Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 145

Punnovāda sutta
Pouka Punni


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. A jedno veče poštovani Punna izađe iz osame i otide do Blaženog. [1] Pošto je stigao, pokloni mu se i sede sa strane. Sedeći tako sa strane, poštovani Punna reče Blaženome:

2. "Dobro bi bilo, poštovani gospodine, ako bi me Blaženi ukratko podučio. Pošto saslušam Dhammu od Blaženog, boraviću u osami, povučen, predan, marljivo primenjujući to što sam čuo."

"Onda slušaj, Punna i dobro zapamti, a ja ću govoriti."

"Da, poštovani gospodine," reče poštovani Punna. A Blaženi ovako nastavi:

3. "Postoje, Punna, oblici dostupni oku, primamljivi, lepi, dopadljivi, prijatne forme, koji bude žudnju za čulnim zadovoljstvima, uzbuđujući oblici. I ako se monah njima oduševljava, raduje im se, tada postaje vezan za njih. U onome ko se oduševljava, raduje i vezuje, rađa se ushićenje. Punna, sa nastankom ushićenja, kažem, nastaje i patnja. [2] Postoje, Punna, zvuci dostupni uhu… mirisi dostupni nosu… ukusi dostupni jeziku… dodiri dostupni telu… objekti uma dostupni umu, primamljivi, lepi, dopadljivi, prijatne forme, koji bude žudnju za čulnim zadovoljstvima, uzbuđujući objekti. I ako se monah njima oduševljava, raduje im se, tada postaje vezan za njih. U onome ko se oduševljava, raduje i vezuje, rađa se ushićenje. Punna, sa nastankom ushićenja, kažem, nastaje i patnja.

4. "Postoje, Punna, oblici dostupni oku, primamljivi, lepi, dopadljivi, prijatne forme, koji bude žudnju za čulnim zadovoljstvima, uzbuđujući oblici. I ako se monah njima ne oduševljava, ne raduje im se, tada ni ne postaje vezan za njih. U onome ko se ne oduševljava, ne raduje i ne vezuje, u tome ushićenje prestaje. Punna, sa prestankom ushićenja, kažem, prestaje i patnja. Postoje, Punna, zvuci dostupni uhu… mirisi dostupni nosu… ukusi dostupni jeziku… dodiri dostupni telu… objekti uma dostupni umu, primamljivi, lepi, dopadljivi, prijatne forme, koji bude žudnju za čulnim zadovoljstvima, uzbuđujući oblici. I ako se monah njima ne oduševljava, ne raduje im se, tada ni ne postaje vezan za njih. U onome ko se ne oduševljava, ne raduje i ne vezuje, u tome ushićenje prestaje. Punna, sa prestankom ushićenja, kažem, prestaje i patnja.

5. Sada kad sam te ukratko podučio, Punna, kuda nameravaš da pođeš, gde da boraviš?"

"Poštovani gospodine, sada kad me je Blaženi ukratko podučio, živeću u oblasti Sunāparanta."

"Punna, ljudi u Sunāparanti su grubi i oštri. Ako te budu vređali i pretili ti, gde ćeš onda živeti?"

"Poštovani gospodine, ako me ljudi u Sunāparanti i budu vređali i pretili, ja ću ipak tamo živeti, ovako razmišljajući: 'Dobri su ljudi u Sunāparanti, zaista dobri, jer me barem ne udaraju pesnicom.' Tako ću tamo živeti, Blaženi. Tako ću tamo živeti, Uzvišeni."

"Ali, Punna, ako te ljudi u Sunāparanti budu udarali pesnicom, gde ćeš onda živeti?"

"Poštovani gospodine, ako me ljudi u Sunāparanti i budu udarali pesnicom, ja ću ipak tamo živeti, ovako razmišljajući: 'Dobri su ljudi u Sunāparanti, zaista dobri, jer me barem ne udaraju grumenjem zemlje.' Tako ću tamo živeti, Blaženi. Tako ću tamo živeti, Uzvišeni."

"Ali, Punna, ako te ljudi u Sunāparanti budu udarili grumenom zemlje, gde ćeš onda živeti?"

"Poštovani gospodine, ako me ljudi u Sunāparanti i budu udarili grumenom zemlje, ja ću ipak tamo živeti, ovako razmišljajući: 'Dobri su ljudi u Sunāparanti, zaista dobri, jer me barem ne udaraju batinom.' Tako ću tamo živeti, Blaženi. Tako ću tamo živeti, Uzvišeni."

"Ali, Punna, ako te ljudi u Sunāparanti budu udarili batinom, gde ćeš onda živeti?"

"Poštovani gospodine, ako me ljudi u Sunāparanti i budu udarili batinom, ja ću ipak tamo živeti, ovako razmišljajući: 'Dobri su ljudi u Sunāparanti, zaista dobri, jer me barem ne ubadaju nožem.' Tako ću tamo živeti, Blaženi. Tako ću tamo živeti, Uzvišeni."

"Ali, Punna, ako te ljudi u Sunāparanti budu uboli nožem, gde ćeš onda živeti?"

"Poštovani gospodine, ako me ljudi u Sunāparanti i budu uboli nožem, ja ću ipak tamo živeti, ovako razmišljajući: 'Dobri su ljudi u Sunāparanti, zaista dobri, jer mi barem nisu oduzeli život oštrim nožem.' Tako ću tamo živeti, Blaženi. Tako ću tamo živeti, Uzvišeni."

"Ali, Punna, ako ljudi u Sunāparanti ipak budu hteli da ti oštrim nožem oduzmu život, gde ćeš onda živeti?"

"Poštovani gospodine, ako ljudi u Sunāparanti ipak budu hteli da mi oštrim nožem oduzmu život, onda ću ovako razmišljati: 'Ima učenika Blaženog koji su, zabrinuti, postiđeni i zgađeni telom i životom, tragali su za onima koji će ih ubiti.' A ja sam evo pronašao svog ubicu i ne tražeči ga. Tako ću tamo misliti, Blaženi. Tako ću tamo misliti, Uzvišeni."

6. "Dobro je, Punna, dobro je! Posedujući takvu obuzdanost i mir, bićeš u stanju da živiš u Sunāparanta oblasti. Sada je vreme, Punna, da uradiš kako misliš da treba."

7. Obradovan rečima Blaženog, poštovani Punna ustade sa svog mesta, pokloni mu se, te ostavljajući ga sa desne strane, otide. Zatim je pospremio mesto na kojem je spavao, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač i krenuo ka Sunāparanti. Prelazeći put deo po deo, na kraju je stigao u Sunāparanta oblast i tu se zadržao. A onda je, tokom perioda monsuna, poštovani Punna ustali u praksi zajednicu od pet stotina nezaređenih sledbenika i pet stotina nezaređenih sledbenica, a sam je dostigao trovrsno znanje. Još kasnije, poštovani Punna dostigao je konačno utrnuće. [3]

8. Onda jedna grupa monaha otide do Blaženog i, pošto su mu se poklonili, sedodoše sa strane, te mu ovako rekoše: "Poštovani gospodine, pripadnik klana Punna, kojeg je Blaženi ukratko podučio, umro je. Kako je odredište njegovo? Kakav je njegov budući smer?"

"Monasi, pripadnik klana Punna bio je mudar. Živeo je u skladu sa Dhammom i nije me ometao u tumačenju Dhamme. Pripadnik klana Punna je dostigao krajnje oslobođenje."

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Ovaj Punna nije isti onaj Punna Mantāniputta iz Rathavinīta sutte (MN 24). On je sin trgovačke porodice iz lučkog grada Suppārake, u pokrajini Sunāparanta (današnja savezna država Maharaštra). Jednom je poslom doputovao u Sāvatthi i čuo Budinu propoved. To ga je navelo da napusti dotadašnji život i postane monah. [Natrag]

[2] Komentar za MN ovo objašnjava kao kratko učenje o četiri plemenite istine. Ushićenje (nandi) jeste jedan vid žudnje. Kroz nastanak ushićenja prema oku i oblicima nastaje i patnja pet sastojaka bića. Tako u ovom prvom delu poduke Buda uči o o krugu preporađanja putem prve dve plemenite istine — patnja i njen nastanak — onako kako se to odigrava kroz šest čula. U drugom delu (pasus 4) on podučava okončanje ovog kruga uz pomoć druge dve istine — prestanak i put — izražene kao napuštanje ushićenosti sa šest čula i njihovim objektima. [Natrag]

[3] To znači da je preminuo. Pošto Buda još uvek Punnu oslovljava sa "pripadnik klana" (kulaputta), mora da je umro kratko vreme posle dolaska u pokrajinu Sunāparanta. U Kanonu nije ostalo zabeleženo kako je umro. Verzija ove sutte u Samyutta nikāyi, Punna sutta (XXXV:88) kaže da je umro tokom prvog period monsuna po dolasku. [Natrag]