Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 40

Ćula-Assapura sutta
Kratki govor u Assapuri


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo u zemlji Anga, u gradu naroda Anga po imenu Assapura. Tu se Blaženi obrati monasima sledećim rečima: "Monasi." — "Da, poštovani gospodine", odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. "Askete, askete", monasi, tako vas drugi ljudi vide. I kada vas pitaju: "Ko ste vi?", vi tvrdite da ste askete. Pošto vas tako označavaju i vi sami tvrdite za sebe da to jeste, ovako bi sebe trebalo da vežbate: "Prihvatićemo i vežbati put koji je valjan za asketu [1], tako da to kako nas drugi označavaju jeste tačno, a naše tvrdnje istinite, dok u isto vreme onima koji nam daruju ogrtače, hranu, prenoćište i lekove to donosi velike plodove i zasluge, a naše beskućništvo neće biti uzalud, već korisno i plodonosno."

3. A kako to, monasi, monah ne praktikuje put koji je valjan za asketu? Sve dotle dok monah koji je gramziv nije napustio tu gramzivost, koji je pun mržnje nije napustio tu mržnju, koji je ljutit i nije napustio tu ljutnju, koji je osvetoljubiv i nije napustio tu osvetoljubivost, koji je nadmen i nije napustio tu nadmenost, koji je željan vlasti i nije napustio tu želju, koji je zavidan i nije napustio tu zavist, koji je škrt i nije napustio tu škrtost, koji je sklon laganju i nije napustio tu lažljivost, koji je sklon obmanjivanju i nije napustio to obmanjivanje, koji je zlonameran i nije napustio tu zlonamernost, koji pogrešno razume i nije napustio to pogrešno razumevanje, sve dotle, kažem vam, on ne praktikuje put koji je valjan za asketu, upravo zbog toga što nije uspeo da napusti te mrlje askete, te greške askete, taj talog askete, koji je podloga preporađanja u stanju uskraćenosti i čije posledice se trpe preporađanjem na lošem odredištu.

4. Setite se oružja zvanog matađa, dobro naoštrenog na oba kraja, uvijenog u platno i smeštenog u korice. Kažem vam da je njemu sličan odlazak u beskućnike takvog monaha.

5. Ja ne kažem da status askete za onoga ko hoda uvijen u ogrtač dolazi samo na osnovu toga što on nosi platneni ogrtač, niti za nagog asketu samo na osnovu njegove nagosti, niti za onoga ko živi u prašini i prljavštini samo na osnovu te prašine i prljavštine, niti za onog ko uranja u reku samo na osnovu tog ritualnog pranja, niti za onog ko živi u podnožju drveta samo na osnovu toga što živi u podnožju drveta, niti za onog ko živi na otvorenom samo na osnovu toga što živi na otvorenom, niti za onog koji nikada ne seda samo na osnovu toga što nikada ne seda, niti za onog ko jede samo u određeno vreme samo zato što jede u određeno vreme, niti onom ko recituje svete tekstove samo na osnovu tog recitovanja, niti tvrdim da status askete za pustinjaka sa upletenom kosom dolazi samo na osnovu te upletene kose.

6. Monasi, ako bi pukim nošenjem platnenog ogrtača taj koji ga nosi kada je gramziv napustio tu gramzivost, kada je pun mržnje napustio tu mržnju… kada pogrešno razume napustio to pogrešno razumevanje, tada bi njegovi drugovi i prijatelji, porodica i srodnici, obukli u platneni ogrtač čim se rodi i učinili da ga stalno nosi rečima: "Hajde, najdraži naš, budi onaj koji nosi platneni ogrtač, tako da kada si gramziv napustiš tu gramzivost, kada si pun mržnje napustiš tu mržnju… kada pogrešno razumeš napustiš to pogrešno razumevanje." Ali ja i dalje vidim one u platnenom ogrtaču koji su gramzivi, puni mržnje.. koji ne razumeju; i upravo zato ne kažem da status askete za onoga ko hoda uvijen u ogrtač dolazi samo na osnovu toga što on nosi platneni ogrtač. "Ako bi samo na osnovu svoje nagosti nagi asketa koji je pun gramzivosti napustio tu gramzivost… Ako bi samo na osnovu svoje prašine i prljavštine… Ako bi samo na osnovu ritualnog pranja… Ako bi samo na osnovu toga što živi u podnožju drveta… Ako bi samo na osnovu toga što živi na otvorenom… Ako bi samo na osnovu toga što nikada ne seda… Ako bi samo zato što jede u određeno vreme… Ako bi samo na osnovu svog recitovanja… Ako bi samo na osnovu svoje upletene kose… I upravo ne tvrdim da status askete za pustinjaka sa upletenom kosom dolazi samo na osnovu te upletene kose."

7. A kako to, monasi, monah praktikuje put koji je valjan za asketu? Kada god monah koji je bio gramziv napusti tu gramzivost, koji je bio pun mržnje napusti tu mržnju, koji je bio ljutit napusti tu ljutnju, koji je bio osvetoljubiv napusti tu osvetoljubivost, koji je bio nadmen napusti tu nadmenost, koji je bio željan vlasti napusti tu želju, koji je bio zavidan napusti tu zavist, koji je bio škrt napusti tu škrtost, koji je bio sklon laganju napusti tu lažljivost, koji je bio sklon obmanjivanju napusti to obmanjivanje, koji je bio zlonameran napusti tu zlonamernost, koji je pogrešno razumeo napusti to pogrešno razumevanje [2], tek tada, kažem vam, on praktikuje put koji je valjan za asketu, upravo zbog toga što je uspeo da napusti te mrlje askete, te greške askete, taj talog askete, koji je podloga preporađanja u stanju uskraćenosti (apaya bhumi) i čije posledice se trpe preporađanjem na lošem odredištu.

8. On sebe vidi pročišćenog svih tih loših i štetnih stanja, on sebe vidi oslobođenog od njih. Kada to vidi, u njemu se rađa radost. Kada je radostan, u njemu se rađa ushićenje; u onome ko je ushićen, telo postaje smireno; onaj čije je telo smireno oseća zadovoljstvo; u onome ko oseća zadovoljstvo, um postaje skoncentrisan.

9. I on živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treći, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.

10-12. On živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim saosećanjem… umom prožetim saradošću… umom prožetim spokojstvom… obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.

13. Zamislite jezerce sa čistom, bistrom, hladnom i providnom vodom, pitomih obala, prekrasno. Ako bi čovek ispržen i iscrpljen vrućinom, umoran, omamljen i žedan išao sa istoka, sa zapada, severa ili juga ili bilo iz kojeg drugog pravca, pa stigao do tog jezera, on bi ugasio žeđ i ošamućenost vrućinom. Isto tako, monasi, ako bi bilo ko plemenitog roda napustio dom i otišao u beskućnike i pošto je naišao na Učenje i Praksu koje je objavio Tathagata razvijao prijateljsku ljubav, saosećanje, saradost i spokojstvo, te na osnovu toga osvojio unutrašnji mir, tada on, kažem vam, zbog tog unutrašnjeg mira praktikuje put koji je valjan za asketu. I ako bi bilo ko među bramanima… bilo ko među zemljoradnicima… bilo ko među slugama napustio dom i otišao u beskućnike i pošto je naišao na Učenje i Praksu koje je objavio Tathagata razvijao prijateljsku ljubav, saosećanje, saradost i spokojstvo, te na osnovu toga osvojio unutrašnji mir, tada on, kažem vam, zbog tog unutrašnjeg mira praktikuje put koji je valjan za asketu.

14. Monasi, ako bi bilo ko plemenitog roda napustio dom i otišao u beskućnike, te uz pomoć sopstvenog uvida ovde i sada uđe i boravi u oslobođenosti uma, oslobođenosti mudrošću, koji su bez nečistoća, svaka od njih uklonjena, tada je on već asketa upravo zbog tog uklanjanja nečistoća. [3] I ako bi bilo ko među bramanima… bilo ko među zemljoradnicima… bilo ko među slugama napustio dom i otišao u beskućnike, te uz pomoć sopstvenog uvida ovde i sada uđe i boravi u stanju oslobođenosti uma, oslobođenosti mudrošću, koje je bez nečistoća, svako od njih uklonjeno, tada je on već asketa upravo zbog tog uklanjanja nečistoća."

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Dok prethodna sutta koristi sintagmu "stvari koje nekoga čine asketom" (dhamma samanakarana), u ovom govoru se koristi formulacija o "putu koji je valjan za asketu" (samanasamicipatipada). [Natrag]

[2] Prvih deset od ovih dvanaest "mrlja askete" uključene su u šesnaest "nečistoća koje prljaju um" u Vatthupama sutti (MN 7.3) [Natrag]

[3] MN Komentar: Pošto je umirio (samita) sve nečistoće, on je asketa u najvišem značenju reči (paramatthasamana). [Natrag]