Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 47

Vimamsaka sutta
Tragalac


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima: “Monasi.”

“Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. “Monasi, monah koji je tragalac, a ne zna kako da pronikne u tuđ um [1], mora da istražuje o Tathāgati, kako bi otkrio je li on potpuno probuđen ili nije.”

3. “Poštovani gospodine, naše učenje ima svoj koren u Blaženom, predvodi ga Blaženi i ima Blaženog kao svoje utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi razjasnio značenje ovih svojih reči. Ono što monasi čuju od Blaženog, to će i zapamtiti.”

“Onda slušajte, monasi, i dobro pazite šta ću reći.”

“Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. I Blaženi reče ovako:

4. “Monasi, monah koji je tragalac, a ne zna kako da pronikne u tuđ um, mora da istražuje o Tathāgati u vezi sa dve vrste stanja, stanjima dostupnim oku i onima dostupnim uhu i to ovako: 'Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih nečistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu'? [2] I kada ga tako istražuje, on dolazi do zaključka: 'U Tathāgati nema nečistih stanja dostupnih oku, niti onih dostupnih uhu'.

5. Kada to zaključi, on dalje istražuje ovako: 'Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih pomešanih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?' [3] I kada ga tako istražuje, on dolazi do zaključka: 'U Tathāgati nema pomešanih stanja dostupnih oku, niti onih dostupnih uhu.'

6. Kada to zaključi, on dalje istražuje ovako: 'Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih čistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?' I kada ga tako istražuje, on dolazi do zaključka: 'U Tathāgati su vidljiva čista stanja dostupna oku i ona dostupna uhu.'

7. Kada to zaključi, on dalje istražuje ovako: 'Je li poštovani svoje dobro stanje postigao pre mnogo vremena ili ga je dostigao nedavno?'

8. Kada to zaključi, on dalje istražuje ovako: 'Je li poštovani došao na dobar glas i stekao ugled, tako da se opasnosti [vezane za dobar glas i ugled] mogu uočiti u njemu?’ Jer, monasi, sve dok monah nije došao na dobar glas i nije stekao ugled, opasnosti [vezane za dobar glas i ugled] ne mogu se uočiti u njemu; ali kada dođe na dobar glas i stekne ugled, takve se opasnosti mogu u njemu uočiti. [4] Kada ga istražuje, on zna: 'Poštovani je došao na dobar glas i stekao ugled, ali se opasnosti [vezane za dobar glas i ugled] ne mogu uočiti u njemu'.

9. Kada to zaključi, on dalje istražuje ovako: 'Je li ovaj poštovani obuzdan bez straha, a ne zbog straha; izbegava li uživanje u čulnim zadovoljstvima zato što u njemu nema žudnje, zato što ju je iskorenio?' Kada ga istražuje, on zna: 'Ovaj poštovani je obuzdan bez straha, a ne zbog straha; on izbegava uživanje u čulnim zadovoljstvima zato što u njemu nema žudnje, zato što ju je iskorenio'.

10. I ako bi, monasi, drugi upitali takvog monaha: 'Šta su razlozi ovog poštovanog i šta su njegovi dokazi kad o njemu ovako govori: “Ovaj poštovani je obuzdan bez straha, a ne zbog straha; on izbegava uživanje u čulnim zadovoljstvima zato što u njemu nema žudnje, zato što ju je iskorenio”? — ako želi da na pravi način odgovori, onda bi monah ovako odgovorio: 'Bilo da poštovani boravi unutar Sanghe ili sam, dok se neki dobro ponašaju, dok se drugi loše ponašaju, dok treći podučavaju grupu; dok neke privlače materijalna dobra, dok su drugi neukaljani materijalnim dobrima, ipak taj poštovani ne prezire bilo koga zbog toga.' [5] I sa usana Blaženog sam čuo i naučio: 'Obuzdan sam bez straha, a ne zbog straha; izbegavam uživanje u čulnim zadovoljstvima zato što u meni nema žudnje, zato što sam je iskorenio'.

11. Tathāgatu, monasi, treba pitati dalje ovako: 'Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih nečistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?' A Tathāgata bi odgovorio ovako: 'U Tathāgati nema nečistih stanja dostupnih oku, niti onih dostupnih uhu'

12. Ako je upitan: 'Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih pomešanih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?' Tathāgata bi odgovorio ovako: 'U Tathāgati nema pomešanih stanja dostupnih oku, niti onih dostupnih uhu.'

13. Ako je upitan: 'Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih čistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?' Tathāgata bi odgovorio ovako: 'U Tathāgati su vidljiva čista stanja dostupna oku i ona dostupna uhu. Ona su moj put i moje područje, pa ipak se ja sa njima ne poistovećujem.' [6]

14. Monasi, učenik treba da se približi Učitelju koji ovako govori, kako bi čuo Dhammu. Učitelj ga podučava Dhammi sa njenim sve višim i višim nivoima, sa njenim sve suptilnijim nivoima, sa njenim tamnim i svetlim delovima. I kako učitelj podučava monaha na ovakav način, kroz direktno znanje određenog učenja ovde u ovoj Dhammi, monah dolazi do zaključka o učenju. On stiče ovakvo poverenje u Učitelja: 'Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je dobro izložio Blaženi i Sangha je praktikuje na pravi način.'

15. I ako bi drugi pitali tog monaha ovo: 'Koji su razlozi i koji su dokazi poštovanog, kada kaže: “Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je dobro izložio Blaženi i Sangha je praktikuje na pravi način”?' — ako želi da na pravi način odgovori, onda bi monah ovako odgovorio: 'Ja sam se približio Blaženom kako bih čuo Dhammu. Blaženi me je podučio Dhammi, sa njenim sve višim i višim nivoima, sa njenim sve suptilnijim nivoima, sa njenim tamnim i svetlim delovima. I kako me je Blaženi podučavao na ovakav način, kroz direktno znanje određenog učenja ovde u ovoj Dhammi, došao sam do zaključka o učenju. Stekao sam ovakvo poverenje u Učitelja: 'Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je dobro izložio Blaženi i Sangha je praktikuje na pravi način.'

16. Monasi, kada je nečije poverenje u Tathāgatu začeto, ukorenjeno i počiva na ovakvim razlozima, pojmovima i izrazima, za njegovo poverenje se kaže da ga potkrepljuju dokazi, koji svoj korene imaju u viziji, čvrsto; [7] njega ne može pobediti nijedan asketa, niti braman, božanstvo ili Mara, Brama ili bilo ko drugi na ovome svetu. To je, monasi, istraživanje Tathāgate u skladu sa Dhammom i to je pravi način da se Tathāgata istražuje u skladu sa Dhammom.”

Tako reče Blaženi. A monasi behu zadovoljni i obradovaše se rečima Blaženog.


Beleške

[1] Monah koji nije u stanju da direktnim uvidom zna da je Budin um potpuno probuđen, mora do tog zaključka posredno stići na osnovu njegovih reči i postupaka, kao i na osnovu drugih dokaza o kojima govori ova sutta. [Natrag]

[2] Postupci telom su “stanja dostupna oku”. Reči su “stanja dostupna uhu”. Komentar: Baš kao što o prisustvu ribe u vodi može da se zaključi po talasićima i mehurima na površini, isto tako i loši postupci ili reči ukazuju na to da u umu iz kojeg su nastali ima nečistoća. [Natrag]

[3] “Pomešana stanja” (vitimissa dhamma) odnose se na ponašanje onoga ko nastoji da pročisti svoje postupke, ali nije u stanju da u tome bude kozistentan. Nekada je njegovo ponašanje čisto ili svetlo, a ponekad nečisto ili tamno. [Natrag]

[4] Komentar: opasnosti su uobraženost, arogancija itd. Kod nekih monaha, sve dok ne postanu poznati i ne steknu sledbenike, ove opasnosti se ne mogu uočiti i oni su vrlo smireni i tihi. Ali kada jednom postanu poznati i imaju svoje učenike, počinju da se ponašaju nedolično, napadaju druge monahe poput leoparda koji kidiše na krdo jelena. [Natrag]

[5] Komentar: Ovaj odlomak pokazuje Budinu nepristrasnost (tadibhava) prema bićima: on ne veliča jedna i ne omalovažava druga. [Natrag]

[6] No ca tena tammayo. Komentar: “Ja se ne poistovećujem sa tom pročišćenom vrlinom, ja za njome ne čeznem.” [Natrag]

[7] Akaravati saddha dassanamulika dalha. Ova sintagma se odnosi na poverenje onoga ko je “ušao u tok”, ko je video Dhammu na transcendentnom nivou i nije u stanju da se pozove na bilo kojeg drugog učitelja osim na Budu. [Natrag]