Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 2

Sabbāsava sutta
Svi otrovi

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, podučiću vas govorom o obuzdavanju svih otrova. [1] Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

(SAŽETAK)

3. „Monasi, uklanjanje otrova je za onoga ko zna i vidi. Kažem vam, nije za onoga ko ne zna i ne vidi. A šta to on zna i vidi? Temeljno promišljanje i površno promišljanje.[2] Kada monah promišlja površno, još nenastali otrovi nastaju, a oni već nastali se pojačavaju. Kada monah promišlja temeljno, još nenastali otrovi ne nastaju, a već nastali otrovi nestaju.

4. Monasi, ima otrova koje treba ukloniti viđenjem. Ima otrova koje treba ukloniti obuzdavanjem. Ima otrova koje treba ukloniti korišćenjem. Ima otrova koje treba ukloniti istrajnošću. Ima otrova koje treba ukloniti izbegavanjem. Ima otrova koje treba ukloniti napuštanjem. Ima otrova koje treba ukloniti razvijanjem. [3]

(OTROVI KOJE TREBA UKLONITI VIĐENJEM)

5. Koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti viđenjem? [4] Kada neuk, običan čovek, koji ne poštuje plemenite, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, koji ne poštuje istinske ljude, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, ne razume o kojim stvarima vredi razmišljati ili o kojim stvarima ne vredi razmišljati. I pošto je takav, on stvarima o kojima ne vredi razmišljati poklanja pažnju, a stvarima o kojima vredi razmišljati ne poklanja pažnju. [5]

6. O kojim to stvarima ne vredi razmišljati, a on se za njih zanima? Svaka stvar zbog koje, kad o njoj razmišlja, još nenastali otrov želje za zadovoljstvima čula u njemu nastaje, a već nastali otrov želje za zadovoljstvima čula se pojačava, još nenastali otrov želje za bivanjem u njemu nastaje, a već nastali otrov želje za bivanjem se pojačava, još nenastali otrov neznanja u njemu nastaje, a već nastali otrov neznanja se pojačava. To su stvari o kojima ne vredi razmišljati, a on se za njih zanima.  [6] A koje su to stvari o kojima vredi razmišljati, a on se za njih ne zanima? Svaka stvar zbog koje, kad o njoj razmišlja, još nenastali otrov želje za zadovoljstvima čula u njemu i ne nastaje, a već nastali otrov želje za zadovoljstvima čula nestaje, još nenastali otrov želje za bivanjem u njemu i ne nastaje, a već nastali otrov želje za bivanjem nestaje, još nenastali otrov neznanja u njemu i ne nastaje, a već nastali otrov neznanja nestaje. To su stvari o kojima vredi razmišljati, a on se za njih ne zanima. I upravo zato što razmišlja o
stvarima o kojima ne vredi razmišljati, a ne razmišlja o onima o kojima vredi razmišljati, upravo zato još nenastali otrovi u njemu nastaju, a oni već nastali se pojačavaju.

7. Ovako on pogrešno razmišlja: ‘Jesam li živeo u prošlosti? Ili nisam živeo u prošlosti? Šta sam bio u prošlom životu? Kakav sam bio u prošlom životu? Ako sam bio takav, gde sam živeo? Hoću li živeti i u budućnosti? Ili neću imati budući život? Šta ću biti u budućem životu? Kakav ću biti u budućem životu? Ako ću biti takav, gde ću živeti?’ ili on lupa glavu o neposrednoj sadašnjosti: ‘Da li ja postojim? Ili ne postojim? Ko sam ja? Kakav sam ja? Otkud je ovo biće nastalo? Kuda ide?’ [7]

8. I dok on tako razmišlja o onome što ne bi trebalo, jedno od šest vrsta gledišta u njemu nastaje: [8] Gledište ‘sopstvo postoji za mene’ u njemu se javlja kao istinito i utemeljeno; gledište ‘nikakvo sopstvo ne postoji za mene’…; gledište ‘sopstvom opažam sopstvo’…; gledište ‘sopstvom opažam ne-sopstvo’…; gledište ‘ne-sopstvom opažam sopstvo’ se u njemu javlja kao istinito i utemeljeno; ili pak ima gledište poput ovog: ‘Upravo ovo moje sopstvo je to koje govori, oseća i doživljava ovde i tamo plod dobrih i loših postupaka; ali ono je trajno, ne menja se, večno, ne podleže promeni i zauvek će postojati.’ [9] Ovo spekulativno gledište, monasi, naziva se šikara gledišta, džungla gledišta, iskrivljenost gledišta, nakaza gledišta, okov gledišta. Sapet okovima gledišta, neuk, običan čovek ne oslobađa
se rođenja, starosti i smrti, niti žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; kažem vam, ne oslobađa se patnje.

9. Monasi, dobro upućen plemeniti učenik, onaj ko se obazire na plemenite, upućen je i dobro uvežban u njihovom učenju, onaj koji poštuje moralne ljude, upućen je i dobro uvežban u njihovom učenju, razume o kojim stvarima vredi razmišljati ili o kojim stvarima ne vredi razmišljati. I pošto je takav, on stvarima o kojima ne vredi razmišljati ne poklanja svoju pažnju, a stvarima o kojima vredi razmišljati poklanja svoju pažnju.

10. A o kojim to stvarima vredi razmišljati i kojima on ne poklanja svoju pažnju? Svaka stvar zbog koje, kada na nju obrati pažnju, još nenastali otrov želje za zadovoljstvima čula u njemu nastaje… (kao §6) …a već nastali otrov neznanja se pojačava. To su stvari o kojima ne vredi razmišljati i kojima on ne poklanja svoju pažnju. A koje su to stvari o kojima vredi razmišljati i kojima on poklanja svoju pažnju? Svaka stvar zbog koje, kad na nju obrati pažnju, još nenastali otrov želje za zadovoljstvima čula u njemu i ne nastaje… (kao §6) …a već nastali otrov neznanja nestaje. To su stvari o kojima vredi razmišljati i kojima on poklanja svoju pažnju. I upravo zato što ne razmišlja o stvarima o kojima ne vredi razmišljati, a razmišlja o stvarima o kojima vredi razmišljati, upravo zato još nenastali otrovi u njemu i ne nastaju, a oni koji u njemu već postoje nestaju.

11. Ovako on temeljno promišlja: ‘Ovo je patnja’; on temeljno promišlja: ‘Ovo je nastanak patnje’; on temeljno promišlja: ‘Ovo je prestanak patnje’; on temeljno promišlja: ‘Ovo je put koji vodi prestanki patnje.’ [10] I dok temeljno promišlja na taj način, sa njega spadaju tri okova: verovanje da postoji trajna osoba, sumnja i slepo poštovanje pravila i rituala. To su otrovi koje treba ukloniti viđenjem. [11]

(OTROVI KOJE TREBA UKLONITI OBUZDAVANJEM)

12. A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti obuzdavanjem? [12] Dešava se da monah, promišljajući mudro, živi obuzdanog čula vida. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko živi neobuzdanog čula vida, nema otrova, nemira i groznice u onome ko živi obuzdanog čula vida. [13] Promišljajući mudro, živi on obuzdanog čula sluha… obuzdanog čula mirisa… obuzdanog čula ukusa… obuzdanog čula dodira… obuzdanog uma. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko živi neobuzdanog uma, nema otrova, nemira i groznice u onome ko živi obuzdanog uma. To su otrovi koje treba ukloniti obuzdavanjem.

(OTROVI KOJE TREBA UKLONITI KORIŠĆENJEM)

13. A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti korišćenjem? [14] Dešava se da monah, pošto mudro promišlja, koristi svoj ogrtač samo da se zaštiti od hladnoće, da se zaštiti od vrućine, da se zaštiti od muva, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca, samo radi pokrivanja onih delova tela koje je nepristojno otkrivati.

14. Pošto mudro promišlja, isprošenu hranu ne koristi za zabavu, ni za omamljivanje, ni radi fizičke lepote i privlačnosti, već samo za snagu i izdržljivost svoga tela, da ukloni glad, kao potporu svetačkom životu. Ovako razmišlja: ‘Na taj način iskoreniću stare osećaje, a neću stvoriti nove; biću zdrav, neporočan i živeti ugodno.’

15. Pošto mudro promišlja, svoje boravište koristi samo da se zaštiti od hladnoće, od vrućine, da se zaštiti od muva, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca, samo da se zaštiti od ćudi vremena i uživa u samoći.

16. Pošto mudro promišlja, lekove koristi samo da bi uklonio bolesti koje ga zadese i sačuvao dobro zdravlje.

17. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko ove četiri potrepštine ne koristi na ovakav način, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih tako koristi. To su otrovi koje treba ukloniti korišćenjem.

(OTROVI KOJE TREBA UKLONITI ISTRAJNOŠĆU)

18. A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti istrajnošću? Dešava se da monah, promišljajući mudro, podnosi hladnoću i vrućinu, glad i žeđ, muve, komarce, vetar, sunce i gmizavce; on podnosi zlonamerne, ružne reči i telesne osećaje koji, kada se jave, jesu bolni, mučni, oštri, razdirući, neprijatni, iznurujući i ugrožavaju život. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko ovakve stvari ne podnosi, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih podnosi. To su otrovi koje treba ukloniti istrajnošću.

(OTROVI KOJE TREBA UKLONITI IZBEGAVANJEM)

19. A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti izbegavanjem? Dešava se da monah, promišljajući mudro, izbegava divljeg slona, divljeg konja, divlje govedo, divljeg psa, zmiju, klade, bodljikavu šikaru, provaliju, liticu, jamu, kanal. Razmišljajući na pravi način, on izbegava da sedi na raznim neprikladnim mestima, [15] da tumara raznim neprikladnim krajevima i da bude u društvu loših prijatelja zbog čega bi njegovi drugi, mudri prijatelji u svetačkom životu mogli da posumnjaju u ispravnost njegovog ponašanja. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko ne izbegava ovakve stvari, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih izbegava. To su otrovi koje treba ukloniti izbegavanjem.

(OTROVI KOJE TREBA UKLONITI NAPUŠTANJEM)

20. A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti napuštanjem? Dešava se da monah, promišljajući mudro, ne toleriše misao ispunjenu željom za zadovoljstvima čula; on je napušta, uklanja, odbacuje i uništava. Ne toleriše misao ispunjenu zlovoljom… Ne toleriše misao ispunjenu okrutnošću… Ne toleriše rđava, štetna mentalna stanja; napušta ih, uklanja, odbacuje i uništava.  [16 I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko ne napušta ovakve stvari, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih napušta. To su otrovi koje treba ukloniti napuštanjem.

(OTROVI KOJE TREBA UKLONITI RAZVIJANJEM)

21. A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti razvijanjem? Dešava se da monah, promišljajući mudro, razvija svesnost kao element probuđe nja, podržanu osamljenošću, hlađenjem strasti i prestankom, što za rezultat ima nevezivanje. On neguje istraživanje pojava kao element probuđenja… energiju kao element probuđenja… radost kao element probuđenja… smirenje kao element probuđenja… koncentraciju kao element probuđenja… spokojstvo kao element probuđenja, podržano osamom, hlađenjem strasti i prestankom, što za rezultat ima nevezivanje. [17] I dok bi otrovi, nemir i
groznica mogli nastati u onome ko ne razvija ove elemente probuđenja, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih razvija. To su otrovi koje treba ukloniti razvijanjem. [18]

(ZAKLJUČAK)

22. Monasi, kada monah otrove koje treba ukloniti viđenjem ukloni viđenjem, one koje treba ukloniti obuzdavanjem ukloni obuzdavanjem, one koje treba ukloniti korišćenjem ukloni korišćenjem, one koje treba ukloniti istrajnošću ukloni istrajnošću, one koje treba ukloniti izbegavanjem ukloni izbegavanjem, one koje treba ukloniti napuštanjem ukloni napuštanjem, one koje treba ukloniti razvijanjem ukloni razvijanjem – tek tada je on monah koji živi obuzdan u pogledu svih vrsta otrova. Iskorenio je želju, odbacio okove i potpuno prozrevši obmanu, stigao na kraj patnje.” [19]

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Otrovi (āsava) jesu kategorija nečistoća, koje postoje na najdubljem i elementarnom nivou uma, a o njima više je rečeno u Uvodu, str. 31–32. MA objašnjava da je obuzdavanje (saṁvara) moguće na pet načina: putem vrline, svesnosti, znanja, energije i strpljenja. U ovoj sutti, obuzdavanje putem vrline ilustruje se izbegavanjem mesta neprikladnih za boravak (§19); obuzdavanje putem svesnosti, obuzdavanjem čula (§12); obuzdavanje putem znanja kroz ponavljanje sintagme „promišljajući mudro”; obuzdavanje putem energije, uklanjanjem štetnih misli (§20); obuzdavanje putem strpljenja, odlomkom o podnošenju (§18). [Natrag]

[2] Temeljno promišljanje (yoniso manasikāra) tumači se kao razmišljanje koje predstavlja pravo sredstvo (upāya), na pravom je putu (patha). Objašnjava se kao mentalna usredsređenost, razmatranje ili zaokupljenost koja je u skladu s istinom, dakle promišljanje prolaznog kao prolaznog itd. Površno promišljanje (ayoniso manasikāra) ona je pažnja koja znači pogrešno sredstvo, na pogrešnom je putu (uppatha), suprotno istini, dakle promišljanje prolaznog kao trajnog, bolnog kao prijatnog, onog što nije sopstvo kao sopstvo i ružnoga kao lepog. Površno promišljanje, obaveštava nas MA, jeste u samom korenu kruga preporađanja, jer uzrokuje rast neznanja i žudnje; temeljno promišljanje je u korenu oslobođenja iz toga kruga, jer vodi razvijanju plemenitog osmostrukog puta. MA ideju ovog pasusa ovako sumira: uklanjanje otrova je za onog ko zna kako da uspostavi temeljno promišljanje i ko vidi na način zbog kojeg površno promišljanje ne nastaje. Natrag]

[3] Svi ovi metodi – izuzev uklanjanja uviđanjem – pomenuti su u katehizmu o otrovima u AN 6:58. [Natrag]

[4] Reč „viđenje” (dassana) ovde značI prvi od četiri transcendentna puta – put ulaska u tok (sotāpattimagga) – koji je tako označen JER donosi prvi nagoveštaj nibbāne. Tri viša puta nazivaju se putevi razvijanja (bhāvanā) jer dalje razvijaju viziju nibbāne, sve do tačke na kojoj su svi otrovi uklonjeni. [Natrag]

[5] MA daje važnu napomenu da u stvarima samim po sebi ne postoji fiksirana odrednica da li zaslužuju pažnju ili ne. To razlikovanje temelji se pre na vrsti pažnje. Onu koja je osnova za nepovoljna stanja uma treba izbegavati, onu koja je osnova za povoljna stanja treba razvijati. Isto načelo važi i u §9. [Natrag]

[6] MA jačanje otrova kroz površno promišljanje ilustruje na sledeći način: Kada obrati pažnju zadovoljenju kroz pet struna zadovoljstva čula, tada otrov želje za zadovoljstvima čula nastaje i jača; kad obrati pažnju zadovoljenju u uzvišenim stanjima (đhāna), otrov želje za bivanjem nastaje i pojačava se; a kad obrati pažnju na bilo koju profanu stvar kroz četiri „iskrivljavanja” (trajnost itd. – videti fusnotu 5), otrov neznanja nastaje i pojačava se. [Natrag]

[7] Prema MA, ovaj odlomak ukazuje na otrov vezanosti za gledišta (diṭṭhāsava, nije izričito pomenut u ovom govoru) pod rubrikom sumnja. Možda je preciznije reći da otrov gledišta, izložen u §8, nastaje usled površnog promišljanja, i to u formi sumnje. Različite vrste sumnje već su bremenite pogrešnim gledištima, što postaje jasno iz narednog odeljka. [Natrag]

[8] Od ovih šest gledišta, prva dva predstavljaju jednostavnu antinomiju eternalizma i anihilacionizma; gledište „nikakvo sopstvo ne postoji za mene” nije Budino učenje o nepostojanju sopstva, već materijalističko gledište koje individuu izjednačuje s telom i smatra da ne postoji njen kontinuitet posle smrti. Sledeća tri gledišta mogu se razumeti tako da nastaju iz filozofski više sofisticiranog zapažanja da iskustvo u sebi ima refleksivnu strukturu, koja omogućuje samosvest, sposobnost uma da postane svestan sam sebe, svog sadržaja i tela s kojim je u odnosu međuzavisnosti. Kada se upusti u traganje za svojom „pravom prirodom”, neuk, običan čovek će sebe poistovetiti ili s oba vida ovog iskustva (gledište 3), samo s posmatračem (gledište 4) ili samo s posmatranim (gledište 5). Poslednje gledište jeste puna verzija eternalizma, u kojoj su sva ograničenja odbačena. [Natrag]

[9] Sopstvo kao ono što govori jeste začetak sopstva kao vršioca radnje; a sopstvo kao ono što oseća, začetak sopstva kao pasivnog subjekta. „Ovde i tamo” sugeriše sopstvo kao entitet koji transmigrira i zadržava svoj identitet kroz čitav niz različitih inkarnacija. Isto ovo gledište zastupa i monah Sāti u MN 38.2. [Natrag]

[10] Ovo je, naravno, formula četiri plemenite istine, upotrebljena kao predmet kontemplacije i uvida. MA kaže da sve do dostizanja puta ulaska u tok, promišljanje označava uvid (vipassanā), a potom znanje o putu. Uvid neposredno shvata prve dve istine, pošto njegov objektivni domet jesu mentalni i materijalni fenomeni obuhvaćeni pojmom dukkha i njezinim uzrokom; ostale dve istine on može da sazna jedino deduktivnim putem. Znanje o putu čini istinu o prestanku svojim objektom, shvatajući je pronicanjem kao objekta (ārammaṇa). Znanje o putu ima četiri funkcije u pogledu četiri istine: ono potpuno razume istinu o patnji, napušta uzrok patnje, dostiže prestanak patnje i razvija put do prestanka patnje. [Natrag]

[11] Put ulaska u tok ima funkciju presecanja prva tri okova koji vezuju za saṁsāru. MA kaže da verovanje kako postoji trajna osoba i slepo poštovanje pravila i rituala, pošto su uključeni u otrov gledišta, jesu u isto vreme i otrovi i okovi, dok se sumnja (obično) klasifikuje samo kao okov, ali ne i kao otrov. No, pošto je ovde uključena među „otrove koje treba ukloniti viđenjem”, i o njoj se može govoriti kao o otrovu. [Natrag]

[12] Ako se uklanjanje otrova shvati u striktnom značenju kao njihova potpuna eliminacija, tada samo dva od sedam metoda pomenutih u ovoj sutti vode takvom uklanjanju – viđenje i razvijanje – i oni zajedno obuhvataju četiri transcendentna puta. Drugih pet metoda ne mogu direktno ukloniti ove otrove, ali mogu ih držati pod kontrolom tokom pripremnih faza vežbanja i time olakšati njihovu konačnu eliminaciju kroz transcendentne puteve. [Natrag]

[13] Primarni činilac zaslužan za obuzdavanje čula jeste svesnost. Potpunija formula obuzdavanja čula data je u mnogim suttama – na primer, MN 27.15 – i detaljno analizirana u Vsm I, 53–59. MA objašnjava „groznicu” (pariḷāha) u gornjem odlomku kao groznicu nečistoća i njihovih (kammičkih) rezultata. [Natrag]

[14] Odeljak koji sledi postao je jedna od standardnih formula koje monasi koriste u svakodnevnim razmišljanjima o četiri potpore neophodne za življenje duhovnim životom. O njima se detaljno razmatra u Vsm I, 85–97. [Natrag]

[15] Dve vrste neprikladnih mesta za sedenje pominju se u Pātimokkhi – sedenje sa ženom na skrivenom mestu pogodnom za seksualni odnos i sedenje nasamo sa ženom u kući. Razne vrste neprikladnih boravišta pomenute su u Vsm I, 45. [Natrag]

[16] Prve tri vrste štetnih misli – čulna želja, zlovolja i okrutnost – čine pogrešnu misao ili pogrešnu nameru, suprotnost drugom elementu plemenitog osmostrukog puta. Ove tri vrste pogrešnih misli i njihove suprotnosti detaljnije su obrađeni u MN 19. [Natrag]

[17] Ovo je sedam elemenata probuđenja (satta bođđhangā) uključenih među trideset sedam uslova za dostizanje probuđenja, a detaljnije se obrađuju u Satipatthana sutti (MN 10.42) i Anapanasati suti (MN 118.29-40). Ovaj odeljak objašnjava sedam elemenata probuđenja kao sredstvo za razvijanje tri transcendentna puta, pomoću kojih će biti uklonjeni otrovi preostali posle prelaska prvog puta. Termini kao „osama” (viveka), „hlađenje strasti” (virāga) i „prestanak” (nirodha) mogu se svi razumeti tako da se odnose na nibbānu. Njihova upotreba u ovom kontekstu znači da je razvijanje elemenata probuđenja usmereno ka nibbāni kao svom cilju tokom pripremnih faza puta i kao svom objektu po dostizanju transcendentnih puteva. MA objašnjava da reč vossagga, prevedena ovde kao „napuštanje”, ima dva značenja: „odustajanje” (pariććāga), tj. napuštanje nečistoća, i „ulaženje u” (pakkhandana) nibbānu kao kulminacija napuštanja. [Natrag]

[18] Otrov želje za zadovoljstvima čula iskorenjuje se na putu ne-povratnika, otrov bivanja i neznanja samo na krajnjem putu, onog arahanta. [Natrag]

[19] Deset okova koje treba raskinuti da se dostigne potpuna sloboda nabrojani su u Uvodu, str. 35–36. Obmana, na najsuptilnijem nivou, jeste obmana „ja sam”, koja istrajava unutar mentalnog kontinuuma sve do dostizanja stupnja arahanta. „Potpuno prozreti obmanu” (mānābhisamaya) znači videti kroz obmanu i napustiti je, a to dvoje se postiže istovremeno na putu arahanta. Monah je „stigao na kraj patnje” okončao je patnju unutar kruga saṁsāre (vaṭṭadukkha). [Natrag]

Videti takođe: AN IV.24; AN V.140.