Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 39

Maha-Assapura sutta
Dugi govor u Assapuri


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo u zemlji Anga, u gradu naroda Anga po imenu Assapura. Tu se Blaženi obrati monasima sledećim rečima: "Monasi." — "Da, poštovani gospodine", odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. "Askete, askete", monasi, tako vas drugi ljudi vide. I kada vas pitaju: "Ko ste vi?", vi tvrdite da ste askete. Pošto vas tako označavaju i vi sami tvrdite za sebe da to jeste, ovako bi sebe trebalo da vežbate: 'Prihvatićemo i vežbati one stvari koje nekoga čine asketom, koje nekoga čine bramanom, [1] tako da to kako nas drugi označavaju jeste tačno, a naše tvrdnje istinite, dok u isto vreme onima koji nam daruju ogrtače, hranu, prenoćište i lekove to donosi velike plodove i zasluge, a naše beskućništvo neće biti uzalud, već korisno i plodonosno.'

(PONAŠANJE I NAČIN ŽIVOTA)

3. A koje su to, monasi, stvari koje nekoga čine asketom, koje nekoga čine bramanom? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: 'Posedovaćemo stid i strah od činjenja loših dela'. [2] No, vi monasi možete ovako razmišljati: 'Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela. Toliko je dovoljno, toliko smo učinili i cilj asketskog života je dostignut, ničeg više nema što bi trebalo učiniti'. [3]

4. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: 'Naši postupci telom biće pročišćeni, jasni i otvoreni, bez mana i obuzdani, ali nećemo sebe hvaliti, a kuditi druge zbog svog pročišćenog ponašanja telom'. No, vi monasi možete ovako razmišljati: 'Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom su pročišćeni'. Toliko je dovoljno, toliko smo učinili i cilj asketskog života je dostignut, ničeg više nema što bi trebalo učiniti'. I možda se zadovoljite samo time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, jer još ima toga što treba učiniti.

5. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: 'Naši postupci govorom biće pročišćeni, jasni i otvoreni, bez mana i obuzdani, ali nećemo sebe hvaliti, a kuditi druge zbog svog pročišćenog ponašanja govorom'. No, vi monasi možete ovako razmišljati: 'Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom su pročišćeni i naši postupci govorom su pročišćeni'. Toliko je dovoljno, toliko smo učinili i cilj asketskog života je dostignut, ničeg više nema što bi trebalo učiniti'. I možda se zadovoljite samo time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, jer još ima toga što treba učiniti.

6. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: 'Naši postupci umom biće pročišćeni, jasni i otvoreni, bez mana i obuzdani, ali nećemo sebe hvaliti, a kuditi druge zbog svog pročišćenog ponašanja umom'. No, vi monasi možete ovako razmišljati: 'Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom su pročišćeni, naši postupci govorom su pročišćeni i naši postupci umom su pročišćeni'. Toliko je dovoljno… I možda se zadovoljite samo time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, jer još ima toga što treba učiniti.

7. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: 'Naš način života biće pročišćen, jasan i otvoren, bez mana i obuzdan, ali nećemo sebe hvaliti, a kuditi druge zbog svog pročišćenog načina života'. No, vi monasi možete ovako razmišljati: 'Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom su pročišćeni, naši postupci govorom su pročišćeni i naši postupci umom su pročišćeni; naš način života je pročišćen'. Toliko je dovoljno… I možda se zadovoljite samo time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, jer još ima toga što treba učiniti.

(OBUZDAVANJE ČULA)

8. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: 'Stražarićemo na vratima svojih čula. Kad okom vidimo oblik, nećemo se zakačiti za njegov izgled i osobine. Pošto nas ako oko ostavimo bez straže, štetna mentalna stanja pohlepe i tuge mogu osvojiti, praktikovaćemo put njegovog obuzdavanja, stražarićemo nad okom, nastojaćemo da obuzdamo oko. Kad uhom čujemo zvuk… Kad nosom osetimo miris… Kad jezikom osetimo ukus… Kad telom osetimo dodir… Kad umom osetimo misao, nećemo se zakačiti za njen izgled i osobine. Pošto nas ako um ostavimo bez straže, štetna mentalna stanja pohlepe i tuge mogu osvojiti, praktikovaćemo put njegovog obuzdavanja, stražarićemo nad umom, nastojaćemo da obuzdamo um.' No, vi monasi možete ovako razmišljati: 'Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom, govorom i umom su pročišćeni; naš način života je pročišćen i stražarimo na vratima svojih čula'. Toliko je dovoljno… I možda se zadovoljite samo time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, jer još ima toga što treba učiniti.

(UMERENOST U JELU)

9. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: 'Bićemo umereni u jelu. Mudro promišljajući, nećemo jesti tek iz zabave, niti radi omamljivanja čula, niti radi fizičke lepote i privlačnosti, već jedino radi snage i održavanja ovoga tela, da bismo bili u stanju da izdržimo neugodu i kao potporu svetačkom životu, ovako razmišljajući: 'Ovako ću okončati stare osećaje bez podsticanja novih osećaja i biću zdrav, neizložen prekoru, živeći ugodno.' No, vi monasi možete ovako razmišljati: 'Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom, govorom i umom su pročišćeni; naš način života je pročišćen; stražarimo na vratima svojih čula i umereni smo u jelu'. Toliko je dovoljno… I možda se zadovoljite samo time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, jer još ima toga što treba učiniti.

(BDENJE)

10. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: 'Bićemo posvećeni bdenju. Tokom dana, dok odlazimo i dolazimo, dok sedimo, pročišćavaćemo svoj um od svih stanja koja su smetnja. U prvoj trećini noći, dok odlazimo i dolazimo, dok sedimo, pročišćavaćemo svoj um od svih stanja koja su smetnja. U drugoj trećini noći leći ćemo na desnu stranu u lavlji položaj, sa jednim stopalom povrh drugog, sabrani i potpuno svesni, pošto smo u umu odredili vreme za ustajanje. Posle ustajanja, u poslednjoj trećini noći, dok odlazimo i dolazimo, dok sedimo, pročišćavaćemo svoj um od svih stanja koja su smetnja.' No, vi monasi možete ovako razmišljati: 'Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom, govorom i umom su pročišćeni; naš način života je pročišćen; stražarimo na vratima svojih čula, umereni smo u jelu i posvećeni smo budnosti'. Toliko je dovoljno… I možda se zadovoljite samo time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, jer još ima toga što treba učiniti.

(SVESNOST I JASNO RAZUMEVANJE)

11. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: 'Razvićemo svesnost i jasno razumevanje. Postupaćemo pod punom svešću kad odlazimo i dolazimo; postupaćemo pod punom svešću kad gledamo napred i kad gledamo u stranu; postupaćemo pod punom svešću kad savijamo i kad ispružamo udove; postupaćemo pod punom svešću kad oblačimo svoj donji ogrtač, kad nosimo spoljašnji ogrtač i zdelu; postupaćemo pod punom svešću kad jedemo, pijemo, žvaćemo i kušamo hranu; postupaćemo pod punom svešću kad vršimo veliku i malu nuždu; postupaćemo pod punom svešću kad hodamo, stojim, sedimo i ležemo, ustajemo, govorimo i ćutimo.' No, vi monasi možete ovako razmišljati: 'Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom, govorom i umom su pročišćeni; naš način života je pročišćen; stražarimo na vratima svojih čula, umereni smo u jelu; posvećeni smo budnosti i razvili smo svesnost i jasno razumevanje'. Toliko je dovoljno, toliko smo učinili i cilj asketskog života je dostignut, ničeg više nema što bi trebalo učiniti'. I možda se zadovoljite samo time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, jer još ima toga što treba učiniti.

(NAPUŠTANJE PREPREKA)

12. A šta još treba učiniti? Monasi, tada monah odlazi na osamljeno, mirno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena.

13. Kad se vrati iz sakupljanja hrane, posle obroka, on seda prekrštenih nogu, uspravnog tela i usmerivši pažnju na deo lica oko nozdrva. Napuštajući pohlepu za ovim svetom, on boravi uma oslobođenog pohlepe; pročišćava on svoj um od pohlepe. Napuštajući zlovolju i mržnju, on boravi uma oslobođenog zlovolje i mržnje, saosećajući za dobrobit svih živih bića; pročišćava on svoj um od zlovolje i mržnje. Napuštajući tromost i pospanost uma, on boravi uma oslobođenog od tromosti i pospanosti, prijemčiv, svestan i jasno razumevajući; pročišćava on svoj um od tromosti i pospanosti. Napuštajući uznemirenost i kajanje, on boravi miran, uma potpuno stišanog; pročišćava on svoj um od uznemirenosti i kajanja. Napuštajući sumnju, on boravi prevladavši sumnju, jasno razabirući koja su povoljna mentalna stanja; pročišćava on svoj um od sumnje.

14. Monasi, zamislite čoveka koji hoće da uzme novac u zajam i pokrene u sopstveni posao. Onda mu se taj posao razvije, tako da je u stanju da vrati pozajmicu i još mu ostane dovoljno da izdržava svoju ženu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti. Ili zamislite čoveka koji je bolestan, muči ga teška, po život opasna bolest, tako da nije u stanju ni da jede i telo mu je malaksalo. Kasnije se on oporavi od bolesti, dobije apetit i telo mu povrati snagu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti. Ili zamislite čoveka zatočenog u zatvoru. No kasnije ga puste iz tog zatvora, ograđenog visokim zidinama, bez ikakve globe i štete po njegovo imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti. Ili zamislite nekog slugu, čoveka koji nije samostalan, već zavisi od drugih, bez prava da ide kud mu je volja. No kasnije ga oslobode ropstva, tako da nadalje zavisi od samoga sebe, a ne od drugih, slobodan da ide kud god mu je volja. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti. Ili zamislite čoveka imućnog, sa velikom imovinom, koji se zaputi preko pustinje. I kasnije on uspe da pređe tu pustinju, bez ikakve štete ni po sebe ni po imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti. Isto tako, monasi, kada ovih pet prepreka nije prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom vidi kao dug, bolest, zatvor, ropstvo i put preko pustinje. Ali kada je tih pet prepreka prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom vidi kao oslobođenost od duga, zdravlje, izlazak iz zatvora, oslobađanje iz ropstva i bezbednu zemlju. [4]

(ČETIRI ZADUBLJENJA)

15. Kad je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, potpuno odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od nepovoljnih mentalnih stanja, ulazi on i ostaje u prvom zadubljenju: ushićenje i zadovoljstvo rodiše se iz osame, praćeni usmerenošću misli (vittaka) i istraživanjem (viććara). On natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Baš kao kad bi vešt kupališni majstor ili njegov pomoćnik sipao prah za pranje u bronzanu posudu i izmešao ga, postepeno dosipajući u njega vodu, sve dok sapunjava lopta ne upije vlagu, ne postane promočena i zasićena vlagom spolja i iznutra, ali tako da se voda ne cedi iz nje — isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame, tako da nijedan deo čitavog tela ne ostaje nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame.

16. A zatim, monasi, smirivanjem usmerene misli i istraživanja, ulazi on i boravi u drugom zadubljenju: ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz sabranosti, usmerenosti svesti na jednu tačku, a oslobođene usmerene misli i vrednovanja, rođenim iz samopouzdanja. On natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz sabranosti. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz sabranosti. Kao jezero ispunjeno vodom koja u njemu izvire, a nema priliva vode ni sa istoka, zapada, severa i juga, pa ako ni kiša ne padne s vremena na vreme, ipak će u tom jezeru sveža voda strujati, napajati ga i prožimati, preplavljati i ispunjavati ga, tako da nijedan deo jezera ne ostane izvan dosega sveže vode; isto tako monah prodire i prožima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz sabranosti. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz sabranosti.

17. A zatim, monasi, odvraćajući se i od osećaja ushićenja, boravi spokojan, pažljiv i jasno razumevajući, pa telesno doživljava zadovoljstvo. Ulazi on i boravi u trećem zadubljenju, koje oplemenjena bića opisuju rečima: 'Ko je spokojan i pažljiv, živi zadovoljno.' On natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo zadovoljstvom, oslobođen ushićenja, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom, a oslobođen ushićenja. Kao što u jezeru s belim, crvenim ili plavim lotosovim cvetovima neki beli, crveni ili plavi cvetovi, iznikli pod vodom, ne izlaze na površinu, nego cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda napaja i oplahuje, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava celo svoje telo zadovoljstvom, oslobođenim ushićenja. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom, oslobođenim ushićenja.

18. A zatim, monasi, napušta zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Kad tako iščeznu dotadašnje radosti i žalosti, monah ulazi i boravi u četvrtom zadubljenju. To je stanje bez zadovoljstva i nezadovoljstva, pročišćeno spokojnom pažnjom. On sedi prožimajući telo čistom, sjajnom svesnošću, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet istom, sjajnom svesnošću. Kao da neki čovek sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane neogrnut tim belim platnom, tako i monah sedi prožimajući telo čistom, sjajnom svesnošću. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistom, sjajnom svesnošću.

(TRI ISTINSKA ZNANJA)

19. Kada mu je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće (upakkilesa), gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga ka znanju o svojim prošlim životima. Seća se mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva… pet, deset… pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. "Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde." Baš kao što bi se čovek, koji iz svog sela ode u drugo selo, pa se zatim u njega vrati, mogao prisetiti: 'Otišao sam iz svog sela u drugo i tamo sam tako stajao, tako sedeo, tako govorio, tako ćutao; a onda sam iz tog sela otišao u jedno drugo, gde sam takođe tako stajao, tako sedeo, tako govorio, tako ćutao; da bih se zatim iz njega vratio u moje selo'. Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

20. Kada mu je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. I vidi — uz pomoć duhovnog oka (dibba-ćakkhu), pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim delima (kamma): "Ova bića — koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali neka druga bića — koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu." Tako vidi — uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudsko — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim delima. Baš kao kad bi postojale dve kuće sa vratima, a čovek dobrog vida stajao između njih i gledao ljude kako ulaze u te kuće, izlaze iz njih i prolaze tamo-amo, isto tako — uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudsko — monah vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju… u skladu sa svojim delima.

21. Kada mu je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga ka znanju o razaranju mentalnih nečistoća (āsava). I vidi, kao da mu je pred očima: "Ovo je patnja… Ovo je nastanak patnje… Ovo je prestanak patnje… Ovo je put koji vodi do okončanja patnje… Postoje mentalne nečistoće… Ovo je nastanak mentalnih nečistoća… Ovo je prestanak mentalnih nečistoća… Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća."

Pošto zna tako, vidi tako, njegov um biva oslobođen izliva čulnosti (kāmāsava), oslobođen izliva bivanja (bhavāsava), oslobođen izliva neznanja (aviđđāsava). Sa ovim oslobađanjem uma javlja se u njemu znanje: "Oslobođen sam". On uviđa: "Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, zadatak je obavljen, ničeg više nema da se uradi na ovome svetu."

Baš kao kad bi, monasi, postojalo jezero — čisto, providno i nezamućeno — tako da čovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj ivici može da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. I onda on pomisli. 'Ovo je jezero — čisto, providno i nezamućeno, ono su školjke, šljunak i kamenčići na dnu, a ovo su jata riba koja u njemu plivaju ili plutaju'. Isto tako i monah vidi, kao da mu je pred očima: 'Ovo je patnja…' On uviđa: 'Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, zadatak je obavljen, ničeg više nema da se uradi na ovome svetu.'

(ARAHANT)

22. Monasi, takav monah se naziva asketom, bramanom, onaj koji je opran, onaj koji je stekao znanje, sveti znalac, pleniti, arahant. [5]

23. A kako to monah jeste asketa? On je stišao loša, nepovoljna mentalna stanja koja prljaju, donose obnavljanje bića, donose nevolju, dozrevaju u patnji i vode do budućeg rođenja, starenja i smrti. Eto tako monah jeste asketa.

24. A kako to monah jeste braman? On je prognao loša, nepovoljna mentalna stanja koja prljaju… i vode do budućeg rođenja, starenja i smrti. Eto tako monah jeste braman.

25. A kako to monah jeste opran? On je oprao loša, nepovoljna mentalna stanja koja prljaju… i vode do budućeg rođenja, starenja i smrti. Eto tako monah jeste opran.

26. A kako je to monah stekao znanje? On je razumeo loša, nepovoljna mentalna stanja koja prljaju… i vode do budućeg rođenja, starenja i smrti. Eto tako je monah stekao znanje.

27. A kako to monah jeste sveti znalac? [6] Loša, nepovoljna mentalna stanja koja prljaju… i vode do budućeg rođenja, starenja i smrti pobegla su od njega. Eto tako monah jeste sveti znalac.

28. A kako to monah jeste plemenit? Loša, nepovoljna mentalna stanja koja prljaju… i vode do budućeg rođenja, starenja i smrti su daleko od njega. Eto tako monah jeste plemenit.

29. A kako to monah jeste arahant? Loša, nepovoljna mentalna stanja koja prljaju, donose obnavljanje bića, donose nevolju, dozrevaju u patnji i vode do budućeg rođenja, starenja i smrti su daleko od njega. Eto tako monah jeste arahant.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Termin "braman" bi ovde trebalo razumeti u smislu u kojem je to objašnjeno niže u pasusu 24. [Natrag]

[2] Stid (hiri) i strah (ottappa) su dva komplementarna kvaliteta koje je Buda nazvao "čuvarima ovoga sveta" (AN II.1-10, § 9), pošto one služe kao temelj morala. Stid ima karakteristiku gnušanja svega lošeg, njime dominira osećaj samopoštovanja, a manifestuje se kao savest. Strah od činjenja loših dela ima karakteristiku zaziranja od svega lošeg, njime dominira briga zbog mišljenja drugih o nama, a manifestuje se kao bojazan da ne učinimo nešto loše. Videti Visuddhimagga XIV, 142. [Natrag]

[3] MN Komentar citira SN XLV.36: "Šta je to, monasi, asketski život (sāmañña)? Plemeniti osmostruki put… — to se naziva asketski život. A šta je to, monasi, cilj asketskog života (sāmaññattho)? Iskorenjivanje pohlepe, mržnje i obmanutosti – to se naziva ciljem asketskog života."[Natrag]

[4] MN Komentar do detalja razrađuje svako od ovih pet poređenja. Engleski prevod tog dela može se naći u knjizi Nyanaponika Thera, The Five Mental Hindrances, str. 27-34. [Natrag]

[5] Svako od objašnjenja koja slede uključuje igru reči koju je nemoguće prevesti. Na primer, monah je asketa (samana) zato što je stišao (samita) loša stanja, braman zato što je odagnao (bahita) loša stanja itd. Termin "opran" (nhataka) odnosi se na bramana koji je, na kraju učenikovanja kod svog učitelja, obavio ritualno pranje, koje označava kraj vežbanja. Videti Sn 521. [Natrag]

[6] Pali reč sotthiya (sansk. srotriya) označava bramana koji je dobro upoznat sa vedama, onaj ko je dobro upućen u sveto znanje. [Natrag]