Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 152

Indriyabhāvana sutta
Razvijanje svojstava


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme



1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Kađangale, u gaju mukhelu drveća. 

2. Onda bramanski učenik Uttara, učenik bramana Parasariye, otide do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kada ovaj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane. A Blaženi ga upita:

„Uttara, da li braman Parasariya podučava svoje učenike razvijanju svojstava?

„Podučava, učitelju Gotama.“

„Ali kako on to, Uttara, podučava svoje učenike razvijanju svojstava?“ 

„Učitelju Gotama, podučava ih da ne vide oblike okom, ne čuju zvukove uhom. Tako braman Parasariya podučava svoje učenike razvijanju svojstava.“

„Ako je tako, Uttara, tada slep čovek i gluv čovek već imaju razvijena svojstva, prema onome što braman Parasariya kaže. Jer slep čovek ne vidi oblike okom i gluv čovek ne čuje zvukove uhom.“

Kad ovo bi rečeno, bramanski učenik Uttara, učenik Parasariyin, ništa ne reče, zbunjen, pognutih ramena i glave oborene, natmuren, bez ikakvog odgovora. 

3. Na to Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Ānanda, braman Parasariya podučava svoje učenike razvijanju svojstava na jedan način, u okviru prakse Plemenitog najviše razvijanje svojstava jeste drugačije“. [1]

“Sada je vreme, Blaženi, sada je vreme, Uzvišeni, da Blaženi poduči najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog. Pošto saslušaju Blaženog, monasi će to zapamtiti.“

“Onda slušaj, Ānanda, i dobro zapamti ono što ću reći.“

„Da, poštovani gospodine“, odgovori on. A blaženi ovako nastavi:

4. „Dakle, Ānanda, kakvo je to najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog? Tako, Ānanda, kada monah okom vidi oblik, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. [2] On ovako razume: 'U meni je nastalo ono što je prijatno, nastalo ono što je neprijatno, nastalo ono što je i prijatno i neprijatno. Ali to jeste uslovljeno, grubo, nastalo na osnovu uslova; to je mirno, to uzvišeno, dakle spokojstvo'. Prijatno koje je nastalo, neprijatno koje je nastalo, i prijatno i neprijatno koje je nastalo nestaju u njemu i spokojstvo je uspostavljeno. [3] Baš kao kad čovek dobrog vida otvori oči, pa ih zatvori ili zatvori oći, pa ih otvori, isto tako i sve u vezi sa svim ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog prema oblicima vidljivim okom. [4

5. I opet, Ānanda, kada monah uhom čuje zvuk, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao kad snažan čovek lako pucne prstima, isto tako i sve u vezi sa svim ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog prema zvucima čutim uhom.

6. I opet, Ānanda, kada monah nosom pomiriše miris, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što kišne kapi kliznu po lotosovom listu koji je malo nagnut i ne ostanu na njemu, isto tako i sve u vezi sa svim ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog prema mirisima pomirisnim nosom.

7. I opet, Ānanda, kada monah jezikom okusi ukus, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što snažan čovek lako može da ispljune pljuvačku što mu se nakupila na vrhu jezika, isto tako i sve u vezi sa svim ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog prema ukusima okušanim jezikom.

8. I opet, Ānanda, kada monah telom dodirne predmet, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što snažan čovek lako može da ispruži ruku ako je savijena ili je savije ako je ispružena, isto tako i sve u vezi sa svim ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog prema predmetima dodirnutim telom.

9. I opet, Ānanda, kada monah umom pozna predmet uma, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što čovek može dopustiti da na gvozdenu ploču koja se grejala ceo dan padnu dve-tri kapi vode, te će njihovo padanje možda biti sporo, ali one će brzo ispariti i nestati, [5] isto tako i sve u vezi sa svim ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog prema predmetima uma prepoznatih umom.

To je najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog.

10. A kako je to, Ānanda, neko učenik u višem vežbanju, onaj koji je stupio na put? Tako, Ānanda, kada monah okom vidi oblik… uhom čuje zvuk… nosom pomiriše miris… jezikom okusi ukus… telom dodirne predmet… umom pozna predmet uma, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno; on je postiđen, ponižen i zgađen prijatnim koje je nastalo, neprijatnim koje je nastalo, i prijatnim i neprijatnim koje je nastalo. [6] Tako je neko učenik u višem vežbanju, onaj koji je stupio na put. 

11-16. A kako je to, Ānanda, neko plemeniti sa razvijenim svojstvima? [7] Tako, Ānanda, kada monah okom vidi oblik… uhom čuje zvuk… nosom pomiriše miris… jezikom okusi ukus… telom dodirne predmet… umom pozna predmet uma, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. [8] I ako bi poželeo: 'Neka boravim opažajući neodbojno u odbojnom', on boravi opažajući neodbojno u odbojnom. I ako bi poželeo: 'Neka boravim opažajući odbojno u neodbojnom', on boravi opažajući odbojno u neodbojnom. I ako bi poželeo: 'Neka boravim opažajući neodbojno u odbojnom i neodbojnom', on boravi opažajući neodbojno u tome. I ako bi poželeo: 'Neka boravim opažajući odbojno u neodbojnom i odbojnom', on boravi opažajući odbojno u tome. I ako bi poželeo: 'Izbegavajući i odbojno i neodbojno, neka boravim u spokojstvu, sabran i potpuno svestan', on boravi u spokojstvu, sabran i potpuno svestan. [9] Tako je neko plemeniti sa razvijenim svojstvima.

17. Tako sam, Ānanda, podučavao najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog, podučavao učenika u višem vežbanju, onog koji je stupio na put, kao što sam podučavao i plemenitog sa razvijenim svojstvima.

18. Ono što učitelj treba da učini za svoje učenike, iz saosećanja i želje za njihovu dobrobit, to sam ja učinio za tebe, Ānanda. Unaokolo su podnožja drveća, prazne kolibe. Meditiraj, Ānanda, ne odlaži ili ćeš kasnije žaliti. To je moje uputstvo za tebe."

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženog.


Beleške

[1] Izraz “razvijanje svojstava” (indriyabhāvana) u stvari označava razvijanje uma u interakciji sa objektima koje doživljavamo kroz čula. Rudimentarniji vid ove prakse, obuzdavanje čula 
(indriyasarmvara) uključuje kontrolu uma na taj način da se ne udubljujemo u “obeležja i osobine” stvari. Njihove upadljive privlačne ili odbone attribute. Razvijanje svojstava ovaj process kontrole nosi do tačke gde, snagom volje, možemo formirati uvid čak i u trenutku registrovanja neke percepcije. Na najvišem nivou, stičemo sposobnost da radikalno transformišemo subjektivan značaj samih objekata percepcije, tako da se oni javljaju na način koji je potpuno suprotan načinu na koji se oni obično razumeju. [Natrag]

[2] Komentar za MN objašnjava da kada poželjan oblik uđe u vidno polje, javlja se prijatno stanje (manapa); kada nepoželjan oblik uđe u vidno polje, javlja se neprijatno stanje (amanapa); a kada se pojavi neutralan oblik, javlja se stanje koje je i prijatno i neprijatno. Treba uočiti da iako se ova tri termina obično koriste da kvalifikuju objekte čula, čini se da oni ovde takođe označavaju suptilna stanja sviđanja, nesviđanja i tupe indiferentnosti, nastala pod uticanjem prikrivenih sklonosti. Potkomentar za MN „poželjno“ poistovećuje sa korisnim i štetnim stanjima uma, povezanim sa radošću, „nepoželjno“ sa štetnim stanjima uma, povezanim sa tugom (neprijatnošću), a „i prijatno i neprijatno“ sa stanjima uma povezanim sa osećajem spokojstva. [Natrag]

[3] Komentar za MN: Ovo spokojstvo jeste spokojstvo uvida (vipassan'upekkha). Monah ne dopušta umu da ga prevladaju žudnja, mržnja i obmanutost, već razume objekat i dolazi do uvida u jednom neutralnom stanju. Potkomentar za MN ovo objašnjava tako da on ulazi u stanje spokojstva u pogledu mentalnih obrazaca (sankhar'upekkha), što je poseban stupanj znanja uvida (videti Vsm XXI, 61-66). [Natrag]

[4] Komentar za MN: najviše razvijanje svojstava jeste savladavanje požude itd., koja je nastala zahvaljujući oku, i uspostavljanje spokojstva uvida. [Natrag]

[5] Isto poređenje javlja se u MN 66.16. [Natrag]

[6] Iako je sekha već stupio na put ka konačnom oslobođenju, još uvek je podložan suptilnim stanjima sviđanja, averzije i tupe indiferentnosti prema objektima čula. Međutim, on sve to doživljava kao prepreke u napredovanju i tako biva njima posramljen, ponižen i zgađen. [Natrag]

[7] Ariya bhavitindriya: ovde se misli na arahanta. [Natrag]

[8] Pošto je arahant iskorenio sve nečistoće, zajedno sa njihovim skrivenim sklonostima, u ovom pasusu tri termina – prijatno itd. – moraju biti shvaćeni jednostavno kao osećaji koji se javljaju zahvaljujući kontaktu sa objektima čula, a ne kao suptilni tragovi sviđanja, averzije i indiferentnosti, o kojima je reč u prethodnom pasusu. [Natrag]

[9] Patisambhidamagga ovu praksu naziva praksom „plemenite nadljudske snage“  (ariya iddhi) i objašnjava je ovako (ii.212): Da bi neko boravio opažajući neodbojno u odbojnom, on odbojno biće prožima prijateljskom ljubavlju ili se prema odbojnoj stvari (bilo da je živa ili neživa) odnosi kao prema pukom skupu impersonalnih elemenata. Da bismo opažali odbojno u neodbojnom, prožimamo (čulno) privlačnu osobu idejom zaprljanosti tela ili na privlačnu stvar (bilo da je živa ili neživa) gledamo iz perspektive njezine prolaznosti. Treći i četvrti metod uključuju primenu prve i druge kontemplacije i na odbojne i na neodbojne predmete, bez razlike. Peti metod uključuje izbegavanje radosti i tuge kao reakcije na objekte šest čula, što omogućuje da boravimo u spokojstvu, sabrani i potpuno svesni.

Iako se ova petostruka kontemplacija pripisuje arahantu kao sila koja je potpuno pod njegovom kontrolom, na drugim mestima Buda njome podučava monahe koji još uvek vežbaju, kao način da se prevaziću tri korena svega štetnog. Videti AN 5:144; a detaljan komentar ove sutte videti u Nyanaponika Thera:The Roots of  Good and Evil, str. 73-78. [Natrag]