Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 4

Bhayabherava sutta
Govor o strahu i strepnji

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

2. Jednoga dana brahman Đāṇussoṇi [1] otide do Blaženog i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče: „Učitelju Gotama, kada sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike iz poverenja u učitelja Gotamu, je li učitelj Gotama njihov predvodnik, njihov pomagač i njihov vodič? Da li ti ljudi slede primer učitelja Gotame?” [2]

„Tako je, brahmane, tako je. Kada sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike iz poverenja u mene, ja sam njihov predvodnik, njihov pomagač i njihov vodič. Oni slede moj primer.”

„Ali, učitelju Gotama, teško je izdržati duboko u gustoj šumi, teško je vežbati u osami, teško je uživati u samoći. Čini se kao da šume zarobe um monaha ako ne poseduje koncentraciju.”

„Tako je, brahmane, tako je. Teško je izdržati duboko u gustoj šumi, teško je vežbati u osami, teško je uživati u samoći. Čini se kao da šume zarobe um monaha ako ne poseduje koncentraciju.”

3. Pre probuđenja, dok sam još bio samo neprobuđeni Bodhisatta, i ja sam ovako razmišljao: ‘Teško je izdržati duboko u gustoj šumi… kao da šume zarobe um monaha ako ne poseduje koncentraciju.’

4. Ovako sam razmišljao: ‘Kada god askete ili brahmani koji nisu potpuno pročistili svoje telesne postupke odu duboko u gustu šumu, ta nepročišćenost u njima izaziva nepovoljna stanja straha i strepnje. Kad idem duboko u gustu šumu, ne odlazim tamo ne pročistivši svoje telesne postupke. Moji telesni postupci su pročišćeni. Ja boravim duboko u gustoj šumi kao jedan od onih plemenitih koji su pročišćeni u svojim telesnim postupcima.’ Videvši u sebi tu čistotu telesnih postupaka, nalazim veliko okrepljenje
boraveći u šumi.

5–7. Ovako sam razmišljao: ‘Kada god askete ili brahmani koji nisu potpuno pročistili svoj govor… nisu potpuno pročistili svoje misli… nisu potpuno pročistili svoj način življenja, odu duboko u gustu šumu, ta nepročišćenost u njima izaziva nepovoljna stanja straha i strepnje. Ali… ja sam pročistio svoj način življenja. Ja boravim duboko u gustoj šumi kao jedan od onih plemenitih koji su pročišćeni u svom načinu življenja.’ Videvši u sebi tu čistotu življenja, nalazim veliko okrepljenje boraveći u šumi.

8. Ovako sam razmišljao: ‘Kada god askete ili brahmani koji su puni pohlepe i strasti… Ja nisam pun pohlepe…’

9. ‘…uma punog zlovolje i namera rođenih iz mržnje… Moj um je pun prijateljske ljubavi…’

10. ‘…savladani tupošću i tromošću… U meni nema tuposti i tromosti…’

11. ‘…savladani nemirom i nespokojstvom… Moj um je miran…’

12. ‘…mučeni neizvesnošću i sumnjom… Otišao sam iza sumnje…’

13. ‘…stalno sebe hvale i druge potcenjuju… Niti sebe hvalim niti druge potcenjujem…’

14. ‘…skloni panici i strahu… Otišao sam izvan strašljivosti…’

15. ‘…željni dobitka, slave i ugleda… U meni je malo želja…’

16. ‘…lenji i bez elana… Energičan sam…’

17. ‘…rastreseni i bez jasnog razumevanja… Ustaljen sam u svesnosti…’

18. ‘…nekoncentrisani, kojima um luta… Posedujem koncentraciju…’

19. Ovako sam razmišljao: ‘Kada god asketama ili brahmanima nedostaje mudrost, skloni su naklapanju, te odu duboko u gustu šumu, to odsustvo mudrosti i sklonost ka naklapanju u njima izazivaju nepovoljna stanja straha i strepnje. Ali ja ne odlazim duboko u gustu šumu bez mudrosti, sklon naklapanju. Ja posedujem mudrost. [3] Odlazim duboko u gustu šumu kao jedan od onih plemenitih koji poseduju mudrost.’ Videvši u sebi to posedovanje mudrosti, nalazim veliko okrepljenje boraveći u šumi.

20. Ovako sam razmišljao: ‘Postoje posebne noći, kao što su četrnaesta, petnaesta i osma unutar dve sedmice. [4] Šta ako bi njih proveo na mestima koja bude strahopoštovanje i jezu, kao što su svetilišta u parkovima, svetilišta u šumi i svetilišta u drvetu? Možda bih doživeo taj strah i strepnju.’ I tako, kasnije – određene noći kao što su četrnaesta, petnaesta i osma unutar dve sedmice – proveo bih na mestima koja bude strahopoštovanje i jezu, kao što su svetilišta u parkovima, svetilišta u šumi i svetilišta u drvetu. I dok sam bivao tamo, događalo se da naiđe neka divlja životinja, da paun prelomi grančicu ili da vetar zašušti među suvim lišćem. I pomislio bih: ‘Šta ako to dolaze strah i strepnja?’ Pomislio bih: ‘Zašto uvek iščekujem taj strah i strepnju da se pojave? Kako bi bilo da ih savladam tako što ću ostati u istom položaju u kojem su me i zatekli, sve dok ne prođu?’ [5]

Dok sam hodao, strah i strepnja me obuzeše; ne bih stajao, seo, niti legao sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju. Dok sam stajao, strah i strepnja me obuzeše; ne bih hodao, seo, niti legao sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju. Dok sam sedeo, strah i strepnja me obuzeše; ne bih hodao, stajao, niti legao sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju. Dok sam ležao, strah i strepnja me obuzeše; ne bih hodao, stajao, niti sedao sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju.

21. Ima, brahmane, takvih asketa i brahmana, koji misle da je dan onda kad je noć, a misle da je noć onda kada je dan. To znači, kažem ti, da su u zabludi. Jer kad je dan, ja znam da je dan, a kad je noć, znam da je noć. Ako bi se za nekoga moglo s pravom reći: ‘Biće oslobođeno obmanutosti pojavilo se u ovome svetu na dobrobit i sreću mnogih, iz saosećanja za ovaj svet, na dobrobit, blagostanje i sreću božanskih i ljudskih bića’, onda sam zaista ja taj za kojeg bi se s pravom to moglo reći.

22. Neiscrpna energija je u meni i stalna svesnost uspostavljena; moje telo je mirno i spokojno, moj um koncentrisan i sjedinjen. [6]

23. Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja, koji prate usmerenost misli i istraživanje, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. [7]

24. Smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja uđoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.

25. Slabljenjem ushićenja, ostadoh spokojan, svestan i jasno razumevajući, uz fizički osećaj zadovoljstva. Uđoh i ostadoh na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: „Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!”

26. Napuštanjem zadovoljstva i bola – kao i ranijim nestankom radosti i žalosti – uđoh i ostadoh na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu.

27. Kada je moj koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, usmerih ga ka znanju o svojim prošlim životima. [8] Sećao se mnoštva prošlih života, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. ‘Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako sam se sećao mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

28. Takvo beše prvo istinsko znanje koje stekoh u prvom delu noći. Neznanje beše razvejano i javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana i pojavilo se svetlo, baš kao što se to događa onome ko je marljiv, predan i odlučan.

29. Kada je moj koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, usmerih ga ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. [9] I duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, videh bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. Razumeh kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima: „Ova bića koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna gledišta i postupala u skladu sa pogrešnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak
u čistilištu. Ali neka druga bića, koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna gledišta i postupala u skladu sa ispravnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.” Tako duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, videh bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna; razumeh kako se bića preporađaju u skladu sa
svojim postupcima.

30. Takvo beše drugo istinsko znanje koje stekoh u drugom delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana i pojavilo se svetlo, baš kao što se to događa onome ko je marljiv, predan i odlučan.

31. Kada je moj koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, usmerih ga ka znanju o uklanjanju otrova. Videh, kao da mi je pred očima: ‘Ovo je patnja’; videh, kao da mi je pred očima: ‘Ovo je nastanak patnje’; videh, kao da mi je pred očima: ‘Ovo je prestanak patnje’; videh, kao da mi je pred očima: ‘Ovo je put koji vodi prestanku patnje’; videh, kao da mi je pred očima: ‘Ovo su otrovi’; videh, kao da mi je pred očima: ‘Ovo je nastanak otrova’; videh, kao da mi je pred očima: ‘Ovo je prestanak otrova’; videh, kao da mi je pred očima: ‘Ovo je put koji vodi prestanku otrova.’ [10]

32. Kada sam znao i video tako, moj um beše oslobođen otrova želje za zadovoljstvima čula, oslobođen otrova želje za bivanjem, oslobođen otrova neznanja. Sa ovim oslobađanjem javilo se znanje: ‘Oslobođen sam.’ [11] Neposredno sam znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” [12]

33. Takvo beše treće istinsko znanje koje stekoh u trećem delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana i pojavilo se svetlo, baš kao što se to događa onome ko je marljiv, predan i odlučan.

34. Tako, brahmane, moguće je da ti i dalje misliš: ‘Možda asketa Gotama ni dan-danas nije oslobođen strasti, mržnje i obmanutosti, pa zato još uvek boravi duboko u gustoj šumi.’ Ne bi trebalo tako da misliš. Zato što ja vidim dve dobrobiti od toga što boravim duboko u gustoj šumi: vidim to kao prijatno boravište za mene ovde i sada i imam saosećanje za buduće generacije.”  [13]

35. „Zaista, zato što je plemenit i potpuno probuđen, učitelj Gotama ima saosećanje za buduće generacije. Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, na isti način je učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište.”


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] MA kaže da Đāṇussoṇi nije lično ime, već počasna titula u značenju „kraljev kapelan” (purohita), koju mu je dodelio kralj. MN 27 je takođe izgovorena brahmanu Đāṇussoṇiju. [Natrag]

[2] Bhoto Gotammassa sā đanatā diṭṭhānugatiṁ āpađđati. Ñm prevodi: „Da li ti ljudi slede implikacije gledišta učitelja Gotame?” A Horner: „Ovi ljudi podražavaju gledišta poštovanog Gotame” (MLS 1:22). MA, takođe objašnjava: „Ovi ljudi imaju isto gledište, mišljenje, shvatanje kao učitelj Gotama.” Međutim, mnogo je bolji smisao u ovom kontekstu ako diṭṭha čitamo ne kao sandhi formu imenice diṭṭhi, nego kao particip prošli i tada je značenje ove fraze: „Slede ono što su videli od njega”, tj. njegov primer. Ovakvo značenje sintagme jasno je i na drugim mestima na kojima se ona pojavljuje: SN 2:203, AN 1:126, AN 3:108, 251, 422. [Natrag]

[3] Ñm je ovu sintagmu preveo kao „savršenog razumevanja”, a odgovarajuću sintagmu u prethodnom odeljku kao „savršene koncentracije”. Kako se čini neprimerenim da se savršenstvo u samādhi i paññā pripiše Bodhisatti pre njegovog probuđenja, odlučio sam da sufiks sampanna dosledno prevodim sa „posedujem”. MA objašnjava da ovo nije ni mudrost uvida, niti puta, nego mudrost koja definiše prirodu svog objekta (ārammaṇavavatthānapaññā). [Natrag]

[4] Indijska godina, prema drevnom sistemu koji je nasledio i budizam, podeljena je na tri godišnja doba – hladno, toplo i kišno – i svako je trajalo po četiri meseca. Četiri meseca dalje se dele na osam dvonedeljnih perioda (pakkha), od kojih treći i sedmi traju četrnaest dana, a ostali po petnaest. Unutar svake dve nedelje, noć punog i mladog meseca (četrnaesta ili petnaesta), kao i noć Mesečeve četvrti (osma) smatraju se naročito značajnim. U budizmu se ti dani nazivaju uposattha, dani predanosti. Na dan punog i mladog meseca monasi recituju svoja pravila ponašanja, a nezaređeni posećuju manastire kako bi slušali govore o Dhammi i meditirali. [Natrag]

[5] Reč je o četiri položaja tela (iriyāpatha) koji se često pominju u budističkim tekstovima: hodanje, stajanje, sedenje i ležanje. [Natrag]

[6] Počev od ovog odeljka, Buda opisuje praksu koja ga je dovela do vrhunca neobmanutosti. [Natrag]

[7] MA kaže da je Bodhisatta razvio četiri zadubljenja koristeći svesnost daha kao objekat meditacije. [Natrag]

[8] Detaljno objašnjeno u Vsm XIII, 13–71. [Natrag]

[9] Detaljno objašnjeno u Vsm XIII, 72–101. [Natrag]

[10] MA: Pošto je pokazao četiri plemenite istine prema njihovoj prirodi (tj. pomoću pojma patnje), ovaj odlomak treba da ih pokaže indirektno, pomoću pojma mentalnih nečistoća. [Natrag]

[11] Prema MA, sintagma „Kada sam znao i video tako” odnosi se na uvid i put, koji svoj vrhunac ima na stupnju arahanta; sintagma „moj um beše oslobođen” pokazuje trenutak rađanja ploda; sintagma „javilo se znanje: ‘Oslobođen sam’” ukazuje na znanje sagledavanja (videti Vsm XXII, 20–21), isto kao i početak sledeće rečenice „Neposredno sam znao.” [Natrag]

[12] Ovo je standardna objava u Kanonu krajnjeg znanja ili stupnja arahanta. MA objašnjava da sintagma „Ovo je poslednje rođenje” znači da se bilo koja vrsta rođenja moguća u slučaju da ovaj put nije razvijen, smatra nemogućom. „Svetački život” koji je proživljen jeste svetački život puta (maggabrahmaćariya). Sintagma „učinjeno što je trebalo učiniti” (kataṁ karaṇiyaṁ) ukazuje da su četiri zadatka plemenitog puta – puno razumevanje patnje, napuštanje njenog uzroka, ostvarenje njenog prestanka i negovanje puta – svi izvršeni za svaki od četiri transcendentna puta. Četvrta sintagma, nāparaṁ itthattāya, u MA se ovako objašnjava: „Sada nema potrebe za mene da razvijam put ponovo za ‘takvo stanje’, tj. za šesnaestostruku funkciju (puta) ili za uklanjanje nečistoća. Druga varijanta: posle ‘takvog stanja’, tj. kontinuuma sastojaka bića koji se sada odvija, nema daljeg kontinuuma sastojaka bića za mene. Pošto su do kraja shvaćeni, tih pet sastojaka liče na drvo posečeno u korenu. S prestankom poslednje svesti, oni će biti ugašeni poput vatre bez goriva.” Odlučio sam se za drugu od ovih interpretacija, ali uzeo sam itthattāya kao dativ. Ova reč, koja doslovno znači „stanje ovoga” ili „stanje onoga”, implicira manifestaciju u konkretnom stanju egzistencije. [Natrag]

[13] MA: On ima „saosećanje za buduće generacije” utoliko što će kasnije generacije monaha, videći kako je Buda često boravio sam u šumi, slediti njegov primer i tako ubrzati napredovanje ka okončanju patnje. [Natrag]