Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 149

Mahāsaḷāyatanika sutta
Dugi govor o šestostrukom području čula


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.“ – „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, podučiću vas šestostrukom području čula. Slušajte i dobro zapamtite ono što ću vam reći.“ — „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

3. Monasi, kada neko ne zna i ne vidi oko onako kakvo ono zaista jeste, [1] kada neko ne zna i ne vidi oblike onakvim kakvi oni zaista jesu, kada neko ne zna i ne vidi svest o viđenom onakvom kakva ona zaista jeste, kada neko ne zna i ne vidi kontakt oka onakvim kakav on zaista jeste, kada neko ne zna i ne vidi onakvim kakav on zaista jeste [osećaj], koji se doživljava kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan i nastaje sa kontaktom oka kao uslovom, tada on gori žudnjom za okom, oblicima, svešću o viđenom, kontaktom oka, za osećajem, koji se oseća kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan i nastaje sa kontaktom oka kao uslovom.

Kada neko živi goreći žudnjom, okovan, zaslepljen, maštajući o zadovoljenju, onda će u njemu u budućnosti pet sastojaka bića podložnih vezivanju da jačaju. [2] Njegova žudnja – koja donosi preporađanje bića, a praćena je ushićenjem i požudom i ushićuje se sad ovim, sad onim – uvećava se. Njegove telesne i mentalne nevolje uvećavaju se, njegove telesne i mentalne muke  uvećavaju se, njegove telesne i mentalne groznice uvećavaju se, tada on doživljava telesnu i mentalnu patnju.

4-8. Kada neko ne zna i ne vidi uho onako kakvo ono zaista jeste… Kada neko ne zna i ne vidi nos onako kakav on zaista jeste… Kada neko ne zna i ne vidi jezik onako kakav on zaista jeste… Kada neko ne zna i ne vidi telo onako kakvo ono zaista jeste… Kada neko ne zna i ne vidi um onako kakav on zaista jeste… tada doživljava telesnu i mentalnu patnju.

9. Monasi, kada neko zna i vidi oko onako kakvo ono zaista jeste, [3] kada neko zna i vidi oblike onako kakvi oni zaista jesu, kada neko zna i vidi svest o viđenom onako kakva ona zaista jeste, kada neko zna i vidi kontakt oka onako kakav on zaista jeste, kada neko zna i vidi onakvim kakav on zaista jeste [osećaj], koji se doživljava kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan i nastaje sa kontaktom oka kao uslovom, tada on ne gori žudnjom za okom, oblicima, svešću o viđenom, kontaktom oka, za osećajem, koji se oseća kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan i nastaje sa kontaktom oka kao uslovom.

Kada neko živi ne goreći žudnjom, neokovan, nezaslepljen, promišljajući opasnost, onda će u njemu u budućnosti pet sastojaka bića podložnih vezivanju da slabe. Njegova žudnja – koja donosi preporađanje bića, a praćena je ushićenjem i požudom i ushićuje se sad ovim, sad onim – biva napuštena. Njegove telesne i mentalne nevolje bivaju napuštene, njegove telesne i mentalne muke  bivaju napuštene, njegove telesne i mentalne groznice bivaju napuštene, tada on doživljava telesno i mentalno zadovoljstvo.

10. Razumevanje takve osobe jeste ispravno razumevanje. Njegova namera jeste ispravna namera, njegov napor jeste ispravan napor, njegova sabranost jeste ispravna sabranost, njegova koncentracija jeste ispravna koncentracija. A njegovi telesni postupci, verbalni postupci i način zarađivanja za život već su ranije bili pročišćeni. [4] Tako se taj plemeniti osmostruki put u njemu ostvaruje kroz razvijanje. Kada razvije plemeniti osmostruki put, četiri temelja sabranosti takođe se u njemu ostvaruju kroz razvijanje; četiri ispravne vrste nastojanja takođe se u njemu ostvaruju kroz razvijanje; četiri osnove za duhovnu snagu takođe se u njemu ostvaruju kroz razvijanje; pet svojstava takođe se u njemu ostvaruju kroz razvijanje; pet moći takođe se u njemu ostvaruju kroz razvijanje; sedam elemenata probuđenja takođe se u njemu ostvaruju kroz razvijanje. Dve stvari – spokojstvo i uvid – događaju se u njemu međusobno povezane. [5] On potpuno razume zahvaljujući neposrednom znanju one stvari koje treba potpuno razumeti zahvaljujući neposrednom znanju. On napušta zahvaljujući neposrednom znanju one stvari koje treba napustiti zahvaljujući neposrednom znanju. [6]

11. A koje to stvari treba do kraja razumeti neposrednim znanjem? Odgovor na to je sledeći: pet sastojaka bića podložnih vezivanju, telo kao sastojak podložan vezivanju, osećaj kao sastojak podložan vezivanju, opažaj kao sastojak podložan vezivanju, mentalni obrasci kao sastojak podložan vezivanju, svest kao sastojak podložan vezivanju. To su stvari koje treba do kraja razumeti neposrednim znanjem.

„A koje to stvari treba napustiti neposrednim znanjem? Neznanje i žudnju za bivanjem. To su stvari koje treba napustiti neposrednim znanjem.

„A koje to stvari treba razvijati neposrednim znanjem? Spokojstvo i uvid. [7] To su stvari koje treba razvijati neposrednim znanjem.

„A koje to stvari treba razumeti neposrednim znanjem? Istinsko znanje i oslobođenje. [8] To su stvari koje treba razumeti neposrednim znanjem.

12-14. Kada neko zna i vidi uho onako kakvo ono zaista jeste… To su stvari koje treba razumeti neposrednim znanjem. [9]

15-17. Kada neko zna i vidi nos onako kakav on zaista jeste… To su stvari koje treba razumeti neposrednim znanjem.

18-20. Kada neko zna i vidi jezik onako kakav on zaista jeste… To su stvari koje treba razumeti neposrednim znanjem.

21-23. Kada neko zna i vidi telo onako kakvo ono zaista jeste… To su stvari koje treba razumeti neposrednim znanjem.

24-26. Kada neko zna i vidi um onako kakav on zaista jeste… To su stvari koje treba razumeti neposrednim znanjem.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Komentar za MN: Kada neko ne zna i ne vidi oko kroz znanje uvida i znanje puta. [Natrag]

[2] To jest, žudnja se rađa i fiksira se na oko i oblike itd., drži ih vezanošću i to donosi akumuliranje kamme, koja ima tendenciju da stvara novi skup od pet sastojaka bića u novoj egzistenciji. [Natrag]

[3] Kada neko zna i vidi oko kroz uvid i put. [Natrag]

[4] Osam elemenata puta koji se ovde pominju čini se da se zadržavaju na preliminarnom ili profanom delu puta. Potkomentar za MN ih poistovećuje sa elementima koje poseduje neko ko je na najvišem nivou razvoja uvida, neposredno pre pojave transcendentnog puta. U ovog fazi samo prethodnih pet sastojaka su aktivni, a tri elementa koji pripadaju grupi morala ili vrline pročišćeni su i pre početka meditacije uvida. Ali kada se javi transcendentni put, svih osam elemenata pojavljuju se simultano, pri čemu tri elementa iz grupe morala imaju ulogu iskorenjivanja nečistoća odgovornih za moralne prekršaje vezanih za govor, postupke i zarađivanje za život. [Natrag]

[5] Komentar za MN kaže da se ovo odnosi na paralelno rađanje spokojstva i uvida na transcendentnom putu. Prvo je sadržano pod nazivom ispravna koncentracija, a drugo pod nazivom ispravno razumevanje. [Natrag]

[6] Ovo su četiri funkcije na transcendentnom putu: potpuno razumevanje istine o patnji, napuštanje uzroka patnje, dostizanje prestanka patnje i razvijanje puta koji vodi do prestanka patnje. [Natrag]

[7] Ovde spokojstvo i uvid predstavljaju čitav plemeniti osmostruki put. [Natrag]

[8] Komentar za MN poistovećuje „istinsko znanje“ sa znanjem puta probuđenja, a „oslobođenje“ sa plodom probuđenja. To dvoje ovde zauzimaju mesto koje je obično rezervisano za nibbānu, istinski prestanak patnje. [Natrag]

[9] Ovaj pasus i svaki naredni ponavljaju čitav tekst pasusa 9-11. [Natrag]