Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 148

Ćhaćhakka sutta:
Šest grupa od po šest


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.“ – „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, podučiću vas Dhammu, koja je dobra na početku, dobra u sredini i dobra na kraju, sa pravim značenjem i izrazom; otkriću vam svetački život koji je potpuno savršen i čist, [1] to jest, šest grupa po šest. Slušajte i dobro zapamtite ono što ću vam reći.“ — „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

(Sažetak)
3. „Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti. Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti. Šest vrsta svesti treba razumeti. Šest vrsta kontakata treba razumeti. Šest vrsta osećaja treba razumeti. Šest vrsta žudnje treba razumeti.

(Nabrajanje)
4. (I) „’ Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti’. Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Postoji područje oka, područje uha, područje nosa, područje jezika, područje tela i područje uma. U vezi sa tim je rečeno: ’Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti’. To je prva grupa od šest.

5. (II) „’Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti’. Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Postoji područje oblika, područje zvuka, područje mirisa, područje ukusa, područje opipljivog i područje objekta uma. U vezi sa tim je rečeno: ’Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti’. To je druga grupa od šest.

6. (III) „’Šest vrsta svesti treba razumeti’. Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Na osnovu oka i oblika, nastaje svest o viđenom; na osnovu uha i zvukova nastaje svest o čutom; na osnovu nosa i mirisa nastaje svest o pomirisanom, na osnovu jezika i ukusa nastaje svest o okušenom, na osnovu tela i opipljivih stvari nastaje svest o dodirnutom i na osnovu uma i objekata uma nastaje svest o mišljenom. U vezi sa tim je rečeno: ’Šest vrsta svesti treba razumeti’. To je treća grupa od šest.

7. (IV) „’ Šest vrsta kontakata treba razumeti’. Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Na osnovu oka i oblika, nastaje svest o viđenom; susret to troje jeste kontakt. Na osnovu uha i zvukova nastaje svest o čutom; susret to troje jeste kontakt. Na osnovu nosa i mirisa nastaje svest o pomirisanom; susret to troje jeste kontakt. Na osnovu jezika i ukusa nastaje svest o okušenom; susret to troje jeste kontakt. Na osnovu tela i opipljivih stvari nastaje svest o dodirnutom; susret to troje jeste kontakt. Na osnovu uma i objekata uma nastaje svest o mišljenom; susret to troje jeste kontakt. U vezi sa tim je rečeno: ’Šest vrsta kontakata treba razumeti’. To je četvrta grupa od šest.

8. (V) „’ Šest vrsta osećaja treba razumeti’. Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Na osnovu oka i oblika, nastaje svest o viđenom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom osećaj nastaje. Na osnovu uha i zvukova nastaje svest o čutom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom osećaj nastaje. Na osnovu nosa i mirisa nastaje svest o pomirisanom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom osećaj nastaje. Na osnovu jezika i ukusa nastaje svest o okušenom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom osećaj nastaje. Na osnovu tela i opipljivih stvari nastaje svest o dodirnutom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom osećaj nastaje. Na osnovu uma i objekata uma nastaje svest o mišljenom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom osećaj nastaje. U vezi sa tim je rečeno: ’Šest vrsta osećaja treba razumeti’. To je peta grupa od šest.

9. (VI) „’Šest vrsta žudnje treba razumeti’. Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Na osnovu oka i oblika, nastaje svest o viđenom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom osećaj nastaje; sa osećajem kao uslovom žudnja nastaje. [2] Na osnovu uha i zvukova nastaje svest o čutom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom osećaj nastaje; sa osećajem kao uslovom žudnja nastaje. Na osnovu nosa i mirisa nastaje svest o pomirisanom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom osećaj nastaje; sa osećajem kao uslovom žudnja nastaje. Na osnovu jezika i ukusa nastaje svest o okušenom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom osećaj nastaje; sa osećajem kao uslovom žudnja nastaje. Na osnovu tela i opipljivih stvari nastaje svest o dodirnutom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom osećaj nastaje; sa osećajem kao uslovom žudnja nastaje. Na osnovu uma i objekata uma nastaje svest o mišljenom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom osećaj nastaje; sa osećajem kao uslovom žudnja nastaje. U vezi sa tim je rečeno: ’Šest vrsta osećaja treba razumeti’. To je šesta grupa od šest.

(Pokazivanje odsustva sopstva)
10. (I) Ako bilo ko kaže: 'Oko je sopstvo', to nije održivo. [3] Nastanak i prestanak oka su vidljivi, a pošto su nastanak i prestanak oka vidljivi, iz toga bi sledilo: 'Moje sopstvo nastaje i nestaje'. Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Oko je sopstvo'. Otuda oko nije sopstvo. [4]

Ako bilo ko kaže: 'Oblici su sopstvo' [5] … Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Oblici su sopstvo'. Otuda oko nije sopstvo, oblici nisu sopstvo.

Ako bilo ko kaže: 'Svest o viđenom je sopstvo'… Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Svest o viđenom je sopstvo'. Otuda oko nije sopstvo, oblici nisu sopstvo, svest o viđenom nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže: 'Kontakt oka je sopstvo'… Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Kontakt oka je sopstvo '. Otuda oko nije sopstvo, oblici nisu sopstvo, svest o viđenom nije sopstvo, kontakt oka nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže: 'Osećaj je sopstvo'… Zato nije održivo za bilo koga da kaže: ' Osećaj je sopstvo '. Otuda oko nije sopstvo, oblici nisu sopstvo, svest o viđenom nije sopstvo, kontakt oka nije sopstvo, osećaj nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže: 'Žudnja je sopstvo'… Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Žudnja je sopstvo '. Otuda oko nije sopstvo, oblici nisu sopstvo, svest o viđenom nije sopstvo, kontakt oka nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, žudnja nije sopstvo.

11. (II) Ako bilo ko kaže: 'Uho je sopstvo', to nije održivo. Nastanak i prestanak uha su vidljivi, a pošto su nastanak i prestanak uha vidljivi, iz toga bi sledilo: 'Moje sopstvo nastaje i nestaje'. Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Uho je sopstvo'. Otuda uho nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže: 'Zvukovi su sopstvo'… 'Svest o čutom je sopstvo'… 'Kontakt uha je sopstvo'… 'Osećaj je sopstvo'… 'Žudnja je sopstvo'… Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Žudnja je sopstvo'. Otuda uho nije sopstvo, zvukovi nisu sopstvo, svest o čutom nije sopstvo, kontakt uha nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, žudnja nije sopstvo.

12. (III) Ako bilo ko kaže: 'Nos je sopstvo', to nije održivo. Nastanak i prestanak nosa su vidljivi, a pošto su nastanak i prestanak nosa vidljivi, iz toga bi sledilo: 'Moje sopstvo nastaje i nestaje'. Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Nos je sopstvo'. Otuda nos nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže: 'Mirisi su sopstvo'… 'Svest o omirisanom je sopstvo'… 'Kontakt nosa je sopstvo'… 'Osećaj je sopstvo'… 'Žudnja je sopstvo'… Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Žudnja je sopstvo'. Otuda nos nije sopstvo, mirisi nisu sopstvo, svest o omirisanom nije sopstvo, kontakt nosa nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, žudnja nije sopstvo.

13. (IV) Ako bilo ko kaže: 'Jezik je sopstvo', to nije održivo. Nastanak i prestanak jezika su vidljivi, a pošto su nastanak i prestanak jezika vidljivi, iz toga bi sledilo: 'Moje sopstvo nastaje i nestaje'. Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Jezik je sopstvo'. Otuda jezik nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže: 'Ukusi su sopstvo'… 'Svest o okušenom je sopstvo'… 'Kontakt jezika je sopstvo'… 'Osećaj je sopstvo'… 'Žudnja je sopstvo'… Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Žudnja je sopstvo'. Otuda jezik nije sopstvo, ukusi nisu sopstvo, svest o okušenom nije sopstvo, kontakt jezika nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, žudnja nije sopstvo.

14. (V) Ako bilo ko kaže: 'Telo je sopstvo', to nije održivo. Nastanak i prestanak tela su vidljivi, a pošto su nastanak i prestanak tela vidljivi, iz toga bi sledilo: 'Moje sopstvo nastaje i nestaje'. Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Telo je sopstvo'. Otuda telo nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže: 'Opipljive stvari su sopstvo'… 'Svest o dodirnutom je sopstvo'… 'Kontakt tela je sopstvo'… 'Osećaj je sopstvo'… 'Žudnja je sopstvo'… Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Žudnja je sopstvo'. Otuda telo nije sopstvo, opipljive stvari nisu sopstvo, svest o dodirnutom nije sopstvo, kontakt tela nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, žudnja nije sopstvo.

15. (VI) Ako bilo ko kaže: 'Um je sopstvo', to nije održivo. Nastanak i prestanak uma su vidljivi, a pošto su nastanak i prestanak uma vidljivi, iz toga bi sledilo: 'Moje sopstvo nastaje i nestaje'. Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Um je sopstvo'. Otuda um nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže: 'Objekti uma su sopstvo'… 'Svest o mišljenom je sopstvo'… 'Kontakt uma je sopstvo'… 'Osećaj je sopstvo'… 'Žudnja je sopstvo'… Zato nije održivo za bilo koga da kaže: 'Žudnja je sopstvo'. Otuda um nije sopstvo, objekti uma nisu sopstvo, svest o mišljenom nije sopstvo, kontakt uma nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, žudnja nije sopstvo.

(Nastanak ličnosti)
16. Tako, monasi, ovo je put koji vodi ka nastanku ličnosti. [6] (I) Čovek na oko gleda ovako: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo'. Na oblike gleda ovako… Na svest o viđenom gleda ovako… Na kontakt oka gleda ovako… Na osećaj gleda ovako… Na žudnju gleda ovako: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo'.

17-21. (II-VI) Čovek na uho gleda ovako: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo'… Čovek na nos gleda ovako: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo'… Čovek na jezik gleda ovako: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo'… Čovek na telo gleda ovako: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo'… Čovek na um gleda ovako: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo'. Na objekte uma gleda ovako… Na svest o mišljenom gleda ovako… Na kontakt uma gleda ovako… Na osećaj gleda ovako… Na žudnju gleda ovako: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo'.

(Prestanak ličnosti)
22. A ovo je, monasi, put koji vodi ka prestanku ličnosti. [7] (I) Čovek na oko gleda ovako: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo'. Na oblike gleda ovako… Na svest o viđenom gleda ovako… Na kontakt oka gleda ovako… Na osećaj gleda ovako… Na žudnju gleda ovako: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo'.

23-27. (II-VI) Čovek na uho gleda ovako: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo'… Čovek na nos gleda ovako: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo'… Čovek na jezik gleda ovako: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo'… Čovek na telo gleda ovako: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo'… Čovek na um gleda ovako: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo'. Na objekte uma gleda ovako… Na svest o mišljenom gleda ovako… Na kontakt uma gleda ovako… Na osećaj gleda ovako… Na žudnju gleda ovako: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo'.

(Prikrivene sklonosti)
28. (I) Monasi, na osnovu oka i oblika [8] nastaje svest o viđenom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom nastaje [osećaj], koji se oseća kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan. Kada neko oseti prijatan osećaj, ako se njime ushiti, zanese i nastavi da ga se drži, tada u njemu leži prikrivena sklonost ka požudi. Kada neko oseti bolan osećaj, ako jadikuje, tuži i nariče, udara se u grudi i postane izbezumljen, tada u njemu leži prikrivena sklonost ka odbojnosti. Kada neko oseti ni bolan ni prijatan osećaj, ako ne razume onako kako jeste nastanak, nestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu tog osećaja, tada u njemu leži prikrivena sklonost ka neznanju. Monasi, da neko ovde i sada okonča patnju, a da ne napusti prikrivenu sklonost ka požudi za prijatnim osećajem, a da ne ukine prikrivenu sklonost ka odbojnosti prema bolnom osećaju, a da ne iskoreni prikrivenu sklonost ka neznanju u odnosu na ni bolan ni prijatan osećaj, a bez napuštanja neznanja i buđenja istinskog znanja – to je nemoguće.

29-33.  (II-VI) Monasi, na osnovu uha i zvukova nastaje svest o čutom… Na osnovu uma i objekata uma nastaje svest o mišljenom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom nastaje [osećaj], koji se oseća kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan… Monasi, da neko ovde i sada okonča patnju, a da ne napusti prikrivenu sklonost ka požudi za prijatnim osećajem, a da ne ukine prikrivenu sklonost ka odbojnosti prema bolnom osećaju, a da ne iskoreni prikrivenu sklonost ka neznanju u odnosu na ni bolan ni prijatan osećaj, a bez napuštanja neznanja i buđenja istinskog znanja [9] – to je nemoguće.

(Napuštanje prikrivenih sklonosti)
34. (I) Monasi, na osnovu oka i oblika nastaje svest o viđenom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom nastaje [osećaj], koji se oseća kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan. Kada neko oseti prijatan osećaj, ako se njime ne ushiti, ne zanese i ne nastavi da ga se drži, tada u njemu ne leži prikrivena sklonost ka požudi. Kada neko oseti bolan osećaj, ako ne jadikuje, ne tuži i ne nariče, ne udara se u grudi i ne postane izbezumljen, tada u njemu ne leži prikrivena sklonost ka odbojnosti. Kada neko oseti ni bolan ni prijatan osećaj, ako razume onako kako jeste nastanak, nestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu tog osećaja, tada u njemu ne leži prikrivena sklonost ka neznanju. Monasi, da neko ovde i sada okonča patnju, tako što napusti prikrivenu sklonost ka požudi za prijatnim osećajem, tako što ukine prikrivenu sklonost ka odbojnosti prema bolnom osećaju, tako što iskoreni prikrivenu sklonost ka neznanju u odnosu na ni bolan ni prijatan osećaj, napusti neznanje i probudi istinsko znanje – to jeste nemoguće.

35-39. (II-VI) Monasi, na osnovu uha i zvukova nastaje svest o čutom… Na osnovu uma i objekata uma nastaje svest o mišljenom; susret to troje jeste kontakt; sa kontaktom kao uslovom nastaje [osećaj], koji se oseća kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan… Monasi, da neko ovde i sada okonča patnju, tako što napusti prikrivenu sklonost ka požudi za prijatnim osećajem, tako što ukine prikrivenu sklonost ka odbojnosti prema bolnom osećaju, tako što iskoreni prikrivenu sklonost ka neznanju u odnosu na ni bolan ni prijatan osećaj, napusti neznanje i probudi istinsko znanje – to jeste nemoguće.

(Oslobođenje)
40. Kada ovo uvidi, monasi, dobro upućen plemeniti učenik prestaje da bude opčinjen okom, opčinjen oblikom, opčinjen svešću o viđenom, opčinjen kontaktom oka, opčinjen osećajem, opčinjen žudnjom.

On prestaje da bude opčinjen uhom… On prestaje da bude opčinjen nosom… On prestaje da bude opčinjen jezikom… On prestaje da bude opčinjen telom… On prestaje da bude opčinjen umom, opčinjen objektima uma, opčinjen svešću o mišljenom, opčinjen kontaktom uma, opčinjen osećajem, opčinjen žudnjom.

41. Pošto nije opčinjen, u njemu nema više žudnje. Sa prestankom žudnje [njegov um] postaje slobodan. Kada je slobodan, dolazi znanje: „Slobodan sam“. On razume: „Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno je ono što je trebalo učiniti, nema ničeg više da se uradi na ovome svetu’.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog. I dok je ovaj govor još bio u toku, zahvaljujući nevezivanju, umovi šezdesetorice monaha postadoše oslobođeni nečistoća. [10]


Beleške

[1] Ovaj niz epiteta, obično opis Dhamme u celini, ovde služi da istakne važnost govor koji se Buda sprema da održi. [Natrag]

[2] Poslednja dva dela ove rečenice su deo i standardne formule uslovljenog nastanka, te je ona na taj način implicitno inkorporirana u ovaj govor o šest grupa od po šest. [Natrag]

[3] Glagol upapađđati obično znači „ponovo se javlja“ ili „preporađa se“, ali isto tako ima i posebnu upotrebu u logici, gde znači „biti održivo, biti prihvatljivo“, kao što je to slučaj ovde. [Natrag]

[4] Ovo zaključivanje izvodi princip nepostojanja sopstva iz proverljive činjenice o prolaznosti. Struktura ovog zaključivanja može se shematski prikazati ovako: Šta god da jeste sopstvo, ono mora biti trajno; X direktno uočavamo kao prolazno, tj. Karakteriše ga nastanak i nestanak; otuda X nije sopstvo. [Natrag]

[5] Kompletno zaključivanje iz prethodnog pasusa se ponavlja za svaki od pet preostalih članove u svakoj od šestočlanih grupa. [Natrag]

[6] Komentar za MN tvrdi da ovaj odlomak ima ulogu da pokaže dve plemenite istine – patnju i njezin nastanak – uz pomoć tri opsesije (gāha). Istinu o patnji pokazuje termin „ličnost“, na drugim mestima objašnjen kao pet sastojaka podložnih vezivanju (MN 44.2). Tri opsesije su žudnja, obmanutost i gledišta, i svaka od njih stvara po jedan pojam: „moje“, „ja sam“ i „moje sopstvo“. Ove dve istine zajedno čine krug preporađanja. [Natrag]

[7] Komentar za MN: Ovim odlomkom se pokazuju druge dve plemenite istine – prestanak i put – odbacivanjem tri opsesije. Ove dve istine čine okončanje kruga preporađanja. [Natrag]

[8] Komentar za MN: Ovaj deo pokazuje krug preporađanja još jednom, ovaj put kroz prikrivene sklonosti. O prikrivenim sklonostima i njihovoj vezi sa tri vrste osećaja, videti MN 44.25-28. [Natrag]

[9] Komentar za MN: Prvopomenuto neznanje je samo nedostatak razumevanja nastanka itd., ni bolnog ni prijatnog osećaja. Drugopomenuto neznanje koje je u korenu kruga preporađanja. [Natrag]

[10] Komentar za MN: Nema ničeg čudesnog u činjenici da je šezdeset monaha postalo arahanti kada je Buda prvi put izložio ovu suttu. Ali svaki put kad su je Sāriputta, Moggallāna i osamdeset drugih velikih učenika podučavali, šezdeset monaha bi postali arahanti. Na Šri Lanki poštovani Maliyadeva izlagao je ovu suttu na šezdeset mesta i svaki put bi šezdeset monaha doseglo oslobođenje. Ali kada je poštovani Tipiṭaka Ćūḷnāga ovu suttu izlagao velikoj grupi ljudi i božanstava, na kraju govora hiljadu monaha postadoše arahanti, a među božanstvima samo jedan ostane neprobuđen.  [Natrag]