Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 28

Maha-hatthipadopama sutta
Dugi govor o poređenju
sa otiskom stope slona

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. [1] Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se poštovani Sāriputta obrati monasima: „Prijatelji, monasi“. – „Prijatelju“, odgovoriše oni. A poštovani Sāriputta ovako nastavi:

2. „Prijatelji, baš kao što otisak stope bilo kojeg živog bića staje unutar stope slona, te se za otisak slonove stope kaže da je predvodnik među njima zbog svoje veličine, isto tako sva povoljna stanja mogu da stanu u četiri plemenite istine. [2] Koje četiri? U plemenitu istinu o patnji, u plemenitu istinu o nastanku patnje, u plemenitu istinu o prestanku patnje, u plemenitu istinu o putu koji vodi do prestanka patnje.

3. A koja je plemenita istina o patnji? Rođenje je patnja, starenje je patnja, smrt je patnja; tuga, naricanje, bol, žalost i očaj su patnja; ne dobiti ono što želimo je patnja. Ukratko, pet vrsta prianjanja su patnja.

4. A kojih su to pet sastojaka bića podložnih prianjanju? To su: materijalni oblik kao sastojak podložan prianjanju, osećaj kao sastojak podložan prianjanju, opažaj kao sastojak podložan prianjanju, mentalni obrasci kao sastojak podložan prianjanju i svest kao sastojak podložan prianjanju.

5. A šta je to materijalni oblik kao sastojak podložan prianjanju? To su četiri velika elementa i materijalni oblik izveden iz četiri velika elementa. A koja su to četiri velika elementa? To su zemlja kao elemenat, voda kao elemenat, vatra kao elemenat i vazduh kao elemenat.

(ZEMLJA KAO ELEMENAT)

6. „Šta je to, prijatelji, zemlja kao elemenat? Zemlja kao elemenat može biti unutrašnja ili spoljašnja. Šta je unutrašnja zemlja kao elemenat? Šta god da je unutrašnje, u osobi, čvrsto, trajno i za njega smo vezani, dakle dlake glave, dlake tela, nokti, zubi, koža, meso, mišići, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, dijafragma, slezina, pluća, creva, stomak, izmet ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je čvrsto, trajno i za njega smo vezani: to se zove unutrašnji elemenat zemlje. [3] Unutrašnji i spoljašnji elemenat zemlje zajedno čine elemenat zemlje. [4] I to treba videti onako kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Kada ga vidimo takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, prestajemo da budemo opčinjeni elementom zemlje i u umu nestaje strast prema elementu zemlje.

7. Ali dođe vreme kada je voda kao elemenat pokrenuta i tada zemlja kao elemenat nestaje. [5] Kada čak i ta spoljašnja zemlja kao elemenat, tako velika, jeste prolazna, podložna razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati kao „ja“, „moje“ ili sopstvo. [6]

8. I tako, ako drugi zlostavljaju, psuju, izazivaju i muče monaha [koji ovaj elemenat vidi onakvim kakav zaista jeste], on to razume ovako: ’Ovaj bolni osećaj rođen iz kontakta uha javio se u meni. On je uslovljen, a ne neuslovljen. Šta ga uslovljava? Uslovljava ga kontakt’. [7] Zatim on vidi da je kontakt prolazan, da je osećaj prolazan, da je opažaj prolazan, da su mentalni obrasci prolazni i da je svest prolazna. A njegov um, načinivši elemenat zemlje svojim objektivnim osloncem, ulazi u [taj objektivni oslonac] i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. [8]

9. I tako ako drugi napadnu tog monaha na načine koji su nepoželjni, nemili i neprijatni, i to pesnicama, busenjem, štapovima i noževima, on to razume ovako: ’Ovo telo je takvo da ga udarci pesnicama, busenjem, štapovima i noževima povređuju. [9] Ali Blaženi je u svom „savetu kroz poređenje sa testerom“ rekao: „Monasi, čak i ako bi razbojnici počeli dvoručnom testerom divljački da vam seku udove, jedan za drugim, onaj ko bi u sebi stvorio um ispunjen mržnjom ne bi sledio moje učenje“. [10] Zato neiscrpnu energiju treba da probudim u sebi i uspostavim istrajnu sabranost, a moje telo biće mirno i spokojno, moj um skoncentrisan i sjedinjen. A sada neka udarci pesnicama, busenjem, štapovima i noževima povređuju ovo telo; jer to je način kako se praktikuje Budino učenje.’

10. Kada se taj monah tako podseti Bude, Dhamme i sanghe, ako spokojstvo potpomognuto korisnim ne postane ustaljeno u njemu, tada on u sebi budi osećaj neodložnosti ovako: ’Gubitak je za mene, nije dobitak za mene, loše je za mene, nije dobro za mene, da kada se tako podsetim Bude, Dhamme i sanghe, spokojstvo potpomognuto korisnim ne postane ustaljeno u meni’. [11] Baš kao kada snaha vidi svekra, ona u sebi budi osećaj neodložnosti [da bi ga obradovala], isto tako, kada se taj monah tako podseti Bude, Dhamme i sanghe, ako spokojstvo potpomognuto korisnim ne postane ustaljeno u njemu, tada on u sebi budi osećaj neodložnosti. Ali ako, kada se podseti Bude, Dhamme i sanghe, spokojstvo potpomognuto korisnim postane ustaljeno u njemu, tada je on time zadovoljan. I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

[VODA KAO ELEMENAT]

11. A šta je to, prijatelji, voda kao elemenat? Voda kao elemenat može biti unutrašnja ili spoljašnja. Šta je unutrašnja voda kao elemenat? Šta god da je unutrašnje, u osobi, voda, vodeno, vezujuće; dakle, žuč, sluz, gnoj, krv, znoj, salo, suze, ulje, pljuvačka, sline, tečnost u zglobovima, mokraća ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je voda, vodeno, vezujuće: to se naziva unutrašnjim elementom vode. Unutrašnji i spoljašnji elemenat vode zajedno čine elemenat vode. I to treba videti onako kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Kada ga vidimo takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, prestajemo da budemo opčinjeni elementom vode i u umu nestaje strast prema elementu vode.

12. Ali dođe vreme kada je spoljašnja voda kao elemenat pokrenuta. Ona odnosi sela, varoši, gradove, okruge i zemlje. Dođe vreme kada se vode u velikom okeanu spuste stotinu yođana, dvesta yođana, trista yođana, četiristo yođana, petsto yođana, šesto yođana, sedamsto yođana. Dođe vreme kada su vode u velikom okeanu duboke svega sedam visina palmi, šest visina palmi… dve visine palme, samo jednu visinu palme. Dođe vreme kada su vode u velikom okeanu duboke svega sedam hvatova, šest hvatova… dva hvata, samo jedan hvat. Dođe vreme kada su vode u velikom okeanu duboke svega pola hvata, samo do struka, samo do kolena, samo do članaka. Dođe vreme kada vode u velikom okeanu nisu dovoljno duboke ni da se gurne ceo prst. Kada čak i ta spoljašnja voda kao elemenat, tako velika, jeste prolazna, podložna razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati kao „ja“, „moje“ ili sopstvo.

13-15. I tako, ako drugi zlostavljaju, psuju, izazivaju i muče monaha [koji je ovaj elemenat video onakvim kakav zaista jeste], on to razume ovako:… (ponavljaju se pasusi 8-10)… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

(VATRA KAO ELEMENAT)

16. A šta je to, prijatelji, vatra kao elemenat? Vatra kao elemenat može biti unutrašnja ili spoljašnja. Šta je unutrašnja vatra kao elemenat? Šta god da je unutrašnje, u osobi, vatra, plameno, vezujuće; dakle, ono čime se neko zagreva, stari i sagoreva, kao i ono čime nešto što smo pojeli i popili biva potpuno svareno ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je vatra, plameno, vezujuće: to se naziva unutrašnjim elementom vatre. Unutrašnji i spoljašnji elemenat vatre zajedno čine elemenat vatre. I to treba videti onako kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Kada ga vidimo takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, prestajemo da budemo opčinjeni elementom vatre i u umu nestaje strast prema elementu vatre.

17. Ali dođe vreme kada je spoljašnja vatra kao elemenat pokrenuta. Ona spaljuje sela, varoši, gradove, okruge i zemlje. Ona prestaje da gori samo kada ponestane goriva, kada dođe do zelene trave ili do puta, stene, vode ili brisanog prostora. I dođe vreme kada pokušavaju da upale vatru makar petlovim perom ili trljanjem. Kada čak i ta spoljašnja vatra kao elemenat, tako velika, jeste prolazna, podložna razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati kao „ja“, „moje“ ili sopstvo.

18-20. I tako, ako drugi zlostavljaju, psuju, izazivaju i muče monaha [koji je ovaj elemenat video onakvim kakav zaista jeste], on to razume ovako:… (ponavljaju se pasusi 8-10)… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

[VAZDUH KAO ELEMENAT]

21. A šta je to, prijatelji, vazduh kao elemenat? Vazduh kao elemenat može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji vazduh kao elemenat? Šta god da je unutrašnje, u osobi, vazduh, gasovito, vezujuće; dakle, vazduh koji ide nagore, vazduh koji ide nadole, vazduh u stomaku, vazduh u crevima, vazduh koji se kreće kroz udove, udah i izdah ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je vazduh, gasovito, vezujuće: to se naziva unutrašnjim elementom vazduha. Unutrašnji i spoljašnji elemenat vazduha zajedno čine elemenat vazduha. I to treba videti onako kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Kada ga vidimo takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, prestajemo da budemo opčinjeni elementom vazduha i u umu nestaje strast prema elementu vazduha.

22. Ali dođe vreme kada je spoljašnji vazduh kao elemenat pokrenut. On razori sela, varoši, gradove, okruge i zemlje. Dođe vreme poslednjeg meseca leta kada ljudi prave vetar lepezama i mehovima, ali vetra nema pa nema, tako da se ni slamka ne pomera. Kada čak i taj spoljašnji vazduh kao elemenat, tako velik, jeste prolazan, podložan razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati kao „ja“, „moje“ ili sopstvo.

23-25. I tako, ako drugi zlostavljaju, psuju, izazivaju i muče monaha [koji je ovaj elemenat video onakvim kakav zaista jeste], on to razume ovako:… (ponavljaju se pasusi 8-10)… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

26. Prijatelji, baš kao što prostor ograđen drvetom i slamom, travom i glinom, nazivaju „kućom“, isto tako, prostor ograđen kostima i tetivama, mišićima i kožom, nazivaju „materijalnim oblikom“. [12]

27. Prijatelji, ako je oko samo po sebi nedirnuto, ali nema spoljašnjih oblika u njegovom dometu, a niti odgovarajućeg  [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste svesti. [13] Ako je oko samo po sebi nedirnuto i ima spoljašnjih oblika u njegovom dometu, ali nema odgovarajućeg  [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste svesti. Ali kada je oko samo po sebi nedirnuto, ima spoljašnjih oblika u njegovom dometu, kao i odgovarajućeg  [svesnog] nastojanja, tada ima i manifestacije odgovarajuće vrste svesti.

28. Materijalni oblik u onome što tako nastane uključen je u materijalni oblik kao sastojak bića podložan vezivanju. [14] Osećaj u onome što tako nastane uključen je u osećaj kao sastojak bića podložan vezivanju. Opažaj u onome što tako nastane uključen je u opažaj kao sastojak bića podložan vezivanju. Mentalni obrasci u onome što tako nastane uključeni su u mentalne obrasce kao sastojak bića podložan vezivanju. Svest u onome što tako nastane uključena je u svest kao sastojak bića podložan vezivanju. On ovako razume: ’Ovo je, zaista, način kako se odigrava uključivanje, okupljanje i gomilanje stvari u ovih pet sastojaka bića podložnih vezivanju. A ovako je rekao Blaženi: „Onaj ko vidi uslovljeni nastanak, vidi Dhammu; onaj ko vidi Dhammu, vidi uslovljeni nastanak“. [15] A ovih pet sastojaka bića podložnih vezivanju nezavisno nastaju. Želja, popustljivost, sklonost i prianjanje zasnovani na ovih pet sastojaka bića podložnih vezivanju jesu izvor patnje. [16] Uklanjanje žudnje i požude, napuštanje žudnje i požude prema tih pet sastojaka bića podložnih vezivanju jeste prestanak patnje’. I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar. [17]

29-30. Prijatelji, ako je uho samo po sebi nedirnuto, ali nema spoljašnjih zvukova u njegovom dometu… (kao u pasusima 27-28)… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

31-32. Prijatelji, ako je nos sam po sebi nedirnut, ali nema spoljašnjih mirisa u njegovom dometu… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

33-34. Prijatelji, ako je jezik sam po sebi nedirnut, ali nema spoljašnjih ukusa u njegovom dometu… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

35-36. Prijatelji, ako je telo samo po sebi nedirnuto, ali nema spoljašnjih dodira u njegovom dometu… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

37. Prijatelji, ako je um sam po sebi nedirnut, ali nema spoljašnjih objekata uma u njegovom dometu, a niti odgovarajućeg  [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste svesti. [18] Ako je um sam po sebi nedirnut i ima spoljašnjih objekata uma u njegovom dometu, ali nema odgovarajućeg  [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste svesti. [19] Ali kada je um sam po sebi nedirnut, ima spoljašnjih objekata uma u njegovom dometu, kao i odgovarajućeg  [svesnog] nastojanja, tada ima i manifestacije odgovarajuće vrste svesti.

38. Materijalni oblik u onome što tako nastane uključen je u materijalni oblik kao sastojak bića podložan vezivanju. Osećaj u onome što tako nastane uključen je u osećaj kao sastojak bića podložan vezivanju. Opažaj u onome što tako nastane uključen je u opažaj kao sastojak bića podložan vezivanju. Mentalni obrasci u onome što tako nastane uključeni su u mentalne obrasce kao sastojak bića podložan vezivanju. Svest u onome što tako nastane uključena je u svest kao sastojak bića podložan vezivanju. On ovako razume: ’Ovo je, zaista, način kako se odigrava uključivanje, okupljanje i gomilanje stvari u ovih pet sastojaka bića podložnih vezivanju. A ovako je rekao Blaženi: „Onaj ko vidi uslovljeni nastanak, vidi Dhammu; onaj ko vidi Dhammu, vidi uslovljeni nastanak“. A ovih pet sastojaka bića podložnih vezivanju nezavisno nastaju. Želja, popustljivost, sklonost i prianjanje zasnovani na ovih pet sastojaka bića podložnih vezivanju jesu izvor patnje. Uklanjanje žudnje i požude, napuštanje žudnje i požude prema tih pet sastojaka bića podložnih vezivanju jeste prestanak patnje’. I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

Tako reče poštovani Sāriputta. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte.


Beleške

[1] Prevod ovog govora objavio je kao posebnu knjižicu, sa uvodom i beleškama, Nyanaponika Thera: The Greater Discourse on the Elephant-Footprint Simile. [Natrag]

[2] Struktura ovog govora može se prikazati na sledeći način: Sāriputta prvo nabraja četiri plemenite istine (§2). Zatim istinu o patnji analizira iz različitih uglova (§3). Među njima, odabira poslednji i nabraja pet sastojaka podložnih vezivanju (§4). Potom uzima prvi sastojak, a to je materijalni oblik (§5). Nastavljajući sa svakim velikim elementom pojedinačno, pokazuje da oni imaju dva vida – unutrašnji i spoljašnji – od kojih ovaj prvi odabira radi detaljne analize, a drugi spominje tek ukratko radi kompletnosti poređenja (na primer, §6-7). Svaki od elemenata objašnjava se kao osnova za meditaciju uvida, kao i za razvijanje strpljenja, poverenja i spokojstva (na primer, §8-10). Pošto je završio razmatranje elemenata, pošt. Sāriputta prelazi na različite vidove četiri plemenite istine koje je na početku ostavio sa strane. Tako uvodi derivativni materijalni oblik putem čula i njihovih objekata (§27 itd.), potom ga povezuje sa ostala četiri sastojka prve plemenite istine, da bi na kraju čitav ovaj kompleks ideja postavio u vezu sa druge tri plemenite istine (§28 itd.). [Natrag]

[3] Upādinna, „vezan“ se koristi u Abhidhammi kao tehnički pojam primenljiv na telesne fenomene stvorene kammom. Ovde, međutim, on se koristi više u jednom opštem značenju primenljivim na čitavo telo utoliko koliko smo za njega vezani kao za „moje“ i koliko je pogrešno shvaćeno kao sopstvo. Sintagma „bilo šta drugo“ ima cilj da obuhvati zemlju kao elemenat, uključen u one delove tela koji nisu prethodno nabrojani. Prema Abhidhamma analizi materije, četiri osnovna elementa su nerazdvojiva, tako da je svaki elemenat uključen, mada u podređenoj ulozi, u telesne fenomene nabrojane u vezi sa ostala tri elementa. [Natrag]

[4] Komentar za MN: Ovim se naglašava neživa priroda (aćetanabhava) unutrašnje zemlje kao elementa, tako što se ona povezuje sa spoljašnjom zemljom kao elementom, čiju je neživu prirodu mnogo lakše uočiti. [Natrag]

[5] Prema drevnoj indijskoj kosmologiji, ciklično razaranje sveta može biti izazvano vodom, vatrom ili vetrom. Videti Vsm XIII, 30-65. [Natrag]

[6] Svaki od tri pojma: „ja“, „moje“ i „ja sam“ predstavlja specifičnu opsesiju za tri vrste osoba: onoga ko zastupa gledište o postojanju sopstva, ko je zarobljen žudnjom i ko živi u obmani. [Natrag]   

[7] Komentar za MN objašnjava da ovaj odlomak, koji se odnosi na monaha koji praktikuje meditaciju na elemente, ima cilj da pokaže snagu njegovog uma kada svoje razumevanje stvari primenjuje na nepoželjne objekte koji se pojave na „vratima“ uha. Kontemplirajući to iskustvo kroz prizmu uslovljenosti i nepostojanosti, on potencijalno izazovnu situaciju da bude preplavljen patnjom, transformiše u priliku za uvid. [Natrag]

[8] Tassa dhātārammaṇameva cittaṃ pakkhandati. Ova se rečenica može prevesti na dva načina, u zavisnosti od toga kako razumemo složenicu dhātārammaṇam. Pošt. Nanaponika je uzima kao objekat glagola pakkhandati, a dhatu ovde razume kao „impersonalni elemenat uopšte“ sposoban da uključi zvuk, kontakt, osećaj itd. Tako je njegov prevod: „I njegov um ulazi upravo u taj objekat [uzimajući ga samo kao impersonalni] elemenat“. Nanamoli ovu složenicu čita kao dodatak koji kvalifikuje ćitta i obezbedi objekat glagolu u zagradi. Komentar za MN se čini da podupire prvo čitanje; potkomentar za MN označava dhatu kao elemenat zemlje i time podupire drugo čitanje. Komentar za MN sintagmu „stiče odlučnost“ kaže da meditant kontemplira situaciju kroz prizmu elemenata i tako u njemu nema ni vezanosti, ni odbojnosti uvezi sa njom. [Natrag]

[9] Komentar za MN: Ovaj deo treba da pokaže snagu monaha koji meditira u situaciji kada njegovo telo biva povređeno. [Natrag]

[10] Videti MN 21.20. [Natrag]

[11] Komentar za MN: Podsećanje na Budu je učinjeno prizivanjem u sećanje činjenice da je Buda izrekao to poređenje sa testerom, podsećanje na Dhammu prizivanjem u sećanje saveta datom u okviru poređenja sa testerom, a podsećanje na sanghu prizivanjem u sećanje vrlina monaha koji takvo zlostavljanje može da podnese, a da se u njegovom umu ne pojavi bes. „Spokojstvo potpomognuto korisnim“ (upekkhā kusalanissitā) jeste spokojstvo uvida, šestostruko spokojstvo ni privlačnosti, ni odbojnosti prema prijatnim i neprijatnim objektima što se pojavljuju na vratima šest čula. Strogo govoreći, šestostruko spokojstvo obeležje je jedino arahanta, ali se ovde pripisuje i monahu koji još vežba, zato što se njegov uvid približava savršenom spokojstvu arahanta. [Natrag]

[12] Ovim se još jednom naglašava da telo nema bilo kakvu trajnu suštinu. Potkomentar za MN: On pokazuje da su četiri elementa tek puki elementi koji ne pripadaju sopstvu; oni su bez bića, bez duše. [Natrag]

[13] Ovaj deo, prema Komentaru za MN, ima za cilj da uvede materijalni oblik sačinjen od četiri velika elementa. Takav materijalni oblik, prema analizi materije koji daje Abhidhamma, uključuje pet čula (pasādarūpa) i prve četiri vrste objekata čula, dok su objekat čula dodira izjednačen sa samim primarnim elementima. Odgovarajuće [svesno] nastojanje (tađđo samannāhāro) Komentar za MN objašnjava kao pažnju (manasikārā) što nastaje na osnovu oka i oblika; ono se označava i kao „svest koja pokriva pet vrata“ (panćadvaravađđanaćitta), koja prekida tok životnog kontinuuma (bhavanga) kako bi inicirala proces kognicije. Čak i kada oblici dođu u domet oka, ako svest ne postane zaokupljena tim oblikom zato što je zauzeta nečim drugim, još uvek nema manifestovanja „odgovarajuće vrste svesti“, tj. svesti o viđenom. [Natrag]

[14] Ovaj deo treba da prikaže četiri plemenite istine putem čula. „Ono što tako nastane“ (tathābhūta) predstavlja čitav kompleks faktora nastalih putem svesti o viđenom. Razlaganjem tog kompleksa na pet sastojaka, pošt. Sāriputta pokazuje da je svako čulno iskustvo obuhvaćeno istinom o patnji. [Natrag]

[15] Ova tvrdnja nije direktno bila pripisana Budi ni u jednom o postojećih govore u Pali kanonu. Komentar za MM objašnjava, možda sa premalo osećaja za duboke implikacije koje ima ova tvrdnja: „Onaj ko vidi uslovljeni nastanak, vidi i uslovljeno nastala stanja (paṭićća samuppanne dhamme); onaj ko vidi uslovljeno nastala stanja, vidi i uslovljeni nastanak“. [Natrag]

[16] Ova četiri termina – ćhanda, ālaya, anunaya, ađđhosāna – jesu sinonimi za žudnju (tanhā). [Natrag]

[17] Iako su u tekstu eksplicitno pokazane samo tri od četiri plemenite istine, četvrta se podrazumeva. Prema Komentaru za MN, ona jeste pronicanje u ove tri istine, kroz razvijanje osam činilaca puta. [Natrag]

[18] Komentar za MN poistovećuje "um" (mano) u ovom pasusu sa svešću životnog kontinuuma (bhavangacitta). [Natrag]

[19] Komentar za MN ovaj slučaj ilustruje zaokupljenošću uma poznatim objektom, kada on ne uočava dobro poznate detalje na tom objektu. „Odgovarajuća vrsta svesti“ ovde je svest o mišljenom (manoviññana), koja uzima ne-čulne objekte kao sferu svoje kognicije. [Natrag]