Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 26

Ariyapariyesanā sutta
Govor o plemenitom traganju


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme  


1. Ovako sam čuo. [1] Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
 
2. A kad bi jutro, Blaženi se obuče, uzme prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa se uputi u Sāvatthi da prosi hranu. Onda jedna grupa monaha dođe do poštovanog Ānande i reče mu: "Prijatelju Ānanda, davno je bilo otkako smo poslednji put čuli reči Dhamme iz usta Blaženog. Bilo bi dobro, prijatelju Ānanda, ako bismo mogli da čujemo takav govor." — "U tom slučaju, prijatelji, idite do boravišta bramana Rammake. Možda ćete tamo imati priliku da čujete govor o Dhammi iz usta Blaženog." — "Dobro, prijatelju", odgovoriše monasi i odoše.

3. Kad je isprosio hranu u Sāvatthiju i vratio se u manastir, pošto je jeo, Blaženi se obrati Ānandi: "Ānanda, hajdemo do Istočnog parka, do palate Migārine majke, da tamo provedemo ostatak dana." — "Dobro, poštovani gospodine", odgovori poštovani Ānanda. I tako Blaženi, u pratnji Ānande, otide do Istočnog parka, do palate Migārine majke, da tu provede ostatak dana.

A kad bi veče, Blaženi izađe iz meditacije i reče poštovanom Ānandi: "Ānanda, hajdemo do kupatila kraj Istočne kapije da se okupamo." – „Dobro, poštovani gospodine", odgovori poštovani Ānanda. I tako Blaženi, zajedno sa poštovanim Ānandom, otide do kupatila kraj Istočne kapije da se okupa. Kad se okupao i izašao iz vode, stade on u donjem ogrtaču i poče da briše svoje telo. Onda poštovani Ānanda reče Blaženom: "Poštovani gospodine, boravište bramana Rammake nije daleko. Prijatno je i ugodno u tom boravištu. Poštovani gospodine, bilo bi dobro ako bi Blaženi iz milosrđa tamo otišao." Blaženi ćutke prihvati ovaj poziv.

4. I tako Blaženi otide do boravišta bramana Rammake. U to vreme grupa monaha okupila se na istom mestu i raspravljala o Dhammi. Blaženi zastade pred ulazom i sačeka da se diskusija završi. Kada je video da je diskusija završena, on se malo nakašlja, pokuca, a monasi mu otvoriše vrata. Kad je ušao u boravište bramana Rammake, Blaženi uđe, sede na unapred pripremljeno mesto i ovako reče monasima: "Monasi, radi kakve diskusije ste se ovde okupili? U sred kakvog razgovora sam vas prekinuo?"

"Poštovani gospodine, naš razgovor o Dhammi koji bi prekinut ticao se Blaženog. I tada je Blaženi došao."

"Dobro je, monasi, da se vi, sinovi uglednih porodica koji su napustili dom i otišli u beskućnike, okupljate da biste raspravljali o Dhammi. Kada se nađete u grupi, monasi, trebalo bi da činite jednu od ove dve stvari: da razgovarate o Dhammi ili da održavate plemenitu tišinu. [2]

(DVE VRSTE TRAGANJA)

5. "Monasi, postoje ove dve vrste traganja: plemenito traganje i neplemenito traganje. A kakvo je to, monasi, neplemenito traganje? Ima slučajeva da neko, iako i sam podložan rođenju, traga za onim što je takođe podložno rođenju; iako i sam podložan starenju, traga za onim što je takođe podložno starenju; iako i sam podložan bolesti, traga za onim što je takođe podložno bolesti; iako i sam podložan smrti, traga za onim što je takođe podložno smrti; iako i sam podložan tuzi, traga za onim što je takođe podložno tuzi; budući i sam podložan prljanju, traga za onim što je takođe podložno prljanju.

6. A za šta se to može reći da je podložno rođenju? Supružnici i deca su podložni rođenju, robovi i ropkinje, koze i ovce, živina i svinje, slonovi, stoka, konji i kobile, zlato i srebro su podložni rođenju. Svi ti predmeti vezivanja [3] su podložni rođenju; a onaj ko je za njih vezan, zaveden njima, koji im je potpuno predan, budući i sam podložan rođenju, traga za onim što je takođe podložno rođenju.

7. A za šta se to može reći da je podložno starenju? Supružnici i deca su podložni starenju, robovi i ropkinje, koze i ovce, živina i svinje, slonovi, stoka, konji i kobile, zlato i srebro su podložni starenju. Svi ti predmeti vezivanja su podložni starenju; a onaj ko je za njih vezan, zaveden njima, koji im je potpuno predan, budući i sam podložan starenju, traga za onim što je takođe podložno starenju.

8. A za šta se to može reći da je podložno bolesti? Supružnici i deca su podložni bolesti, robovi i ropkinje, koze i ovce, živina i svinje, slonovi, stoka, konji i kobile, zlato i srebro su podložni bolesti. Svi ti predmeti vezivanja su podložni bolesti; a onaj ko je za njih vezan, zaveden njima, koji im je potpuno predan, budući i sam podložan bolesti, traga za onim što je takođe podložno bolesti. [4]

9. A za šta se to može reći da je podložno smrti? Supružnici i deca su podložni smrti, robovi i ropkinje, koze i ovce, živina i svinje, slonovi, stoka, konji i kobile, zlato i srebro su podložni smrti. Svi ti predmeti vezivanja su podložni smrti; a onaj ko je za njih vezan, zaveden njima, koji im je potpuno predan, budući i sam podložan smrti, traga za onim što je takođe podložno smrti.

10. A za šta se to može reći da je podložno tuzi? Supružnici i deca su podložni tuzi, robovi i ropkinje, koze i ovce, živina i svinje, slonovi, stoka, konji i kobile, zlato i srebro su podložni tuzi. Svi ti predmeti vezivanja su podložni tuzi; a onaj ko je za njih vezan, zaveden njima, koji im je potpuno predan, budući i sam podložan tuzi, traga za onim što je takođe podložno tuzi.

11. A za šta se to može reći da je podložno prljanju? Supružnici i deca su podložni prljanju, robovi i ropkinje, koze i ovce, živina i svinje, slonovi, stoka, konji i kobile, zlato i srebro su podložni prljanju. Svi ti predmeti vezivanja su podložni prljanju; a onaj ko je za njih vezan, zaveden njima, koji im je potpuno predan, budući i sam podložan prljanju, traga za onim što je takođe podložno prljanju. To je neplemenito traganje.

12. A kakvo je to plemenito traganje? Ima slučajeva da neko, iako i sam podložan rođenju, vidi opasnost u onome što je podložno rođenju i onda traga za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom; iako i sam podložan starenju, vidi opasnost u onome što je podložno starenju i onda traga za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom; iako i sam podložan bolesti, vidi opasnost u onome što je podložno bolesti i onda traga za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom; iako i sam podložan smrti, vidi opasnost u onome što je podložno smrti i onda traga za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom; iako i sam podložan tuzi, vidi opasnost u onome što je podložno tuzi i onda traga za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom; iako i sam podložan prljanju, vidi opasnost u onome što je podložno prljanju i onda traga za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom. To je plemenito traganje.

(TRAGANJE ZA PROBUĐENJEM)

13. Monasi, pre probuđenja, dok sam još bio samo neprobuđeni bodhisatta, i ja sam, iako i sam podložan rođenju, tragao za onim što je takođe podložno rođenju; iako i sam podložan starenju, tragao za onim što je takođe podložno starenju; iako i sam podložan bolesti, tragao za onim što je takođe podložno bolesti; iako i sam podložan smrti, tragao za onim što je takođe podložno smrti; iako i sam podložan tuzi, tragao za onim što je takođe podložno tuzi; budući i sam podložan prljanju, tragao za onim što je takođe podložno prljanju. A onda pomislih: ’Zašto ja, iako i sam podložan rođenju, tragam za onim što je takođe podložno rođenju? Zašto ja, iako i sam podložan starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju, tragam za onim što je takođe podložno starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju? Kako bi bilo ako bih, iako i sam podložan rođenju, video opasnost u onome što je podložno rođenju i onda tragao za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom? Kako bi bilo ako bih, iako i sam podložan starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju, video opasnost u onome što je podložno starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju i onda tragao za neostarelim, neobolelim, neumrlim, netužnim, neuprljanim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom?’

14. I tako sam kasnije, još uvek mlad, crne kose i obdaren blagoslovom mladosti, u prvoj životnoj dobi — dok su moji roditelji, neskloni tome, plakali tako da su im suze potokom lile niz lice — obrijao kosu i bradu, stavio na sebe žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike.

15. Monasi, krenuvši tako u traganje za onim što je korisno, tragajući za nenadmašnim stanjem uzvišenog mira, otidoh do Ālāre Kālāme i rekoh mu: 'Prijatelju Kālāmo, želim da vodim svetački život u ovom učenju i disciplini'. A  Ālāra Kālāma odgovori: ’Poštovani može ostati ovde. Ovo učenje je takvo da ga mudar čovek može brzo savladati i živeti u njemu, razumevši tako putem neposrednog uvida učenje svoga učitelja'. I nije dugo potrajalo dok sam savladao učenje. Što se tiče pukog recitovanja i ponavljanja njegovog učenja, mogao sam da izgovaram reči sa znanja i pouzdanjem, tako da sam tvrdio: "Ja znam i vidim", kao što su i drugi činili.

I pomislih: 'Ne samo na osnovu poverenja Ālāra Kālāma objavljuje: "Savladao sam i živim u učenju, razumevši ga putem neposrednog uvida". Svakako da Ālāra Kālāma živi znajući i videći ovo učenje’. Zato otidoh do Ālāre Kālāme i rekoh: 'Prijatelju Kālāmo, na osnovu čega ti objavljuješ da si, razumevši ga putem neposrednog uvida, savladao i živiš u ovom učenju?' A on mi odgovori da je to područje ništavila. [5]

I pomislih: ’Ne poseduje samo Ālāra Kālāma poverenje, energiju, sabranost, koncentraciju i mudrost. I ja posedujem poverenje, energiju, sabranost, koncentraciju i mudrost. Kako bi bilo kad bih pokušao da i ja razumem učenje za koje Ālāra Kālāma tvrdi da ga je savladao i u njemu živi, razumevši ga putem neposrednog uvida?’

Uskoro sam i ja savladao i živeo u tom učenju, razumevši ga putem neposrednog uvida. I otidoh do Ālāra Kālāme i upitah ga: 'Prijatelju Kālāma, da li na ovaj način objavljuješ da si savladao i živiš u ovom učenju, razumevši ga putem neposrednog uvida?' – „Na taj način, prijatelju.“ – „Na isti taj način sam i ja savladao i živim u tom učenju, razumevši ga putem neposrednog uvida.“ – „Dobitak je to za nas, prijatelju, velik je to dobitak za nas da imamo takvog saputnika u svetačkom životu. I tako, učenje za koje ja objavljujem da sam ga savladao i u njemu živim, razumevši ga putem neposrednog uvida, isto je ono učenje za koje i ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu živiš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog uvida. A učenje za koje ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu živiš, razumevši ga putem neposrednog uvida, isto je ono učenje za koje i ja objavljujem da sam ga savladao i u njemu živim, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog uvida. Dakle, ti znaš učenje koje i ja znam, a ja znam učenje koje ti znaš. To što sam ja, to si i ti; to što si ti, to sam i ja. Dođi, prijatelju, da od sada zajednički vodimo ovu zajednicu.'

Na taj je način Ālāra Kālāma, moj učitelj, postavio mene, svog učenika, u isti rang sa samim sobom i time mi odao najveću počast. Ali se u meni javila misao: 'Ovo učenje ne vodi do otrežnjenja, do hlađenja strasti, do prestanka, do smirenja, do neposrednog znanja, do probuđenja, do nibbāne, već samo do ponovnog rođenja u području ništavila'. [6] Nezadovoljan tim učenjem, napustih ga i kretoh dalje.

16. Monasi, i dalje tragajući za onim što je korisno, tragajući za nenadmašnim stanjem uzvišenog mira, otidoh do Uddaka Rāmaputte i rekoh mu: 'Prijatelju Uddaka, želim da vodim svetački život u ovom učenju i disciplini'. [7] A  Uddaka Rāmaputta odgovori: ’Poštovani može ostati ovde. Ovo učenje je takvo da ga mudar čovek može brzo savladati i živeti u njemu, razumevši tako putem neposrednog uvida učenje svoga učitelja'. I nije dugo potrajalo dok sam savladao učenje. Što se tiče pukog recitovanja i ponavljanja njegovog učenja, mogao sam da izgovaram reči sa znanja i pouzdanjem, tako da sam tvrdio: "Ja znam i vidim", kao što su i drugi činili.

I pomislih: 'Ne samo na osnovu poverenja je Rāma objavio: "Savladao sam i živim u učenju, razumevši ga putem neposrednog uvida". Svakako da je Rāma živeo znajući i videći ovo učenje’. Zato otidoh do Uddaka Rāmaputte i rekoh: 'Prijatelju, na osnovu čega je Rāma objavio da je, razumevši ga putem neposrednog uvida, savladao i živeo u ovom učenju?' A Uddaka Rāmaputta mi odgovori da je to područje ni percepcije ni nepercepcije.

I pomislih: ’Nije samo Rāma posedovao poverenje, energiju, sabranost, koncentraciju i mudrost. I ja posedujem poverenje, energiju, sabranost, koncentraciju i mudrost. Kako bi bilo kad bih pokušao da i ja razumem učenje za koje je Rāma tvrdio da ga je savladao i u njemu živeo, razumevši ga putem neposrednog uvida?’

Uskoro sam i ja savladao i živeo u tom učenju, razumevši ga putem neposrednog uvida. I otidoh do Uddaka Rāmaputte i upitah ga: 'Prijatelju, da li je na ovaj način Rāma objavio da je savladao i živeo u ovom učenju, razumevši ga putem neposrednog uvida?' – „Na taj način, prijatelju.“ – „Na isti taj način sam i ja savladao i živim u tom učenju, razumevši ga putem neposrednog uvida.“ – „Dobitak je to za nas, prijatelju, velik je to dobitak za nas da imamo takvog saputnika u svetačkom životu. I tako, učenje za koje je Rāma objavio da ga je savladao i u njemu živi, razumevši ga putem neposrednog uvida, isto je ono učenje za koje i ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu živiš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog uvida. A učenje za koje ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu živiš, razumevši ga putem neposrednog uvida, isto je ono učenje za koje je i Rāma objavio da ga je savladao i u njemu živi, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog uvida. Dakle, ti znaš učenje koje je i Rāma znao, a Rāma je znao učenje koje ti znaš. To što je bio Rāma, to si i ti; to što si ti, to je bio i Rāma. Dođi, prijatelju, da od sada vodiš ovu zajednicu.'

Na taj je način Uddaka Rāmaputta, moj saputnik u svetačkom životu, postavio me u rang učitelja i time mi odao najveću počast. Ali se u meni javila misao: 'Ovo učenje ne vodi do otrežnjenja, do hlađenja strasti, do prestanka, do smirenja, do neposrednog znanja, do probuđenja, do nibbāne, već samo do ponovnog rođenja u području ni percepcije ni nepercepcije'. Nezadovoljan tim učenjem, napustih ga i kretoh dalje.

17. Monasi, i dalje tragajući za onim što je korisno, tragajući za nenadmašnim stanjem uzvišenog mira, lutao sam od mesta do mesta zemljom Magadha, sve dok na kraju nisam stigao do Uruvele, blizu Senānigame. Taj mi se kraj učinio povoljnim, pored lepog gaja tekla je bistra reka, sa prijatnom, pitomom obalom. A nedaleko je bilo selo u kojem se mogla isprositi hrana. To mi se učinilo dovoljno za čoveka koji je u naponu mladenačke snage odlučio da se posveti duhovnom naporu. Na tom mestu sedoh i zaključih: ’Ovo mi je dovoljno za duhovni napor. [8]

(PROBUĐENJE)

18. I tu sam, monasi, podložan rođenju, uvidevši opasnost u onome što je podložno rođenju,  tragajući za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom, dostigoh nerođeno, potpunu slobodu od jarma, nibbānu; podložan starenju, uvidevši opasnost u onome što je podložno starenju, tragajući za neostarelim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom, dostigoh nerođeno, potpunu slobodu od jarma, nibbānu; podložan bolesti, uvidevši opasnost u onome što je podložno bolesti, tragajući za neobolelim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom, dostigoh neobolelo, potpunu slobodu od jarma, nibbānu; podložan smrti, uvidevši opasnost u onome što je podložno smrti, tragajući za neumrlim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom, dostigoh neumrlo, potpunu slobodu od jarma, nibbānu; podložan tuzi, uvidevši opasnost u onome što je podložno tuzi, tragajući za netužnim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom, dostigoh netužno, potpunu slobodu od jarma, nibbānu; podložan prljanju, uvidevši opasnost u onome što je podložno prljanju, tragajući za neuprljanim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom, dostigoh neuprljano, potpunu slobodu od jarma, nibbānu. Znanje i uvid se u meni javiše: ’Neosporno je moje oslobođenje;
ovo je rođenje posljednje; nema više preporađanja’.

19. Tada pomislih: ’Ova Dhamma [istina] do koje dođoh duboka je, teško ju je uočiti, teško razumeti, smirena je i uzvišena, nedosežna pukim razmišljanjem, tanana, shvatljiva samo mudracu. [9] Ali ovo pokolenje se ushićuje vezivanjem, zanosi vezivanjem, raduje vezivanju. [10] Teško je za takvo pokolenje da uvidi Dhammu, dakle posebnu uslovljenost, uslovljeni nastanak. I teško je za takvo pokolenje da uvidi Dhammu, dakle stišavanje svake delatnosti, napuštanje svih tekovina, razaranje žudnje, hlađenje strasti, prestanak, nibbāna. Ako bih krenuo da podučavam tu Dhammu, drugi me ne bi razumeli, za mene bi to bio samo uzaludan trud i napor’. Na to mi spontano padoše na um ovi stihovi, koji nikada do tada nisu bili izrečeni:

’Čemu podučavanje istini,
koju čak i ja teško dosegnuh;
jer nju nikada spaziti neće
oni obuzeti požudom i mržnjom.

Koje je žudnja osvojila, mrak obavio,
takvi tananu istinu nikada spoznati neće,
jer ona vodi nasuprot toku ovoga sveta,
delikatna, duboka i teško uočljiva’.

Razmišljajući o ovome, um moj beše skloniji nedelovanju, nego podučavanju Dhammi. [11]

20. A onda, monasi, Brama Sahampati, shvativši o čemu razmišljam, pomisli: ’Ovaj svet biće izgubljen, ovaj svet će nestati, jer um Tathāgatin je skloniji nedelovanju, nego podučavanju Dhammi’. Na to, hitro kao kad bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, Brama Sahampati nestade iz Braminog sveta i pojavi se preda mnom. I prebacivši gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi ruke u mom pravcu i reče: ’Poštovani gospodine, neka Blaženi podučava Dhammu, neka Uzvišeni podučava Dhammu. Postoje bića sa tek malo prašine u očima, koja propadaju jer nisu čula Dhammu’. Tako je govorio Brama Sahampati, a zatim nastavi:

’U Magadhi su se do sada pojavljivala
pogrešna učenja, onih sa nečistim namerama.
Otvori vrata Besmrtnog! Neka čuju
istinu koju Prečisti pronađe.

Kao što neko na vrhu planine
ljudski rod vidi svuda unaokolo,
Tako i ti, o Mudri, svevideći mudrače,
podigni visoku palatu istine.
Nek Patnjom nedodirnuti vidi ljudski soj,
u patnju uronjen, rođenjem i smrću savladan.

Ustani pobedonosni junače, predvodniče karavana,
i kreni svetom ovim, kojem ništa ne duguješ.
Neka samo Blaženi istini podučava,
i biće uvek onih koji će je razumeti’.

21. Saslušah Bramino preklinjanje i iz saosećanja za bića osmotrih ovaj svet očima Budnoga. Osmotrivši ovaj svet očima Budnoga, videh bića sa tek malo prašine u očima i sa mnogo prašine u očima, ona oštrog uma i ona tupog uma, s dobrim sklonostima i sa lošim sklonostima, ona koja je lako podučiti i koja je teško podučiti, a i tek nekolicinu što zaziru od lošega i drugog sveta. Kao što u jezeru s belim, crvenim ili plavim lotosima, neki od tih lotosa koji su iznikli pod vodom, izrasli pod vodom, ne izlaze na površinu, pa ih sveža voda napaja i oplahuje, a neki drugi koji su iznikli pod vodom, izrasli pod vodom, izlaze na površinu, dok se neki treći koji su iznikli pod vodom, izrasli pod vodom, izdignu iznad vode, pa voda više uz njih ne prianja; isto tako, osmostrivši ovaj svet očima Budnoga, videh bića sa tek malo prašine u očima i sa mnogo prašine u očima, ona oštrog uma i ona tupog uma, s dobrim sklonostima i sa lošim sklonostima, ona koja je lako podučiti i koja je teško podučiti, a i tek nekolicinu što zaziru od lošega i drugog sveta. Tada sam Brami Sahampatiju odgovorio ovim stihovima:

’Otvorena za vas jesu vrata Besmrtnog,
nek sposobni da čuju pokažu svoje poverenje sada.
Svestan težine zadatka, o Bramo, ne govorih
među ljudima o Dhammi, koja je tanana i uzvišena’.

Na to Brama Sahampati pomisli: ’Stvorena je prilika za Blaženog da podučava Dhammu’. Pošto mi se poklonio i pazeći da mu ostanem sa desne strane, on se odmah udalji.

22. I ovako sam razmišljao: ’Koga ću prvog podučiti Dhammi? Ko će brzo razumeti ovu Dhammu?’ Onda mi na um pade ova misao: 'Ālāra Kālāma je mudar, sposoban, inteligentan. On već zadugo ima tek malo prašine u očima. Kako bi bilo ako bih njega prvo podučio Dhammi? On će brzo razumeti ovu Dhammu'. I pojaviše se preda mnom božanstva i rekoše: 'Poštovani gospodine, Ālāra Kālāma je umro pre sedam dana'. U meni se pojaviše znanje i viđenje: 'Ālāra Kālāma je umro pre sedam dana.' Onda se javi misao: 'Veliki je gubitak zadesio Ālāra Kālāmu. Da je čuo Dhammu, on bi je brzo razumeo'.

23. Onda mi na um pade ova misao: ' Uddaka Rāmaputta je mudar, sposoban, inteligentan. On već zadugo ima tek malo prašine u očima. Kako bi bilo ako bih njega prvo podučio Dhammi? On će brzo razumeti ovu Dhammu'. I pojaviše se preda mnom božanstva i rekoše: 'Poštovani gospodine, Uddaka Rāmaputta je umro prošle noći'. U meni se pojaviše znanje i viđenje: ' Uddaka Rāmaputta je umro prošle noći.' Onda se javi misao: 'Veliki je gubitak zadesio Uddaka Rāmaputtu. Da je čuo Dhammu, on bi je brzo razumeo'.

24. I ovako sam razmišljao: ’Koga ću prvog podučiti Dhammi? Ko će brzo razumeti ovu Dhammu?’ Onda mi na um pade ova misao: 'Pet monaha koji su me pratili odlučnog u asketskim naporima, oni su mi bili velika pomoć. [12] Kako bi bilo ako bih njih prvo podučio Dhammi?' I pomislih: 'Gde su sada ta petorica monaha?' I božanskim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, videh da borave blizu Vārānasīja, u Parku jelena, u Isipatani.

(PODUČAVANJE DHAMME)

25. Potom, monasi, kada sam u Uruveli ostao koliko sam želeo, krenuh na put do Vārānasīja. Između Gaye i mesta probuđenja me ugleda na putu āđivaka Upaka i reče: ’ Prijatelju, bistar ti je lik, koža čista i svetla. U čijem si se učenju odrekao sveta, prijatelju? Ko ti je učitelj? Čiju Dhammu slediš?’ Āđivaki Upaki odgovarih u stihovima:

’Onaj sam koji je sve nadišao, znalac svega,
neukaljan nijednom stvari, okrenut od svake od njih,
dokončanjem žudnje oslobođen. Spoznaju dosegoh
sam za sebe, koga učiteljem da nazovem?

Učitelja nemam, niti mi iko ravan
postoji bilo gde u svetu ovome,
sa svim bogovima njegovim, zato što
nijedno biće mi parnjak nije.

Ja sam Usavršeni na svetu ovome,
učitelj nenadmašni.
Jedino ja sam potpuno probuđeni,
u kojem su vatre ugašene i ohlađene.

Točak Dhamme idem da pokrenem
u prastarom gradu Vārānasī.
U svetu što slep i gluv postade
zagrmeću bubnjem neumrle istine’.

’Po vlastitoj tvrdnji, prijatelju, ti si dakle veličanstveni pobednik!’ [13]

’Pobednici su oni poput mene,
koji su postigli dokončanje strasti.
Savladao sam sve što je loše,
zato kažem, Upaka, da sam pobednik!’
 
Kad ovo bi rečeno, āđivaka Upaka odvrati: ’Neka ti bude, prijatelju!’ Vrteći glavom u neverici, skrenu on na sporedni put i otide. [14]

26. A ja sam, monasi, idući od sela do sela, stigao do Vārānasīja, do Parka jelena, kraj Isipatane, te odoh do petorice monaha. Oni me već izdaleka opaziše da dolazim, pa su se dogovorili ovako: ’Prijatelji, evo ga dolazi asketa Gotama, koji sada živi u izobilju, pošto je napustio asketski napor i vratio se udobnom životu. Nećemo mu iskazati poštovanje, ni ustati pred njim, niti mu pomoći da odloži prosjačku zdelu i gornji ogrtač. Ipak, možemo mu pripremiti mesto, pa ako hoće neka sedne’. Međutim, dok sam se približavao, petorica monaha nisu bili u stanju da se pridržavaju svoga dogovora. Umesto toga, jedan izađe pred mene i prihvati mi prosjačku zdelu i gornji ogrtač, drugi pripremi mesto za sedenje, a treći vodu za pranje nogu; međutim, obratiše mi se po imenu i osloviše sa ’prijatelju’. [15]

27. Na to im rekoh: 'Monasi, ne oslovljavajte Tathāgatu po imenu i sa "prijatelju". Tathāgata je Usavršeni, Potpuno probuđeni. Dobro poslušajte, monasi, dostignuto je Besmrtno. Uputiću vas, podučiću vas Dhammi. Vežbajući onako kako ste upućeni, razumevši ga neposrednim znanjem svaki za sebe ovde i sada, i vi ćete ubrzo dostići i ostati na krajnjem cilju svetačkog života, zbog kojeg vrli sinovi dobrih porodica napuštaju domaćinski život i odlaze u beskućnike.

Kad to bi rečeno, onih pet monaha mi odgovoriše: 'Prijatelju Gotama, postupcima, praksom i asketskim vežbanjem koje si preduzeo, nisi postigao nikakva nadljudska stanja, nikakav rast u znanju i viđenju dostojan plemenitih. [16] Kako bi uopšte sada kada živiš u izobilju, pošto si napustio asketski napor i vratio se udobnom životu, mogao da postigneš bilo kakva nadljudska stanja, bilo kakav rast u znanju i viđenju dostojan plemenitih?'

Kad to bi rečeno, ja im odgovorih: 'Tathāgata ne živi u izobilju, niti je napustio asketski napor i vratio se udobnom životu. Tathāgata je Usavršeni, Potpuno probuđeni. Dobro poslušajte, monasi, dostignuto je Besmrtno… napuštaju domaćinski život i odlaze u beskućnike’.

Po drugi put mi petorica monaha rekoše: 'Prijatelju Gotama… Kako bi uopšte sada kada živiš u izobilju, pošto si napustio asketski napor i vratio se udobnom životu, mogao da postigneš bilo kakva nadljudska stanja, bilo kakav rast u znanju i viđenju dostojan plemenitih?' Po drugi put im rekoh: 'Tathāgata ne živi u izobilju… i odlaze u beskućnike’. Po treći put mi petorica monaha rekoše: 'Prijatelju Gotama… Kako bi uopšte sada kada živiš u izobilju, pošto si napustio asketski napor i vratio se udobnom životu, mogao da postigneš bilo kakva nadljudska stanja, bilo kakav rast u znanju i viđenju dostojan plemenitih?'

28. Kad ovo bi rečeno, ja ih upitah: 'Monasi, sećate li se da sam ikada ranije govorio ovako?' —  'Ne, poštovani gospodine.' [17] – ’Tathāgata je Usavršeni, Potpuno probuđeni. Dobro poslušajte, monasi, dostignuto je Besmrtno. Uputiću vas, podučiću vas Dhammi. Vežbajući onako kako ste upućeni, razumevši ga neposrednim znanjem svaki za sebe ovde i sada, i vi ćete ubrzo dostići i ostati na krajnjem cilju svetačkog života, zbog kojeg vrli sinovi dobrih porodica napuštaju domaćinski život i odlaze u beskućnike.’

29. I tako sam bio u stanju da uverim tu petoricu monaha. [18] Zatim sam podučavao dva monaha, dok bi trojica odlazila u prošenje hrane, pa smo sva šestorica živeli od toga što su oni isprosili. Ponekad sam podučavao tri monaha, dok bi dvojica odlazila u prošenje hrane, pa smo sva šestorica živeli od toga što su oni isprosili.

30. Onda su tih pet monaha, kad sam ih tako podučio i uputio, iako i sami podložni rođenju, uvidevši opasnost u onome što je podložno rođenju i onda tragajući za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom, dostigoše nerođeno, potpunu slobodu od jarma, nibbānu; iako i sami podložni starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju, uvidevši opasnost u onome što je podložno starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju, i onda tragajući za neostarelim, neobolelim, neumrlim, netužnim, neuprljanim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom, dostigoše neostarelo, neobolelo, neumrlo, netužno, neuprljano, potpunu slobodu od jarma, nibbānu. Znanje i uvid se u njima javiše: ’Neosporno je naše oslobođenje; ovo je rođenje posljednje; nema više preporađanja’.

(ZADOVOLJSTVO ČULA)

31. Monasi, postoji pet struna zadovoljstava čula. [19] Kojih pet? Oblici dostupni oku, poželjni, primamljivi, dopadljivi, dragi, povezani sa čulnom željom i izvor požude. Zvukovi dostupni uhu, poželjni, primamljivi, dopadljivi, dragi, povezani sa čulnom željom i izvor požude. Mirisi dostupni nosu, poželjni, primamljivi, dopadljivi, dragi, povezani sa čulnom željom i izvor požude. Ukusi dostupni jeziku, poželjni, primamljivi, dopadljivi, dragi, povezani sa čulnom željom i izvor požude. Dodiri dostupni telu, poželjni, primamljivi, dopadljivi, dragi, povezani sa čulnom željom i izvor požude. To su pet struna zadovoljstava čula.

32. Za one askete i bramane koji su vezani sa tih pet struna zadovoljstava čula — omamljeni njima, potpuno im prepušteni, predaju im se, a ne uviđaju opasnost u njima, niti shvataju mogućnost oslobođenja od njih — može se reći: ’Oni su u zagrljaju nesreće, u zagrljaju propasti; Mara sa njima može da radi šta mu je volja’. Baš kao što se za jelena kad se uplete u zamku i leži bespomoćan može reći: ’On je u zagrljaju nesreće, u zagrljaju propasti; lovac sa njim može da radi šta mu je volja i kada se lovac vrati, on neće moći da ide gde god mu je volja’. Isto tako, za one askete i bramane koji su vezani sa tih pet struna zadovoljstava čula — omamljeni njima, potpuno im prepušteni, predaju im se, a ne uviđaju opasnost u njima, niti shvataju mogućnost oslobođenja od njih — može se reći: ’Oni su u zagrljaju nesreće, u zagrljaju propasti; Mara sa njima može da radi šta mu je volja’.

33. Ali za one askete i bramane koji nisu vezani sa tih pet struna zadovoljstava čula – nisu omamljeni njima, potpuno im prepušteni, ne predaju im se, već uviđaju opasnost u njima, shvataju mogućnost oslobođenja od njih — može se reći: ’Oni nisu u zagrljaju nesreće, u zagrljaju propasti; Mara sa njima ne može da radi šta mu je volja’. [20] Baš kao što se za jelena kad legne na tlo, ali se ne uplete u zamku i ne leži bespomoćan, može reći: ’On nije u zagrljaju nesreće, u zagrljaju propasti; lovac sa njim ne može da radi šta mu je volja i kada se lovac vrati, on će moći da ide gde god mu je volja’. Isto tako, za one askete i bramane koji nisu vezani sa tih pet struna zadovoljstava čula — nisu omamljeni njima, potpuno im prepušteni, ne predaju im se, već uviđaju opasnost u njima, shvataju mogućnost oslobođenja od njih — može se reći: ’Oni nisu u zagrljaju nesreće, u zagrljaju propasti; Mara sa njima ne može da radi šta mu je volja’.

34. Zamislite jelena koji živi slobodno u šumi: bez straha svuda on kroči, bez straha zastaje, bez straha leže. A zašto? Zato što nije u domašaju lovčevom. Na isti način monah, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Za takvog monaha se kaže da je zaslepeo Maru, nevidljiv je za Māru, jer ne ostavlja trag za sobom. [21]

35. I opet, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Za takvog monaha se kaže da je zaslepeo Maru…

36. I opet, sa bleđenjem i ushićenja, monah ostaje spokojan, sabran i jasno razumevajući, sa fizičkim osećajem zadovoljstva; on ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ’Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!’ Za takvog monaha se kaže da je zaslepeo Maru…

37. I opet, sa napuštanjem zadovoljstva i bola — kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti – monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista sabranost zasnovana na spokojstvu. Za takvog monaha se kaže da je zaslepeo Maru…

38. I opet, sa potpunim nadilaženjem opažanja oblika, sa nestankom opažanja čulnih podražaja, sa prestankom pažnje u odnosu na opažanja razlika, svestan da ‘prostor jeste bezgraničan’, monah ulazi i boravi u području neograničenog prostora. Za takvog monaha se kaže da je zaslepeo Maru…

39. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja neograničenog prostora, svestan da ‘svest jeste bezgranična’, monah ulazi i boravi u području neograničene svesti. Za takvog monaha se kaže da je zaslepeo Maru…

40. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja neograničene svesti, svestan da ‘postoji ništavilo’, monah ulazi i boravi u području ništavila. Za takvog monaha se kaže da je zaslepeo Maru…

41. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja ništavila, monah ulazi i boravi u području ni opažanja ni neopažanja. Za takvog monaha se kaže da je zaslepeo Maru, nevidljiv je za Māru, jer ne ostavlja trag za sobom.

42. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, monah ulazi i boravi u prestanku opažaja i osećaja. I videvši ih svojom mudrošću, njegove mentalne nečistoće bivaju potpuno uklonjene. Za takvog monaha se kaže da je zaslepeo Maru, nevidljiv je za Māru, jer ne ostavlja trag za sobom; prešavši na drugu obalu, on je nevezan za ovaj svet. [22] Bez straha svuda on kroči, bez straha stoji, bez straha sedi, bez straha leži. A zašto? Zato što je van dosega Mārinog."

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Prevod ovde sledi PTS i SBJ izdanje Mađđhima nikāye. BBS izdanje Mađđhima nikāye, kao i PTS i BBS izdanja komentara za MN označavaju ovu suttu kao Pasarasi sutta, Mnoštvo zamki, prema poređenju u pasusima 32-33. [Natrag]

[2] Komentar za MN ukazuje da drugo zadubljenje i osnovni predmet meditacije se nazivaju „plemenita tišina“ (ariyo tuṇhībhāvo). Onima koji ne mogu da dostignu drugo zadubljenje, savetuju se da održavaju plemenitu tišinu, tako što će držati pažnju na svom osnovnom objektu meditacije. [Natrag]

[3] Upadi. Osnovno značenje je temelj, osnova, tlo (PED). U komentarima se najbrajaju različite vrste upadi, između ostalog pet sastojaka bića, objekti čulnih zadovoljstava, mentalne nečistoće i kamma. Pokušao sam da prenesem nekoliko konotacija ove reči prevodeći je kao „tekovine“, kada je u prvom planu njeno značenje kao objekta (kao što je na ovom mestu u sutti) i kao „tekovina“, kada je subjektivno značenje u prvom planu. U MN 26.19 nibbāna se naziva „napuštanje svih tekovina“ (sabb’ūpadhipaṭinissagga), sa oba značenja. [Natrag]

[4] Zlato i srebro nisu među stvarima podložnim bolesti, smrti i tuzi, ali jesu podložni prljanju, prema komentaru za MN, jer mogu biti pomešani sa manje vrednim metalima. [Natrag]

[5] Komentar za MN: Podučio ih je sedam postignuća (meditacija spokojstva), koji se okončavaju područjem ništavila, trećim od četiri nematerijalna postignuća. Iako su ta postignuća duhovno uzvišena, još uvek pripadaju profanom i sama po sebi ne doprinose direktno približavaju nibbāni. [Natrag]

[6] To jest,vodi ka preporađanju na planu egzistencije koji se zove područje ništavila, objektivnom pandanu sedmog meditativnog postignuća. Smatra se da je životni vek ovde 60.000 eona, ali kada to vreme prođe, biće umire i vraća se u niži svet. Zato, onaj ko dovde stigne još uvek nije oslobođen rođenja i smrti, već je još uvek u Mārinoj klopci (MA). [Natrag]

[7] Horner i Nm greše kada prevode ovaj opis Bodhisattinog susreta sa Uddaka Rāmaputtom, pretpostavljajući da je Uddaka identičan sa Rāmom. Međutim, kao što njegovo ime ukazuje, Uddaka je sin (putta) Ramin, biloški ili duhovni. Sam Rama mora da je već bio pokojni pre nego što se Bodhisatta pojavio. Treba obratiti pažnju da su sva pominjanja Rāme u prošlom vremenu i trećem licu, a da Uddaka na kraju Bodhisattu stavlja na poziciju učitelja. Iako tekst ne daje dovoljno osnova za definitivan zaključak, sve to sugeriše da on sam još uvek nije bio dosegao četvrto nematerijalno postignuće. [Natrag]

[8] MN 36, koja sadrži opis Bodhisattinog susreta sa Ālāra Kālāmom i Uddaka Rāmaputtom, nastavlja na ovom mestu sa povesti o strogim asketskim praksama koje su ga na kraju dovele na ivicu smrti i o njegovom kasnije otkrivanju srednjeg puta, koji vodi do probuđenja. [Natrag]

[9] Komentar za MN poistovećuje „ovu Dhammu“ sa četiri plemenite istine. Sve istine ili stanja (ṭhāna) o kojima se niže govori – uslovljeni nastanak i nibbāna – jesu istine o nastanku patnje i prestanku patnje, a one impliciraju istinu o patnji, odnosno put. [Natrag]

[10] Ālaya. Komentar za MN objašnjava da ovaj termin obuhvata objektivno čulno zadovoljstvo, kao i misli žudnje sa njim povezane. [Natrag]

[11] Komentar za MN postavlja pitanje zašto, kada je Bodhisatta davno postavio sebi cilj da postigne stanje budnosti kako bi podučavao druge, njegov um je sada skloniji nedelovanju. Razlog za to, kaže komentator, jeste u tome što je tek sada, pošto je postao probuđen, do kraja shvatio snagu mentalnih nečistoća u ljudskim umovima, kao i dubinu Dhamme. Takođe, želeo je da ga Brama zamoli da podučava, kako bi i bića koja obožavaju Bramu prepoznala dragocenost Dhamme i poželela da je čuju. [Natrag]

[12] Ovih pet monaha starali su se o Bodhisatti u vreme strogih asketskih praksi, ubeđeni da će dostići probuđenje i podučiti ih Dhammi. Međutim, kada je odbacio te prakse i ponovo počeo da uzima čvrstu hranu, izgubili su poverenje u njega, optužili ga da se vratio luksuzu i napustili ga. Videti MN 36.33. [Natrag]

[13] Anantađina: možda je to bio epitet koji su āđivake koristile za duhovno usavršenog čoveka. [Natrag]

[14] Prema komentaru za MN, Upaka se potom zaljubio u kćer nekog lovca i oženio je. Kada je taj brak propao, vratio se Budi, pristupio sanghi i kasnije postao „ne-povratnik“. Preporodio se u Avīha nebu, gde je i postao arahant. [Natrag]

[15] Āvuso: prisan način oslovljavanja među jednakima po statusu. [Natrag]

[16] Videti napomenu 2 u MN 12. [Natrag]

[17] Promena u solovljavanju od „prijatelju“ do „poštovani gospodine“ (bhante) označava da su sada prihvatili Budinu tvrdnju i spremni su da ga smatraju za višeg od sebe. [Natrag]

[18] Na ovom mestu Buda im je održao prvi govor, Dhammaćakkappavattana suttu, Pokretanje točka Učenja, o četiri plemenite istine. Dve nedelje kasnije, pošto su „ušli u tok“, podučio ih je Anattalakkhana suttu, O obeležju ne-sopstva. Kada su je čuli, sva petorica su postali arahanti. Čitava ova povest uključena je u Ñāṇamoli: The Life of the Buddha, str. 42-47. [Natrag]

[19] Ovaj deo sutte vraća se na temu plemenitog i neplemenitog traganja, kojom je Buda započeo ovaj govor. Namera je da pokaže kako prihvatanje monaškog života ne garantuje automatski da je neko krenuo putem plemenitog traganja, pošto neplemenito traganje ima svoje ogranke koji se ukrštaju i sa putem monaha. [Natrag]

[20] Ovo se odnosi na upotrebu četiri osnovne monaške potrepštine, uz promišljanje o njihovoj pravoj svrsi u životu monaha. Videti MN 2.13-16. [Natrag]

[21] Videti napomenu 3 u MN 25. [Natrag]

[22] Videti napomenu 4 u MN 25. [Natrag]