Mađđhima nikāya 152
Indriyabhāvana sutta
Razvijanje čula
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Kađangale, u gaju mukhelu drveća.
2. Onda brahmanski učenik Uttara, učenik brahmana Pārāsariye, otide do Blaženog i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane. A Blaženi ga upita:
„Uttara, podučava li brahman Pārāsariya svoje učenike razvijanju čula?
„Podučava, učitelju Gotama.”
„Ali kako to, Uttara, podučava svoje učenike razvijanju čula?”
„Učitelju Gotama, podučava ih da ne vide oblike okom, ne čuju zvukove uhom. Tako brahman Pārāsariya podučava svoje učenike razvijanju čula.”
„Ako je tako, Uttara, tada slep čovek i gluv čovek već imaju razvijena čula, prema onome što brahman Pārāsariya kaže. Jer slep čovek ne vidi oblike okom i gluv čovek ne čuje zvukove uhom.”
Kad ovo bi rečeno, brahmanski učenik Uttara, učenik Pārāsariyin, ostade da sedi ćutke, zbunjen, povijenih leđa i pognute glave, ophrvan mislima, nesposoban da bilo šta odgovori.
3. Na to Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Ānanda, brahman Pārāsariya podučava svoje učenike razvijanju čula na jedan način, u okviru prakse Plemenitog najviše razvijanje čula jeste drugačije”.1352
„Sada je vreme, Blaženi, sada je vreme, Uzvišeni, da Blaženi poduči najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog. Pošto saslušaju Blaženoga, monasi će to zapamtiti.”
„Onda, Ānanda, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”
„Da, poštovani gospodine”, odgovori on. A blaženi ovako nastavi:
4. „Dakle, Ānanda, kakvo je najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog? Tako, Ānanda, kad monah okom vidi oblik, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno.1353 On ovako razume: ‘U meni je nastalo ono što je prijatno, nastalo ono što je neprijatno, nastalo ono što je i prijatno i neprijatno. Ali to jeste uslovljeno, grubo, nastalo na osnovu uslova; to je mirno, to je uzvišeno, dakle spokojstvo.’ Prijatno koje je nastalo, neprijatno koje je nastalo, i prijatno i neprijatno koje je nastalo nestaju u monahu i spokojstvo je uspostavljeno.1354 Baš kao kad čovek dobrog vida otvori oči, pa ih zatvori ili zatvori oči, pa ih otvori, tako i sve u vezi sa svim ovime, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo, nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog prema oblicima vidljivim okom.1355
5. I opet, Ānanda, kad monah uhom čuje zvuk, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao kad snažan čovek lako pucne prstima, tako i sve u vezi sa svim ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo, nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog prema zvucima saslušanih uhom.
6. I opet, Ānanda, kad monah nosom pomiriše miris, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što kišne kapi kliznu po lotosovom listu koji je malo nagnut i ne ostanu na njemu, tako i sve u vezi sa svime ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo, nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog prema mirisima pomirisanim nosom.
7. I opet, Ānanda, kad monah jezikom okusi ukus, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što snažan čovek lako može da ispljune pljuvačku što mu se nakupila na vrh jezika, tako i sve u vezi sa svime ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo, nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog prema ukusima okušanim jezikom.
8. I opet, Ānanda, kad monah telom dodirne predmet, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što snažan čovek lako može da ispruži ruku ako je savijena ili je savije ako je ispružena, tako i sve u vezi sa svime ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo, nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog prema predmetima dodirnutim telom.
9. I opet, Ānanda, kad monah umom spozna objekat uma, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što čovek može dopustiti da na gvozdenu ploču koja se grejala ceo dan padnu dve-tri kapi vode, te će njihovo padanje možda biti sporo, ali one će brzo ispariti i nestati,1356 tako i sve u vezi sa svime ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo, nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog prema objektima uma spoznatih umom.
To je najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog.
10. A kako je to, Ānanda, neko učenik u višem vežbanju, onaj ko je stupio na put? Tako, Ānanda, kad monah okom vidi oblik… uhom čuje zvuk… nosom pomiriše miris… jezikom okusi ukus… telom dodirne predmet… umom spozna objekat uma, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno; postiđen je, ponižen i zgađen prijatnim koje je nastalo, neprijatnim koje je nastalo i prijatnim i neprijatnim koje je nastalo.1357 Tako je neko učenik u višem vežbanju, onaj ko je stupio na put.
11–16. A ko je, Ānanda, plemeniti s razvijenim čulima?1358 Tako, Ānanda, kad monah okom vidi oblik… uhom čuje zvuk… nosom pomiriše miris… jezikom okusi ukus… telom dodirne predmet… umom spozna objekat uma, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno.1359 I ako bi poželeo: ‘Neka boravim opažajući neodbojno u odbojnom’, boravi opažajući neodbojno u odbojnom. I ako bi poželeo: ‘Neka boravim opažajući odbojno u neodbojnom’, monah boravi opažajući odbojno u neodbojnom. I ako bi poželeo: ‘Neka boravim opažajući neodbojno u odbojnom i neodbojnom’, boravi on opažajući neodbojno u tome. I ako bi poželeo: ‘Neka boravim opažajući odbojno u neodbojnom i odbojnom’, boravi on opažajući odbojno u tome. I ako bi poželeo: ‘Izbegavajući i odbojno i neodbojno, neka boravim u spokojstvu, svestan i s jasnim razumevanjem’, boravi on u spokojstvu, svestan i s jasnim razumevanjem.1360 Tako je neko plemeniti s razvijenim čulima.
17. Tako sam, Ānanda, podučavao najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog, podučavao učenika u višem vežbanju, onog ko je stupio na put, kao što sam podučavao i plemenitog s razvijenim čulima.
18. Ono što učitelj treba da učini za svoje učenike, iz saosećanja i želje za njihovu dobrobit, to sam ja učinio za tebe, Ānanda. Unaokolo su podnožja drveća, prazne kolibe. Meditiraj, Ānanda, ne oklevaj ili ćeš kasnije zažaliti. To je moje uputstvo tebi.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženoga.
Beleške
1352 Izraz „razvijanje čula” (indriyabhāvanā) u stvari označava razvijanje uma u interakciji s objektima koje doživljavamo kroz čula. Rudimentarniji vid ove prakse, motrenje nad korišćenjem čula (indriyasaṁvara) uključuje kontrolu uma na taj način što se ne udubljujemo u „obeležja i osobine” stvari, njihove upadljive privlačne ili odbojne atribute. Razvijanjem sposobnosti, ovaj proces kontrole dovodi do tačke kad, snagom volje, možemo formirati uvid čak i u trenutku registrovanja neke percepcije. Na najvišem nivou, stičemo sposobnost da radikalno transformišemo subjektivan značaj samih objekata percepcije, tako da se oni javljaju na način potpuno suprotan onome na koji se obično percipiraju.
1353 MA objašnjava: kada poželjan oblik uđe u vidno polje, javlja se prijatno stanje (manāpa); kada nepoželjan oblik uđe u vidno polje, javlja se neprijatno stanje (amanāpa); kada se pojavi neutralan oblik, nastaje stanje i prijatno i neprijatno. Treba uočiti ovo: iako se ova tri termina obično koriste da kvalifikuju objekte čula, čini se da oni ovde označavaju i suptilna stanja sviđanja, nesviđanja i tupe indiferentnosti, nastala pod uticajem prikrivenih sklonosti. MṬ „prijatno” poistovećuje s korisnim i štetnim stanjima uma, povezanim s radošću, „neprijatno” sa štetnim stanjima uma, povezanim sa tugom (neprijatnošću), a „i prijatno i neprijatno” sa stanjima uma povezanim s osećajem spokojstva.
1354 MA: Ovo spokojstvo jeste spokojstvo uvida (vipassan’upekkhā). Monah ne dopušta umu da ga prevladaju strast, mržnja i obmanutost, već razume objekat i postiže uvid u jednom neutralnom stanju. MṬ ovo objašnjava tako da ulazi u stanje spokojstva u pogledu mentalnih obrazaca (sankhār’upekkhā), što je poseban stupanj znanja uvida (videti Vsm XXI, 61–66).
1355 MA: Najviše razvijanje svojstava jesu savladavanje strasti itd., nastale zahvaljujući oku, i uspostavljanje spokojstva uvida.
1356 Isto poređenje javlja se u MN 66.16.
1357 Iako je sekha već stupio na put ka konačnom oslobođenju, još je podložan suptilnim stanjima sviđanja, averzije i indiferentnosti prema objektima čula. Međutim, sve to doživljava kao prepreke u napredovanju i tako biva njima posramljen, ponižen i zgađen.
1358 Ariya bhāvitindriya: ovde se misli na arahanta.
1359 Pošto je arahant iskorenio sve nečistoće, zajedno s njihovim prikrivenim sklonostima, u ovom pasusu tri termina – prijatno itd. – moraju biti shvaćena jednostavno kao osećaji koji se javljaju kontaktom s objektima čula, a ne kao suptilni tragovi sviđanja, averzije i indiferentnosti, o kojima je reč u prethodnom pasusu.
1360 Paṭisambhidāmagga ovu praksu naziva praksa „plemenite nadljudske moći” (ariya iddhi) i objašnjava je ovako (II.212): Da bi neko boravio opažajući neodbojno u odbojnom, on odbojno biće prožima prijateljskom ljubavlju ili se prema odbojnom (bilo da je živo ili neživo) odnosi kao prema pukom skupu impersonalnih elemenata. Da bismo opažali odbojno u neodbojnom, prožimamo (čulno) privlačnu osobu idejom odbojnosti tela ili na privlačno (živo ili neživo) gledamo iz perspektive njegove prolaznosti. Treći i četvrti metod uključuju primenu prve i druge kontemplacije i na odbojne i na neodbojne predmete, podjednako. Peti metod uključuje izbegavanje radosti i tuge kao reakcije na objekte šest čula, što omogućuje da boravimo u spokojstvu, svesnosti i jasnom razumevanju.
Iako se ova petostruka kontemplacija pripisuje arahantu kao sila potpuno pod njegovom kontrolom, na drugim mestima Buda njome podučava monahe koji još uvek vežbaju, kao način da se prevaziđu tri korena svega štetnog. Videti AN 5:144; iscrpan komentar ove sutte videti u Nyanaponika Thera: The Roots of Good and Evil, str. 73–78.