Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 2

Sabbāsava sutta
Svi otrovi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se on obrati monasima: "Monasi". — "Da, poštovani gospodine", odgovoriše oni. Onda Blaženi ovako reče:

2. "Monasi podučiću vas govorom o obuzdavanju svih otrova. [1] Dobro slušajte i zapamtite šta ću vam reći." — "Da, poštovani gospodine". A Blaženi ovako reče:

(SAŽETAK)

3. "Monasi, uklanjanje otrova je za onoga ko zna i vidi. Kažem vam, nije za onoga ko ne zna i ne vidi. A šta to on zna i vidi? Ispravnu pažnju i pogrešnu pažnju.[2] Kada je monah nepažljiv, još nenastali otrovi nastaju, a oni već nastali se pojačavaju. Kada je monah pažljiv, još nenastali otrovi ne nastaju, a već nastali otrovi nestaju.

4. Monasi, ima otrova koje treba ukloniti viđenjem. Ima otrova koje treba ukloniti obuzdavanjem. Ima otrova koje treba ukloniti korišćenjem. Ima otrova koje treba ukloniti podnošenjem. Ima otrova koje treba ukloniti izbegavanjem. Ima otrova koje treba ukloniti napuštanjem. Ima otrova koje treba ukloniti negovanjem. [3]

(OTROVI KOJE TREBA UKLONITI VIĐENJEM)

5. A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti viđenjem? [4] Ima slučajeva kada neznalica, prost čovek — koji ne poštuje plemenite, niti je upućen i uvežban u njihovoj Dhammi, onaj koji ne poštuje ljude od integriteta (sappurisa), niti je upućen ili uvežban u njihovoj Dhammi — ne vidi kojim stvarima vredi pokloniti pažnju ili kojim stvarima ne vredi pokloniti pažnju. I pošto je takav, on se ni ne zanima za stvari kojima vredi pokloniti pažnju i umesto toga se zanima za stvari kojima ne vredi pokloniti pažnju. [5]

6. A koje su to stvari kojima ne vredi pokloniti pažnju, a on se za njih zanima? Svaka stvar zbog koje, kada na nju obrati pažnju, još nenastali otrov čulne želje u njemu nastaje, a već nastali otrov čulne želje se pojačava, još nenastali otrov žudnje za postojanjem u njemu nastaje, a već nastali otrov žudnje za postojanjem se pojačava, još nenastali otrov neznanja u njemu nastaje, a već nastali otrov neznanja se pojačava. To su stvari kojima ne vredi pokloniti pažnju, a on se za njih zanima. [6] A koje su to stvari kojima vredi pokloniti pažnju, a on se za njih ne zanima? Svaka stvar zbog koje, kada na nju obrati pažnju, još nenastali otrov čulne želje u njemu ni ne nastaje, a već nastali otrov čulne želje nestaje, još nenastali otrov žudnje za postojanjem u njemu ni ne nastaje, a već nastali otrov žudnje za postojanjem nestaje, još nenastali otrov neznanja u njemu ni ne nastaje, a već nastali otrov neznanja nestaje. To su stvari kojima vredi pokloniti pažnju, a on se na njih ne obazire. I upravo zato što obraća pažnju na stvari kojima ne vredi pokloniti pažnju, a ne obraća na one kojima vredi pokloniti pažnju, upravo zato još nenastali otrovi u njemu nastaju, a oni već nastali se pojačavaju.

7. Ovako on pogrešno usmerava svoju pažnju: "Jesam li ja živeo u prošlosti? Ili nisam živeo u prošlosti? Šta sam ja bio u prošlom životu? Kakav sam bio u prošlom životu? Ako sam bio takav, gde sam živeo? Hoću li živeti i u budućnosti? Ili neću imati budući život? Šta ću biti u budućem životu? Kakav ću biti u budućem životu? Ako ću biti takav, gde ću živeti?" ili on lupa glavu o neposrednoj sadašnjosti: "Da li ja postojim? Ili ne postojim? Kakav sam ja? Otkud je ovo biće nastalo? Kuda ide?"[7]

8. I dok on tako pažnju poklanja onome čemu ne bi trebalo, jedno od šest vrsta gledišta u njemu nastaje: [8] Gledište "Sopstvo postoji" se u njemu javlja i učvršćuje; gledište "Sopstvo ne postoji"…; gledište "Sopstvom opažam sopstvo"…; gledište "Sopstvom opažam ne-sopstvo"…; gledište "Ne-sopstvom opažam sopstvo" se u njemu javlja i učvršćuje; ili pak ima gledište kao što je ovo: "Upravo ovo moje sopstvo je to koje govori i oseća i doživljava ovde i tamo plod dobrih i loših postupaka; ali ono je trajno, nepromenljivo, večno, ne podleže promeni i zauvek će trajati". [9] Ovo se, monasi, naziva šikarom gledišta, džunglom gledišta, iskrivljenošću gledišta, unakaženošću gledišta, okovom gledišta. Sapet okovima gledišta, neznalica, prost čovek ne oslobađa se rođenja, starosti i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja. Ne oslobađa se, kažem vam, patnje.

9. Monasi, dobro upućen plemeniti učenik — onaj koji se obazire na plemenite, upućen je i dobro uvežban u njihovoj Dhammi, onaj koji poštuje ljude od integriteta, upućen je i dobro uvežban u njihovoj Dhammi — vidi kojim stvarima vredi pokloniti pažnju ili kojim stvarima ne vredi pokloniti pažnju. I pošto je takav, on se ni ne zanima stvarima kojima ne vredi pokloniti pažnju i umesto toga se zanima za stvari kojima vredi pokloniti pažnju.

10. A koje su to stvari kojima ne vredi pokloniti pažnju i za koje se on ni ne zanima? Svaka stvar zbog koje, kada na nju obrati pažnju, još nenastali otrov čulne želje u njemu nastaje… (kao u odeljku 6) …a već nastali otrov neznanja se pojačava. To su stvari kojima ne vredi pokloniti pažnju i za koje se on ni ne zanima. A koje su to stvari kojima vredi pokloniti pažnju i za koje se on zanima? Svaka stvar zbog koje, kada na nju obrati pažnju, još nenastali otrov čulne želje u njemu ni ne nastaje… (kao u pasusu 6) …a već nastali otrov neznanja nestaje. To su stvari kojima vredi pokloniti pažnju i za koje se on zanima. I upravo zato što ne obraća pažnju na stvari kojima ne vredi pokloniti pažnju, a obraća pažnju na one kojima vredi pokloniti pažnju, upravo zato još nenastali otrovi u njemu ni ne nastaju, a oni već nastali nestaju.

11. Ovako on mudro usmerava svoju pažnju: "Ovo je patnja… Ovo je nastanak patnje… Ovo je prestanak patnje… Ovo je put koji vodi do prestanka patnje". [10] I dok tako ispravno usmerava svoju pažnju, sa njega spadaju tri okova: uverenje da postoji sopstvo, sumnja i vezivanje za pravila i rituale. To su otrovi koje treba ukloniti viđenjem. [11]

(OTROVI KOJE TREBA UKLONITI OBUZDAVANJEM)

12. A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti obuzdavanjem? [12] Ima slučajeva kada monah, razmišljajući na pravi način, živi obuzdanog čula vida. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko živi neobuzdanog čula vida, nema otrova, nemira i groznice u onome ko živi obuzdanog čula vida. [13] Razmišljajući na pravi način, živi on obuzdanog čula sluha… obuzdanog čula mirisa… obuzdanog čula ukusa… obuzdanog čula dodira… obuzdanog uma. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko živi neobuzdanog uma, nema otrova, nemira i groznice u onome ko živi obuzdanog uma. To su, monasi, otrovi koje treba ukloniti obuzdavanjem.

(OTROVI KOJE TREBA UKLONITI KORIŠĆENJEM)

13. A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti korišćenjem? [14] Ima slučajeva kada monah, razmišljajući na pravi način, koristi svoj ogrtač samo da bi se zaštitio od hladnoće, da bi se zaštitio od vrućine, da bi se zaštitio od muva, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca, samo radi pokrivanja onih delova tela koje je nepristojno otkrivati.

14. Razmišljajući na pravi način, on isprošenu hranu ne koristi za zabavu, ni za omamljivanje, ni radi fizičke lepote i privlačnosti, već samo za ishranu i održavanje ovoga tela u životu, za uklanjanje njegovih bolova, kao potporu svetačkom životu, razmišljajući: "Ovako ću iskoreniti stari osećaj [gladi] i neću stvoriti novi osećaj [prejedenosti]; biću zdrav i živeti spokojno."

15. Razmišljajući na pravi način, on svoje boravište koristi samo da bi se zaštitio od hladnoće, od vrućine, da bi se zaštitio od muva, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca, samo da bi se zaštitio od ćudi vremena i uživao u samoći.

16. Razmišljajući na pravi način, on lekove koristi samo da bi uklonio bolesti koje ga zadese i sačuvao dobro zdravlje.

17. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko ove četiri potrepštine ne koristi na ovakav način, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih tako koristi. To su, monasi, otrovi koje treba ukloniti korišćenjem.

(OTROVI KOJE TREBA UKLONITI PODNOŠENJEM)

18. A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti podnošenjem? Ima slučajeva kada monah, razmišljajući na pravi način, podnosi hladnoću i vrućinu, glad i žeđ, muve, komarce, vetar i sunce, gmizavce; on podnosi zlonamerne, ružne reči i telesne osećaje koji su, kada se jave, bolni, mučni, oštri, razdirući, neprijatni, iznurujući i ugrožavaju život. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko ovakve stvari ne podnosi, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih podnosi. To su, monasi, otrovi koje treba ukloniti podnošenjem.

(OTROVI KOJE TREBA UKLONITI IZBEGAVANJEM)

19. A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti izbegavanjem? Ima slučajeva kada monah, razmišljajući na pravi način, izbegava divljeg slona, divljeg konja, divlje govedo, divljeg psa, zmiju, klade, bodljikavu šikaru, provaliju, liticu, jamu, kanal. Razmišljajući na pravi način, on izbegava da sedi na raznim neprikladnim mestima [15], da tumara raznim neprikladnim krajevima i da bude u društvu raznih loših prijatelja zbog čega bi njegovi drugi, mudri prijatelji u svetačkom životu mogli da posumnjaju u ispravnost njegovog ponašanja. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko ne izbegava ovakve stvari, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih izbegava. To su, monasi, otrovi koje treba ukloniti izbegavanjem.

(OTROVI KOJE TREBA UKLONITI NAPUŠTANJEM)

20. A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti napuštanjem? Ima slučajeva kada monah, razmišljajući na pravi način, ne toleriše misao o čulnom zadovoljstvu koja se u njemu javila. On je napušta, uklanja, odbacuje i poništava. Razmišljajući na pravi način, ne toleriše misao ispunjenu zlom namerom koja se u njemu javila… misao ispunjenu okrutnošću… Razmišljajući na pravi način, ne toleriše rđave, štetne mentalne sadržaje koji se u njemu jave. On ih napušta, uklanja, odbacuje i poništava. [16] I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko ne napušta ovakve stvari, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih napušta. To su, monasi, otrovi koje treba ukloniti napuštanjem.

(OTROVI KOJE TREBA UKLONITI NEGOVANJEM)

21. A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti negovanjem? Ima slučajeva kada monah, razmišljajući na pravi način, neguje svesnost kao elemenat probuđenja, a koja kada je podržana osamljenošću, bestrašćem i prestankom, za rezultat ima nevezivanje. On neguje analizu mentalnih stanja kao elemenat probuđenja… energičnost kao elemenat probuđenja… ushićenje kao elemenat probuđenja… smirenje kao elemenat probuđenja… koncentraciju kao elemenat probuđenja… spokojstvo kao elemenat probuđenja, a koja kada je podržana osamljenošću, bestrašćem i prestankom, za rezultat ima nevezivanje. [17] I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko ne neguje ove elemente probuđenja, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih neguje. To su otrovi koje treba ukloniti negovanjem. [18]

(ZAKLJUČAK)

22. Monasi, kada monah otrove koje treba ukloniti viđenjem ukloni viđenjem, one koje treba ukloniti obuzdavanjem ukloni obuzdavanjem, one koje treba ukloniti korišćenjem ukloni korišćenjem, one koje treba ukloniti podnošenjem ukloni podnošenjem, one koje treba ukloniti izbegavanjem ukloni izbegavanjem, one koje treba ukloniti napuštanjem ukloni napuštanjem, one koje treba ukloniti negovanjem ukloni negovanjem, tek tada se on naziva monahom koji živi obuzdan u pogledu svih vrsta otrova. On je iskorenio želju, odbacio okove i — prozrevši obmanu — stigao na kraj patnje." [19]

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Otrovi (āsava) jesu jedna kategorija nečistoća, koje postoje na najdubljem i najtemeljnijem nivou uma. Komentar za MN objašnjava da je uklanjanje (samvara) moguće na pet načina: putem vrline, svesnosti, znanja, energije i strpljenja. U ovoj sutti, uklanjanje putem vrline se ilustruje izbegavanjem neprikladnih mesta za boravak (§19); uklanjanje putem svesnosti i obuzdavanjem čula (§12); uklanjanje putem znanja kroz ponavljanje sintagme "razmišljajući na pravi način" (§20); a uklanjanje putem strpljenja odlomkom o podnošenju (§18). [Natrag]

[2] Ispravna pažnja (yoniso manasikara) se tumači kao pažnja koja predstavlja pravi način (upāya), na pravom je putu (patha). Ona se objašnjava kao mentalna usredsređenost, razmatranje ili preokupiranost koja je u skladu sa istinom, dakle viđenje prolaznog kao prolaznog itd. Pogrešna pažnja (ayoniso manasikara) jeste ona pažnja koja predstavlja pogrešan način, na pogrešnom je putu (uppatha), suprotno istini, dakle viđenje prolaznog kao trajnog, bolnog kao prijatnog, onog što nije sopstvo kao sopstva i ružnoga kao lepog. Pogrešna pažnja, obaveštava nas Komentar za MN, jeste u samom korenu kruga preporađanja, jer uzrokuje rast neznanja i žudnje; ispravna pažnja se nalazi u korenu oslobođenja iz tog kruga, jer vodi ka razvijanju Plemenitog osmostrukog puta. Komentar za MN ideju ovog pasusa ovako sumira: uklanjanje otrova je za onog ko zna kako da uspostavi ispravnu pažnju i održi je, kako se pogrešna pažnja ne bi pojavila. [Natrag]

[3] Svi ovi metodi – izuzev uklanjanja uviđanjem – pomenuti su u katehizmu o otrovima u AN 6:58/iii.387-90. [Natrag]

[4] Reč "viđenje" (dassana) ovde označava prvi od četiri transcendentna puta – put ulaska u tok (sotapattimagga) – koji je tako označen zato što donosi prve naznake nibbane. Tri viša puta se nazivaju putevima razvijanja (bhavana) zato što dalje razvijaju viziju nibbane, sve do tačke na kojoj su svi otrovi uklonjeni. [Natrag]

[5] Komentar za MN daje važnu napomenu da u stvarima samim po sebi ne postoji fiksirana odrednica da li im vredi pokloniti pažnju ili ne. To razlikovanje se bazira pre na vrsti pažnje. Onu koja je osnova za nepovoljna stanja uma treba izbegavati, dok onu koja je osnova za povoljna stanja treba razvijati. Isti princip važi i u pasusu broj 9. [Natrag]

[6] Komentar za MN jačanje otrova kroz pogrešnu pažnju ilustruje na sledeći način: Kada obrati pažnju zadovoljavanju kroz pet puteva čulne želje, tada otrov čulne želje nastaje i jača; kada obrati pažnju zadovoljavanju u uzvišenim stanjima (đhana), otrov žudnje za postojanjem nastaje i pojačava se; a kada obrati pažnju svakoj profanoj stvari kroz četiri "iskrivljavanja" (videti AN IV.49), otrov neznanja nastaje i pojačava se. [Natrag]

[7] Prema Komentaru za MN, ovaj odlomak ukazuje na otrov gledišta (ditthāsava, koji nije izričito pomenut u ovom govoru) pod rubrikom sumnja. Međutim, možda je preciznije reći da otrov gledišta, izložen u odeljku 8, nastaje usled pogrešne pažnje i to u formi sumnje. Različite vrste sumnje su već bremenite pogrešnim gledištima, što postaje jasno iz narednog odeljka. [Natrag]

[8] Od ovih šest gledišta, prva dva predstavljaju jednostavnu antinomiju eternalizma i anihilacionizma; gledište "sopstvo ne postoji" nije Budino učenje o nepostojanju sopstva (anatta), već materijalističko gledište koje individuu izjednačuje sa telom, te otuda smatra da ne postoji njen kontinuitet posle smrti. Sledeća tri gledišta se mogu razumeti tako da nastaju iz filozofski više sofisticiranog zapažanja da iskustvo ima u sebi refleksivnu strukturu i koja omogućuje samorefleksiju, sposobnost uma da postane svestan sam sebe, svog sadržaja i tela sa kojim je u odnosu međuzavisnosti. Posvećen tom traganju za svojom "pravom prirodom", neznalica, prost čovek će sebe poistovetiti sa oba vida ovog iskustva (gledište 3), samo sa posmatračem (gledište 4) ili samo sa posmatranim (gledište 5). Poslednje gledište jeste puna verzija eternalizma, u kojoj su sve ograde odbačene. [Natrag]

[9] Sopstvo kao ono što govori predstavlja začetak sopstva kao vršioca radnje; a sopstvo kao ono što oseća, začetak sopstva kao pasivnog subjekta. "Ovde i tamo" sugeriše sopstvo kao entitet koji transmigrira i zadržava svoj identitet kroz čitav niz različitih inkarnacija. Isto ovo gledište zastupa i monah Sati u MN 38.2 [Natrag]

[10] Ovo je, naravno, shema četiri plemenite istine, upotrebljena kao predmet kontemplacije i uvida. Komentar za MN kaže da sve do dostizanja puta "ulaska u tok", pažnja označava uvid (vipassana), a potom označava znanje o putu. Uvid direktno shvata prve dve istine, pošto njegov objektivni domet jesu mentalni i materijalni fenomeni obuhvaćeni pojmom dukkha i njezinim uzrokom; ostale dve istine on može da sazna jedino deduktivnim putem. Znanje o putu istinu o prestanku čini svojim objektom, shvatajući je pronicanjem kao objekta (arammana). Znanje o putu ima četiri funkcije u pogledu četiri istine: ono potpuno razume istinu o patnji, napušta nastanak patnje, shvata prestanak patnje i razvija put do prestanka patnje. [Natrag]

[11] Put ulaska u tok ima funkciju presecanja prva tri okova koji vezuju za samsaru. Komentar za MN kaže da uverenje da postoji sopstvo i vezivanje za pravila i rituale, pošto su uključeni u otrov gledišta, jesu u isto vreme i otrovi i okovi, dok se sumnja (obično) klasifikuje samo kao okov, ali ne i kao otrov. No, pošto je ovde uključena među "otrove koje treba ukloniti viđenjem", i o njoj se može govoriti kao o otrovu. [Natrag]

[12] Ako se uklanjanje otrova shvati u striktnom značenju kao njihova potpuna eliminacija, tada samo dva od sedam metoda pomenutih u ovoj sutti dovode do takvog uklanjanja – viđenje i razvijanje – i oni zajedno obuhvataju četiri transcendentna puta. Drugih pet metoda ne mogu direktno ukloniti ove otrove, ali ih mogu držati pod kontrolom tokom pripremnih faza vežbanja i time olakšati njihovu konačnu eliminaciju kroz transcendentne puteve. [Natrag]

[13] Primarni faktor zaslužan za obuzdavanje čula jeste svesnost. Potpunija formula obuzdavanja čula data je u mnogim suttama – na primer, MN 27.15 – i do detalja analizirana u Visuddhimagga I, 53-59. Komentar za MN objašnjava "groznicu" (parilaha) u gornjem odlomku kao groznicu nečistoća i njihovih (kammičkih) plodova. [Natrag]

[14] Odeljak koji sledi postao je jedna od standardnih formula koje monasi koriste u svojim svakodnevnim razmišljanjima o četiri potpore neophodne za življenje duhovnim životom. O njima se detaljno razmatra u Visuddhimaggi I, 85-97. [Natrag]

[15] Dve vrste neprikladnih mesta za sedenje pominju se u Patimokkhi, monaškim pravilima – sedenje sa ženom iza zastora na javnom mestu, gde je moguće imati sa njom seksualni odnos i sedenje nasamo sa ženom u kući. Razne vrste neprikladnih boravišta pomenute su u Visuddhimaggi I, 45. [Natrag]

[16] Prve tri vrste štetnih misli –- čulna želja, zlovolja i okrutnost – čine pogrešnu misao ili pogrešnu nameru, suprotnost drugom elementu plemenitog osmostrukog puta. Ove tri vrste pogrešne misli i njihove suprotnosti detaljnije su obrađeni u Dvedhavitakka sutti (MN 19). [Natrag]

[17] Ovo je sedam elemenata probuđenja (satta bođđhanga) uključenih među trideset sedam uslova za dostizanje probuđenja, a detaljnije se obrađuju u Satipatthana sutti (MN 10.42) i Anapanasati suti (MN 118.29-40). Ovaj odeljak objašnjava sedam elemenata probuđenja specifično kao pomoć za razvijanje tri transcendentna puta, uz pomoć kojih će otrovi preostali posle prelaska prvog puta biti uklonjeni. Termini kao što su "osamljenost" (viveka), "obestrašćenost" (virāga) i "prestanak" (nirodha) mogu se svi razumeti tako da se odnose na nibbanu. Njihova upotreba u ovom kontekstu znači da je razvijanje elemenata probuđenja usmereno ka nibbani kao svom cilju tokom pripremnih faza puta i kao svom objektu po dostizanju transcendentnih puteva. Komentar za MN objašnjava da reč vossagga, prevedena ovde kao "nevezivanje", ima dva značenja: "odustajanje" (pariććaga), tj. napuštanje nečistoća, i "ulaženje" (pakkhandana), tj. kulminacija sa nibbanom. [Natrag]

[18] Otrov čulne želje se iskorenjuje na putu "ne-povratnika", otrov bivanja i neznanja samo na krajnjem putu, onog arahanta. [Natrag]

[19] Deset je okova koje treba raskinuti da bi se dostigla potpuna sloboda. Obmana, na najsuptilnijem nivou, jeste obmana "ja sam", koja istrajava unutar mentalnog kontinuuma sve do dostizanja stupnja arahanta. [Natrag]

Videti takođe: AN IV.24; AN V.140.