāthapindiki: „Nadam se da se oporavljaš, kućedomaćine, nadam se da ti je bolje. Nadam se da se tvoji bolovi smanjuju, a ne uvećavaju, te da je njihovo smanjivanje, a ne uvećavanje, vidljivo.“

4. „Poštovani Sāriputta, ne oporavljam se, nije mi bolje. Moji bolovi se ne smanjuju, već uvećavaju, njihovo uvećavanje, a ne smanjivanje je vidljivo. Baš kao kad bi mi snažan čovek oštrim mačem raspolutio glavu, isto tako jaki bolovi razdiru moju glavu. Ne oporavljam se… Baš kao kada bi mi snažan čovek stegao glavu kožnim kaišem, isto tako jaki bolovi razdiru moju glavu. Ne oporavljam se… Baš kao kada bi vešti mesar ili njegov pomoćnik rasporili volu stomak, isto tako snažni bolovi razdiru moj stomak. Ne oporavljam se… Baš kao kad bi dva snažna čoveka uhvatila slabijeg i počeli da ga okreću iznad jame sa užarenim ugljevljem, tako i moje telo gori. Ne oporavljam se, nije mi bolje. Moji bolovi se ne smanjuju, već uvećavaju, njihovo uvećavanje, a ne smanjivanje je vidljivo.“

5. „Onda, domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ’Neću prianjati za oko i moja svest neće zavisiti od oka’ [1] Tako sebe treba da vežbaš. I ovako sebe treba da vežbaš: ’Neću prianjati za uho… Neću prianjati za nos… Neću prianjati za jezik… Neću prianjati za telo… Neću prianjati za um i moja svest neće zavisiti od uma’. Tako sebe treba da vežbaš.

6. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ’Neću se vezivati za oblike… Neću se vezivati za zvukove… Neću se vezivati za mirise… Neću se vezivati za ukuse… Neću se vezivati za dodire… Neću se vezivati za objekte uma i moja svest neće zavisiti od objekata uma’. Tako sebe treba da vežbaš.

7. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ’Neću se vezivati za svest o viđenom… Neću se vezivati za svest o čutom… Neću se vezivati za svest o omirisanom… Neću se vezivati za svest o okušenom… Neću se vezivati za svest o dodirnutom… Neću se vezivati za svest o mišljenom i moja svest neće zavisiti od svesti o mišljenom’. Tako sebe treba da vežbaš.

8. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ’Neću se vezivati za kontakt oka… Neću se vezivati za kontakt uha… Neću se vezivati za kontakt nosa… Neću se vezivati za kontakt jezika… Neću se vezivati za kontakt tela… Neću se vezivati za kontakt uma i moja svest neće zavisiti od kontakta uma’. Tako sebe treba da vežbaš.

9. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ’Neću se vezivati za osećaj rođen iz kontakta oka… Neću se vezivati za osećaj rođen iz kontakta uha… Neću se vezivati za osećaj rođen iz kontakta nosa… Neću se vezivati za osećaj rođen iz kontakta jezika… Neću se vezivati za osećaj rođen iz kontakta tela… Neću se vezivati za osećaj rođen iz kontakta uma i moja svest neće zavisiti od osećaja rođenog iz kontakta uma’. Tako sebe treba da vežbaš.

10. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ’Neću se vezivati za elemenat zemlje… Neću se vezivati za elemenat vode… Neću se vezivati za elemenat vatre… Neću se vezivati za elemenat vazduha… Neću se vezivati za elemenat svesti i moja svest neće zavisiti od elementa svesti’. Tako sebe treba da vežbaš.

11. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ’Neću se vezivati za materijalni oblik… Neću se vezivati za osećaj… Neću se vezivati za opažaj… Neću se vezivati za mentalne obrasce… Neću se vezivati za svest i moja svest neće zavisiti od svesti’. Tako sebe treba da vežbaš.

12. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ’Neću se vezivati za područje beskonačnog prostora… Neću se vezivati za područje beskonačne svesti… Neću se vezivati za područje ništavila… Neću se vezivati za područje ni opažanja ni neopažanja i moja svest neće zavisiti od područja ni opažanja ni neopažanja’. Tako sebe treba da vežbaš.

13. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ’Neću se vezivati za ovaj svet i moja svest neće zavisiti od ovoga sveta. Neću se vezivati za ono što je izvan ovoga sveta i moja svest neće zavisiti od onoga što je izvan ovoga sveta’. Tako sebe treba da vežbaš.

14. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ’Neću se vezivati za ono što je viđeno, čuto, osećano, shvaćeno, susretnuto, traženo i umom ispitano, a moja svest neće zavisiti od toga’. Tako sebe treba da vežbaš.

15. Kad ovo bi rečeno, kućedomaćinu Anāthapindiki grunuše suze i on zaplaka. Onda ga poštovani Ānanda upita: „Padaš li, kućedomaćine, toneš li?“

„Ne padam, poštovani Ānanda, niti tonem. Ali iako sam dugo vremena služio Učitelja i monahe vredne poštovanja, nikada ranije nisam čuo ovakav govor o Dhammi.“

„Ovakav govor o Dhammi, kućedomaćine, ne drži se nezaređenim sledbenicima obučenim u belo. Ovakav govor o Dhammi rezervisan je samo za one koji su otišli u beskućnike.“ [2]

„Pa neka onda, poštovani Sāriputta, takav govor o Dhammi bude održan i nezaređenim sledbenicima obučenim u belo. Ima onih sa sasvim malo prašine u očima, koji stradaju zato što nisu čuli [ovakav govor] o Dhammi. Biće među njima onih koji će razumeti Dhammu.“

16. Potom, pošto je dao takav savet kućedomaćinu Anāthapindiki, poštovani Sāriputta i poštovani Ānanda ustadoše sa svog mesta i otidoše. Ubrzo pošto su otišli, kućedomaćin Anāthapindika preminu i ponovo se rodi na Tusita nebu.

17. I onda, kada je noć već poodmakla, Anāthapindika, sada mlado božanstvo lepog izgleda, otide do Blaženog, osvetlivši skoro čitav Đetin gaj. Pošto se poklonio Blaženom, stade sa strane i obrati se Blaženom ovim stihovima:

„Oh, blažen je ovaj Đetin gaj,
u kojem živi mudra Sangha,
i gde boravi kralj Dhamme,
izvor sve moje sreće.

Delom znanjem i Dhammom,
vrlinom i plemenitošću življenja —
time se smrtnici pročišćuju,
a ne poreklom i imetkom.

Zato mudrac koji vidi
šta zaista vodi dobru njegovom,
treba da upoznaje Dhammu
i njome sebe pročišćuje.

Sāriputta vrh doseže
u vrlini, miru i mudrosti;
svaki monah koji nadiđe svet ovaj
samo mu ravan može biti.“

18. Tako reče mladi Anāthapindika, a Učitelj se sa time saglasi. Onda mlado božanstvo Anāthapindika pomisli: „Učitelj se sa mnom saglasio“, pa se pokloni Blaženome i pazeći da mu on bude sa desne strane, istog trenutka nestade.

19. Kada noć bi okončana, Blaženi se ovako obrati monasima: „Monasi, prošle noći, kada je poodmakla, došlo je do mene mlado božanstvo divnog izgleda, koje obasja skoro čitav Đetin gaj. Pošto mi se poklonio, stade sa strane i obrati mi se ovim stihovima:

„Oh blažen je ovaj Đetin gaj…
samo mu ravan može biti.“

Tako reče mlado božanstvo.  Onda mlado božanstvo pomisli: „Učitelj se sa mnom saglasio“, pa mi se pokloni i pazeći da mu budem sa desne strane, istog trenutka nestade.“

20. Kad to bi rečeno, poštovani Ānanda reče Blaženome: „To mlado božanstvo, poštovani gospodine, sigurno je Anāthapindika. Jer kućedomaćin Anāthapindika je ima potpuno poverenje u poštovanog Sāriputtu.“

„Dobro je, Ānanda, dobro je! Ti si izvukao pravi zaključak. To mlado božanstvo jeste bio Anāthapindika, niko drugi.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženog.


Beleške

[1] Komentar  za MN kaže da se vezivanje za oko događa usled želje i požude; svest zavisi od oka zbog  žudnje i gledišta. Međutim, pošto je Anāthapindika već onaj koji je „ušao u tok“, vezanost bi kod njega uključivala jedino žudnju, dok su pogrešna gledišta već iskorenjena na putu ka „ulasku u tok“. [Natrag]

[2] Ova tvrdnja ne podrazumeva da ne postoji bilo kakva suštinska ekskluzivnost ili proizvoljna diskriminacija u načinu na koji Buda predstavlja svoje učenje. Ali pošto oni koji ostaju nezaređeni moraju da se brinu za svoju porodicu, imetak i posao, ovakav govor koji vodi ka potpunom napuštanju ne bi bio primeren za njih. [Natrag]