Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 4

Bhayabherava sutta
Govor o strahu i strepnji


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

2. Tada braman Đānussoni [1] otide do Blaženog i, stigavši, pozdravi se sa njim. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženom: "Učitelju Gotamo, kada sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike iz poverenja u učitelja Gotamu, je li učitelj Gotama njihov vodič, je li učitelj Gotama njihov pomagač, je li učitelj Gotama njihovo nadahnuće? Uzimaju li oni učitelja Gotamu kao primer?"

"Tako je, bramanu, tako je. Kada sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike iz poverenja u učitelja Gotamu, ja sam njihov vodič, ja sam njihov pomagač, ja sam njihovo nadahnuće? Oni mene uzimaju kao primer."

"Ali, učitelju Gotamo, nije lako izdržati duboko u gustoj šumi, nije lako vežbati u osami, nije lako uživati u samoći. Čini se, zapravo, kao da šume zarobe um monaha ako ne poseduje koncentraciju."

"Tako je, bramanu, tako je. Nije lako izdržati duboko u gustoj šumi, nije lako vežbati u osami, nije lako uživati u samoći. Čini se, zapravo, kao da šume zavedu um monaha ako ne poseduje koncentraciju.

3. Pre probuđenja, kad još uvek bejah neprobuđeni Bodhisatta, i meni bi na um dolazila misao: 'Nije lako izdržati duboko u gustoj šumi… kao da šume zavedu um monaha ako ne poseduje koncentraciju.'

4. Ovako sam razmišljao: 'Kada god askete i bramani koji nisu potpuno pročistili svoje telesne postupke odu duboko u gustu šumu, ta nepročišćenost u njima izaziva nepovoljna stanja straha i strepnje. Ali ja kada idem duboko u gustu šumu, ne odlazim tamo ne pročistivši svoje telesne postupke. Moji telesni postupci su pročišćeni. Ja boravim duboko u gustoj šumi kao jedan od onih plemenitih koji su pročišćeni u svojim telesnim postupcima.' Videvši u sebi tu čistotu postupaka, nalazim veliko okrepljenje boraveći u šumi.

5-7. Ovako sam razmišljao: 'Kada god askete i bramani koji nisu potpuno pročistili svoj govor… nisu potpuno pročistili svoje misli… nisu potpuno pročistili svoje življenje odu duboko u gustu šumu, ta nepročišćenost u njima izaziva nepovoljna stanja straha i strepnje. Ali ja kada idem duboko u gustu šumu, ne odlazim tamo ne pročistivši svoje življenje. Moji življenje je pročišćeno. Ja boravim duboko u gustoj šumi kao jedan od onih plemenitih koji su pročišćeni u svom življenju.' Videvši u sebi tu čistotu življenja, nalazim veliko okrepljenje boraveći u šumi.

8. Ovako sam razmišljao: 'Kada god askete i bramani koji su puni žudnji i požude… Ja nisam pun žudnji…"

9. …"Kada god askete i bramani kojima je um pun zlovolje i mržnje… Moj um je pun prijateljske ljubavi…"

10. …"Kada god askete i bramani koji su savladani tupošću i tromošću… U meni nema tromosti i pospanosti…"

11. …"Kada god askete i bramani koji su nespokojni i uznemirenog uma… Moj um je smiren…"

12. …"Kada god askete i bramani koje muče neizvesnost i sumnja… Ja sam otišao izvan neizvesnosti…"

13. …"Kada god askete i bramani koji stalno sebe hvale i druge potcenjuju… Ja niti sebe hvalim niti druge potcenjujem…"

14. …"Kada god askete i bramani koji su skloni panici i strahu… Ja sam otišao izvan strašljivosti…"

15. …"Kada god askete i bramani koji su željni dobitka, ponuda i slave… U meni je malo želja…"

16. …"Kada god askete i bramani koji su lenji i bez upornosti… Moja upornost je čvrsta…"

17. …"Kada god askete i bramani koji su zbunjeni i nepažljivi… Moja pažnja je postojana…"

18. …"Kada god askete i bramani koji su neskoncentrisani, kojim um luta… Ja sam potpuno skoncentrisan…"

19. Ovako sam razmišljao: "Kada god askete i bramani bez mudrosti, skloni naklapaju odu duboko u gustu šumu, to odsustvo mudrosti i sklonost ka naklapanju u njima izazivaju nepovoljna stanja straha i strepnje. Ali ja ne odlazim duboko u gustu šumu bez mudrosti, sklon naklapanju. Ja posedujem mudrost. Ja sam jedan od onih plemenitih koji su savršenog razumevanja kada odlaze duboko u gustu šumu." Videvši u sebi to savršeno razumevanje, nalazim veliko okrepljenje boraveći u šumi.

20. Ovako sam razmišljao: "Postoje posebne noći, kao što su osma, četrnaesta i petnaesta po Mesečevom kalendaru. [2] Šta ako bi njih proboravio na jezovitim mestima, kao što su neka svetilišta i gajevi? Možda bih doživeo taj strah i strepnju." I tako, kasnije — određene noći kao što su osma, četrnaesta i petnaesta — proboravio bih na takvim jezovitim mestima, kao što su neka svetilišta i gajevi. I dok sam bio tamo, događalo se da naiđe neka životinja, da prelomi grančicu ili da vetar zašušti među suvim lišćem. I ja bih pomislio: "Šta ako to dolaze strah i strepnja?' [3] Pomislio bih: 'Zašto uvek brinem i iščekujem taj strah i strepnju da se pojave? Kako bi bilo kad bih odlučio da ih odagnam tako što ću ostati u istom položaju u kojem su me i zatekli sve dok ne prođu?' [4]

I tako, kad bi me strah i strepnja zaokupili za vreme meditacije u hodu, ne bih se zaustavio, seo ili legao. Nastavio bih meditaciju u hodu sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju. Kad bi me strah i strepnja zaokupili dok bih stajao, ne bih hodao, seo ili legao. Nastavio bih da stojim sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju. Kad bi me strah i strepnja zaokupili dok bih sedeo, ne bih legao, ustao ili hodao. Nastavio bih da sedim sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju. Kad bi me strah i strepnja zaokupili dok bih ležao, ne bih seo, ustao ili hodao. Nastavio bih da ležim sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju.

21. Ima takvih asketa i bramana, bramanu, koji misle da je dan onda kada je noć, a misle da je noć onda kada je dan. To znači, kažem ti, da su u zabludi. Jer ja kada je dan znam da je dan, a kada je noć znam da je noć. Ako bi se za nekoga moglo s pravom reći: 'Biće oslobođeno obmanutosti pojavilo se u ovome svetu na dobrobit i sreću mnogih, iz samilosti za ovaj svet, za dobrobit, blagostanje i sreću ljudskih i božanskih bića', onda sam ja taj o kojem bi se s pravom to moglo reći.

22. Neiscrpna energija (viriya) je u meni i stalna svesnost (sati) uspostavljena. Moje telo je mirno i spokojno, moj um skoncentrisan (samādhi) i sjedinjen. [5]

23. Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja (đhāna): ushićenje (piti) i zadovoljstvo rodiše se iz osame, praćeni zamišljanjem (vitakka) i istraživanjem (vićāra). [6]

24. Sa smirivanjem zamišljanja i istraživanja uđoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja, sa unutrašnjom jasnoćom i ujedinjenošću uma, a bez zamišljanja i istraživanja; sa ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.

25. Sa prestankom ushićenja ostadoh u spokojstvu (upekkha), sa svesnošću (sati) i jasnim razumevanjem (sampađañña), i s fizičkim osećajem sreće (sukkha), uđoh i ostadoh na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: "Spokojan i svestan, ima on prijatno boravište."

26. Sa napuštanjem zadovoljstva i bola — kao i sa ranijim nestankom uznesenosti i nespokojstva — uđoh i ostadoh na četvrtom stupnju zadubljenja: ni-zadovoljstvo-ni-bol i čistota svesnosti zahvaljujući spokojstvu.

27. Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće (upakkilesa), gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerih ga ka znanju o mojim prošlim životima. Setio sam se mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva… pet, deset… pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. "Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde." Tako sam se sećao mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

28. Takvo beše prvo znanje (viđđa) koje stekoh u prvom delu noći. Neznanje (aviđđa) beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo — baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan.

29. Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. I videh — uz pomoć duhovnog oka (dibba-ćakkhu), pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uvideh kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom: "Ova bića — koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali neka druga bića — koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu." Tako videh — uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uvideh kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom.

30. Takvo beše drugo znanje koje stekoh u drugom delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo — baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan.

31. Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o razaranju mentalnih nečistoća (āsava). Videh, kao da mi je pred očima: "Ovo je patnja… Ovo je nastanak patnje… Ovo je prestanak patnje… Ovo je put koji vodi do okončanja patnje… Postoje mentalne nečistoće… Ovo je nastanak mentalnih nečistoća… Ovo je prestanak mentalnih nečistoća… Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća."

32. Moj um, znajući tako, videći tako, beše oslobođen izliva čulnosti (kāmāsava), oslobođen izliva bivanja (bhavāsava), oslobođen izliva neznanja (aviđđāsava). Sa ovim oslobađanjem javilo se znanje: "Oslobođen sam". Uvideh: "Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, zadatak je obavljen. Ničeg više nema da se uradi na ovome svetu."

33. Takvo beše treće znanje koje stekoh u trećem delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo — baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan.

34. Tako, bramanu, moguće je da ti i dalje misliš: "Možda asketa Gotama i dalje nije oslobođen strasti, nije oslobođen averzije, nije oslobođen obmanutosti, pa zato još uvek boravi duboko u gustoj šumi". Ne bi trebalo tako da misliš. Zato što ja vidim dve dobrobiti od toga što boravim duboko u gustoj šumi: vidim to kao prijatno boravište za mene sada i ovde i imam saosećanje za buduće generacije." [7]

35. "Zaista, zato što je učitelj Gotama Usavršeni, Potpuno probuđeni, on ima saosećanje za buduće generacije. Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, na isti način je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište."


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Komentar kaže da Đānussoni nije lično ime, već počasna titula u značenju "kraljev kapelan" (purohita). Ovaj lik se javlja i u Ćūlahatthipadopama sutti (MN 27). [Natrag]

[2] Indijska godina, prema drevnom sistemu koji je nasledio i budizam, podeljena je na tri godišnja doba — hladno, toplo i kišno — i svako je trajalo po četiri meseca. Tih četiri meseca se dalje dele osam dvonedeljnih perioda (pakkha), od kojih treći i sedmi traju četrnaest dana, a ostali po petnaest. Unutar svake dve nedelje, noć punog i mladog Meseca (četrnaesti ili petnaesti dan), kao i noći dve Mesečeve četvrti (osma) smatraju se naročito značajnim. U budizmu se ti dani nazivaju uposattha dani pojačane revnosti. Na dan punog i mladog meseca monasi recituju svoja pravila ponašanja, a nezaređeni posećuju manastire kako bi slušali govore o Dhammi i meditirali. [Natrag]

[3] Ovde se misli na približavanje izvora straha i strepnje, kao što su demoni, aveti, zli duhovi. [Natrag]

[4] Reč je o četiri položaja tela (iriyāpatha) koji se često pominju u budističkim tekstovima: hodanje, stajanje, sedenje i ležanje. [Natrag]

[5] Počev od ovog pasusa, Buda zapravo opisuje noć svog probuđenja. Na početku nabraja tri kvaliteta neophodna da bi do njega stigao: energija, svesnost i koncentracija. [Natrag]

[6] Komentar za Mađđhima nikāyu kaže da je Bodhisatta razvio četiri zadubljenja koristeći koncentraciju pažnje na dah kao objekat meditacije. [Natrag]

[7] Komentar: On ima "saosećanje za buduće generacije" utoliko što će kasnije generacije monaha, videći kako je Buda često boravio sam u šumi, slediti njegov primer i tako ubrzati svoje napredovanje ka okončanju patnje. [Natrag]