Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 36

Mahā-Saććaka sutta
Dugi govor Saććaki


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Vesālija, u Velikoj šumi, u Dvorani sa zabatima.

2. Onda, rano ujutro, Blaženi se obuče, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, u nameri da krene do Vesālija u prošenje hrane.

3. A pošto je Saććaka, Niganthin sin, hodao i tumarao radi vežbe, otide on do Dvorane sa zabatima u Velikoj šumi. [1] Poštovani Ānanda ga ugleda još izdaleka i reče Blaženome: "Poštovani gospodine, dolazi Saććaka, Niganthin sin, vešt u raspravama i oštrouman, kojeg mnogi smatraju svecem. On želi da opovrgne Budu, Dhammu i Sanghu. Bilo bi dobro ako bi Blaženi iz milosrđa malo posedeo sa njim." [2] I Blaženi sede na već pripremljeno sedište. Onda Saććaka, Niganthin sin, stiže do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kada razmeniše učtive i prijateljske reči, sede on sa strane i reče Blaženome:

4. "Učitelju Gotamo, ima asketa i bramana koji nastoje da razviju telo, ali ne i da razviju um. [3] Oni se podvrgavaju bolnim telesnim osećajima. U prošlosti, kada bi se neko podvrgao bolnim telesnim osećajima, njemu bi se udovi ukrutili, srce bi mu popustilo, topla krv bi mu šiknula na usta i potpuno bi poludeo, skrenuo sa uma. Tako je um bio potčinjen telu, telo bi zagospodarilo njime. A zašto? Zato što um nije bio razvijen. Ali ima asketa i bramana koji nastoje da razviju um, ali ne i da razviju telo. Oni se podrvrgavaju bolnim mentalnim osećajima. U prošlosti, kada bi se neko podrvrgao bolnim mentalnim osećajima, njemu bi se udovi ukrutili, srce bi mu popustilo, topla krv bi mu šiknula na usta i potpuno bi poludeo, skrenuo sa uma. Tako je telo bilo potčinjeno umu, um bi zagospodario njime. A zašto? Zato što telo nije bio razvijeno. Učitelju Gotama, pomislio sam: 'Sigurno učenici Učitelja Gotame nastoje da razviju um, ali ne i da razviju telo'."

5. "Ali, Aggivessana [4], šta si ti naučio o razvijanju tela?"

"Pa, postoje na primer Nando Vaććho, Kiso Samkiććo, Makkhali Gosālo. [5] Oni idu nagi, odbacuju konvencije, ližu dlanove, ne odlaze kad ih pozovu, ne zaustavljaju se kad bi ih zamolili; ne prihvataju hranu koju im donesu, posebno pripreme ili ih pozovu na ručak; ne primaju ništa iz posude, iz zdele, iz kuće, iz avana, od dvoje koji jedu zajedno, od trudnice, od žene koja doji, od žene koja leže kraj muškarca, sa mesta gde se hrana javno deli, sa mesta gde ima pasa ili muva, ne uzimaju ni ribu ni meso, ne piju alkohol, vino ili pivo. Drže se pravila da u jednoj kući uzmu jedan zalogaj; da u dve kuće uzmu dva zalogaja;… da u sedam kuća uzmu sedam zalogaja. Žive na jednom tanjiru hrane dnevno, na dva tanjira hrane dnevno… na sedam tanjira hrane dnevno; uzimaju hranu jednom dnevno, jednom u dva dana… jednom u sedam dana i tako dalje sve do jednom u dve nedelje; istrajavaju u praksi uzimanja hrane u određenim intervalima.”

6. “Ali da li duže žive na tako malom, Aggivessana?"

"Ne, učitelju Gotamo, ponekad oni jedu odličnu tvrdu hranu, odličnu meku hranu, kušaju odlične poslastice, piju odlična pića. Tako ponovo dobijaju snagu, učvršćuju sebe i postaju ugojeni."

"Ono što su ranije odbacivali, Aggivessana, kasnije oni ponovo prikupljaju. Tako se telo uvećava i smanjuje. Ali šta si ti naučio o razvijanju uma?" Kada je Buda upitao Saććaku, Niganthinog sina, o razvoju uma, ovaj nije bio u stanju da odgovori.

7. Onda mu Blaženi reče: "Ono što si upravo opisao kao razvoj tela, Aggivessana, nije uopšte razvijanje tela prema Dhammi kako je podučava Blaženi. Pošto ne znaš šta je to razvijanje tela, otkuda bi mogao znati šta je to razvijanje uma? Zato, Aggivessana, poslušaj i dobro pazi šta ću ti reći o tome šta to znači biti nerazvijen telom i nerazvijen umom." — "Da, gospodine," odgovori Saććaka, Niganthin sin. A Blaženi ovako reče:

8. "Šta to znači biti nerazvijen telom i nerazvijen umom? Aggivessana, prijatna misao se javi u nekom neupućenom, običnom čoveku. Kad oseti taj prijatan osećaj, on počne da žudi za prijatnošću i nastavlja da žudi za prijatnošću. Onda taj prijatan osećaj u njemu nestane. Sa nestankom prijatnog osećaja, javlja se neprijatan osećaj. Kad oseti taj neprijatan osećaj, on je tužan, žali se i jadikuje, plače udarajući se u grudi i postaje rastrojen. Kada se onaj prijatan osećaj u njemu javio, on je osvojio njegov um i tu ostao zato što telo nije razvijeno. A kada se onaj neprijatan osećaj u njemu javio, on je osvojio njegov um i tu ostao zato što um nije razvijen. Svako kome, na oba ova načina, nastali prijatan osećaj osvoji um i tu ostane zato što telo nije razvijeno i nastali neprijatan osećaj osvoji njegov um i tu ostane zato što um nije razvijen, taj je nerazvijen telom i nerazvijen umom.

9. A šta to, Aggivessana, znači biti razvijen telom i nerazvijen umom? Aggivessana, prijatna misao se javi u nekom dobro upućenom, plemenitom sledbeniku. Kad oseti taj prijatan osećaj, on ne počinje da žudi za prijatnošću i ne nastavlja da žudi za prijatnošću. Onda taj prijatan osećaj u njemu nestane. Sa nestankom prijatnog osećaja, javlja se neprijatan osećaj. Kad oseti taj neprijatan osećaj, on nije tužan, ne žali se i ne jadikuje, ne plače udarajući se u grudi i ne postaje rastrojen. Kada se onaj prijatan osećaj u njemu javio, on nije osvojio njegov um i nije tu ostao zato što je telo razvijeno. A kada se onaj neprijatan osećaj u njemu javio, on nije osvojio njegov um i nije tu ostao zato što je um razvijen. Svako kome, na oba ova načina, nastali prijatan osećaj ne osvoji um i tu ne ostaje zato što je telo razvijeno i nastali neprijatan osećaj ne osvoji njegov um i tu ne ostane zato što je um razvijen, taj je razvijen telom i razvijen umom. [6]

10. "Ja imam ovakvo poverenje u učitelja Gotamu: 'Učitelj Gotama je razvijen telom i razvijen umom'."

"Svakako, Aggivessana, da su tvoje reči uvredljive i ironične, ali ću ti ipak odgovoriti. Od kada sam obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike, nije bilo moguće za bilo koji prijatan osećaj koji nastane da osvoji moj um i tu ostane ili za bilo koji neprijatan osećaj koji nastane da osvoji moj um i tu ostane."

11. "Znači nikada u učitelju Gotami nije nastao toliko prijatan osećaj koji bi osvojio njegov um i tu ostao? Znači nikada u učitelju Gotami nije nastao toliko neprijatan osećaj koji bi osvojio njegov um i tu ostao?"

12. "Zašto da ne, Aggivessana? [7] Pre svog prosvetljenja, Aggivessana, dok sam još bio neprosvetljeni bodhisatta, razmišljao sam: ''Domaćinski život je skučen, prašnjav put. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako, živeći kod kuće, praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike?

13. I kasnije, još kao mlad, crnokosi mladić obdaren blaženstvom mladosti, u naponu snage — iako su se moji roditelji protivili, plakali i suze im niz lice tekle — obrijao sam kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike.

14. Krenuvši tako u traganje za onim što bi moglo biti korisno, tragajući za neprevaziđenim stanjem krajnjeg mira, otidoh do Ālāre Kālāme i, stigavši, rekoh mu. "Prijatelju Kālāmo, želim da se vežbam u ovom učenju i disciplini.

15a. Kad ovo bi rečeno, on mi odgovori: 'Prijatelju, možeš ostati ovde. Ovo učenje je takvo da ga mudar čovek može brzo savladati i boraviti u učenju svoga učitelja, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja.' I nije dugo potrajalo dok sam savladao učenje. Što se tiče pukog recitovanja i ponavljanja, mogao sam da izgovaram reči znanja, reči starih i tvrdio sam: "Ja znam i vidim", kao što su i ostali isto tako činili.

15b. A onda pomislih: 'Ne samo na osnovu poverenja Ālāra Kālāma objavljuje: "Savladao sam i boravim u učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja". On je zaista i boravio znajući i videći to učenje.' Zato otidoh do njega i rekoh: 'Prijatelju Kālāmo, na koji način ti objavljuješ da si, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, savladao i boraviš u učenju?'

A on, Aggivessana, reče da je to područje ništavila.

15c. Оnda, Aggivessana, pomislih: "Ne poseduje samo Ālāra Kālāma poverenje, energiju, svesnost, koncentraciju i mudrost. I ja ih posedujem. Kako bi bilo kad bih pokušao da i ja razumem učenje za koje Ālāra Kālāma tvrdi da je u njega ušao i boravi, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. I otidoh do njega i rekoh: 'Prijatelju Kālāma, je li to sve dokle si ušao i boraviš u ovom učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja?'

'Da, prijatelju.'

'Toliko sam, prijatelju, i ja ušao i boravim u ovom učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja.'

'Dobitak je to za nas, prijatelju, velik je to dobitak za nas da imamo takvog saputnika u svetačkom životu. I tako, učenje za koje ja objavljujem da sam ga savladao i u njemu boravim, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono učenje za koje i ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu boraviš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. A učenje za koje ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu boraviš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono učenje za koje i ja objavljujem da sam ga savladao i u njemu boravim, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. Ono što ja znam je ono što i ti znaš; ono što ti znaš je ono što i ja znam. To što sam ja, to si i ti; to što si ti, to sam i ja. Dođi prijatelju, od sada da zajednički vodimo ovu zajednicu.'

Na taj je način Ālāra Kālāma, moj učitelj, postavio mene, svog učenika, na isti nivo sa samim sobom i time mi odao veliku počast. Ali u meni se javila misao: 'Ovo učenje ne vodi do otrežnjenja, do bestrašća, do prestanka, do smirenja, do neposrednog znanja, do probuđenja, niti do nibbāne, već samo do ponovnog rođenja u sferi ništavila.' Zato, Aggivessana, nezadovoljan tim učenjem, produžih dalje.

16a. U potrazi za onim što bi moglo biti korisno, tragajući za nenadmašnim stanjem uzvišenog mira, otidoh do Uddake Rāmaputte (sin Rāmin). I pošto sam stigao, rekoh mu: 'Prijatelju Uddaka, želim da se vežbam u ovom učenju i disciplini.'

Kad ovo bi rečeno, on mi je odgovorio: 'Prijatelju, možeš ostati ovde. Ovo učenje je takvo da mudar čovek može brzo savladati i boraviti u učenju svoga učitelja, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja.'

I nije dugo potrajalo dok sam savladao učenje. Što se tiče pukog recitovanja i ponavljanja, mogao sam da izgovaram reči znanja, reči starih i tvrdio sam: "Ja znam i vidim", kao što su i ostali isto tako činili.

16b. Onda, Aggivessana, pomislih: 'Ne samo na osnovu poverenja je Rāma objavio: "Ušao sam i boravim u učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja". On je zaista i boravio znajući i videći to učenje.' Zato otidoh do Uddake i rekoh: 'Prijatelju, na koji način je Rāma objavio da je, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, ušao i boravio u ovom učenju?'

A on, Aggivessana, reče da je to bilo područje ni-opažanja-ni-neopažanja.

16c. Onda, Aggivessana, pomislih: "Nije samo Rāma posedovao poverenje, energiju, svesnost, koncentraciju i mudrost. I ja ih posedujem. Kako bi bilo kad bih pokušao da i ja razumem učenje za koje je Rāma tvrdio da je u njega ušao i boravio, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. I nije trebalo dugo dok nisam ušao i boravio u učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. A onda otidoh do Uddake i rekoh: 'Prijatelju Uddaka, je li to sve dokle je Rāma ušao i boravio u ovom učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja?'

'Da, prijatelju.'

'Toliko sam, prijatelju, i ja ušao i boravim u ovom učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja.'

'Dobitak je to za nas, prijatelju, velik je to dobitak za nas da imamo takvog saputnika u svetačkom životu. I tako učenje za koje je Rāma objavio da ga je savladao i u njemu boravio, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono učenje za koje i ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu boraviš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. A učenje za koje ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu boraviš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono učenje za koje je i Rāma objavio da ga je savladao i u njemu boravio, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. Učenje koje je on znao je učenje koje i ti znaš; učenje koje ti znaš je učenje koje je i on znao. To što je bio on, to si i ti; to što si ti, to je bio i on. Dođi prijatelju, od sada vodi ovu zajednicu.'

Na taj je način Uddaka Rāmaputta, moj saputnik u svetačkom životu, postavio mene za učitelja i time mi odao veliku čast. Ali u meni se javila misao: 'Ovo učenje ne vodi do otrežnjenja, do bestrašća, do prestanka, do smirenja, do neposrednog znanja, do probuđenja, niti do nibbāne, već samo do ponovnog rođenja u sferi ni-opažanja-ni-neopažanja.' Zato, Aggivessana, nezadovoljan tim učenjem, produžih dalje.

Tako sam, Aggivessana, u potrazi za dobrobiti, istražujući put konačnog smirenja, putovao zemljom Māgadhom i došao do utvrđenog grada Uruvelā. To mi je područje izgledalo povoljno. Pored lepe šumice tekla je bistra reka, radosna uz pitome obale. Nedaleko je bilo pastirsko naselje… To mi se učinilo dovoljno za čoveka koji je u naponu mladalačke snage odlučio da se posveti duhovnom naporu. Na tom sam se mestu zaustavio i ustanovio da mi ništa više ne treba da izvršim duhovni napor.

17. I onda mi spontano na um padoše ova tri poređenja, za koja nikad ranije nisam čuo. Pretpostavimo da u vodi pluta komad vlažnog, mekog drveta. A onda naiđe čovek sa komadom drveta za paljenje vatre i pomisli: 'Upaliću vatru, da se malo zagrejem.' Šta misliš, Aggivessana? Može li taj čovek da upali vatru uzevši svoj komad drveta i trljajući ga uz onaj komad vlažnog, mekog drveta?

"Ne, učitelju Gotama. A zašto? Zato što je to komad vlažnog, mekog drveta i on pluta u vodi. Na kraju bi taj čovek samo postao iscrpljen i razočaran."

"Isto tako, Aggivessana, oni askete i bramani koji još ne žive telesno i mentalno odvojeni od zadovoljstava čula, u kojima čulna želja, sklonost, zaslepljenost, žeđ i groznica za zadovoljstvima čula nisu potpuno napušteni i iskorenjeni, čak i ako ti dobri askete i bramani imaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje, viziju, krajnje prosvetljenje; čak i ako ti dobri askete i bramani nemaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje, viziju, krajnje prosvetljenje. To beše prvo poređenje koje mi spontano na um pade, a za koja nikad ranije nisam čuo.

18. I opet, Aggivessana, drugo poređenje mi spontano na um pade, a za koje nikad ranije nisam čuo. Pretpostavimo da komad vlažnog, mekog drveta leži na suvom, daleko od vode. A onda naiđe čovek sa komadom drveta za paljenje vatre i pomisli: 'Upaliću vatru, da se malo zagrejem.' Šta misliš, Aggivessana? Može li taj čovek da upali vatru uzevši svoj komad drveta i trljajući ga uz onaj komad vlažnog, mekog drveta što leži na suvom, daleko od vode?

"Ne, učitelju Gotama. A zašto? Zato što je to komad vlažnog, mekog drveta, čak i ako leži na suvom, daleko od vode. Na kraju bi taj čovek samo postao iscrpljen i razočaran."

"Isto tako, Aggivessana, oni askete i bramani koji žive telesno i mentalno odvojeni od zadovoljstava čula, ali u kojima čulna želja, sklonost, zaslepljenost, žeđ i groznica za zadovoljstvima čula nisu potpuno napušteni i iskorenjeni, čak i ako ti dobri askete i bramani imaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje, viziju, krajnje prosvetljenje; čak i ako ti dobri askete i bramani nemaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje, viziju, krajnje prosvetljenje. To beše drugo poređenje koje mi spontano na um pade, a za koja nikad ranije nisam čuo.

19. I opet, Aggivessana, treće poređenje mi spontano na um pade, a za koje nikad ranije nisam čuo. Pretpostavimo da komad suvog, tvrdog drveta leži na suvom, daleko od vode. A onda naiđe čovek sa komadom drveta za paljenje vatre i pomisli: 'Upaliću vatru, da se malo zagrejem.' Šta misliš, Aggivessana? Može li taj čovek da upali vatru uzevši svoj komad drveta i trljajući ga uz onaj komad suvog, tvrdog drveta što leži na suvom, daleko od vode?

"Da, učitelju Gotama. A zašto? Zato što je to komad suvog, tvrdog drveta što leži na suvom, daleko od vode."

"Isto tako, Aggivessana, oni askete i bramani koji žive telesno i mentalno odvojeni od zadovoljstava čula i u kojima su čulna želja, sklonost, zaslepljenost, žeđ i groznica za zadovoljstvima čula potpuno napušteni i iskorenjeni, čak i ako ti dobri askete i bramani imaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni su sposobni za znanje, viziju, krajnje prosvetljenje; čak i ako ti dobri askete i bramani nemaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni su sposobni za znanje, viziju, krajnje prosvetljenje. [8] To beše treće poređenje koje mi spontano na um pade, a za koja nikad ranije nisam čuo.

20. I pomislih: 'Šta bi bilo ako, stisnutih zuba i jezikom čvrsto uprtim u nepce, obujmim, oborim i savladam um umom.' Onda, stisnutih zuba i jezikom čvrsto uprtim u nepce, obujmih, oborih i savladah um umom. I dok sam to radio, znoj mi je lio ispod pazuha. Kao kada bi snažan čovek zgrabio slabijeg za glavu ili rame, obujmio ga, oborio i savladao, isto tako sam i ja, stisnutih zuba i jezikom čvrsto uprtim u nepce, obujmio, oborio i savladao um umom, a znoj mi je curio ispod pazuha. No, iako je neiscrpna energija bila pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali takvo bolno osećanje što se javilo u meni nije osvojilo i moj um i u njemu ostalo. [9]

21. I pomislih: 'Šta bi bilo ako meditiram bez daha.' Onda prestadoh da udišem i izdišem i na usta i na nos. Dok sam to činio, u ušima mi je hučalo poput vetra. Baš kao što huči kad kovač duva svojim mehovima, tako je i meni, kad prestadoh da udišem i izdišem i na usta i na nos, u ušima hučalo poput vetra. No, iako je neiscrpna energija pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali takvo bolno osećanje što se javilo u meni nije osvojilo i moj um i u njemu ostalo.

22. I pomislih: 'Šta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha.' Onda prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši. Dok sam to činio, glava je htela da mi eksplodira. Baš kao kad bi mi snažan čovek mačem raspolutio lobanju, tako je i meni, kad prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši, glava htela da eksplodira. No, iako je neiscrpna energija pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali takvo bolno osećanje što se javilo u meni nije osvojilo i moj um i u njemu ostalo.

23. I pomislih: 'Šta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha.' Onda prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši. Dok sam to činio, glavu su mi razdirali užasni bolovi. Baš kao kad bi mi snažan čovek čvrstim remenom stezao glavu, tako su i meni, kad prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši, glavu razdirali užasni bolovi. Baš kao kad bi mi snažan čovek čvrstim remenom stezao glavu. No, iako je neiscrpna energija pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali takvo bolno osećanje što se javilo u meni nije osvojilo i moj um i u njemu ostalo.

24. I pomislih: 'Šta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha.' Onda prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši. Dok sam to činio, utrobu su mi razdirali užasni bolovi. Baš kao kad bi vešt mesar i njegov pomoćnik sekli utrobu vola oštrim nožem, tako su i meni, kad prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši, utrobu razdirali užasni bolovi. No, iako je neiscrpna energija pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali takvo bolno osećanje što se javilo u meni nije osvojilo i moj um i u njemu ostalo.

25. I pomislih: 'Šta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha.' Onda prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši. Dok sam to činio, celo telo mi je gorelo. Baš kao kad bi dva snažna čoveka dohvatila slabijeg za ruke u noge i okretali ga iznad jame sa vrelim ugljenom, tako je i meni, kad prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši, celo telo gorelo. No, iako je neiscrpna energija pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali takvo bolno osećanje što se javilo u meni nije osvojilo i moj um i u njemu ostalo.

26. Onda me božanstva ugledaše i neka od njih rekoše: 'Asketa Gotama je mrtav.' Druga božanstva rekoše: 'Asketa Gotama nije mrtav, on umire.' A treća božanstva rekoše: 'Asketa Gotama niti je umro, niti umire, on je arahant, jer takvo je trpljenje arahanta.'

27. A ja pomislih: 'Šta bi bilo ako bih vežbao potpuno prestavši da uzimam hranu.' Tada božanstva dođoše do mene i rekoše: 'Dobri gospodine, ne vežbajte potpuno prestavši da uzimate hranu. Ako to učinite, mi ćemo vam uliti nebesku hranu kroz pore na koži i živećete od toga.' Razmislih: 'Ako budem tvrdio da potpuno gladujem dok mi ta božanstva ulivaju nebesku hranu kroz pore na koži i budem živeo od toga, tada ću zapravo lagati.' Zato odvratih božanstva rečima: 'Nema potrebe za tim.'

28. A ja pomislih: 'Šta bi bilo ako bih uzimao samo malo hrane, svaki put tek po zalogaj, bilo čorbe od pasulja, bilo čorbe od sočiva, boranije ili graška.' I tako uzeh sasvim malo hrane, svaki put po zalogaj, bilo čorbe od pasulja, bilo čorbe od sočiva, boranije ili graška. I tako čineći, telo mi postade poput kostura. Zato što sam jeo tako malo udovi mi postadoše poput stabljika vinove loze ili bambusa. Zato što sam jeo tako malo leđa mi postadoše poput kamiline grbe. Zato što sam jeo tako malo rebra su mu štrčala poput krovnih greda na polurazrušenom ambaru. Zato što sam jeo tako malo oči mi upadoše duboko u očne duplje, nalik odblesku vode u dubokom izvoru. Zato što sam jeo tako malo glava mi se smežurala i svela kao što se tikva smežura i svene na vetru i suncu. Zato što sam jeo tako malo koža na stomaku mi se prilepila za kičmu. I ako bih dodirnuo stomak, osetio bih i kičmu, a ako bih dodirnuo kičmu osetio bih i svoju kožu na stomaku. Zato što sam jeo tako malo, ako bih obavljao veliku ili malu nuždu, tu bih se i stropoštao pravo na lice. Zato što sam jeo tako malo, ako bih pokušao da olakšam svome telu trljajući noge rukama, dlaka bi, pošto joj je istrulio koren, otpadala gde god bih protrljao.

29. I kad su me ljudi videli takvoga, neki rekoše: 'Asketa Gotama je crn.' Drugi rekoše: 'Asketa Gotama nije crn, on je braon.' Neki treći rekoše: 'Asketa Gotama nije ni crn ni braon, njegova koža je zlatne boje.' Toliko se čista, svetla boja moje kože bila izgubila zato što sam jeo tako malo.

30. A ja pomislih: 'Koji god da su askete ili bramani u prošlosti doživljavali bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, ovo je granica, ne postoji više od ovoga. I koji god će askete ili bramani u budućnosti doživljavati bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, ovo je granica, ne postoji više od ovoga. I koji god da askete ili bramani sada doživljavaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, ovo je granica, ne postoji više od ovoga. Ali ovakvim samomučenjem nisam dostigao bilo koje uzvišeno stanje, bilo kakvo izuzetno znanje i viziju vrednu plemenitih. Da li možda postoji i neki drugi put ka prosvetljenju?

31. I pomislih: 'Sećam se jednom kad je moj otac Sakyanin bio zauzet svečanošću, sedeo sam u svežini senke stabla ružine jabuke, sasvim izolovan od čulnih zadovoljstava, izolovan od nepovoljnih stanja, i uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja: ushićenje i zadovoljstvo rodiše se iz osame, praćeni usmerenošću uma i istraživanjem. [10] Može li to biti put ka prosvetljenju?' Tada mi, za sećanjem, dođe saznanje: To je put ka prosvetljenju.

32. I pomislih: 'Zašto se plašim tog zadovoljstva koje nema nikakve veze sa zadovoljstvima čula i nepovoljnim stanjima?' I pomislih: 'Ne plašim se tog zadovoljstva, jer ono nema nikakve veze sa zadovoljstvima čula i nepovoljnim stanjima.' [11]

33. I pomislih: 'Nije lako postići to zadovoljstvo ako je telo sama kost i koža. Kako bi bilo ako bih pojeo malo čvrste hrane — malo kuvanog pirinča i hleba.' I pojedoh malo čvrste hrane — malo kuvanog pirinča i hleba. A u to vreme pet monaha [12] su me čekali i razmišljali: 'Ako asketa Gotama dostigne više stanje, on će nam javiti za to.' No kad pojedoh kuvani pirinač i hleb, tih pet monaha me prezreše i napustiše me, razmišljajući: 'Asketa Gotama sada živi lagodno; napustio je napor i vratio se lagodnosti.'

34. Kad sam pojeo čvrstu hranu i povratio snagu, tada sasvim izolovan od čulnih zadovoljstava, izolovan od nepovoljnih stanja, uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja: ushićenje i zadovoljstvo rodiše se iz osame, praćeni usmerenošću uma i istraživanjem. Ali taj prijatan osećaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao. [13]

35-37. Sa smirivanjem usmerenosti uma i istraživanja uđoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja… sa prestankom ushićenja uđoh i ostadoh na trećem stupnju zadubljenju… sa napuštanjem zadovoljstva i bola… uđoh i ostadoh na četvrtom stupnju zadubljenja… Ali taj prijatan osećaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao.

38. Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o mojim prošlim boravištima. Setio sam se mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva… pet, deset… pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. "Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde." Tako sam se sećao mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

39. Takvo beše prvo znanje (viđđa) koje stekoh u prvom delu noći. Neznanje (aviđđa) beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo — baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan. Ali taj prijatan osećaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao.

40. Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. I videh — uz pomoć duhovnog oka (dibba-cakkhu), pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uvideh kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom: "Ova bića — koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali neka druga bića — koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu." Tako videh — uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uvideh kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom.

41. Takvo beše drugo znanje koje stekoh u drugom delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo — baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan. Ali taj prijatan osećaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao.

42. Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez nečistoća, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o razaranju mentalnih nečistoća (āsava). Videh, kao da mi je pred očima: "Ovo je patnja… Ovo je nastanak patnje… Ovo je prestanak patnje… Ovo je put koji vodi do okončanja patnje… Postoje mentalne nečistoće… Ovo je nastanak mentalnih nečistoća… Ovo je prestanak mentalnih nečistoća… Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća."

43. Moj um, znajući tako, videći tako, beše oslobođen izliva čulnosti (kāmāsava), oslobođen izliva bivanja (bhavāsava), oslobođen izliva neznanja (aviđđāsava). Sa ovim oslobađanjem javilo se znanje: "Oslobođen sam". Uvideh: "Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, zadatak je obavljen. Ničeg više nema da se uradi na ovome svetu."

44. Takvo beše treće znanje koje stekoh u trećem delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo — baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan. Ali taj prijatan osećaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao.

45. Aggivessana, sećam se da sam podučavao Dhammu grupi od više stotina njih. I možda je svaki od njih pomislio. 'Asketa Gotama ovo podučava Dhammu posebno za mene.' Ali ne treba tako misliti; Tathāgata podučava Dhammu drugima samo da bi im dao znanje. Kada je taj razgovor završen, Aggivessana, tada ja učvrstim svoj um u sebi, stišam ga, saberem i fokusiram na isti znak koncentracije kao i pre, i u tome konstantno boravim." [14]

"To se može verovati za učitelja Gotamu, pošto je on usavršen i potpuno probuđen. Ali da li se učitelj Gotama seća da je ikada spavao preko dana?" [15]

46. "Sećam se, Aggivessana, poslednjeg meseca sezone vrućina, kad bih se vratio iz prošenja hrane i posle obroka, legao bih na svoj gornji ogrtač savijen načetvoro; i ležeći na desnoj strani, zaspao bih svestan i potpuno sabran."

"Neki askete i bramani to nazivaju bivanjem u iluziji, učitelju Gotamo." "Ne znači to boraviti ili ne u iluziji, Aggivessana. Ja ću ti reći šta to znači biti obmanut, a ti me dobro slušaj." — "Da, gospodine", odgovori Saććaka. Niganthin sin. A Blaženi ovako reče:

47. "Onog ja zovem obmanutim, Aggivessana, koji nije napustio nečistoće koje prljaju, dovode do obnavljanja bića, stvaraju nevolje, dozrevaju u patnju i vode do budućih rođenja, starosti i smrti. Ne oslobađajući se nečistoća, ostajemo obmanuti. Onog ja zovem neobmanutim koji je napustio nečistoće koje prljaju, dovode do obnavljanja bića, stvaraju nevolje, dozrevaju u patnju i vode do budućih rođenja, starosti i smrti. Oslobađajući se nečistoća, postajemo neobmanuti. Tathāgata je, Aggivessana, napustio nečistoće koje prljaju, dovode do obnavljanja bića, stvaraju nevolje, dozrevaju u patnju i vode do budućih rođenja, starosti i smrti. On im je iščupao koren, završio sa njima tako da se ubuduće više neće pojavljivati. Baš kao što drvo palme, kad mu se odseče krošnja, nije više u stanju da raste, isto tako je i Tathāgata napustio nečistoće koje prljaju… završio sa njima tako da se ubuduće više neće pojavljivati."

48. Kada ovo bi rečeno, Saććaka, Niganthin sin, reče: "Odlično, učitelju Gotamo! Čudesno je kako je, kada su učitelju Gotami bile upućene pogrdne reče, uvek iznova, kad je bio napadnut uvredama, boja njegove kože zablistala i lice mu se razvedrilo, baš kao što se i očekuje od nekoga ko je potpuno prosvetljen. Sećam se, učitelju Gotama, kad je Pūrana Kassapa debatovao, kako je okolišio, skretao sa glavne teme i ispoljavao ljutnju, mržnju i gorčinu. A kada su učitelju Gotami bile upućene pogrdne reče, uvek iznova, kad je bio napadnut uvredama, boja njegove kože je zablistala i lice mu se razvedrilo, baš kao što se i očekuje od nekoga ko je potpuno prosvetljen. Sećam se kako je Makkhali Gosāla… Ađita Kesakambala… Pakudha Kaććāyana… Sañđaya Belatthaputta… Nigantha Nātaputta debatovao, kako je okolišio, skretao sa glavne teme i ispoljavao ljutnju, mržnju i gorčinu. A kada su učitelju Gotami bile upućene pogrdne reče, uvek iznova, kad je bio napadnut uvredama, boja njegove kože je zablistala i lice mu se razvedrilo, baš kao što se i očekuje od nekoga ko je potpuno prosvetljen. A sada, učitelju Gotama, odlazimo. Mnogo posla treba završiti."

"Sada je vreme, Aggivessana, da uradiš onako kako misliš da treba."

Onda Saććaka, Niganthin sin, ushićen i obradovan rečima Blaženog, ustade sa svoga mesta i otide. [16]


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Saććaka je došao sa namerom da opovrgne Budino učenje, što mu nije pošlo za rukom u jednoj ranijoj situaciji (MN 35). Ali ovoga puta je došao sam, razmišljajući da ukoliko i sada doživi poraz, barem niko neće za to znati. Plan mu je bio da dokaže pogrešnost Budinog učenja uz pomoć pitanja o spavanju tokom dana, ali nije uspeo da ga postavi sve do pred kraj sutte (§45). [Natrag]

[2] Ānanda ovo govori iz sažaljenja prema Saććaki, smatrajući da ukoliko bi se Saććaka sreo sa Budom i čuo Dhammu, to bi mu za dugo vremena donelo dobrobit i sreću. [Natrag]

[3] Na osnovu §5 postaće jasno da Saććaka poistovećuje "razvijanje tela" (kāyabhāvanā) sa praksom asketskog mučenja tela. I pošto ne vidi da se budistički monasi bave ovakvim vežbama, tvrdi da ona ne rade na razvijanju tela. Ali Buda "razvijanje tela" razume kao meditaciju uvida, a "razvijanje uma" (cittabhāvanā) kao meditaciju smirenja. [Natrag]

[4] Buda Saććaku oslovljava po nazivu klana kojem njegov sagovornik pripada. [Natrag]

[5] Ovo su tru učitelja koja su pripadali staroj asketskoj školi ađivika. Poslednji među njima je Budin savremenik, a druga dvojica legendarne ličnosti, čiji precizniji identitet nije lako utvrditi. Bodhisatta je prihvatio njihove prakse tokom svojih godina asketskih napora (Videti MN 12.45), ali ih je na kraju odbacio pošto je uvideo da ne vode ka prosvetljenju. [Natrag]

[6] Komentar objašnjava ovde "razvoj tela" jeste uvid, a "razvoj uma" jeste koncentracija. Kada učenih plemenitih doživljava prijatan osećaj, o njime ne biva preplavljen zato što zahvaljujući razvoju uvida razume da je taj osećaj prolazan, da ga ne može trajno zadovoljiti, da je bez svake suštine. A kada doživljava neprijatan osećaj, on ne postaje njime preplavljen zato što je zahvaljujući razvoju koncentracije u stanju da mu umakne ulazeći u jedno od meditativnih zadubljenja. [Natrag]

[7] Buda namerava da na Saććakino pitanje odgovori ukazujući mu prvo na krajnje bolne osećaje koje je doživeo tokom svojih asketskih praksi, a potom krajnje prijatne osećaje koje je doživeo tokom meditacija koja je prethodila njegovom prosvetljenju. [Natrag]

[8] Zbunjujuće je da u narednim pasusima Bodhisatta pribegava vežbama mučenja tela, pošto je već došao do zaključka da su takve prakse beskorisne za dostizanje prosvetljenja. Ovakva disonancija podstiče sumnju da je narativni sled sutte poremećen. Odgovarajuće mesto za poređenje sa paljenjem vatre bilo bi, čini se, na kraju Bodhisattine faze asketskog eksperimentisanja, kada je stekao dovoljno argumenata za odbacivanje mučenja tela. [Natrag]

[9] Ova rečenica, koja se ponavlja na kraju svakog od narednih odeljaka, odgovara na drugo pitanje koje je Saććaka postavio u §11 [Natrag]

[10] Iz Komentara: Tokom Bodhisattinog detinjstva kao princa, jednom je njegov otac slavio ceremoniju oranja za tradicionalni praznik plemena Sakya. I princa povedoše na proslavu i pripremiše mesto za njega u hladu ružinog drveta. Kada se njegovi pratioci malo udaljiše da posmatraju ceremoniju, princ, ostavši sam, spontano zauze pozu za meditaciju i dostiže prvo zadubljenje sabran na dah. Kada se pratioci vratiše i zatekoše dečaka kako sedi i meditira, o tome su obavestili kralja, koji onda priđe svome sinu i u znak poštovanja mu se pokloni. [Natrag]

[11] Ovaj odlomak predstavlja prekretnicu u Bodhisattinom procenjivanju zadovoljstva; sada ga više ne smatra kao nešto čega se treba plašiti i držati podalje asketskim praksama, već na njega, kada je rođeno iz osame i nevezivanja, gleda kao vredan dodatak višim stanjima na putu ka prosvetljenju. Videti MN 139, §9 o dvočlanoj podeli zadovoljstava. [Natrag]

[12] Buda ovde koristi reč monah (bhikkhu) iako još uvek ne postoje budistički monasi zato što ta reč ima svoju osnovu bhikkhā, što zna isprošena hrana, a to pokazuje da su ovi askete već tada išli od sela do sela i prosili (bhikkhācāra) onoliko hrane koliko im je trebalo za preživljavanje. Kasnije je to postao način prehranjivanja i budističkih monaha. [Natrag]

[13] Ova rečenica odgovara na pitanje koje je Saććaka postavio u §11. [Natrag]

[14] Komentar objašnjava "znak koncentracije" (samādhinimitta) kao plod dostizanje praznine (suññalu phalasamāpatti). Videti takođe MN 122, §6 [Natrag]

[15] Ovo je bilo pitanje koje je Saććaka hteo da pita Budu na početku. Komentar objašnjava da iako su arahanti eliminisali svaku lenjost i tromost, ipak moraju da spavaju kako bi se oslobodili fizičkog umora, koji je nešto neodvojivo od tela. [Natrag]

[16] Komentar objašnjava da iako Saććaka nije dosegao bilo koji stupanj, niti čak sebe učvrstio u tri utočišta, Buda mu je izložio dva duga govora kako bi u njemu ostavio mentalni trag (vāsanā) koji će dozreti jednom u budućnosti. Jer video je da će mnogo vremena kasnije, kada Učenje uhvati korena na Šri Lanki, Saććaka biti preporođen tamo i dostići stanje probuđenosti kao veliki arahant Kala Buddharakkhita Thera. [Natrag]