Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 25

Nivapa sutta
Mamac


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima: "Monasi". — "Da, poštovani gospodine", odgovoriše oni. Onda Blaženi ovako reče:

2. “Monasi, lovac ne postavlja mamac za krdo jelena misleći ovako: ‘Neka jeleni uživaju u ovom mamcu koji sam ostavio za njih, te tako požive, dobro uhranjeni, još dugo vremena’. Lovac postavlja mamac za krdo jelena misleći ovako: ‘Jeleni će lakomo jesti, tako što će jurnuti pravo na mamac koji sam postavio. Na taj način oni će postati omamljeni. Kada su omamljeni, postaće nepažljivi. Kad su nepažljivi, mogu sa njima da radim što mi je volja, upravo zahvaljujući tom mamcu’.

3. I tako su jeleni iz prvog krda lakomo jeli, tako što su jurnuli pravo na mamac koji je lovac postavio. Na taj način postadoše omamljeni. Pošto su omamljeni, postadoše i nepažljivi. Kad su nepažljivi, lovac je sa njima uradio što mu je volja, upravo zahvaljujući tom mamcu. I tako jeleni iz prvog krda nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve.

4. Onda su jeleni iz drugog krda ovako razmišljali: ‘Jeleni prvog krda, pošto su postupali neoprezno, nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. Kako bi bilo da se mi držimo podalje od tog mamca, podalje od tog zastrašujućeg užitka, da odemo duboko u šumu i tamo živimo?’ Tako i uradiše. Ali poslednjeg meseca sezone vrućina, kada su trava i voda bili na izmaku, tela im postadoše kao kosturi, te izgubiše snagu i energiju; kad su tako izgubili snagu i energiju, vratiše se istom onom mamcu koji je lovac na jelene postavio.

Lakomo su jeli, tako što su jurnuli pravo na mamac koji je lovac postavio. Na taj način postadoše omamljeni. Pošto su omamljeni, postadoše i nepažljivi. Kad su nepažljivi, lovac je sa njima uradio što mu je volja, upravo zahvaljujući tom mamcu. I tako jeleni iz drugog krda takođe nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve.

5. Onda su jeleni iz trećeg krda ovako razmišljali: ‘Jeleni prvog krda, pošto su postupali neoprezno, nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. Jeleni iz drugog krda, videvši kako su nastradali jeleni iz prvog krda, otišli su iz predostrožnosti duboko u šumu, ali takođe nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. Kako bi bilo da svoje boravište načinimo unutar dometa lovčevog mamca? Učinivši tako, nećemo ipak jesti lakomo i nećemo jurnuti pravo na mamac koji je lovac postavio. Na taj način nećemo postati omamljeni. Pošto nismo omamljeni, nećemo postati nepažljivi. Kad nismo nepažljivi, lovac sa nama neće uraditi što mu je volja, upravo zahvaljujući tom mamcu.’ Tako i učiniše.

Ali onda su lovac na jelene i njegovi pomagači ovako razmišljali: ‘Jeleni iz trećeg krda su lukavi i vešti poput čarobnjaka i vračeva. Oni pojedu mamac koji smo postavili, a da ni ne znamo kad dođu i odu. Kako bi bilo kada bismo postavili mamac koji je svuda okolo okružen preprekama? Tada bismo možda mogli da vidimo gde obitava to treće krdo, gde se krije.’ Tako i učiniše, te videše gde obitava treće krdo, gde se krije. I tako jeleni iz trećeg krda takođe nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve.

6. Onda su jeleni iz četvrtog krda ovako razmišljali: ‘Jeleni prvog krda, pošto su postupali neoprezno, nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. Jeleni iz drugog krda, videvši kako su nastradali jeleni iz prvog krda, otišli su iz predostrožnosti duboko u šumu, ali takođe nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. A jeleni iz trećeg krda, videvši kako su nastradali jeleni iz prvog i drugog krda, svoje su boravište načinili unutar dometa lovčevog mamca. Ali ni oni nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. Kako bi bilo da naše boravište bude tamo gde lovac i njegovi pomoćnici ne mogu doći? Učinivši tako, nećemo jesti lakomo i nećemo jurnuti pravo na mamac koji je lovac postavio. Na taj način nećemo postati omamljeni. Pošto nismo omamljeni, nećemo postati nepažljivi. Kad nismo nepažljivi, lovac sa nama neće uraditi što mu je volja, upravo zahvaljujući tom mamcu.’ Tako i učiniše.

Ali onda su lovac na jelene i njegovi pomagači ovako razmišljali: ‘Jeleni iz četvrtog krda su lukavi i vešti poput čarobnjaka i vračeva. Oni pojedu mamac koji smo postavili, a da ni ne znamo kad dođu i odu. Kako bi bilo kada bismo postavili mamac koji je svuda okolo okružen preprekama? Tada bismo možda mogli da vidimo gde obitava to četvrto krdo, gde se krije.’ Tako i učiniše, ali nisu videli gde obitava četvrto krdo, gde se krije. Onda su lovac na jelene i njegovi pomagači ovako razmišljali: ‘Ako uplašimo četvrto krdo, možda će tako uplašeno upozoriti i sve ostale, tako da će sva krda jelena zaobilaziti ovaj mamac koji smo postavili. Kako bi bilo da se na to četvrto krdo uopšte ne obaziremo?’ Tako i učiniše. I tako se jeleni iz četvrtog krda oslobodiše moći i kontrole lovčeve.
 
7. Monasi, izložio sam vam ovo poređenje kako bih vam preneo značenje. A značenje je sledeće: ‘mamac’ je naziv za pet struna zadovoljstava čula. ‘Lovac na jelene’ je naziv za Maru, Zlog. ‘Pomagači lovca na jelene’ jeste naziv za Marine pomagače. ‘Krdo jelena’ jeste naziv za askete i bramane.

8. Dakle, askete i bramani prve vrste su lakomo jeli, tako što su jurnuli pravo na primamljivu hranu i materijalne stvari ovoga sveta koje je Mara postavio. Na taj način postadoše omamljeni. Pošto su omamljeni, postadoše i nepažljivi. Kad su nepažljivi, Mara je sa njima uradio što mu je volja, upravo zahvaljujući tom mamcu i materijalnim stvarima ovoga sveta. Tako askete i bramani ove prve vrste nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. I zato kažem, ti askete i bramani su nalik jelenima iz prvog krda.

9. Onda su askete i bramani druge vrste ovako razmišljali: ‘Askete i bramani prve vrste, pošto su postupali neoprezno, nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole Marine. Kako bi bilo da se mi držimo podalje od te primamljive hrane i materijalnih stvari ovoga sveta, podalje od tog zastrašujućeg užitka, da odemo duboko u šumu i tamo živimo?’ Tako i uradiše. Jeli su povrće, proso, divlji pirinač, crni pirinač, plevu od pirinča, mahovinu, bračno od sezama, travu ili goveđi izmet; živeli su od šumskog korenja i plodova, otpalih plodova.

Ali poslednjeg meseca sezone vrućina, kada su trava i voda bili na izmaku, tela im postadoše kao kosturi, te izgubiše snagu i energiju; kad su tako izgubili snagu i energiju, izgubiše i slobodu uma; [1] sa gubitkom slobode uma, vratiše se istom onom mamcu koji je Mara postavio i onim materijalnih stvarima ovoga sveta. Lakomo su jeli, tako što su jurnuli pravo na njih. Na taj način postadoše omamljeni. Pošto su omamljeni, postadoše i nepažljivi. Kad su nepažljivi, Mara je sa njima uradio što mu je volja, upravo zahvaljujući tom mamcu i materijalnim stvarima ovoga sveta. Tako askete i bramani ove druge vrste takođe nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. I zato kažem, ti askete i bramani su nalik jelenima iz drugog krda.

10. Onda su askete i bramani treće vrste ovako razmišljali: ‘Askete i bramani prve vrste, pošto su postupali neoprezno, nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole Marine. Askete i bramani druge vrste, videvši kako su nastradali askete i bramani prve vrste, otišli su iz predostrožnosti duboko u šumu, ali takođe nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole Marine. Kako bi bilo da svoje boravište načinimo unutar dometa Marinog mamca i materijalnih stvari ovoga sveta? Učinivši tako, nećemo ipak jesti lakomo i nećemo jurnuti pravo na mamac koji je Mara postavio i materijalne stvari ovoga sveta. Na taj način nećemo postati omamljeni. Pošto nismo omamljeni, nećemo postati nepažljivi. Kad nismo nepažljivi, Mara sa nama neće uraditi što mu je volja, upravo zahvaljujući tom mamcu.’ Tako i učiniše.

Ali onda prihvatiše gledišta kao što je „svet je večan“ i „svet nije večan“, „svet je konačan“ i „svet je beskonačan“, „duša i telo su isto“ i „duša je jedna stvar, a telo je druga“, „posle smrti Tathagata postoji“ i „posle smrti Tathagata ne postoji“, „posle smrti Tathagata i postoji i ne postoji“ i „posle smrti Tathagat niti postoji niti ne postoji“. [2] Tako askete i bramani ove treće vrste nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole Marine. I zato kažem, ti askete i bramani su nalik jelenima iz trećeg krda.

11. Onda su askete i bramani četvrte vrste ovako razmišljali: ‘Askete i bramani prve vrste, pošto su postupali neoprezno, nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole Marine. Askete i bramani druge vrste, videvši kako su nastradali askete i bramani prve vrste, otišli su iz predostrožnosti duboko u šumu, ali takođe nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole Marine. A askete i bramani treće vrste, videvši kako su nastradali askete i bramani prve vrste i isto tako askete i bramani druge vrste, svoje boravište načiniše unutar dometa Marinog mamca i materijalnih stvari ovoga sveta. Ali ni oni nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole Marine. Kako bi bilo da naše boravište bude tamo gde Mara i njegovi pomoćnici ne mogu doći? Učinivši tako, nećemo jesti lakomo i nećemo jurnuti pravo na mamac koji je Mara postavio i materijalne stvari ovoga sveta. Na taj način nećemo postati omamljeni. Pošto nismo omamljeni, nećemo postati nepažljivi. Kad nismo nepažljivi, Mara sa nama neće uraditi što mu je volja, upravo zahvaljujući tom mamcu.’ Tako i učiniše. I tako se askete i bramani četvrte vrste oslobodiše moći i kontrole lovčeve. I zato kažem, ti askete i bramani su nalik jelenima iz četrvtog krda.

12. A gde to Mara i njegovi pomoćnici ne mogu doći? Sasvim odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od štetnih mentalnih nečistoća, monah ulazi i boravi na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođene se iz osame. Za takvog monaha se kaže da je oslepio Maru, da je nevidljiv za Zlog, tako što je Marino oko pomutio. [3]

13. I opet, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja monah ulazi i boravi na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Za takvog monaha se kaže da je oslepio Maru…

14. I opet, sa bleđenjem i ushićenja, monah boravi u spokojstvu, sabran i jasno razumevajući, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Ulazi i boravi na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!’ Za takvog monaha se kaže da je oslepio Maru…

15. I opet, sa napuštanjem zadovoljstva i bola – kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti – monah ulazi i boravi na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čistota sabranosti zasnovana na spokojstvu. Za takvog monaha se kaže da je oslepio Maru…

16. I opet, sa potpunim nadilaženjem opažanja oblika, sa nestankom opažanja čulnih podražaja, sa prestankom pažnje u odnosu na opažanja razlika, svestan da ‘prostor jeste bezgraničan’, monah ulazi i boravi u području neograničenog prostora. Za takvog monaha se kaže da je oslepio Maru…

17. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja neograničenog prostora, svestan da ‘svest jeste bezgranična’, monah ulazi i boravi u području neograničene svesti. Za takvog monaha se kaže da je oslepio Maru…

18. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja neograničene svesti, svestan da ‘postoji ništavilo’, monah ulazi i boravi u području ništavila. Za takvog monaha se kaže da je oslepio Maru…

19. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja ništavila, monah ulazi i boravi u području ni opažanja ni neopažanja. Za takvog monaha se kaže da je oslepio Maru, da je nevidljiv za Zlog, tako što je Marino oko pomutio.

20. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, monah ulazi i boravi u prestanku opažaja i osećaja. Pošto gleda sa mudrošću, mentalne nečistoće u njemu bivaju uništene. Za takvog monaha se kaže da je oslepio Maru, da je nevidljiv za Zlog, tako što je Marino oko pomutio, za njega se kaže da je otišao sa one strane vezanosti za ovaj svet.“ [4]

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.

Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Ćetovimutti. Komentar za MN objašnjava da su jednostavno napustili svoju odluku da žive u šumi, mada je moguće da su ti askete bili dostigli, pa izgubili, osam meditativnih postignuća koja se obično podrazumevaju pod terminom ćetovimutti. [Natrag]

[2] Ovo je deset spekulativnih gledišta o kojima su raspravljali askete-filozofi Budinog doba. Buda ih je sve odbacio, jer nisu povezani sa temeljem svetačkog života i ne doprinose oslobođenju od patnje. Videti MN 63 i MN 72. [Natrag]

[3] Osam meditativnih postignuća koja slede u govoru se, kako objašnjava Komentar za MN, moraju razumeti kao osnova uvida. Kada je monah ušao u takvo zadubljenje, Mara ne može da vidi kako radi njegov um. Međutim, takav beg od Marinog uticaja je još uvek samo privremen. [Natrag]

[4] Ovaj poslednji monah, time što je uklonio nečistoće uma, ne samo da je privremeno postao nevidljiv za Maru, već i trajno nedostupan. [Natrag]