Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 47

Vimamsaka sutta
Tragalac


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima: “Monasi.”

“Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. “Monasi, monah koji je tragalac, a ne zna kako da pronikne u tuđ um [1], mora da istražuje o Tathāgati, kako bi otkrio je li on potpuno probuđen ili nije.”

3. “Poštovani gospodine, naše učenje ima svoj koren u Blaženom, predvodi ga Blaženi i ima Blaženog kao svoje utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi razjasnio značenje ovih svojih reči. Ono što monasi čuju od Blaženog, to će i zapamtiti.”

“Onda slušajte, monasi, i dobro pazite šta ću reći.”

“Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. I Blaženi reče ovako:

4. “Monasi, monah koji je tragalac, a ne zna kako da pronikne u tuđ um, mora da istražuje o Tathāgati u vezi sa dve vrste stanja, stanjima dostupnim oku i onima dostupnim uhu i to ovako: 'Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih nečistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu'? [2] I kada ga tako istražuje, on dolazi do zaključka: 'U Tathāgati nema nečistih stanja dostupnih oku, niti onih dostupnih uhu'.

5. Kada to zaključi, on dalje istražuje ovako: 'Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih pomešanih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?' [3] I kada ga tako istražuje, on dolazi do zaključka: 'U Tathāgati nema pomešanih stanja dostupnih oku, niti onih dostupnih uhu.'

6. Kada to zaključi, on dalje istražuje ovako: 'Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih čistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?' I kada ga tako istražuje, on dolazi do zaključka: 'U Tathāgati su vidljiva čista stanja dostupna oku i ona dostupna uhu.'

7. Kada to zaključi, on dalje istražuje ovako: 'Je li poštovani svoje dobro stanje postigao pre mnogo vremena ili ga je dostigao nedavno?'

8. Kada to zaključi, on dalje istražuje ovako: 'Je li poštovani došao na dobar glas i stekao ugled, tako da se opasnosti [vezane za dobar glas i ugled] mogu uočiti u njemu?’ Jer, monasi, sve dok monah nije došao na dobar glas i nije stekao ugled, opasnosti [vezane za dobar glas i ugled] ne mogu se uočiti u njemu; ali kada dođe na dobar glas i stekne ugled, takve se opasnosti mogu u njemu uočiti. [4] Kada ga istražuje, on zna: 'Poštovani je došao na dobar glas i stekao ugled, ali se opasnosti [vezane za dobar glas i ugled] ne mogu uočiti u njemu'.

9. Kada to zaključi, on dalje istražuje ovako: 'Je li ovaj poštovani obuzdan bez straha, a ne zbog straha; izbegava li uživanje u čulnim zadovoljstvima zato što u njemu nema žudnje, zato što ju je iskorenio?' Kada ga istražuje, on zna: 'Ovaj poštovani je obuzdan bez straha, a ne zbog straha; on izbegava uživanje u čulnim zadovoljstvima zato što u njemu nema žudnje, zato što ju je iskorenio'.

10. I ako bi, monasi, drugi upitali takvog monaha: 'Šta su razlozi ovog poštovanog i šta su njegovi dokazi kad o njemu ovako govori: “Ovaj poštovani je obuzdan bez straha, a ne zbog straha; on izbegava uživanje u čulnim zadovoljstvima zato što u njemu nema žudnje, zato što ju je iskorenio”? — ako želi da na pravi način odgovori, onda bi monah ovako odgovorio: 'Bilo da poštovani boravi unutar Sanghe ili sam, dok se neki dobro ponašaju, dok se drugi loše ponašaju, dok treći podučavaju grupu; dok neke privlače materijalna dobra, dok su drugi neukaljani materijalnim dobrima, ipak taj poštovani ne prezire bilo koga zbog toga.' [5] I sa usana Blaženog sam čuo i naučio: 'Obuzdan sam bez straha, a ne zbog straha; izbegavam uživanje u čulnim zadovoljstvima zato što u meni nema žudnje, zato što sam je iskorenio'.

11. Tathāgatu, monasi, treba pitati dalje ovako: 'Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih nečistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?' A Tathāgata bi odgovorio ovako: 'U Tathāgati nema nečistih stanja dostupnih oku, niti onih dostupnih uhu'

12. Ako je upitan: 'Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih pomešanih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?' Tathāgata bi odgovorio ovako: 'U Tathāgati nema pomešanih stanja dostupnih oku, niti onih dostupnih uhu.'

13. Ako je upitan: 'Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih čistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?' Tathāgata bi odgovorio ovako: 'U Tathāgati su vidljiva čista stanja dostupna oku i ona dostupna uhu. Ona su moj put i moje područje, pa ipak se ja sa njima ne poistovećujem.' [6]

14. Monasi, učenik treba da se približi Učitelju koji ovako govori, kako bi čuo Dhammu. Učitelj ga podučava Dhammi sa njenim sve višim i višim nivoima, sa njenim sve suptilnijim nivoima, sa njenim tamnim i svetlim delovima. I kako učitelj podučava monaha na ovakav način, kroz direktno znanje određenog učenja ovde u ovoj Dhammi, monah dolazi do zaključka o učenju. On stiče ovakvo poverenje u Učitelja: 'Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je dobro izložio Blaženi i Sangha je praktikuje na pravi način.'

15. I ako bi drugi pitali tog monaha ovo: 'Koji su razlozi i koji su dokazi poštovanog, kada kaže: “Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je dobro izložio Blaženi i Sangha je praktikuje na pravi način”?' — ako želi da na pravi način odgovori, onda bi monah ovako odgovorio: 'Ja sam se približio Blaženom kako bih čuo Dhammu. Blaženi me je podučio Dhammi, sa njenim sve višim i višim nivoima, sa njenim sve suptilnijim nivoima, sa njenim tamnim i svetlim delovima. I kako me je Blaženi podučavao na ovakav način, kroz direktno znanje određenog učenja ovde u ovoj Dhammi, došao sam do zaključka o učenju. Stekao sam ovakvo poverenje u Učitelja: 'Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je dobro izložio Blaženi i Sangha je praktikuje na pravi način.'

16. Monasi, kada je nečije poverenje u Tathāgatu začeto, ukorenjeno i počiva na ovakvim razlozima, pojmovima i izrazima, za njegovo poverenje se kaže da ga potkrepljuju dokazi, koji svoj korene imaju u viziji, čvrsto; [7] njega ne može pobediti nijedan asketa, niti braman, božanstvo ili Mara, Brama ili bilo ko drugi na ovome svetu. To je, monasi, istraživanje Tathāgate u skladu sa Dhammom i to je pravi način da se Tathāgata istražuje u skladu sa Dhammom.”

Tako reče Blaženi. A monasi behu zadovoljni i obradovaše se rečima Blaženog.


Beleške

[1] Monah koji nije u stanju da direktnim uvidom zna da je Budin um potpuno probuđen, mora do tog zaključka posredno stići na osnovu njegovih reči i postupaka, kao i na osnovu drugih dokaza o kojima govori ova sutta. [Natrag]

[2] Postupci telom su “stanja dostupna oku”. Reči su “stanja dostupna uhu”. Komentar: Baš kao što o prisustvu ribe u vodi može da se zaključi po talasićima i mehurima na površini, isto tako i loši postupci ili reči ukazuju na to da u umu iz kojeg su nastali ima nečistoća. [Natrag]

[3] “Pomešana stanja” (vitimissa dhamma) odnose se na ponašanje onoga ko nastoji da pročisti svoje postupke, ali nije u stanju da u tome bude kozistentan. Nekada je njegovo ponašanje čisto ili svetlo, a ponekad nečisto ili tamno. [Natrag]

[4] Komentar: opasnosti su uobraženost, arogancija itd. Kod nekih monaha, sve dok ne postanu poznati i ne steknu sledbenike, ove opasnosti se ne mogu uočiti i oni su vrlo smireni i tihi. Ali kada jednom postanu poznati i imaju svoje učenike, počinju da se ponašaju nedolično, napadaju druge monahe poput leoparda koji kidiše na krdo jelena. [Natrag]

[5] Komentar: Ovaj odlomak pokazuje Budinu nepristrasnost (tadibhava) prema bićima: on ne veliča jedna i ne omalovažava druga. [Natrag]

[6] No ca tena tammayo. Komentar: “Ja se ne poistovećujem sa tom pročišćenom vrlinom, ja za njome ne čeznem.” [Natrag]

[7] Akaravati saddha dassanamulika dalha. Ova sintagma se odnosi na poverenje onoga ko je “ušao u tok”, ko je video Dhammu na transcendentnom nivou i nije u stanju da se pozove na bilo kojeg drugog učitelja osim na Budu. [Natrag]