Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 18

Madhupiṇḍika sutta
Medenjak


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sakya zemlji, kraj Kapilavatthua, u Nigrodhinom gaju.

2. Onda, kada baše jutro, Blaženi se obuče, uze gornji ogrtač i prosjačku zdelu, te otide u Kapilavatthu u prošenje hrane. Kada je obišao Kapilavatthu i vratio se iz prošenja hrane, posle jela, otide do Velike šume da tu provede ostatak dana. Zašavši u Veliku šumu, sede u podnožju jednog mladog izdanka bilve da tu provede ostatak dana.

3. A Sakyanin Daṇḍapāni, u želji da protegne noge, takođe dođe do Velike šume i kada je zašao u Veliku šumu, dođe do onog mladog izdanka bilve gde je sedeo Blaženi i pozdravi se sa njim. Kada je ovaj učtiv i prijateljski razgovor bio završen, stade on sa strane oslonjen na štap i upita Blaženog: „Šta ovaj asketa tvrdi, šta on objavljuje?“ [1]

4. „Prijatelju, tvrdim i objavljujem takvo [učenje] da se ne treba sukobljavati sa bilo kime na ovom svetu, sa njegovim božanstvima, sa Mārom i Bramom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i bramanima, sa vladarima i običnim ljudima; takvo [učenje] da opažaji ne postoje u onom bramanu koji živi odvojen od zadovoljstava čula, bez zbunjenosti, lišen briga, oslobođen žudnje za bilo kakvom vrstom bivanja.“ [2]

5. Kada ovo bi rečeno, Sakyanin Daṇḍapāni zatrese glavom, zapaluca jezikom i podiže obrve, tako da mu se na čelu pojaviše tri linije. [3] A onda otide, oslanjajući se na svoj štap.

6. Onda, kada pade veče, Blaženi izađe iz meditacije i ode do Nigrodhinog gaja, gde sede na unapred pripremljeno mesto i okupljenim monasima ispriča šta se dogodilo. Na to jedan od monaha upita Blaženog:

7. „Ali, poštovani gospodine, kakvo je to [učenje]  koje Blaženi objavljuje da se ne treba sukobljavati sa bilo kime na ovom svetu, sa njegovim božanstvima, sa Mārom i Bramom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i bramanima, sa vladarima i običnim ljudima? I poštovani gospodine, kako to opažaji ne postoje u onom bramanu koji živi odvojen od zadovoljstava čula, bez zbunjenosti, lišen briga, oslobođen žudnje za bilo kakvom vrstom bivanja?“

8. „Monasi, što se tiče izvora kroz koji opažaji i pojmovi obojeni mentalnim predstavama opsedaju čoveka: ako nema ničega što bi bilo povod za ushićivanje, priželjkivanje i vezivanje, to je onda kraj skrivene sklonosti ka žudnji, skrivenoj sklonosti ka odbojnosti, skrivenoj sklonosti ka gledištima, skrivenoj sklonosti ka sumnji, skrivenoj sklonosti ka obmanutosti, skrivenoj sklonosti ka želji za bivanjem ili skrivenoj sklonosti ka neznanju; to je kraj priklanjanju posezanju za batinama i oružjem, sukobima, tučom, prepirkama, optuživanjima, podlostima i laganjem; tada ta loša, nepoželjna stanja nestaju bez ostatka.“ [4]

9. Tako reče Blaženi. Ovo izrekavši, Uzvišeni ustade sa svog mesta i otide u svoju kolibu.

10. Onda, ubrzo pošto je Blaženi otišao, monasi pomisliše: „Prijatelji, Blaženi je ustao sa svog mesta i otišao u svoju kolibu, pošto je dao sažetak, bez izlaganja detaljnog značenja. A ko će to izložiti detaljno?“ Potom pomisliše: „Učitelj hvali Maha-Kaććānu, a cene ga i njegovi mudri saputnici u svetačkom životu. [5] On je u stanju da izloži detaljno značenje. Kako bi bilo da odemo do njega u upitamo za značenje svega ovoga?“

11. Tako monasi odoše do Mahā-Kaććāne i pozdraviše se sa njim. Kada ovaj učtiv i prijateljski govor bi završen, sedoše sa strane i ispričaše šta se dogodilo, te dodadoše: „Neka nam poštovani Mahā-Kaććāna to detaljno objasni“.

12. [A poštovani Mahā-Kaććāna odgovori:] „Prijatelji, zamislite čoveka kojem treba dobra drvena građa, koji traga za dobrom drvenom građom, te tragajući za zdravim drvetom pomisli da je zdravo drvo moguće naći među granama i lišćem velikog drveta, a previdi njegov koren i stablo. Isto tako je i sa vama, poštovana gospodo, kada mislite da mene treba pitati za značenje toga, a prevideli ste Blaženog, iako ste bili oči u oči sa Učiteljem. Ono što se može znati, Blaženi zna; ono što se može videti, on vidi; on jeste viđenje, on jeste znanje; on jeste Dhamma; on jeste sveti; [6] on je govornik, objavitelj, tumač značenja, vodič ka Besmrtnom, gospodar Dhamme, Tathāgata. To je bilo vreme kada je trebalo da pitate Blaženog za značenje. A kako vam on kaže, tako je trebalo da zapamtite.“

13. „Svakako, prijatelju Kaććāna, ono što se može znati, Blaženi zna; ono što se može videti, on vidi; on jeste viđenje… Tathāgata. To je bilo vreme kada je trebalo da pitamo Blaženog za značenje. A kako nam on kaže, tako je trebalo da zapamtimo. Pa ipak, Učitelj hvali Maha-Kaććānu, a cene ga i njegovi mudri saputnici u svetačkom životu. On je u stanju da izloži detaljno značenje onoga što je Blaženi rekao sažeto, a da ga nije detaljno objasnio. Neka poštovanom Mahā-Kaććāni ne bude teško da nam to objasni.“

14. „Onda pažljivo slušajte, prijatelji, i zapamtite ono što ću vam reći.“ – „Da, prijatelju“, odgovoriše monasi. A poštovani Mahā-Kaććāna ovako reče:

15. „Prijatelji, Blaženi je ustao sa svog mesta i otišao u svoju kolibu, pošto je dao kratak sažetak, a ne i detaljno značenje: ' Monasi, što se tiče izvora kroz koji opažaji i pojmovi obojeni mentalnim predstavama opsedaju čoveka: ako nema ničega što bi bilo povod za ushićivanje, priželjkivanje i vezivanje, to je onda kraj skrivene sklonosti ka žudnji… tada ta loša, nepoželjna stanja nestaju bez ostatka.' Ja detaljno značenje toga razumem na ovaj način:

16. „Na osnovu oka i oblika, svest o viđenom nastaje. Susret to troje jeste kontakt. Sa kontaktom kao uslovom, nastaje osećaj. To što neko oseća, to i opaža. To što opaža, o tome i misli. To o čemu neko misli, to u svom umu umnožava. Sa onim što je u svom umu umnožio kao izvorom, opažaji i pojmovi obojeni mentalnim predstavama opsedaju čoveka u vezi sa prošlim, budućim i sadašnjim oblicima vidljivim oku. [7]

Na osnovu uha i zvukova… Na osnovu nosa i mirisa… Na osnovu jezika i ukusa… Na osnovu tela i opipljivih stvari… Na osnovu uma i objekata uma, svest o mišljenom nastaje. Susret to troje jeste kontakt. Sa kontaktom kao uslovom, nastaje osećaj. To što neko oseća, to i opaža. To što opaža, o tome i misli. To o čemu neko misli, to u svom umu umnožava. Sa onim što je u svom umu umnožio kao izvorom, opažaji i pojmovi obojeni mentalnim predstavama opsedaju čoveka u vezi sa prošlim, budućim i sadašnjim objektima uma saznatljivih umom.

17. Kada postoje oko, oblik i svest o viđenom, moguće je ukazati na manifestaciju kontakta. [8] Kada postoji manifestacija kontakta, moguće je ukazati na manifestaciju osećaja. Kada postoji manifestacija osećaja, moguće je ukazati na manifestaciju opažaja. Kada postoji manifestacija opažaja, moguće je ukazati na manifestaciju mišljenja. Kada postoji manifestacija mišljenja, moguće je ukazati na manifestaciju opsednutosti opažajima i pojmovima [stvorenih] mentalnim umnožavanjem.

Kada postoje uho, zvuk i svest o čutom… Kada postoje nos, miris i svest o omirisanom… Kada postoje jezik, ukus i svest o okušenom… Kada postoji telo, opipljivi objekti i svest o dodirnutom… Kada postoje um, objekti uma i svest o mišljenom… moguće je ukazati na manifestaciju opsednutosti opažajima i pojmovima [stvorenih] mentalnim umnožavanjem.

18. Kada ne postoje oko, oblik i svest o viđenom, nemoguće je ukazati na manifestaciju kontakta. Kada ne postoji manifestacija kontakta, nemoguće je ukazati na manifestaciju osećaja. Kada ne postoji manifestacija osećaja, nemoguće je ukazati na manifestaciju opažaja. Kada ne postoji manifestacija opažaja, nemoguće je ukazati na manifestaciju mišljenja. Kada ne postoji manifestacija mišljenja, nemoguće je ukazati na manifestaciju opsednutosti opažajima i pojmovima [stvorenih] mentalnim umnožavanjem.

Kada ne postoje uho, zvuk i svest o čutom… Kada ne postoje nos, miris i svest o omirisanom… Kada ne postoje jezik, ukus i svest o okušenom… Kada ne postoji telo, opipljivi objekti i svest o dodirnutom… Kada ne postoje um, objekti uma i svest o mišljenom… nemoguće je ukazati na manifestaciju opsednutosti opažajima i pojmovima [stvorenih] mentalnim umnožavanjem.

19. Prijatelji, Blaženi je ustao sa svog mesta i otišao u svoju kolibu, pošto je dao kratak sažetak, a ne i detaljno značenje: ' Monasi, što se tiče izvora kroz koji opažaji i pojmovi obojeni mentalnim predstavama opsedaju čoveka: ako nema ničega što bi bilo povod za ushićivanje, priželjkivanje i vezivanje, to je onda kraj skrivene sklonosti ka žudnji, skrivenoj sklonosti ka odbojnosti, skrivenoj sklonosti ka gledištima, skrivenoj sklonosti ka sumnji, skrivenoj sklonosti ka obmanutosti, skrivenoj sklonosti ka želji za bivanjem ili skrivenoj sklonosti ka neznanju; to je kraj priklanjanju posezanju za batinama i oružjem, sukobima, tučom, prepirkama, optuživanjima, podlostima i laganjem; tada ta loša, nepoželjna stanja nestaju bez ostatka’, ja detaljno značenje toga razumem na ovaj način. Prijatelji, sada, ako želite, idite do Blaženog i pitajte ga za značenje svega toga. Onako kako vam ga Blaženi objasni, tako bi trebalo da ga zapamtite.“

20. Na to monasi, ushićeni i obradovani rečima poštovanog Mahā-Kaććāne, ustadoše sa svog mesta i odoše do Blaženog. Pošto su se poklonili, sedoše sa strane i ispričaše Blaženom sve što se dogodilo pošto ih je on napustio, te dodadoše: „Tako, poštovani gospodine, otišli smo do poštovanog Mahā-Kaććāne i upitali za značenje. I poštovani Mahā-Kaććāna nam je objasnio značenje tim rečima, pojmovima i rečenicama“.

21. „Monasi, Mahā-Kaććāna je mudar, Mahā-Kaććāna poseduje veliku mudrost. Da ste mene pitali za značenje, ja bih vam ga objasnio upravo na isti način kao što je Mahā-Kaććāna to učinio. Takvo je značenje svega toga i tako bi trebalo da ga zapamtite.“

22. Kada ovo bi rečeno, poštovani Ānanda reče Blaženome: „Poštovani gospodine, baš kao kad bi čovek iscrpljen glađu i slabošću naišao na medenjak, [9] kada bi počeo da ga jede, osetio bi sladak, prijatan ukus; isto tako, poštovani gospodine, svaki razborit monah, kada bi počeo mudrošću da analizira ovaj govor o Dhammi, osetio bi zadovoljstvo i pouzdanje u umu. Poštovani gospodine, koji je naziv ovoga govora o Dhammi?“

„Što se toga tiče, Ānanda, ovaj govor o Dhammi možeš ga zapamtiti kao „Medenjak“.

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženog.


Beleške

[1] Daṇḍapāni, čije ime znači „štap u ruci“, dobio je to ime zato što je imao običaj da šeta unaokolo pompezno, sa zlatnim štapom u ruci, iako je još bio mlad i zdrav. Prema Komentaru za MN, stao je na stranu Devadattine, Budinog glavnog neprijatelja, kada je ovaj pokušao da napravi šizmu među Budinim sledbenicima. Način na koji postavlja ovo pitanje je arogantan i namerno provokativan. [Natrag]

[2] Prvi deo Budinog odgovora ide direktno nasuprot Daṇḍapānijevom agresivnom stavu. Komentaru za MN s ovim u vezi citira SN 22:94: „Monasi, ja se ne raspravljam sa svetom, svet je taj koji se raspravlja sa mnom. Onaj koji govori Dhammu ne raspravlja se sa bilo kime na svetu.“ Drugi deo se može uzeti da znači kako, za arahanta (o kojem se ovde kaže „taj braman“, a misli se na samoga Budu), opažaji više ne podstiču uspavane skrivene sklonosti ka mentalnim nečistoćama, nabrojanim u pasusu 8. [Natrag]

[3] Ovakvi gestovi su izgleda bili izraz frustracije i zbunjenosti. [Natrag]

[4] Tumačenje ovog kriptičnog odlomka zasniva se na reči papañća i složenici papañcasaññāsaṅkhā. Nanamoli je prvu preveo sa „diverzifikacija“, a drugu sa „kalkulacije oko opažanja diverzifikacije“. Čini se, međutim, da primarni problem na koji termin papañća ukazuje nije „diverzifikacija“, što bi moglo biti prikladno kada polje čulnog opažanja ispoljava raznolikost, već sklonost imaginacije kod običnog čoveka da eksplodira u vidu bujice unutrašnjih komentara, a koji zamagljuju čiste informacije dobijene kognicijom. U svojoj briljantnoj studiji Concept and Reality in Early Buddhism Bhikkhu Nanananda objašnjava papañću kao „umnožavanje pojmova“ i ja ga sledim koristeći „umnožavanje“ umesto Nanamolijeve „diverzifikacije“. Komentari kao izvor ovog umnožavanja označavaju tri činioca: žudnja, obmana i gledišta – na osnovu kojih um „ulepšava“ neko iskustvo, tumačeći ga kroz pojmove „ja“, „moje“, „mene“. Papañća je tako vrlo srodna sa maññanā, „zamišljanje“ iz MN 1, videti napomenu 6.

Složenica papañcasaññāsaṅkhā je problematičnija. Pošt. Nananada je tumači kao „pojmovi obeleženi sklonošću uma ka umnožavanju“, ali takvo tumačenje još uvek zaobilazi reč „saññā“. Komentar za MN termin sankha objašnjava sa koṭṭhāsa, „deo“, i kaže da je saññā ili opažaj povezan sa papañca ili sama saññā. Ja sledim pošt. Nananadu i sankha uzimam u značenju pojma ili koncepta, pre nego deo. Moju odluku da saññāsaṅkhā tretiram kao dvanda složenicu, „opažaji i pojmovi“ može se dovoditi u pitanje, ali pošto se izraz papañcasaññāsaṅkhā retko javlja u Kanonu i nigde nije bio gramatički analiziran, svaki prevod se može podvrći sumnji. Ako se uzmu u obzir alternativna tumačenja njenih sastavnih delova, ova složenica se može prevesti i kao „pojmovi [nastali] na osnovu umnožavanja opažaja“ ili „opažajni pojmovi [nastali na osnovu] umnožavanja“. Na osnovu daljeg teksta biće jasno da je sam proces kognicije „izvor na osnovu kojeg opažaji i pojmovi obojeni mentalnim predstavama opsedaju čoveka“. Ako u tom procesu kognicije nema ničega što bi bilo povod za ushićivanje, priželjkivanje i vezivanje, skrivene sklonosti zasnovane na mentalnim nečistoćama će nestati. [Natrag]

[5] Poštovanog Mahā-Kaććānu Buda je označio kao prvog među svojim učenicima po veštini da sažete iskaze detaljno obrazloži. MN 133 i MN 138 su njegovi govori nastali u sličnim okolnostima. [Natrag]

[6] Ćakkhubhūto ñāṇabhūto dhammabhūto brahmabhūto. Komentar za MN: On je viđenje  u smislu da prednjači svojim uvidom; on je znanje u smislu da čini mnoge stvari znanima; on je Dhamma u smislu da ga čini Učenje koje verbalno izražava tek pošto ga je razmotrio u svome srcu; on je Brama, sveti, u smislu da jeste najbolji. [Natrag]

[7] Ovaj odlomak pokazuje kako papañca, izranjajući iz procesa kognicije, podstiče opažaje i pojmove, a oni potom preplave i muče svog bespomoćnog tvorca. U rukopisu prevoda stoji i ova Nanamolijeva beleška: „Susret oka, oblika i svesti o viđenom se naziva kontakt. Kontakt, prema formuli uslovljenog nastanka, jeste primarni uslov za nastanak osećaja. Osećaj i opažaj su nerazdvojivi (MN 43.9). O onome što se opaža kao „ovo“ se razmišlja kroz njegove karakteristike, te se tako odvaja od „onoga“ i od „mene“. Ovo odvajanje – koje uključuje žudnju za oblikom, pogrešno gledište o trajnosti oblika itd., kao i obmanu ’ja sam’ – dovodi do zaokupljenosti proračunavanjem poželjnosti prošlih i sadašnjih oblika, imajući u vidu i obezbeđivanje poželjnih oblika u budućnosti.“ Ključ razumevanja ovog odlomka je možda objašnjenje koje daje pošt. Mahā-Kaććāna stihova u MN 133. I tu ushićenje elementima kognicije igra važnu ulogu u stvaranju vezanosti, a tumačenje tih stihova kroz tri vremenska perioda povezuje se sa tri vremena u ovoj sutti. [Natrag]

[8] Pali idiom phassapaññattiṃ paññāpessatī, u kojem je glagol u vezi sa objektom izvedenim iz samoga sebe, jeste težak za prevođenje. Nanamoli ga je prvobitno preveo „ona će opisati opis kontakta“. „Ukazati na manifestaciju“ je manje bukvalan prevod, ali treba voditi računa o značenju onoliko koliko se ne ugrožava razumljivost. Komentar za MN kaže da se ovim želi pokazati čitav krug egzistencije (vaṭṭa) uz pomoć dvanaest osnova čula; pasus 18 pokazuje prestanak kruga egzistencije (vivaṭṭa) negiranjem dvanaest osnova čula. [Natrag]

[9] Madhupiṇḍika, veliki sladak kolač, načinjen od brašna, ghija, melase, meda, šećera itd. Videti takođe AN 5:194. [Natrag]

———————————

Napomena (Thanissaro Bhikkhu)

Ovaj govor ima centralno mesto u ranoj budističkoj analizi konflikta. Kao što se može očekivati, krivica za konflikt leži u nama, u lošim navikama uma, pre nego negde izvan nas. U ovom slučaju, krivac je papañća. Nažalost, nijedan od ranih tekstova ne daje jasnu definiciju šta reč papañća tačno znači, te je teško pronaći ekvivalent za ovaj termin. Međutim, ti tekstovi daju jasnu analizu kako papañća nastaje, kako vodi do konflikta i kako se može okončati. U krajnjoj analizi ovo su bitna pitanja — više nego precizna definicija terminâ — pa ćemo se njima prvo pozabaviti pre nego što predložimo ekvivalente za ovu reč.

Tri odeljka u govorima — DN 21, MN 18, i Sn IV.11 — ocrtavaju kauzalne procese koji izazivaju nastanak papañće i onda vode ka konfliktu. Pošto je budistička analiza kauzalnosti generalno nelinearna, sa dosta prostora za povratne petlje, ove mape se razlikuju u nekim svojim detaljima. U DN 21, ta mapa glasi ovako:

opažanja i kategorije papañće  > razmišljanje > želja > privlačno-i-neprivlačno > zavist i škrtost > suparništvo i neprijateljstvo

U Sn IV.11, put je manje linearan i može se sažeti ovako:

opažaj > kategorije papañće

opažaj > ime i lik > kontakt > privlačno i neprivlačno > želja > prijatno-i-neprijatno > tvrdičluk / neprijateljstvo / svađe / rasprave

U MN 18 ovaj put je sledeći:

čulni kontakt > osećaj > opažaj > razmišljanje > opažaji i kategorije papañće

U ovom poslednjem slučaju, međutim, ogoljena struktura ne ukazuje na neke važne implikacije načina na koji se taj proces odvija. U jednom većem odlomku analiza počinje bezličnim tonom:

Na osnovu oka i oblika, svest o viđenom se javlja [slično je sa ostalim organima čula]. Tačka u kojoj se ovo troje ukrštaju jeste čulni kontakt. Sa kontaktom kao nužnim uslovom nastaje i osećaj.

Počevši od osećaja, u igru ulazi pojam "činitelja" — u ovom slučaju onoga ko oseća — koji utiče na "objekte":

Ono što osećamo, to i opažamo (prepoznavanje). Ono što opažamo, o tome i razmišljamo. Ono o čemu razmišljamo, to i "papañćizujemo"

Putem ovog procesa papañće činilac postaje žrtvom sopstvenog obrasca mišljenja.

Na osnovu onoga što "papañćizujemo", opažanja i kategorije papañće nas saleću u vezi sa prošlim, sadašnjim i budućim oblicima raspoznatljivih okom [isto tako i za ostala čula].

Koja su to opažanja i kategorije koje saleću onoga ko "papañćizuje"? Sn IV.14 kaže da koren kategorija papañće jeste stav: "Ja sam mislilac." Iz te samorefleksivne misli — u kojoj postajemo "sopstvo", ono što korespondira pojmu "ja" — veći broj kategorija može se izvesti: biće/ne-biće, ja/ne-ja, moje/ne-moje, činilac/onaj kome se čini, označavalac/označeno. Kada jednom naše sopstvo postane jedna od ovih kategorija, nemoguće je da nas ne preplave opažanja i kategorije izvedene iz ovih osnovnih distinkcija. Kada postoji osećaj identifikacije sa nečim što se doživljava, zasnovan na osećanjima što se javljaju na osnovu čulnog kontakta, tada će neka osećanja biti privlačna — vredna da se pridobiju za sebe — a druga će izgledati nepoželjna — vredna da se odgurnu od sebe. Iz ovoga izrasta želja, koja se sukobljava sa željama drugih koji su takođe u domenu papañće. Na taj način unutrašnje komplikacije rađaju spoljašnji sukob.

Kako se ovaj proces može zaustaviti? Kroz promenu percepcije, zasnovanu na načinu na koji prilazimo osećanjima, i to koristeći kategorije odgovarajuće pažnje [videti MN 2]. Kao što Buda kaže u DN 21, umesto da na osećaj gledamo kao na nešto što je privlačno ili odbojno, trebalo bi ga posmatrati kao deo jednog uzročnog procesa: kada sledimo neki osećaj, da li se u našem umu umnožavaju povoljna ili nepovoljna svojstva? Ako se povoljna svojstva umnožavaju, tada možemo slediti taj osećaj. Ako se nepovoljna svojstva umnožavaju, tada ga ne treba slediti. Kada upoređujete osećaje koji vode do povoljnih svojstava, posmatrajte koji su rafiniraniji: oni koji su oslobođeni razmišljanja (usmerene misli) i vrednovanja, kao kod viših stupnjeva mentalnog zadubljenja (jhana). Kada ih opazite, postoji sklonost da težite tim rafiniranijim osećajima, a to je vezano za čin razmišljanja i, prema MN 18, daje osnovu za papañću.

Sledeći ovaj program, pojam činioca i žrtve je izbegnut, kao i samorefleksivno razmišljanje uopšte. ostaje samo analiza procesâ uzrok-posledica. Još uvek koristimo dihotomije – razlikujemo između povoljnog i nepovoljnog (i bola/ne-bola, kao posledice nepovoljnih i povoljnih svojstava) — ali te distinkcije su između procesa, a ne stvari. Tako naša analiza izbegava onaj tip razmišljanja koje, prema DN 21, zavisi od opažanja i kategorija papañće, pa je na taj način raskinut začarani krug u kojem razmišljanje i papañća beskrajno hrane jedno drugo.

Na kraju, sledeći ovaj program na sve višem nivou rafiniranosti i to kroz sve više nivoe mentalnog zadubljenja, nalazimo sve manje sklonosti i užitka u šest čula i mentalnim procesima na njima zasnovanim. Sa ovim osećanjem otrežnjenja procesi osećanja i misli su stišani i načinjen je prodor ka nestanku područja šest čula. Kada ta područja nestanu, ostaje li išta drugo? Poštovani Sāriputta, u AN IV.173, upozorava nas da ne postavljamo to pitanje da li nešto ostaje ili ne ostaje, da li i-ostaje-i-ne ostaje ili niti ostaje-niti-ne ostaje u tom području, jer to znači da "papañćizujemo" ono što je oslobođeno papañće. Međutim, ovo područje ne znači i potpuno poništavanje iskustva. To je ona vrsta iskustva koje DN 11 naziva svešću bez svojstva, svetla posvuda, tamo gde voda, zemlja, vatra i vetar nemaju oslonca, gde su dugo/kratko, grubo/fino, svetlo/mračno, ime/lik prestali da postoje. To je plod puta arahanta — puta koji koristi dihotomije, ali čiji je plod izvan njih.

Uviđanje da se konflikt može prevazići jedino dostizanjem stanja arahanta može izgledati prilično obeshrabrujuće, ali je važno primetiti da se sleđenjem puta preporučenog u DN 21 — učenjem da se izbegava baratanje bilo kakvim pojmom "sopstva" i učenjem da se na osećanja gleda ne kao na stvari, već kao na delove jednog uzročnog procesa koji utiče na svojstva uma — osnova papañče se postepeno potkopava i sve je manje i manje prilike za konflikt. Sleđenjem tog puta, plod dozreva od početka do kraja.

Prevođenje termina papañća: Kako je jedan autor primetio, termin papañća u indijskoj misli ima čitav niz značenja, a samo jedno je konstantno: u budističkom filozofskom diskursu on nosi negativne konotacije, obično vezane za falsifikovanje i iskrivljavanje. Sama reč izvedena je iz korena koji znači difuznost, raspršenost, bujanje. Pali komentari definišu papañcu tako da pokriva tri vrste misli: želju, obmanu i ubeđenja. Oni takođe napominju da joj je funkcija da uspori um u njegovom bekstvu od samsare. I, kao što je naša analiza pokazala, jedna od funkcija joj je da stvara pogubne distinkcije i nepotrebna pitanja. Zbog svega ovoga, odlučili smo se da je prevodimo sa "komplikacija", mada bi i neke od sledećih mogućnosti mogle biti prihvatljive: samorefleksivno razmišljanje, ostvarivanje, bujanje, preterivanje, razrada, iskrivljavanje.


Videti takođe: DN 21; AN III.72; Sn IV.8.