Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 15

Anumāna sutta
Zaključivanje

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom poštovani Mahā Moggallāna živeo u zemlji Bhagga, kraj Surimsumaragire, u Bhesakala gaju, u Parku jelena. Tu se on monasima obrati ovim rečima: “Prijatelji, monasi” – “Prijatelju”, odgovoriše oni. A poštovani Mahā Moggallāna ovako nastavi:

2. “Prijatelji, iako monah zatraži ovako: ‘Neka me poštovani opominju [1], potrebno mi je da me poštovani opominju’, i pored toga, ako je težak za opominjanje i ima osobine koje ga čine teškim za opominjanje, ako je nestrpljiv i uputstva ne shvata kako treba, tada njegovi saputnici u svetačkom životu misle da njega ne treba opominjati i upućivati, oni misle o njemu kao osobi kojoj ne treba verovati.

3. A koje ga osobine čine teškim za opominjanje?

(1) Kad monah ima loše želje i njime vladaju loše želje; [2] to je osobina koja ga čini teškim za opominjanje.
(2) Zatim, kad monah sebe hvali, a druge kudi; to je osobina koja ga čini teškim za opominjanje.
(3) Zatim, kad je monah besan i savladan besom; to je osobina…
(4) Zatim, kad je monah besan i sklon osveti zbog tog besa…
(5) Zatim, kad je monah besan i tvrdoglav zbog tog besa…
(6) Zatim, kad je monah besan i izgovara reči koje su izazvane tim besom…
(7) Zatim, kad monah biva prekoren i protivi se onome ko ga prekoreva…
(8) Zatim, kad monah biva prekoren i omalovažava onog ko ga prekoreva…
(9) Zatim, kad monah biva prekoren i u svoju odbranu počne on da kori onoga ko ga prekoreva…
(10) Zatim, kad monah biva prekoren i onda izvrdava, skreće razgovor na drugu temu i ispoljava bes, mržnju i ogorčenje…
(11) Zatim, kad monah biva prekoren i neće da prihvati odgovornost za ono što je uradio…
(12) Zatim, kad je monah ohol i želi da dominira nad drugima…
(13) Zatim, kad je monah zavidan i lakom…
(14) Zatim, kad je monah sklon prevari i obmani…
(15) Zatim, kad je monah jogunast i nadmen…
(16) Zatim, kad se monah slepo drži svojih stavova, drži ih se tvrdoglavo i teško ih odbacuje; to je osobina koja ga čini teškim za opominjanje. [3]

Prijatelji, ovo su osobine koje ga čine teškim za opominjanje.

4. Prijatelji, iako monah ne zatraži ovako: ‘Neka me poštovani opominju, potrebno mi je da me poštovani opominju’, i pored toga, ako je lak za opominjanje i ima osobine koje ga čine lakim za opominjanje, ako je strpljiv i uputstva shvata kako treba, tada njegovi saputnici u svetačkom životu misle da njega treba opominjati i upućivati, oni misle o njemu kao osobi kojoj treba verovati.

5. A koje ga osobine čine lakim za opominjanje?

(1) Kad monah nema loše zelje i njime ne vladaju loše zelje; to je osobina koja ga čini lakim za opominjanje.
(2) Zatim, kad monah sebe ne hvali, a druge ne kudi; to je osobina…
(3) Kad nije besan, niti dopušta da ga savlada bes…
(4) Kad nije besan, niti sklon osveti zbog tog besa…
(5) Kad nije besan, niti tvrdoglav zbog tog besa…
(6) Kad nije besan, niti izgovara reči koje su izazvane tim besom…
(7) Kad biva prekoren, ne protivi se onome ko ga prekoreva…
(8) Kad biva prekoren, ne omalovažava onog ko ga prekoreva…
(9) Kad biva prekoren, ne počinje u svoju odbranu da on kori onoga ko ga prekoreva…
(10) Kad biva prekoren, ne izvrdava, ne skreće razgovor na drugu temu i ne ispoljava bes, mržnju i ogorčenje…
(11) Kad biva prekoren, prihvata odgovornost za ono što je uradio…
(12) Nije ohol i ne želi da dominira nad drugima…
(13) Nije zavidan i lakom…
(14) Nije sklon prevari i obmani…
(15) Nije jogunast i nadmen…
(16) Zatim, monah se ne drži slepo svojih stavova, ne drži ih se tvrdoglavo i lako ih odbacuje; to je osobina koja ga čini lakim za opominjanje.

Prijatelji, ovo su osobine koje ga čine lakim za opominjanje.

6. Dalje, prijatelji, monah bi trebalo da zaključuje o sebi na sledeći način: [4]

(1) ‘Onaj ko ima loše želje i njime vladaju loše želje mi je neprijatan i odbojan. Ako bih ja imao loše želje i mnome vladale loše želje, i ja bih bio neprijatan i odbojan drugima.’ Monah koji ovo zna trebalo bi svoj um ovako da učvrsti: ‘Neću imati loše želje, niti će mnome vladati loše želje.’

(2-16) Onaj ko sebe hvali, a druge kudi… ko se slepo drži svojih stavova, drži ih se tvrdoglavo i teško ih odbacuje mi je neprijatan i odbojan. Ako bih se ja slepo držao svojih stavova, držao ih se tvrdoglavo i teško ih odbacivao, i ja bih bio neprijatan i odbojan drugima'. Monah koji ovo zna trebalo bi svoj um ovako da učvrsti: 'Neću se slepo držati svojih stavova, neću ih se držati tvrdoglavo i lako ću ih odbacivati.'

7. Dalje, prijatelji, monah bi trebalo sebe da analizira ovako:

(1) ‘Imam li ja loše želje i vladaju li mnome loše želje?’ Ako, pošto je sebe analizirao, on zna: 'Ja nemam loše želje, niti mnome vladaju loše želje', tada on može živeti radostan i srećan, vežbajući se dan i noć u povoljnim stanjima uma.

(2-16) Dalje, monah bi trebalo sebe da analizira ovako: 'Hvalim li ja sebe i kudim li druge?… Držim li se slepo svojih stavova, držim li ih se tvrdoglavo i teško ih odbacujem?' Ako, kada sebe analizira, on zna: 'Slepo se držim svojih stavova…', tada treba da se potrudi da napusti ta loša stanja uma. Ali ako, kada sebe analizira, on zna: 'Ne držim se slepo svojih stavova…', tada on može živeti radostan i srećan, vežbajući se dan i noć u povoljnim stanjima uma.

8. Prijatelji, kada monah sebe ovako analizira i vidi da u njemu sva ova loša stanja uma nisu napuštena, tada treba da se potrudi da ih napusti. Ali ako, kada sebe ovako analizira, vidi da su u njemu sva ova loša stanja uma napuštena, tada on može živeti radostan i srećan, vežbajući se dan i noć u povoljnim stanjima uma. [5]

Baš kao što se devojka ili mladić, u ranom dobu, puni života i skloni kućenju, kad ugledaju odraz sopstvenog lica u ogledalu ili u bazenu punom vode, pa vide da na njemu imaju neku mrlju, potrude da je uklone; a ako ne vide bilo kakvu mrlju, tada s radošću pomisle: 'Veliki je dobitak biti ovako čist'. Isto tako, kada monah sebe ovako analizira… tada on može živeti radostan i srećan, vežbajući se dan i noć u povoljnim stanjima uma.“

Ovako reče poštovani Mahā Moggalla. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Mahā Moggallāne.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Vadantu, doslovno znači “neka mi govore”, ali ima i implicitno značenje “Neka mi govore radi upućivanja i podsticanja” (Komentar). [Natrag]

[2] Videti Anangana suttu, MN 5.10-29. [Natrag]

[3] Videti Sallekha sutu, MN 8.44 Komentar: Ovo je opis onih koji se uporno drže svog stava koji im se čini ispravnim, verujući: „Samo je ovo istina“; oni ga ne napuštaju čak ni ako im to, na osnovu razumnih argumenata, savetuje Buda. [Natrag]

[4] Sutta je dobila ime na osnovu ovog dela. [Natrag]

[5] Komentar: Stari su ovu suttu nazivali “Bhikkhupati mokkha”. Bhikkhu bi sebe trebalo da analizira tri puta na dan, na način kako je opisano u ovoj sutti. Ako ne može da to radi tri puta, onda bi trebalo da radi dva puta, a minimum jednom dnevno. [Natrag]