Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 144

Ćhannovāda sutta
Savet Ćhanni


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.

2. A tom prilikom su poštovani Sāriputta, poštovani Mahā-Ćunda i poštovani Ćhanna boravili na Leširanevoj hridi.

3. Poštovani Ćhanna je bio pogođen nesrećom, u bolovima, smrtno bolestan. Tada, uveče, poštovani Sāriputta izađe iz meditacije, otide do poštovanog Mahā-Ćunde i reče mu: „Prijatelju Ćunda, hajdemo do poštovanog Ćhanne i raspitajmo se o njegovoj bolesti.“ – „Da, prijatelju“, odgovori poštovani Mahā-Ćunda.

4. Potom poštovani Sāriputta i poštovani Mahā-Ćunda odoše do poštovanog Ćhanne i pozdraviše se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše oni sa strane, te poštovani Sāriputta reče poštovanom Ćhanni: „Nadam se da se oporavljaš, prijatelju Ćhanna, nadam se da ti je bolje. Nadam se da se tvoji bolovi smanjuju, a ne uvećavaju, te da je njihovo smanjivanje, a ne uvećavanje, vidljivo.“

5. „Prijatelju Sāriputta, ne oporavljam se, nije mi bolje. Moji bolovi se ne smanjuju, već uvećavaju, njihovo uvećavanje, a ne smanjivanje je vidljivo. Baš kao kad bi mi snažan čovek oštrim mačem raspolutio glavu, isto tako jaki bolovi razdiru moju glavu. Ne oporavljam se… Baš kao kada bi mi snažan čovek stegao glavu kožnim kaišem, isto tako jaki bolovi razdiru moju glavu. Ne oporavljam se… Baš kao kada bi vešti mesar ili njegov pomoćnik rasporili volu stomak, isto tako snažni bolovi razdiru moj stomak. Ne oporavljam se… Baš kao kad bi dva snažna čoveka uhvatila slabijeg i počeli da ga okreću iznad jame sa užarenim ugljevljem, tako i moje telo gori. Ne oporavljam se, nije mi bolje. Moji bolovi se ne smanjuju, već uvećavaju, njihovo uvećavanje, a ne smanjivanje je vidljivo. Potegnuću nož, [1] prijatelju Sāriputta; u meni nema više želje za životom.“

6. „Neka poštovani Ćhanna ne koristi nož. Neka poštovani Ćhanna živi. Želimo da poštovani Ćhanna živi. Ako mu nedostaje odgovarajuća hrana, ja ću potražiti odgovarajuću hranu za njega. Ako mu nedostaju odgovarajući lekovi, ja ću potražiti odgovarajuće lekove za njega. Ako mu nedostaje odgovarajuća nega, ja ću ga negovati. Neka poštovani Ćhanna ne koristi nož. Neka poštovani Ćhanna živi. Želimo da poštovani Ćhanna živi.

7. „Prijatelju Sāriputta, nije da nemam odgovarajuću hranu, lekove i negu. Umesto toga, prijatelju Sāriputta, Učitelja sam dugo poštovao s ljubavlju, ne bez ljubavi; jer učenik i treba da poštuje Učitelja s ljubavlju, a ne bez ljubavi. Prijatelju Sāriputta, zapamti ovo: monah Ćhanna će upotrebiti nož bez krivice.“ [2]

8. „Želeli bismo da postavimo nekoliko pitanja poštovanom Ćhanni, ako bi poštovani Ćhanna želeo da nam odgovori.“

„Pitajte, prijatelju Sāriputta. Kada čujem pitanja, znaću da li želim.“

9. „Prijatelju Ćhanna, smatraš li oko, svest o viđenom i stvari dostupne [umu] kroz svest o viđenom ovakvima: ’To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’ Smatraš li uho… nos… jezik… telo… um, svest o mišljenom i stvari dostupne [umu] kroz svest o mišljenom ovakvima: ’To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’?“

„Prijatelju Sāriputta, oko, svest o viđenom i stvari dostupne [umu] kroz svest o viđenom smatram ovakvima: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo?’ Uho… nos… jezik… telo… um, svest o mišljenom i stvari dostupne [umu] kroz svest o mišljenom smatram ovakvima: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’?“

10. „Prijatelju Ćhanna, šta si to video, šta si to neposredno saznao o oku, svesti o viđenom i stvarima dostupnim [umu] kroz svest o viđenom da ih smatram ovakvima: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo?’ Šta si to video, šta si to neposredno saznao o uhu… nosu… jeziku… telu… umu, svesti o mišljenom i stvarima dostupnim [umu] kroz svest o mišljenom da ih smatraš ovakvima: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’?“

„Prijatelju Sāriputta, videvši prestanak, neposredno saznavši prestanak oka, svesti o viđenom i stvari dostupnih [umu] kroz svest o viđenom, ja ih smatram ovakvima: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Videvši prestanak, neposredno saznavši prestanak uha… nosa… jezika… tela… uma, svesti o mišljenom i stvari dostupnih [umu] kroz svest o mišljenom, ja ih smatram ovakvima: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’.“

11. Kad ovo bi rečeno, poštovani Mahā-Ćunda reče poštovanom Ćhanni [3]: „Zato, prijatelju Ćhanna, treba uvek imati na umu ovu pouku Blaženog: ’Postoji kolebanje u onome ko je zavisan, nema kolebanja u onome ko je nezavisan; kad nema kolebanja, postoji mirnoća; kad postoji mirnoća, nema predrasuda; kad nema predrasuda, nema dolaženja i odlaženja, nema umiranja i ponovnog rađanja; kad nema umiranja i ponovnog rađanja, nema ovog sveta, ni onog sveta, a ni onog između. To je kraj patnje’.“ [4]

12. Pošto su poštovani Sāriputta i poštovani Mahā-Ćunda ovako posavetovali poštovanog Ćhannu, ustadoše sa svoga mesta i odoše. A onda, pošto su otišli, poštovani Ćhanna potegnu nož. [5]

13. A poštovani Sāriputta otide do Blaženog i pošto mu se poklonio, sede sa strane i reče Blaženome: „Poštovani gospodine, poštovani Ćhanna je potegao nož. Koje je njegovo odredište, koji je njegov budući put?“

„Sāriputta, nije li ti monah Ćhanna rekao da je potpuno pročišćen?“ [6]

„Poštovani gospodine, postoji selo u zemlji Vađđi po imenu Pubbađira. Tu je poštovani Ćhanna imao neke porodice koje su bile njegovi prijatelji, porodice sa kojima je bio intiman, porodice koje su vredne prekora.“ [7]

„Postoje te porodice koje su bile njegovi prijatelji, porodice sa kojima je bio intiman, porodice koje su vredne prekora; ali ne kažem da je zbog toga on bio vredan prekora. Sāriputta, kada neko odloži ovo telo i veže se za novo telo, za takvoga kažem da jeste vredan prekora. A toga nije bilo u monahu Ćhanni; monah Ćhanna je potegao nož bez krivice.“ [8]

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Sāriputta se obradova rečima Blaženog.


Beleške

[1] Ovo je eufemistički izraz za samoubistvo. [Natrag]

[2] Ovom tvrdnjom on implicitno tvrdi da je dostigao stupanj arahanta, kao što će to biti jasno u pasusu 13. Je li ova tvrdnja u ovom trenutku tačna ili ne nije sasvim jasno; komentar je smatra preterivanjem. [Natrag]

[3] Komentar za MN kaže da mu je pošt. Mahā-Ćunda dao ove instrukcije smatrajući da on još uvek mora biti običan čovek, pošto ne može da izdrži jake bolove i želi da izvrši samoubistvo. [Natrag]

[4] Smisao ovog uputstva se uz pomoć komentara za MN može ovako objasniti: Jesmo zavisni usled žudnje i pogrešnih gledišta, a postajemo nezavisni kada ih napustimo stigavši do stupnja arahanta. Predrasude (nati, dosl. savijanje) nastaje zahvaljujući žudnji, a njezino odsustvo znači da nema težnje ili želje za postojanjem. Više nema dolaženja i odlaženja, jer su preporađanje i smrt okončani i ovde i na nekom drugom mestu, tako što smo prevazišli ovaj svet, drugi svet i sve što je između to dvoje. To je kraj patnje usled mentalnih nečistoća i patnje usled preporađanja. [Natrag]

[5] Komentar za MN: Prerezao je sebi grkljan. Upravo u trenutku kad je uzeo nož spopade ga strah od smrti i znak budućeg preporađanja se ukaza. Shvativši da je još uvek običan čovek, on se fokusirao i razvio uvid. Razumevši ove mentalne obrasce, dostiže on stupanj arahanta upravo pre nego što je izdahnuo. [Natrag]

[6] Komentar za MN: Iako je poštovani Ćhanna još uvek bio običan čovek u vreme kada je to izjavio, zato što je dosegao konačnu nibbānu neposredno posle toga, Buda je ovo rekao misleći upravo na tu izjavu. [Natrag]

[7] Upavađđakulānī. Na osnovu komentara i potkomentara za MN, čini se da je Ćhanna provodio vreme sa svojim nezaređenim podržavaocima na način koji nije ispravan za monaha, iako je on želeo da ispravno vežba. Ta intimnost je stvorila sumnju unutra Sanghe. [Natrag]

[8] Ova tvrdnje čini se implicira da Ćhanna jeste bio arahant u vreme kad je počinio samoubistvo, mada komentar objašnjava drugačije. [Natrag]