Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 146

Nandakovāda sutta
Nandakova pouka redovnicama


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

2. Onda Mahāpađāpatī Gotamī, zajedno sa pet stotina monahinja, otide do Blaženog. Pošto se poklonila Blaženom, stade sa strane i reče mu: „Poštovani gospodine, neka Blaženi poduči monahinje, neka Blaženi uputi monahinje, neka Blaženi održi monahinjama govor o Dhammi.“

3. U to vreme stariji monasi su se smenjivali u podučavanju monahinja, ali poštovani Nandaka nije hteo da ih podučava kada je došao red na njega. [1] Onda se Blaženi obrati poštovanom Ānandi: “Ānanda, na koga je danas red da podučava monahinje?”

„Poštovani gospodine, red je na poštovanog Nandaku da podučava monahinje, ali on ne želi da ih podučava, iako je došao red na njega.“

4. Na to se Blaženi obrati poštovanom Nandaki: „Pouči monahinje, Nandaka. Uputi monahinje Nandaka. Održi monahinjama govor o Dhammi, bramane.“

„Dobro, poštovani gospodine“, odgovori poštovani Nandaka. Tako, ujutro, poštovani Nadaka se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te ode u Sāvatthī da isprosi hranu. Kada je prošao Sāvatthījem i vratio se iz prošenja hrane, pošto je jeo, otide on zajedno sa pratiocem do Rāđaka parka. Monahinje još izdaleka videše poštovanog Nandaku kako dolazi, te pripremiše mesto za njega i vodu za pranje nogu. Poštovani Nandaka sede na mesto pripremljeno za njega i opra noge. Monahinje mu se pokloniše i sedoše sa strane. Kada su sele, poštovani Nandaka reče monahinjama:

5. „Sestre, ovaj govor biće u formi pitanja. Kada razumete, treba da kažete: „Razumemo“; kada ne razumete, treba da kažete: „Ne razumemo“; kada ste u sumnji ili zbunjene, pitajte me: „Kako to, poštovani gospodine? Koje je značenje toga?“

„Poštovani gospodine, zadovoljne smo i obradovane što nas je učitelj Nandaka pozvao da tako odgovaramo.“

6. „Sestre, šta mislite? Je li oko trajno ili prolazno?“ – „Prolazno, poštovani gospodine.“ – „Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?“ – „Patnja, poštovani gospodine.“ – „Je li ono što je prolazno, patnja i podložno promeni ispravno smatrati ovako: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?' — "Nije, poštovani gospodine."

"Sestre, šta mislite? Je li uho… nos… jezik… telo… um trajan ili prolazan?" — "Prolazan, poštovani gospodine." — "Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?" — "Patnja, poštovani gospodine." — "Da li je, dakle, ono što je prolazno, patnja i podložno promeni ispravno smatrati ovako: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?' — "Nije, poštovani gospodine. A zašto? Zato, poštovani gospodine, što smo mi to već videle, s punom mudrošću, onako kakvo zaista jeste, dakle: 'Tih šest unutrašnjih osnova čula su prolazne." [2]

"Dobro je, sestre! Isto je tako sa plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, to vidi onakvim kakvo zaista jeste.

7. Sestre, šta mislite? Jesu li oblici… zvukovi… mirisi… ukusi… dodiri… objekti uma trajni ili prolazni?" — "Prolazni, poštovani gospodine." — "Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?" — "Patnja, poštovani gospodine." — "Da li je, dakle, ono što je prolazno, patnja i podložno promeni ispravno smatrati ovako: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?' — "Nije, poštovani gospodine. A zašto? Zato, poštovani gospodine, što smo mi to već videle, s punom mudrošću, onako kakvo zaista jeste, dakle: 'Tih šest spoljašnjih osnova čula su nepostojane'."

"Dobro je, sestre! Isto je tako sa plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, to vidi onakvim kakvo zaista jeste.

8. Sestre, šta mislite? Je li svest o viđenom… svest o čutom… svest o omirisanom… svest o okušanom… svest o dodirnutom… svest o mišljenom trajna ili prolazna?" — "Prolazna, poštovani gospodine." — "Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?" — "Patnja, poštovani gospodine." — "Da li je, dakle, ono što je prolazno, patnja i podložno promeni ispravno smatrati ovako: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?' — "Nije, poštovani gospodine. A zašto? Zato, poštovani gospodine, što smo mi to već videle, s punom mudrošću, onako kakvo zaista jeste, dakle: 'Tih šest vrsta svesti su nepostojane'."

"Dobro je, sestre! Isto je tako sa plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, to vidi onakvim kakvo zaista jeste.

9. Sestre, zamislite uljanu lampu koja gori: ulje u njoj je prolazno i podložno promeni, njen fitilj je prolazan i podložan promeni, njezin plamen je prolazan i podložan promeni, a i njezin sjaj je prolazan i podložan promeni. Dakle, da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: 'Dok ova uljanica gori, njeno ulje, fitilj i plamen su prolazni i podložni promeni, ali njezin sjaj je trajan, postojan, večan, nije podložan promeni'?"

"Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što su, plemeniti gospodine, dok ta lampa gori, njeno ulje, fitilj jesu prolazni i podložni promeni, zato i njezin sjaj mora biti prolazan i podložan promeni."

"Isto tako, sestre, da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: 'Ovih šest unutrašnjih osnova čula su prolazni i podložni promeni, ali prijatan, bolan i ni prijatan ni bolan osećaj koji neko doživljava na osnovu tih šest unutrašnjih osnova čula je trajan, postojan, večan, nije podložan promeni'?"

"Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što, plemeniti gospodine, svaki osećaj nastaje na osnovu sa njim povezanog uslova, [3] a sa nestankom sa njim povezanog uslova nestaje i taj osećaj.“

„Dobro je, sestre! Isto je tako sa plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, to vidi onakvim kakvo zaista jeste.

10. Sestre, zamislite veliko drvo kako stoji: njegov koren je prolazan i podložan promeni, njegovo stablo je prolazno i podložno promeni, njegove grane su prolazne i podložne promeni, njegova senka je prolazna i podložna promeni. Dakle, da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: 'Koren, stablo, grane i lišće ovog velikog drveta su prolazni i podložni promeni, ali njegova senka jeste trajna, postojana, večna, nije podložna promeni'?"

"Ne, poštovani gospodine. A zašto? Pošto su, plemeniti gospodine, koren, stablo, grane i lišće tog velikog drveta prolazni i podložni promeni, i njegova senka mora biti prolazna i podložna promeni."

"Isto tako, sestre, da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: 'Ovih šest spoljašnjih osnova čula su prolazni i podložni promeni, ali prijatan, bolan i ni prijatan ni bolan osećaj koji neko doživljava na osnovu tih šest spoljašnjih osnova čula je trajan, postojan, večan, nije podložan promeni'?"

"Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što, plemeniti gospodine, svaki osećaj nastaje na osnovu sa njim povezanog uslova, a sa nestankom sa njim povezanog uslova nestaje i taj osećaj.“

"Dobro je, sestre! Isto je tako sa plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, to vidi onakvim kakvo zaista jeste.

11. Sestre, zamislite veštog mesara ili njegovog pomoćnika koji ubije kravu i raspori je oštrim mesarskim nožem. Ne oštetivši joj meso i kožu, on iseče, odvoji i povadi joj sve tetive, žile i ligamente oštrim mesarskim nožem. A zatim, pošto je sve to povadio, on joj oguli kožu, te onda preko onoga što je ostalo ponovo razapne istu tu kožu. Da li bi govorio istinu, ako bi ovako rekao: 'Ova krava je spojena sa ovom kožom baš kao što je i ranije bila'?"

"Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što, plemeniti gospodine, ako bi vešt mesar ili njegov pomoćnik ubio kravu… sve joj povadio, ogulio kožu, te onda preko onoga što je ostalo ponovo razapeo istu tu kožu i rekao: 'Ova krava je spojena sa ovom kožom baš kao što je i ranije bila', ipak bi ta krava bila odvojena od svoje kože."

12. „Sestre, dao sam vam ovo poređenje kako bih vam preneo značenje. A značenje je ovo: 'Meso' je naziv za šest unutrašnjih osnova čula. 'Koža' je naziv za šest spoljašnjih osnova čula. 'Tetive, žile i ligamenti' su naziv za ushićenje i požudu. 'Oštar mesarski nož' je naziv za plemenitu mudrost – plemenitu mudrost koja seče, preseca i odvaja unutrašnje nečistoće, okove i veze.

13. Sestre, postoji sedam elemenata probuđenja, [4] zahvaljujući čijem razvijanju i negovanju monah, razumevši sam za sebe neposrednim znanjem, ovde i sada dostiže i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koja je bez mrlja, bez ikakvih nečistoća. Kojih sedam? Sestre, monah razvija sabranost kao elemenat probuđenja, koja se pospešuje životom u osami, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u obuzdanosti. On razvija istraživanje pojava kao elemenat probuđenja… energiju kao elemenat probuđenja… ushićenje kao elemenat probuđenja… smirenje kao elemenat probuđenja… koncentraciju kao elemenat probuđenja… spokojstvo kao elemenat probuđenja, koje se pospešuje životom u osami, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u obuzdanosti. To je sedam elemenata probuđenja, zahvaljujući čijem razvijanju i negovanju monah, razumevši sam za sebe neposrednim znanjem, ovde i sada dostiže i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje je bez mrlja, bez ikakvih nečistoća.

14. Kada je poštovani Nandaka ovako posavetovao monahinje, on se oprosti od njih ovim rečima: "Idite sad, sestre, vreme je." Na to se monahinje, obradovane i zadovoljne rečima plemenitog Nandake, digoše sa svog mesta i pošto su se poklonile poštovanom Nandaki, otidoše, pazeći da im pri tome on bude sa desne strane. One potom otidoše do Blaženog i pošto su mu se poklonile, stadoše sa strane. A Blaženi im reče: "Idite sad, sestre, vreme je." Na to se monahinje pokloniše Blaženom i otidoše, pazeći da im pri tome on bude sa desne strane.

15. Ubrzo pošto su otišle, Blaženi se obrati monasima: 'Monasi, baš kao što na dan predanosti, četrnaestog u mesecu, nema sumnje i neizvesnosti je li Mesec pun ili nije, jer Mesec tada očigledno nije pun, isto tako su ove monahinje zadovoljne Nandakinim podučavanjem Dhamme, ali njihova namera [da postanu probuđene] još uvek nije sasvim ispunjena."

16-26. Onda se Blaženi obrati poštovanom Nandaki: "Zato, Nandaka, trebalo bi sutra da poučiš monahinje na potpuno isti način."

"Da, poštovani gospodine", odgovori poštovani Nandaka. I tako se sledećeg jutra poštovani Nandaka obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač… (istovetno kao pasusi 4-14 gore sve do)… Na to se monahinje pokloniše Blaženom i otidoše, pazeći da im pri tome on bude sa desne strane.

27. Ubrzo pošto su otišle, Blaženi se obrati monasima: 'Monasi, baš kao što na dan predanosti, petnaestog u mesecu, nema sumnje i neizvesnosti je li Mesec pun ili nije, jer Mesec tada očigledno jeste pun, isto tako su ove monahinje zadovoljne Nandakinim podučavanjem Dhamme i njihova namera jeste sasvim ispunjena. Monasi, čak i najmanje uznapredovala među ovih petsto monahinja jeste ušla u tok, nije više podložna propasti, sigurno će dostići oslobođenje, neizbežno ide ka probuđenju." [5]

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Jedno od osam važnih pravila koje je Buda uveo kada je uspostavio red monahinja bilo je da svake dve nedelje monahinje treba da zatraže od monaha da pošalju jednog od njih, koji će ih podučiti. Prema komentaru za MN, u prethodnom životu pošt. Nandaka je bio kralj, a te monahinje su bile njegove konkubine. Želeo je da izbegne svoj red u davanju poduke monahinjama, jer je smatrao da bi neki monah koji poseduje sposobnost viđenja prošlih života, a videvši ga kako podučava okružen monahinjama, mogao pomisliti za njega kako još uvek ne može da se odvoji od svojih nekadašnjih konkubina. No, Buda je video da će Nandakin govor koristiti monahinjama i zato je od njega zatražio da ih uputi. [Natrag]

[2] Komentar za MN: Videle su ih mudrošću uvida. [Natrag]

[3] Tađđaṁ tađđaṁ paććayaṁ paṭićća tađđa tađđā vedanā uppađđanti. Spajanje oka, oblikâ i svesti o viđenom jeste vizuelni kontakt. Sa nestankom oka, jedan od elemenata odgovornih za vizuelni kontakt je uklonjen. Tada nema i vizuelnog kontakta, a sa tim nestankom, nestaje i osećaj rođen iz vizuelnog kontakta. [Natrag]

[4] Komentar za MN: Nandaka izlaže ovo učenje o elementima probuđenja zato što mudrost nije sposobna da sama iskoreni nečistoće, već samo kad je udružena sa drugih šest elemenata (mudrost se ovde poistovećuje sa istraživanjem pojava kao elementom probuđenja). [Natrag]

[5] Komentar za MN: Ona koja je bila najmanje uznapredovala dostigla je posle ovoga makar ulazak u tok. Ali one čija je namera bila da postanu jednom-povratnici, ne-povratnici i arahanti, svaka je ispunila svoju nameru. Zbog svega ovoga, Buda je poštovanog Nandaku označio kao prvog među svojim učenicima u veštini podučavanja monahinja [Natrag]