Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 147

Ćūḷa-Rāhulovāda sutta
Kratak savet Rāhuli


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. [1]

2. I dok je Blaženi boravio sam u meditaciji, ovakva mu se misao javila: “Stanja koja dozrevaju u oslobođenju su dozrela u Rāhuli. [2] Kako bi bilo ako bih ga dalje uputio u razaranje mentalnih nečistoća?”

Onda, ujutro, Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te otide u Sātthi u prošenje hrane. Kada je isprosio hranu u Sāvatthiju i vratio se, pošto je jeo, obrati se on poštovanom Rāhuli ovim rečima:

„Uzmi svoju prostirku za sedenje, Rāhula; hajdemo do Slepčevog gaja da tamo provedemo ostatak dana.“

„Da, poštovani gospodine“, odgovori poštovani Rāhula i uzevši svoju prostirku za sedenje, krete za Blaženim prateći ga u stopu.

A tom prilikom su hiljade božanstava pratile Blaženog, razmišljajući: „Danas će Blaženi dalje uputiti poštovanog Rāhulu u razaranje mentalnih nečistoća.“ [3] Tako Blaženi otide do Slepčevog gaja i sede u podnožje nekog drveta, na unapred pripremljeno mesto. A poštovani Rāhula se pokloni Blaženom i sede sa strane. Tada Blaženi reče poštovanom Rāhuli:

3. „Šta misliš, Rāhula? Je li oko trajno ili prolazno?“ – „Prolazno, poštovani gospodine.“ – „Je li ono što je prolazno sreća ili patnja?“ – „Patnja, poštovani gospodine.“ – „Je li ono što je prolazno, patnja i podložno promeni ispravno posmatrati ovako: ’To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’?“ – „Ne, poštovani gospodine.“

„A šta misliš, Rāhula? Jesu li oblici… Je li svest o viđenom… Je li kontakt oka… Je li ijedan osećaj, ijedan opažaj, ijedan mentalni obrazac, ijedna svest koja nastane sa kontaktom oka kao uzrokom trajna ili prolazna?“ [4] — „Prolazna, poštovani gospodine.“ — „Je li ono što je prolazno sreća ili patnja?“ – „Patnja, poštovani gospodine.“ – „Je li ono što je prolazno, patnja i podložno promeni ispravno posmatrati ovako: ’To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’?“ – „Ne, poštovani gospodine.“

4-8. „A šta misliš, Rāhula? Je li uvo trajno ili prolazno? … Je li nos trajan ili prolazan? … Je li jezik trajan ili prolazan? … Je li telo trajno ili prolazno? … Jesu li objekti uma… Je li svest o mišljenom… Je li kontakt uma… Je li ijedan osećaj, ijedan opažaj, ijedan mentalni obrazac, ijedna svest koja nastane sa kontaktom uma kao uzrokom trajna ili prolazna?“ — „Prolazna, poštovani gospodine.“ — „Je li ono što je prolazno sreća ili patnja?“ – „Patnja, poštovani gospodine.“ – „Je li ono što je prolazno, patnja i podložno promeni ispravno posmatrati ovako: ’To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’?“ – „Ne, poštovani gospodine.“

9. „Rāhula, kad to uvidi, dobro podučen plemeniti učenik nije više opčinjen okom, nije više opčinjen oblikom, nije više opčinjen svešću o viđenom, nije više opčinjen kontaktom oka i nije više opčinjen ijednim osećajem, ijednim opažajem, ijednim mentalnim obrascem, ijednom svešću koja nastane sa kontaktom oka kao urokom.

Nije više opčinjen uhom … Nije više opčinjen nosom … Nije više opčinjen jezikom … Nije više opčinjen telom … Nije više opčinjen umom, nije više opčinjen objektima uma, nije više opčinjen svešću o mišljenom, nije više opčinjen kontaktom uma i nije više opčinjen ijednim osećajem, ijednim opažajem, ijednim mentalnim obrascem, ijednom svešću koja nastane sa kontaktom uma kao urokom.

10. Pošto nije opčinjen, u njemu nema više žudnje. Sa prestankom žudnje [njegov um] postaje slobodan. Kada je slobodan, dolazi znanje: „Slobodan sam“. On razume: „Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno je ono što je trebalo učiniti, nema ničeg više da se uradi na ovome svetu’.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Rāhula se obradova rečima Blaženog. I dok je ovaj govor još bio u toku, zahvaljujući nevezivanju, um poštovanog Rāhule postade oslobođen nečistoća. A u onim hiljadama božanstava se javi potpuno čisto, savršeno viđenje Dhamme: „Sve što nastane podložno je i nestanku.“ [5]


Beleške

[1] Komentar za MN kaže da se ovaj govor Rāhuli dogodio ubrzo posle njegovog zaređenja, verovatno kada je imao 20 godina. [Natrag]

[2] Vimuttiparipācanīyā dhammā. Komentar za MN pominje petnaest stanja koja sazrevaju prilikom oslobađanja: pet duhovnih sposobnosti, pet prodornih uvida – u prolaznost, patnju, nepostojanje trajnog sopstva, napuštanje i slabljenje; i pet stvari kojima je bio podučen i Meghiya – plemenito prijateljstvo, vrlina, korisna diskusija, energija i mudrost (videti SN 9:3; UD. 4:1). [Natrag]

[3] Komentar za MN kaže da su ova božanstva, koja su stigla iz različitih nebeskih svetova, bila Rāhulini saputnici tokom prethodnih života, u kojima je prvo dao zavet da dostigne probuđenje kao Budin sin. [Natrag]

[4] Treba ovde uočiti da četiri stavke pomenute na kraju jesu četiri mentalna sastojka bića. Tako ovaj govor pokriva ne samo osnove čula, već i pet sastojaka bića, pri čemu je materijalni oblik kao sastojak implicitno sadržan u sposobnostima fizičkih čula i njihovim objektima. [Natrag]

[5] Prema komentaru za MN, najmanje dostignuće ovih božanstava bio je „ulazak u tok“, ali neka su dostigla i više stupnjeve puta i ploda, sve do nivoa arahanta. [Natrag]