Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 27

Ćūla-hatthipadopama sutta
Kratki govor o poređenju
sa otiskom stope slona


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. [1] Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

2. I jednom se u sred dana braman Đānussoni izvezao iz Sāvatthija u beloj kočiji, koju su vukle bele kobile. On usput naiđe na lutalicu Pilotiku, pa ga upita: "Odakle to učitelj Vaććhāyana dolazi u sred dana?" [2]

"Gospodine, išao sam da posetim asketu Gotamu."

"Šta učitelj Vaććhāyana misli o Gotaminoj mudrosti? Je li on mudar ili nije?"

"Gospodine, ko sam ja da procenjujem mudrost askete Gotame? Svakako, onaj ko procenjuje mudrost askete Gotame, mora mu biti ravan."

"Učitelj Vaććhāyana zaista hvali asketu Gotamu."

"Gospodine, ko sam ja da hvalim asketu Gotamu? Oni koji su hvale vredni hvale asketu Gotamu kao najboljeg među bogovima i ljudima."

"A koji su razlozi da učitelj Vaććhāyana ima toliko poverenje u asketu Gotamu?"

3. "Gospodine, zamislite mudrog lovca na slonove koji se zaputi u šumu gde borave i slonovi i u njoj ugleda veliki otisak slonove stope, dugačak i širok. On bi zaključio: 'Zaista, ovo je otisak stope slona predvodnika'. Isto tako, kada sam video četiri stope askete Gotame, zaključio sam: 'Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro objasnio i Sangha učenika Blaženog vežba na pravi način.' A koje četiri?

4. Gospodine, ovde sam video neke učene plemiće, znalce, koji poznaju učenja drugih, precizne u raspravi poput savršenih strelaca; oni idu unaokolo i zapravo pobijaju gledišta drugih svojim oštrim umom. Kada čuju: 'Asketa Gotama će posetiti to i to selo ili grad', oni onda kuju plan: 'Otići ćemo do askete Gotame i postaviti mu ovakvo pitanje. Ako na njega odgovori ovako, tada ćemo njegovo učenje pobiti na ovaj način; a ako na pitanje odgovori ovako, tada ćemo njegovo učenje pobiti na onaj način.'

Onda im jave: 'Asketa Gotama je stigao u to i to selo ili grad'. I oni odu do askete Gotame, a ovaj ih uputi, podstakne, obodri i ohrabri govorom o Dhammi. Pošto ih je asketa Gotama uputio, podstaknuo, obodrio i ohrabrio govorom o Dhammi, oni ni nemaju neka pitanja da mu postave, pa kako bi onda mogli i da pobiju njegovo učenje. Oni zapravo postanu njegovi učenici. A kada sam ja video ovu stopu askete Gotame, zaključio sam: 'Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro objasnio i Sangha učenika Blaženog vežba na pravi način.'

5. Dalje, video sam neke vrlo učene bramane, znalce… Oni zapravo postanu njegovi učenici. A kada sam ja video ovu stopu askete Gotame, zaključio sam: 'Blaženi je potpuno probuđen…'

6. Dalje, video sam neke vrlo učene kućedomaćine, znalce… Oni zapravo postanu njegovi učenici. A kada sam ja video ovu stopu askete Gotame, zaključio sam: 'Blaženi je potpuno probuđen…'

7. Dalje, video sam neke vrlo učene askete, znalce… oni ni nemaju neka pitanja da mu postave, pa kako bi onda mogli i da pobiju njegovo učenje. Oni zapravo pitaju asketu Gotamu da ih zamonaši, a on to i učini. Ne dugo pošto su otišli u beskućnike, boraveći u osami, sabrani, predani, marljivi i odlučni, oni ubrzo dostižu i ostaju na cilju svetačkog života, zbog kojeg najvrsniji mladići odlaze od doma u beskućništvo, upoznajući ga i ostvarujući sami za sebe ovde i sada. I tada kažu: 'Skoro smo bili izgubljeni, skoro smo bili potpuno propali, jer ranije smo tvrdili da smo askete, iako nismo bili askete; tvrdili smo da smo bramani, iako nismo bili bramani, tvrdili smo da smo arahanti, iako nismo bili arahanti. Ali sada jesmo askete, jesmo bramani, jesmo arahanti.' A kada sam ja video ovu četvrtu stopu askete Gotame, zaključio sam: 'Blaženi je potpuno probuđen…'

Dakle, kada sam video ove četiri stope askete Gotame, zaključio sam: 'Blaženi je potpuno probuđen, Dhamma je Blaženi dobro objasnio i Sangha učenika Blaženog vežba na pravi način'."

8. Kad ovo bi rečeno, braman Đānussoni siđe sa svoje bele kočije, koju su vukle bele kobile, i prebacivši gornji ogrtač preko jednog ramena, sklopi ruke u znak poštovanja u pravcu gde je boravio Blaženi i izgovori ove reči tri puta: 'Poštovanje Blaženome, usavršenome i potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženome, usavršenome i potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženome, usavršenome i potpuno probuđenome!' Možda bismo mogli posetiti učitelja Gotamu i porazgovarati sa njim.

9. Onda braman Đānussoni otide do Blaženog i pozdravi se sa njim. A kad taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i ispriča Blaženome čitav svoj razgovor sa lutalicom Pilotikom. Na to mu Blaženi odgovori: "Do sada, bramanu, poređenje sa otiskom stope slona nije potpuno dovršeno. Da bi saznao kako ga je moguće do detalja razviti, slušaj i dobro pazi šta ću ti reći." — "Da, gospodine", odgovori braman Đānussoni. A Blaženi nastavi ovim rečima:

10. "Bramanu, zamisli mudrog lovca na slonove koji se zaputi u šumu gde borave i slonovi i u njoj ugleda veliki otisak slonove stope, dugačak i hirok. Mudar lovac još ne bi zaključio: 'Zaista, ovo je otisak stope slona predvodnika'. A zašto? U šumi ima i slonica, koje takođe ostavljaju veliki otisak stope i to je možda jedan od njenih otisaka. On dalje prati taj trag kroz šumu i naiđe na tragove drugog slona, dugačke i široke, i na tragove zuba visoko na stablu. Mudri lovac još uvek ne bi mogao da zaključi: 'Zaista, ovo je otisak stope slona predvodnika'. A zašto? U šumi ima i visokih slonica sa snažnim zubima, koje ostavljaju velike tragove i to može biti stopa jedne od njih. On dalje prati taj trag kroz šumu i naiđe na tragove drugog slona, dugačke i široke, na tragove zuba visoko na stablu i na tragove kljova. Mudri lovac još uvek ne bi mogao da zaključi: 'Zaista, ovo je otisak stope slona predvodnika'. A zašto? U šumi ima i visokih slonica sa snažnim zubima i kljovama, koje ostavljaju velike tragove i to može biti stopa jedne od njih. On dalje prati taj trag kroz šumu i naiđe na tragove drugog slona, dugačke i široke, na tragove zuba visoko na stablu, na tragove kljova i na polomljene grane. I isto tako vidi tog slona predvodnika u podnožju drveta ili na čistini, kako hoda unaokolo, sedi ili leži. Tada on zakljujuče: "Ovo je veliki slon predvodnik.'

11. Isto tako, bramanu, Tathagata se pojavljuje u ovome svetu, usavršen, potpuno probuđen, savršen u znanju i ponašanju, uzvišen, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, prosvetljen, blažen. On objašnjava ovaj svet, sa svim njegovim božanstvima, demonima i dobrim silama, ovo pokolenje sa svim njegovim asketama i bramanima, božanskim i ljudskim bićima, a koje je on sam razumeo kroz neposredno znanje. On pravim značenjem i formom podučava Dhammu, dobru na početku, dobru u sredini, dobru na kraju, on ukazuje na svetački život, potpuno savršen i čist.

12. Kućedomaćin ili domaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje tu Dhammu. Kad čuje Dhammu, on zadobija poverenje u Tathagatu. Kad poseduje poverenje, on ovako razmišlja: 'Domaćinski život je skučen, prašnjav put. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako, živeći kod kuće, praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike?' Onda on kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug rođaka, obrije kosu i bradu, obuče žuti ogrtač i napustivši domaćinski život odlazi u beskućnike.

13. Pošto je otišao u beskučnike i prolazeći kroz monaški trening i način života, napustivši ubijanje živih bića, on ne ubija živa bića; pošto je batinu i oružje ostavio po strani, blag i dobronameran, živi on ispunjen saosećanjem prema svim živim bićima. Napustivši uzimanje onoga što nije dato, on ne uzima ono što nije dato; uzimajući samo ono što mu se da, očekujući samo ono što mu se da, bez krađe živi on u čistoti. Napustivši necelibat, pridržava se celibata, živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja.

Napustivši laganje, on ne laže; govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, on nije obmanjivač ovoga sveta. Napustivši zlonameran govor, ne govori zlonamerno; ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde kako bi ove ljude zavadio sa onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo kako bi one ljude zavadio sa ovima; tako on spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, ushićuje se slogom, govori reči koje idu na ruku slozi. Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči; govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i sa njima su saglasni mnogi. Napustivši naklapanje, on ne naklapa; govori u pravo vreme, govori činjenice, govor o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi; u pravo vreme govori reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne.

Odustao je od uništavanja semenki i biljaka. Jede samo jednom dnevno, odustao je od jela noću i izvan propisanog vremena. [3] Odustao je od plesa, pevanja, sviranja i pozorišnih predstava. Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima. Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva. Odustao je od primanja zlata i srebra. Odustao je od primanja sirovog zrna. Odustao je od primanja sirovog mesa. Odustao je od primanja žena i devojčica. Odustao je od primanja robova i ropkinja. Odustao je od primanja koza i ovaca. Odustao je od primanja živine i svinja. Odustao je od prihvatanja slonova, stoke i kobila. Odustao je od prihvatanja njiva i livada. Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka. Odustao je od kupovanja i prodavanja. Odustao je od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera. Odustao je od varanja, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva. Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja.

14. Zadovoljan je ogrtačem koji štiti njegovo telo i dobijenom hranom koja mu utoljuje glad; gde god da krene, nosi samo ogrtač i zdelu sa sobom. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovoljan ogrtačem koji štiti njegovo telo i dobijenom hranom koja mu utoljuje glad; gde god da krene, nosi samo ogrtač i zdelu sa sobom. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline (ariya sila khandha), tada u sebi doživljava blaženstvo kojem zamerke nema (anuvađđa sukkha).

15. Kad okom vidi oblik, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga, ako oko ostavi bez nadzora, štetna stanja pohlepe i žalosti mogu napasti, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima oka, preduzima obuzdavanje oka. [4] Kada uhom čuje zvuk.. Kada nosom oseti miris… Kada jezikom osetu ukus… Kada telom dodirne neki predmet… Kada umom prepozna objekat uma, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga, ako um ostavi bez nadzora, štetna stanja pohlepe i potištenosti mogu napasti, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima uma, preduzima obuzdavanje uma. Kad poseduje takvo plemenito obuzdavanje čula, tada u sebi doživljava blaženstvo koje je potpuno čisto.

16. Kad odlazi i kad dolazi monah primenjuje jasno razumevanje; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, primenjuje on jasno razumevanje; kad savija i kad pruža (svoje udove), primenjuje on jasno razumevanje; kad nosi na sebi ogrtač i u ruci posudu za prošenje hrane, primenjuje on jasno razumevanje, kad jede, pije, žvaće i oseća ukus hrane, primenjuje on jasno razumevanje; kad obavlja nuždu, primenjuje on jasno razumevanje; kad hoda, stoji, sedi, leže da spava, budi se, govori i ćuti, primenjuje on jasno razumevanje.

17. Kad poseduje takva svojstva plemenite vrline i plemenitog obuzdavanja čula, kada poseduje plemenitu svesnost i jasno razumevanje, tada odlazi na osamljeno mesto: u šumu (arañña), podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, šikaru u džungli, proplanak, stog sena.

18. Kada se vrati iz sakupljanja hrane, pošto je jeo, on seda prekrštenih nogu, uspravnog tela i usredsređene pažnje. Napuštajući pohlepu (abhiđđhā) za ovim svetom, on živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. [5] Napuštajući zlovolju i mržnju, on živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napuštajući tromost i pospanost, on živi oslobođen tromosti i pospanosti, vidi svetlost, sabran i potpuno svestan; um svoj pročišćuje od tromosti i pospanosti. Napuštajući uznemirenost i kajanje, on živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napuštajući sumnju, on živi tako što je prevazišao sumnju, ne dvoumi se koja su povoljna mentalna stanja; um svoj pročišćuje od sumnje.

19. Kad je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, potpuno odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od nepovoljnih mentalnih stanja, ulazi on i ostaje na prvom stupnju zadubljenja: ushićenje i zadovoljstvo rodiše se iz osame, praćeni usmerenošću misli (vittaka) i istraživanjem (viććara). Ovo se, bramanu, naziva stopom Tathagate, tragom Tathagate, nečim na čemu je Tathagata ostavio svoj beleg, ali plemeniti učenik još uvek ne izvodi zaključak: 'Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro objasnio i Sangha učenika Blaženog vežba na pravi način.' [6]

20. Dalje, sa smirivanjem usmerenosti uma i istraživanja monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu unutrašnje stišavanje i sabranost svesti oslobođene usmerenosti uma i istraživanja, ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. I ovo se, bramanu, naziva stopom Tathagate… ali plemeniti učenik još uvek ne izvodi zaključak: 'Blaženi je potpuno probuđen…'

21. Dalje, sa prestankom i ushićenja, monah boravi u spokojstvu, sa svesnošću i jasnim razumevanjem, i s fizičkim osećajem sreće. On ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: 'Spokojan i svestan, ima on prijatno boravište.' I ovo se, bramanu, naziva stopom Tathagate… ali plemeniti učenik još uvek ne izvodi zaključak: 'Blaženi je potpuno probuđen…'

22. Dalje, sa napuštanjem zadovoljstva i bola — kao i sa ranijim nestankom uznesenosti i nespokojstva – monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji karakteriše čistota svesnosti zahvaljujući spokojstvu, ni zadovoljstvo ni bol. I ovo se, bramanu, naziva stopom Tathagate… ali plemeniti učenik još uvek ne izvodi zaključak: 'Blaženi je potpuno probuđen…'

23. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće (upakkilesa), gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o svojim prošlim životima. Seća se on mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdset, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. "Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde." Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. I ovo se, bramanu, naziva stopom Tathagate… ali plemeniti učenik još uvek ne izvodi zaključak: 'Blaženi je potpuno probuđen…'

24. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. I vidi — uz pomoć duhovnog oka (dibba-ćakkhu), pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom: "Ova bića — koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali neka druga bića — koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu." Tako vidi — uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. I ovo se, bramanu, naziva stopom Tathagate… ali plemeniti učenik još uvek ne izvodi zaključak: 'Blaženi je potpuno probuđen…'

25. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o razaranju mentalnih nečistoća (āsava). Vidi, kao da mu je pred očima: "Ovo je patnja… Ovo je nastanak patnje… Ovo je prestanak patnje… Ovo je put koji vodi do okončanja patnje… Postoje mentalne nečistoće… Ovo je nastanak mentalnih nečistoća… Ovo je prestanak mentalnih nečistoća… Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća." I ovo se, bramanu, naziva stopom Tathagate, tragom Tathagate, nečim na čemu je Tathagata ostavio svoj beleg, ali plemeniti učenik još uvek ne izvodi zaključak: 'Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro objasnio i Sangha učenika Blaženog vežba na pravi način.' Umesto toga, on je još uvek u procesu dolaska do tog zaključka. [7]

26. Kad on zna tako, kada vidi tako, njegov um biva oslobođen izliva čulnosti (kāmāsava), oslobođen izliva bivanja (bhavāsava), oslobođen izliva neznanja (aviđđāsava). Sa ovim oslobađanjem javlja se znanje: "Oslobođen sam". On uviđa: "Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, zadatak je obavljen. Ničeg više nema da se uradi na ovome svetu."

I ovo se, bramanu, naziva stopom Tathagate, tragom Tathagate, nečim na čemu je Tathagata ostavio svoj beleg. Na ovoj tački plemeniti učenik dolazi do zaključka: 'Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro objasnio i Sangha učenika Blaženog vežba na pravi način.' [8] Na ovoj je tački, bramanu, poređenje sa otiskom stope slona je potpuno dovršeno."

27. Kad ovo bi rečeno, braman Đānussoni reče Blaženome: "Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!"


Beleške

[1] Prema šrilankanskim hronikama, ovo je bila prva propoved koju je Asokin sin Mahinda Thera održao po dolasku na Šri Lanku. [Natrag

[2] Vaććhāyana je ime Pilotikinog klana. [Natrag

[3] Prema Vinayi, pravo vreme jela za monahe je između zore i podneva. Od podneva do naredne zore dopušteno je uzimanje samo tečnosti. [Natrag

[4] Ova formula se analizira u Visuddhimaggi I, 53-59. Ukratko, obeležja (nimitta) su najuočljivije osobine predmeta koji, ako mu se obrati pažnja bez kontrole, može raspaliti nepovoljne misli; detalji (anubyanđana) su pojedinosti koje mogu dalje zarobiti pažnju ukoliko za prvi perceptivnim kontaktom nije usledilo obuzdavanje. Sintagma "stanja pohlepe i potištenosti " označava alternativne reakcije žudnje i odbojnosti, privlačenja i odbijanja, u odnosu na objekat čula. [Natrag

[5] Pohlepa (abhiđđha) ovde jeste sinonim za žudnju za čulnim zadovoljstvima (kamaććhanda), prvu od pet prepreka. [Natrag

[6] MN Komentar: On ne dolazi do takvog zaključka o trostrukom dragulju zato što su za zadubljenja i (profano) neposredno znanje znali i oni koji nisu sledili Budino učenje. [Natrag

[7] Ovo, prema MN Komentaru, pokazuje tačku puta na kojoj plemeniti učenik još nije obavio svoj zadatak, nije još ni došao do zaključka (na tveva nittham gato hoti) o trostrukom dragulju; umesto toga, on je u procesu dolaska do zaključka (nittham gaććhati). [Natrag

[8] Ovo pokazuje priliku u kojoj je učenik dostigao plod probuđenja i pošto je u svakom pogledu izvršio svoj zadatak, tada je i došao do zaključka o trostrukom dragulju. [Natrag]