Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 44

Ćula-vedalla sutta
Kratko razjašnjenje Učenja

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Onda njegov nezaređeni sledbenik Visākha otide do monahinje Dhammadine [1] i pošto se poklonio, sede sa strane, pa je upita:

(LIČNOST)

2. „Gospođo, govori se ’ličnost, ličnost’. Šta to Blaženi naziva ličnošću?“

„Prijatelju Visākha, ovih pet sastojaka podložnih vezivanju Blaženi naziva ličnošću; to su: materijalni oblik kao sastojak podložan vezivanju, osećaj kao sastojak podložan vezivanju, opažaj kao sastojak podložan vezivanju, mentalni obrasci kao sastojak podložan vezivanju i svest kao sastojak podložan vezivanju. Tih pet sastojaka podložnih vezivanju Blaženi naziva ličnošću.“ [2]

Rečima „Odlično, gospođo“, nezaređeni sledbenik Visākha se obradova i pozdravi reči monahinje Dhammadine. Zatim postavi sledeće pitanje:

3. „Gospođo, govori se ’nastanak ličnosti, nastanak ličnost’. Šta to Blaženi naziva nastankom ličnosti?“

„Prijatelju Visākha, želja koja vodi do novog rođenja, što združena sa ushićenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo — dakle, to je želja za čulnim užicima, želja za postojanjem i želja za ne-postojanjem. To Blaženi naziva nastankom ličnosti.“

4. „Gospođo, govori se ’prestanak ličnosti, prestanak ličnost’. Šta to Blaženi naziva prestankom ličnosti?“

„Prijatelju Visākha, potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te želje, odustajanje od nje i odbacivanje, oslobađanje i okretanje od nje. To Blaženi naziva prestankom ličnosti.“

5. „Gospođo, govori se ’put do prestanka ličnosti, put do prestanka ličnosti’. Šta to Blaženi naziva prestankom ličnosti?“

„Prijatelju Visākha, upravo taj Plemeniti osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog zarađivanja za život, ispravnog napora, ispravne svesnosti i ispravne koncentracije.“

6. „Gospođo, je li to vezivanje isto što i pet sastojaka podložnih vezivanju ili je vezivanje nešto drugo nego tih pet sastojaka podložnih vezivanju?“

„Prijatelju Visākha, to vezivanje niti je isto kao tih pet sastojaka podložnih vezivanju, niti je vezivanje nešto drugo nego tih pet sastojaka podložnih vezivanju. Upravo ta želja i strast u pogledu pet sastojaka podložnih vezivanju jeste to vezivanje.“ [3]

(PERSONALISTIČKI POGLED NA SVET)

7. „Gospođo, kako nastaje personalistički pogled na svet?“

„Tako, prijatelju Visākha, neuk, običan čovek, koji ne poštuje plemenite i nije upućen i vešt u njihovom Učenju, koji ne poštuje čestite ljude i nije upućen i vešt u njihovom Učenju, materijalni oblik smatra sopstvom ili da sopstvo poseduje materijalni oblik ili da materijalni oblik jeste u sopstvu ili da je sopstvo u materijalnom obliku. On osećaj smatra sopstvom ili da sopstvo poseduje osećaj ili da osećaj jeste u sopstvu ili da je sopstvo u osećaju.

On opažaj smatra sopstvom ili da sopstvo poseduje opažaj ili da opažaj jeste u sopstvu ili da je sopstvo u opažaju. On mentalne obrasce smatra sopstvom ili da sopstvo poseduje mentalne obrasce ili da mentalni obrasci jesu u sopstvu ili da je sopstvo u mentalnim obrascima. On svest smatra sopstvom ili da sopstvo poseduje svest ili da svest jeste u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Tako nastaje personalistički pogled na svet.“ [4]

8. „Gospođo, a kako ne nastaje personalistički pogled na svet?“

„Tako, prijatelju Visākha, dobro upućen plemeniti učenik, koji poštuje plemenite i upućen je i vešt u njihovom Učenju, poštuje čestite ljude i upućen je i vešt u njihovom Učenju, materijalni oblik ne smatra sopstvom, niti da sopstvo poseduje materijalni oblik, niti da materijalni oblik jeste u sopstvu, niti da je sopstvo u materijalnom obliku. On osećaj ne smatra sopstvom, niti da sopstvo poseduje osećaj, niti da osećaj jeste u sopstvu, niti da je sopstvo u osećaju. On opažaj ne smatra sopstvom, niti da sopstvo poseduje opažaj, niti da opažaj jeste u sopstvu, niti da je sopstvo u opažaju. On mentalne obrasce ne smatra sopstvom, niti da sopstvo poseduje mentalne obrasce, niti da mentalni obrasci jesu u sopstvu, niti da je sopstvo u mentalnim obrascima. On svest ne smatra sopstvom, niti da sopstvo poseduje svest, niti da svest jeste u sopstvu, niti da je sopstvo u svesti. Tako ne nastaje personalistički pogled na svet.“

(PLEMENITI OSMOTRUKI PUT)

9. „Gospođo, šta je to plemeniti osmostruki put?“

„Prijatelju Visākha, to je upravo onaj Plemeniti osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog načina zarađivanja za život, ispravnog napora, ispravne svesnosti i ispravne koncentracije.

10. „Gospođo, je li plemeniti osmostruki put uslovljen ili neuslovljen?“

„Prijatelju Visākha, plemeniti osmostruki put jeste uslovljen.“

11. „Gospođo, jesu li tri dela uključena u Plemeniti osmostruki put ili je Plemeniti osmostruki put uključen u tri dela?“ [5]

„Tri dela nisu uključena u Plemeniti osmostruki put, ali je Plemeniti osmostruki put uključen u tri dela. Ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan način zarađivanja za život – ta stanja su uključena u deo o vrlini. Ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija – ta stanja su uključena u deo o koncentraciji. Ispravno razumevanje i ispravna namera – ta stanja su uključena u deo o mudrosti.“

(KONCENTRACIJA)

12. „Gospođo, šta je to koncentracija? Šta je osnova koncentracije? Šta je alat koncentracije? Šta je razvijanje koncentracije?“

„Ujedinjavanje uma, prijatelju Visākha, jeste koncentracija; četiri temelja svesnosti jesu osnova koncentracije; četiri vrste napora jesu alat koncentracije; ponavljanje, negovanje i upražnjavanje upravo tih stanja jeste razvijanje koncentracije.“ [6]

(TVOREVINE)

13. „Gospođo, koliko tvorevina ima?“

„Postoje tri tvorevine, prijatelju Visākha: telesna tvorevina, verbalna tvorevina i mentalna tvorevina.“

14. „Ali, gospođo, šta je ta telesna tvorevina? Šta je verbalna tvorevina? Šta je mentalna tvorevina?“

„Udah i izdah, prijatelju Visākha, jeste telesna tvorevina; usmerena misao i istraživanje jesu verbalna tvorevina; opažaj i osećaj jesu mentalna tvorevina.“ [7]

15. „Ali, gospođo, zašto su udah i izdah telesna sila? Zašto su usmerena misao i istraživanje verbalna sila? Zašto su opažaj i osećaj mentalna sila?“

„Prijatelju Visākha, udah i izdah pripadaju telu, ta stanja su vezana za telo; zato su udah i izdah telesna sila. Neko prvo usmeri misao i istražuje, da bi potom izgovorio reči; zato su usmerena misao i istraživanje verbalna sila. Opažaj i osećaj su mentalna stanja, to su stanja povezana sa umom; zato su opažaj i osećaj mentalna sila.“ [8]

(STANJE PRESTANKA)

16. „Gospođo, kako se događa stanje prestanka opažaja i osećaja?“

„Prijatelju Visākha, kada monah dostiže prestanak opažaja i osećaja, njemu se ne čini: ’Ja ću dostići prestanak opažaja i osećaja’ ili ’Ja dostižem prestanak opažaja i osećaja’ ili ’Ja sam dostigao prestanak opažaja i osećaja’. Umesto toga, njegov um je prethodno razvijen na takav način da ga vodi do tog stanja.“ [9]

17. „Gospođo, kada monah dostiže prestanak opažaja i osećaja, koja stanja prvo prestaju u njemu: telesna tvorevina, verbalna tvorevina ili mentalna tvorevina?

„Prijatelju Visākha, kada monah dostiže prestanak opažaja i osećaja, prvo verbalna tvorevina prestaje, zatim telesna tvorevina i na kraju mentalna tvorevina.“ [10]

18. „Gospođo, kako se izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja?“

„Prijatelju Visākha, kada monah izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja, njemu se ne čini: ’Ja ću izaći iz prestanka opažaja i osećaja’ ili ’Ja izlazim iz prestanka opažaja i osećaja’ ili ’Ja sam izašao iz prestanka opažaja i osećaja’. Umesto toga, njegov um je prethodno razvijen na takav način da ga vodi do tog stanja.“ [11]

19. „Gospođo, kada monah izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja, koja stanja se prva jave u njemu: telesna tvorevina, verbalna tvorevina ili mentalna tvorevina?“

„Prijatelju Visākha, kada monah izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja, prvo se javi mentalna tvorevina, zatim telesna tvorevina i na kraju verbalna tvorevina.“ [12]

20. „Gospođo, kada je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i osećaja, koliko vrsta kontakta dopiru do njega?“

„Prijatelju Visākha, kada je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i osećaja, tri vrste kontakta dopiru do njega: kontakt praznine, kontakt neznakovitosti i kontakt bezželjnosti.“ [13]

21. „Gospođo, kada je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i osećaja, čemu se priklanja njegov um, ka čemu je okrenut, čemu teži?“

„Prijatelju Visākha, kada je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i osećaja, njegov um se priklanja odvojenosti, okrenuta je odvojenosti, teži odvojenosti.“ [14]

(OSEĆAJ)

22. „Gospođo, koliko vrsta osećaja ima?“

„Prijatelju Visākha, postoje tri vrsta osećaja: prijatan osećaj, neprijatan osećaj i ni prijatan ni neprijatan osećaj.“

23. „Ali, gospođo, šta je to prijatan osećaj? Šta je neprijatan osećaj? Šta je ni prijatan ni neprijatan osećaj?“

„Prijatelju Visākha, šta god da se telesno ili mentalno oseti kao ugodno i umirujuće, to jeste prijatan osećaj. Šta god da se telesno ili mentalno oseti kao bolno i uznemirujuće, to jeste neprijatan osećaj. Šta god da se telesno ili mentalno oseti kao ni ugodno i umirujuće, niti bolno i uznemirujuće, to jeste ni prijatan ni neprijatan osećaj.

24. „Gospođo, šta je to ugodno i šta je to bolno u pogledu prijatnog osećaja? Šta je to bolno i šta je to ugodno u pogledu neprijatnog osećaja? Šta je to ugodno i šta je to bolno u pogledu ni prijatnog ni neprijatnog osećaja.“

„Prijatelju Visākha, prijatan osećaj jeste ugodan kada traje i bolan kada nestaje. Neprijatan osećaj jeste bolan kada traje i ugodan kada nestaje. Ni prijatan ni neprijatan osećaj je ugodan kada postoji znanje [o njemu] i bolan kada ne postoji znanje [o njemu].“

(PRIKRIVENE SKLONOSTI)

25. „Gospođo, koje prikrivene sklonosti su u osnovi prijatnog osećaja? Koje prikrivene sklonosti su u osnovi neprijatnog osećaja? Koje prikrivene sklonosti su u osnovi ni prijatnog ni neprijatnog osećaja?"

„Prijatelju Visākha, prikrivena sklonost ka strasti je u osnovi prijatnog osećaja. Prikrivena sklonost ka odbojnosti je u osnovi neprijatnog osećaja. Prikrivena sklonost ka neznanju je u osnovi ni prijatnog ni neprijatnog osećaja.“ [15]

26. „Gospođo, da je li prikrivena sklonost ka strasti u osnovi svakog prijatnog osećaja? Da li je prikrivena sklonost ka odbojnosti u osnovi svakog neprijatnog osećaja? Da li je prikrivena sklonost ka neznanju u osnovi svakog ni prijatnog ni neprijatnog osećaja?“

„Prijatelju Visākha, prikrivena sklonost ka strasti nije u osnovi svakog prijatnog osećaja? Prikrivena sklonost ka odbojnosti nije u osnovi svakog neprijatnog osećaja? Prikrivena sklonost ka neznanju nije u osnovi svakog ni prijatnog ni neprijatnog osećaja?“

27. „Gospođo, šta treba napustiti u pogledu prijatnog osećaja? Šta treba napustiti u pogledu neprijatnog osećaja? Šta treba napustiti u pogledu ni prijatnog ni neprijatnog osećaja?“

„Prijatelju Visākha, prikrivenu sklonost ka strasti treba napustiti u pogledu prijatnog osećaja. Prikrivenu sklonost ka odbojnosti treba napustiti u pogledu neprijatnog osećaja. Prikrivenu sklonost ka neznanju treba napustiti u pogledu ni prijatnog ni neprijatnog osećaja.“

28. „Gospođo, da li prikrivenu sklonost ka strasti treba napustiti u pogledu svakog prijatnog osećaja? Da li prikrivenu sklonost ka odbojnosti treba napustiti u pogledu svakog neprijatnog osećaja? Da li prikrivenu sklonost ka neznanju treba napustiti u pogledu svakog ni prijatnog ni neprijatnog osećaja?“

„Prijatelju Visākha, prikrivenu sklonost ka strasti ne treba napustiti u pogledu svakog prijatnog osećaja? Prikrivenu sklonost ka odbojnosti ne treba napustiti u pogledu svakog neprijatnog osećaja? Prikrivenu sklonost ka neznanju ne treba napustiti u pogledu svakog ni prijatnog ni neprijatnog osećaja.

Tako, prijatelju Visākha, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno se iz osame. Na taj način napušta on strast i prikrivena sklonost ka strasti nije u osnovi tog stanja. [16]

Tada monah ovako razmišlja: ’Kada ću ući i boraviti u tom području u koje plemeniti sada ulaze i borave?’ U onome ko tako stvara čežnju za najvišim oslobođenjima javlja se tuga, sa tom čežnjom kao osnovom. Na taj način napušta on odbojnost i prikrivena sklonost ka odbojnosti nije u osnovi tog stanja. [17]

Tako, sa napuštanjem zadovoljstva i bola — kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti – monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost zasnovana na spokojstvu. Na taj način napušta on neznanje i prikrivena sklonost ka neznanju nije u osnovi tog stanja.“ [18]

(PANDANI)

29. „Gospođo, šta je pandan prijatnom osećaju?“ [19]

„Prijatelju Visākha, neprijatan osećaj jeste pandan prijatnom osećaju.“

„Šta je pandan neprijatnom osećaju?“

„Neprijatan osećaj jeste pandan prijatnom osećaju.“

„Šta je pandan ni prijatnom ni neprijatnom osećaju?“

„Neznanje je pandan ni prijatnom ni neprijatnom osećaju.“ [20]

„A šta je pandan neznanju?“

„Istinsko znanje jeste pandan neznanju.“

„Šta je pandan istinskom znanju?“

„Oslobođenje jeste pandan istinskom znanju.“

„A šta je pandan oslobođenju?“

„Nibbāna jeste pandan istinskom znanju.“

„Gospođo, šta je pandan nibbāni?“

„Prijatelju Visākha, ovo si propitivanje doveo do krajnje granice; nisi u stanju da shvatiš granicu pitanja. [21] Jer svetački život, prijatelju Visākha, uranja u nibbānu, kulminira nibbānom, okončava se nibbānom. Ako želiš, prijatelju Visākha, idi do Blaženog i pitaj ga oko značenja svega ovoga. Onako kako ti to Blaženi objasni, tako bi trebalo da zapamtiš.“

(ZAKLJUČAK)

30. Potom nezaređeni sledbenik Visākha, ushićen i obradovan rečima monahinje Dhammadine, ustade sa svog mesta i uz naklon, pazeći da mu ona ostane sa desne strane, otide do Blaženog. Pošto se poklonio, sede sa strane i ispriča Blaženom čitav razgovor sa monahinjom Dhammadinom. Kada je završio, Blaženi mu reče:

31. „Monahinja Dhammadina je mudra, Visākha, monahinja Dhammadina ima veliku mudrost. Ako bini postavio ta pitanja, objasnio bih ti na isti načina na koji je to učinila monahinja Dhammadina. Takvo je značenje svega toga i tako bi trebalo da zapamtiš.“ [22]

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, nezaređeni sledbenik Visākha se obradova rečima Blaženog.

Beleške

[1] Visākha je bio bogati trgovac iz Rāđagahe, koji je bio dostigao nivo ne-povratnika. Dhammadina, njegova nekadašnja supruga, dostigla je stupanj arahanta ubrzo pošto je postala monahinja. Nju je Buda označio kao prvu među monahinjama po veštini dobrog objašnjavanja Učenja. [Natrag]

[2] Komentar za MN objašnjava složenicu pañćupādānakkhandhā kao pet sastojaka bića koji su postali uslov za vezivanje (kao njegovi objekti). Pošto tih pet sastojaka jesu, ukratko, čitava plemenita istina o patnji (MN 9:15; 28:3), videćemo da su prva četiri pitanja postavljena kao istraživanje četiri plemenite istine izražene kroz personalnost, pre nego kroz patnju. [Natrag]

[3] Komentar za MN: Pošto je vezivanje samo deo sastojka nazvanog mentalni obrasci (ovde definisanog kao pohlepa), ono nije isto što i pet sastojaka bića; a pošto se vezivanje ne može sasvim odvojiti od tih sastojaka, nema ni vezivanja izvan njih.[Natrag]

[4] Ovo je dvadeset vrsta gledišta o ličnosti. Komentar za MN citira Pts 1:144-45 kao ilustraciju ova četiri osnovna tipa gledišta o ličnosti u pogledu materijalnog oblika. Jedno je da materijalni oblik smatramo sopstvom, na način na koji je plamen upaljene lampe identičan sa bojom (tog plamena). Ili se može smatrati da sopstvo ima materijalni oblik, kao što drvo ima svoju senku; ili se može smatrati da materijalni oblik jeste u sopstvu, kao što je miris u cvetu; ili se može smatrati da sopstvo jeste u materijalnom obliku, kao što je dragulj u kutijici. [Natrag]

[5] Termin khanda ovde ima drugačije značenje nego u uobičajenijem kontekstu pet sastojaka bića podložnih prianjanju. On se ovde odnosi na skup principa vežbanja, dakle trodelnu podelu Plemenitog osmostrukog puta na vrlinu (sīla), koncentraciju (samādhi) i mudrost (pañña). [Natrag]

[6] Četiri temelja svesnosti jesu osnova koncentracije (samādhinimittā) u smislu da su njen uslov. Ovde bi bilo netačno prevesti nimitta kao „znak“ u smislu specifičnog obeležja ili objekta. Četiri ispravne vrste napora opisane su u MN 77:16. [Natrag]

[7] Komentar za MN: Dhammadina je anticipirala Visākhinu nameru da pita o tvorevinama koje nestaju kada neko dostigne stanje prestanka. Zato je te tri tvorevine objasnila na ovaj način, umesto kao korisne i štetne voljne postupke telom, govorom i mišlju, što je značenje relevantno u kontekstu kruga uslovljenog nastanka. [Natrag]

[8] Komentar za MN dalje objašnjava da se za telesnu tvorevinu i mentalnu tvorevinu kaže da su tvorevine „vezane“ za telo i um u smislu da ih oblikuje telo, odnosno um, dok verbalna tvorevina jeste tvorevina u smislu da oblikuje govor. Glagoli vitakketvā vićāretvā su prevedeni na način da se održi konzistentnost sa prevodom imenica vitakka vićāra kao „usmerenost misli“ i „istraživanje“. [Natrag]

[9] Prestanak može da dostigne jedino ne-povratnik ili arahant, tako što ovlada osam nivoa zadubljenja. Meditant ulazi svaki od tih nivoa jedan po jedan, izlazi iz njega i kontemplira ga kroz uvid kao nepostojan, bolan i bez trajnog sopstva. Pošto je završio ovakav postupak sa područjem ni percepcije ni nepercepcije i uz određene pripremne radnje, meditant odlučuje da određeno vreme bude bez uma. Njegova odlučnost, podržana njegovim prethodnim postignućima i pripremama, vodi ga do dostizanja prestanka. Videti o ovome u Vsm XXIII, 32-43. [Natrag]

[10] Usmerena misao i istraživanje prvo prestaju u prvom zadubljenju; udah i izdah prestaju potom u četvrtom zadubljenju, da bi opažaj i osećaj prestali poslednji kod samog dostizanja prestanka. [Natrag]

[11] Kada je vreme unapred određeno za dostizanje prošlo, zbog te ranije odluke meditant spontano izlazi iz dostizanje prestanka i procesi uma ponovo otpočinju. [Natrag]

[12] Komentar za MN: Kada neko izlazi iz prestanka, svest o dostizanju ploda se prva javi, kao i opažaj i osećaj povezan sa mentalnom tvorevinom koja se prva javlja. Zatim, sa sve dubljim ulaskom u životni tok, telesna tvorevina, tj. disanje, ponovo počinje. Na kraju, kako meditant uspostavlja svoje redovne aktivnosti, nastaje i verbalna tvorevina. [Natrag]

[13] Prvo stanje svesti koje se javlja kod izlaska iz stanja prestanka jeste svest o dostizanju ploda, koji se naziva praznina, neznakovitost i bezželjnost zvog njemu svojstvenih kvaliteta i zato što je njegov objekat nibbāna. Ovde su ta tri naziva za plod pripisana kontaktu povezanim sa plodom. [Natrag]

[14] Potkomentar za MN: Nibbāna, objekat svesti o dostizanju ploda koja se javlja kod izlaska iz stanja prestanka, naziva se odvojenost (viveka), zato što je odvojena od svih uslovljenih stvari. [Natrag]

[15] Potkomentar za MN: Ove tri nečistoće se nazivaju anusaya, skrivene sklonosti, u smislu da leže na dnu mentalnog kontinuuma i u stanju su da izrone na površinu kada se pojavi pogodna prilika. [Natrag]

[16] Komentar za MN objašnjava da monah obuzdava sklonost ka strasti i dostiže prvo zadubljenje. Pošto je zadubljenjem potpuno stavio pod kontrolu sklonost ka strasti, razvija uvid i iskorenjuje tu sklonost idući putem ne-povratnika. Ali pošto ju je pod kontrolu stavilo zadubljenje, kaže se „prikrivena sklonost ka strasti nije u osnovi tog stanja“. [Natrag]

[17] Komentar za MN identifikuje „to područje“ (tadāyatana), kao i „najviša oslobođenja“, sa stanjem arahanta. Tuga što se javlja zbog te čežnje drugde se naziva „tuga zasnovana na obuzdavanju“ (N 137:13). Komentar za MN objašnjava da mi zapravo ne napuštamo sklonost ka odbojnosti uz pomoć te tuge; umesto toga, podstaknuti čežnjom za najvišim oslobođenjima, krećemo da vežbamo čvrsto rešeni da istrajemo i iskorenjujemo sklonost ka odbojnosti tako što dostižemo put ne-povratnika. [Natrag]

[18] Komentar za MN: Monah obuzdava sklonost ka neznanju uz pomoć četvrtog zadubljenja, stavlja je pod kontrolu i potom iskorenjuje sklonost ka neznanju tako što dostiže put arahanta. [Natrag]

[19] Termin „pandan“ (paṭibhāga) uzeta je da izrazi oba odnosa, i opozicije i međusobnog dopunjavanja. [Natrag]

[20] Neznanje jeste njegov pandan, zato što je ni prijatan ni neprijatan osećaj suptilan i teško ga je uočiti. [Natrag]

[21] Komentar za MN: Nibbāna ima sebi suprotan pandan, a to su uslovljena stanja. Ali u strogom smislu reči, ona nema svoj pandan, jer kako bi uopšte moglo biti nečega što bi nadopunjavalo nibbānu, neuslovljeno? [Natrag]

[22] Komentar za MN: Ovim rečima Buda ovu suttu čini porukom Pobednika, stavlja na nju pečat Pobednika.“ [Natrag]