Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 49

Brahmanimantanika sutta
Brahmin poziv


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine,” odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, jednom sam prilikom živeo kraj Ukkaṭṭhe, u Subhaga gaju, u podnožju kraljevskog drveta sal. [1] A u to vreme ovakvo opasno uverenje rodilo se u Baka Brahmi: ‘Ovo je trajno, ovo je stalno, ovo je večno, ovo je potpuno, ovo nije podložno prolaznosti; jer ovde se niti ko rađa, niti ko stari, niti umire, niti odlazi da bi se ponovo pojavio, izvan ovoga drugog izlaska nema.’ [2]

3. Svojim umom video sam tu misao u umu Baka Brahme i kao kad bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, tako i ja hitro nestadoh u podnožju kraljevskog drveta sal, kraj Ukkaṭṭhe, u Subhaga gaju, i pojavih se u Brahmā svetu. Baka Brahmā me još izdaleka opazi kako dolazim, te reče: 'Dođite, dobri gospodine! Dobro došli, dobri gospodine! Mnogo je vremena prošlo otkako ste ovde bili. A ovo je, dobri gospodine, trajno, ovo je stalno, ovo je večno, ovo je potpuno, ovo nije podložno prolaznosti; jer ovde se niti ko rađa, niti ko stari, niti umire, niti odlazi, da bi se ponovo pojavio, izvan ovoga drugog izlaska nema.'

4. Kad to bi izrečeno, rekoh Baka Brahmi: 'Uvaženi Baka Brahmā je zapao u neznanje; zapao je u neznanje zato što za prolazno kaže da je trajno, za nestalno da je stalno, za ograničeno kaže da je večno, za nepotpuno da je potpuno, za ono što je podložno prolaznosti kaže da je neprolazno, za ono što se rađa, stari, umire i preporađa da se ne rađa, niti stari, ne umire, niti odlazi, niti se ponovo pojavljuje; tamo gde izvan toga postoji drugi izlaz kaže da izvan toga izlaska nema.'

5. Onda se Māra, Zli, pretvori u člana Brahmine pratnje, [3] pa mi reče: 'Monaše, monaše, ne potcenjuj ga, ne potcenjuj ga; ovaj Brahmā je Veliki Brahmā, Vrhovni vladar, Nenadmašni, Nepogrešivog viđenja, Znalac, Tvorac i Stvoritelj, Najviše proviđenje, Gospodar i Otac onih koji jesu i koji će tek biti. Pre no što si se rodio, monaše, bilo je asketa i brahmana na ovome svetu koji su odbacivali zemlju i bili zgađeni nad zemljom,  [4] koji su odbacivali vodu i bili zgađeni nad vodom, odbacivali vatru i bili zgađeni nad vatrom, odbacivali vazduh i bili zgađeni nad vazduhom, odbacivali bića i bili zgađeni nad bićima, odbacivali božanstva i bili zgađeni nad božanstvima, odbacivali Pađāpati i bili zgađeni nad Pađāpati, odbacivali Brahmu i bili zgađeni nad Brahmom, a posle sloma tela, kad im život bi okončan, preporodili su se u nižem telu. [5] I pre no što si se rodio, monaše, bilo je asketa i brahmana na ovome svetu koji su hvalili zemlju i bili oduševljeni zemljom,  [6] koji su hvalili vodu i bili oduševljeni vodom, hvalili vatru i bili oduševljeni vatrom, hvalili vazduh i bili oduševljeni vazduhom, hvalili bića i bili oduševljeni bićima, hvalili božanstva i bili oduševljeni božanstvima, hvalili Pađāpati i bili oduševljeni Pađāpati, hvalili Brahmu i bili oduševljeni Brahmom, a posle sloma tela, kad im život beše okončan, preporodili su se u višem telu. [7] Zato, monaše, kažem ti: Postaraj se, dobri gospodine, da radiš samo onako kako Brahmā kaže; nikada ne protivreči reči Brahminoj. Ako to ipak učiniš, monaše, tada ćeš proći poput čoveka koji pokušava štapom da otera boginju sreće koja mu se približava ili čoveka koji izgubi oslonac i klizne u provaliju. Postaraj se, dobri gospodine, da radiš samo onako kako Brahmā kaže; nikada ne protivreči reči Brahminoj. Zar ne vidiš, monaše, Brahminu pratnju kako sedi ovde.' I Māra, Zli, pozva Brahminu pratnju da posvedoči njegove reči. [8]

6. Kada ovo bi rečeno, ovako rekoh Māri, Zlom: 'Prepoznao sam te, Zli. Nemoj misliti: "Nije me prepoznao." Ti si Māra, Zli, a Brahmā, Brahmina pratnja, članovi Brahmine pratnje svi su u tvojim rukama. Ti, Zli, misliš: "I ovaj je u mojim rukama, on je takođe u mojoj vlasti"; ali, ja nisam u tvojim rukama, Zli, ja nisam u tvojoj vlasti.' 

7. Kada ovo bi rečeno, Baka Brahmā mi reče: 'Dobri gospodine, za trajno kažem da je trajno, za stalno kažem da je stalno, za večno kažem da je večno, za potpuno kažem da je potpuno, za ono što nije podložno prolaznosti kažem da nije podložno prolaznosti, za ono što se niti rađa, niti stari, niti umire, niti odlazi da se ponovo pojavi kažem da se niti rađa, niti stari, niti umire, niti odlazi da se ponovo pojavi; i kad izvan toga drugog izlaska nema, kažem da izvan toga drugog izlaska nema.' I pre no što si se rodio, monaše, bilo je asketa i brahmana na ovome svetu čiji je asketizam trajao koliko ceo tvoj život. Oni su znali sledeće: kad postoji drugi izlaz izvan, onda zaista postoji izlaz izvan, a kad ne postoji drugi izlaz izvan, onda ne postoji drugi izlaz izvan. Zato, monaše, kažem ti: Nećeš pronaći drugi izlaz izvan i na kraju ćeš samo postati iscrpljen i razočaran. Ako se držiš zemlje, bićeš blizu mene, unutar mog domena, u kojem svoju volju sprovodim i kažnjavam. [9] Ako se držiš vode… vatre… vazduha… bića… božanstava… Pađāpati… Brahme, bićeš blizu mene, unutar mog domena, u kojem svoju volju sprovodim i kažnjavam.'

8. "Brahmo, i ja to znam. Ako se držim zemlje, biću blizu tebe, unutar tvog domena, u kojem svoju volju sprovodiš i kažnjavaš. Ako se držim vode… vatre… vazduha… bića… božanstava… Pađāpati… Brahme, biću blizu tebe, unutar tvog domena, u kojem svoju volju sprovodiš i kažnjavaš.' Sem toga, razumem da se tvoj domet i domašaj ovako prostiru: Baka Brahmā ima toliko snage, toliko moći, toliko uticaja."

"A koliko to, dobri gospodine, razumeš da se moj domet i domašaj prostiru?"

9. "Dokle Mesec i Sunce kruže
blistajući i obasjavajući prostranstva,
nad hiljadostrukim takvim svetom
tvoja se vlast proteže.

I tu ti znaš visoko i nisko,
one sa strašću i one bez strasti,
stanje koje je takvo i drugačije,
dolazak i odlazak bića.

Brahmo, razumem da se tvoj domet i domašaj tako prostiru: Baka Brahmā ima toliko snage, toliko moći, toliko uticaja. [10]

10. Ali, Brahmo, postoje druge tri kategorije koje ti niti poznaješ, niti vidiš, a ja ih znam i vidim. Postoji kategorija nazvana [božanstva] neprekidnog sjaja, u kojoj si ti umro i preporodio se ovde. [11] I zato što si ovde već toliko dugo, tvoje sećanje na nju je izbledelo, i zato je niti znaš, niti vidiš, ali ja je znam i vidim. Tako, Brahmo, u pogledu neposrednog znanja, nisam tek na nivou ravnom tebi, pa kako bih onda mogao znati manje? Umesto toga, znam više od tebe. [12]

Postoji kategorija nazvana [božanstva] blistave slave… Postoji kategorija nazvana [božanstva] velikog ploda. Ti je niti znaš, niti vidiš, ali ja je znam i vidim. Tako, Brahmo, u pogledu neposrednog znanja, nisam tek na nivou ravnom tebi, pa kako bih onda mogao znati manje? Umesto toga, znam više od tebe.

11. Brahmo, znajući neposredno zemlju kao zemlju i znajući neposredno ono što nije saglasno zemljovitosti zemlje, nisam tvrdio da jesam zemlja, nisam tvrdio da sam u zemlji, nisam tvrdio da sam odvojen od zemlje, nisam tvrdio da zemlja jeste "moja", nisam slavio zemlju. [13] Tako, Brahmo, u pogledu neposrednog znanja, nisam tek na nivou ravnom tebi, pa kako bih onda mogao znati manje? Umesto toga, znam više od tebe.

12-23. Brahmo, znajući neposredno vodu kao vodu… vatru kao vatru… vazduh kao vazduh… bića kao bića… božanstva kao božanstva… Pađāpati kao Pađāpati… Brahmu kao Brahmu… božanstva neprekidnog sjaja kao božanstva neprekidnog sjaja… božanstva blistave slave kao božanstva blistave slave… božanstva velikog ploda kao božanstva velikog ploda… vrhovnog gospodara kao vrhovnog gospodara… sve kao sve i znajući neposredno ono što nije saglasno sveobuhvatnosti svega, nisam tvrdio da jesam sve, nisam tvrdio da sam u svemu, nisam tvrdio da sam odvojen od svega, nisam tvrdio da sve jeste "moje", nisam slavio sve. Tako, Brahmo, u pogledu neposrednog znanja, nisam tek na nivou ravnom tebi, pa kako bih onda mogao znati manje? Umesto toga, znam više od tebe."

24. "Dobri gospodine, [ako tvrdite da neposredno znate] ono što nije saglasno sveobuhvatnosti svega, može li se vaša tvrdnja ipak ispostaviti kao šuplja i prazna?" [14]

25. "Svest koja se ne ispoljava,
beskonačna, blistava na sve strane: [15]

to je ono što nije saglasno zemljovitosti zemlje, ono što nije saglasno vodenosti vode… ono što nije saglasno sveobuhvatnosti svega."

26. 'Dobri gospodine, ja ću sada pred vašim očima nestati.'

'Nestani, Brahmo, ako možeš.'

"I tada Baka Brahmā, i pored toga što je govorio: 'Nestaću pred asketom Gotamom, nestaću pred asketom Gotamom', nije bio u stanju da nestane. Na to mu rekoh: 'Brahmo, ja ću sada nestati pred tvojim očima.'

"Nestanite, dobri gospodine, ako možete."

I tada ispoljih takvu natprirodnu snagu da su Brahmā, Brahmina pratnja i članovi Brahmine pratnje mogli da čuju moj glas, ali nisu mogli da me vide. Pošto sam nestao, izgovorih ove stihove:

27. 'Videvši strah u svakom bivanju
i [videvši] da će to bivanje prestati,
nisam potvrđivao bilo koji oblik bivanja,
niti prianjao za bilo kakvo oduševljenje [bivanjem].' [16]

28. Na to Brahmā, Brahmina pratnja i članovi Brahmine pratnje ostadoše u čudu: 'Zadivljujuće je, gospodo, čudesno je, ta velika snaga i velika moć askete Gotame! Nikada ranije niti smo čuli, niti videli nekog drugog asketu ili brahmana koji je imao toliku snagu i toliku moć kao što je ima asketa Gotama, što napusti pleme Sakya. Gospodo, iako je živeo u pokolenju koje se oduševljava bivanjem, uživa u bivanju, raduje se bivanju, on je uklonio bivanje, zajedno sa korenom.'

29. Onda se Māra, Zli, pretvori u člana Brahmine pratnje, pa mi reče: 'Dobri gospodine, ako je ovo to što znaš, ako je ovo to što si otkrio, ne upućuj svoje [nezaređene] sledbenike ili one koji su zaređeni, ne podučavaj Dhammi svoje [nezaređene] sledbenike ili one koji su zaređeni, ne budi žar u svojim [nezaređenim] sledbenicima ili onima koji su zaređeni. Pre no što si se rodio, monaše, bilo je asketa i brahmana na ovome svetu koji su tvrdili da su plemeniti i potpuno probuđeni, te su upućivali svoje [nezaređene] sledbenike ili one koji su zaređeni, podučavali Dhammi svoje [nezaređene] sledbenike ili one koji su zaređeni, budili žar u svojim [nezaređenim] sledbenicima ili onima koji su zaređeni. A posle sloma tela, kad im život bi okončan, preporodiše se u nižem telu. Pre no što si se rodio, monaše, bilo je asketa i brahmana na ovome svetu koji su tvrdili da su plemeniti i potpuno probuđeni, ali oni nisu upućivali svoje [nezaređene] sledbenike ili one koji su zaređeni, nisu podučavali Dhammi svoje [nezaređene] sledbenike ili one koji su zaređeni, nisu budili žar u svojim [nezaređenim] sledbenicima ili onima koji su zaređeni. A posle sloma tela, kad im život beše okončan, preporodiše se u višem telu. Zato, monaše, kažem ti: Postaraj se, dobri gospodine, da živiš pasivan, posvećen prijatnom življenju ovde i sada; bolje je ako sve to ostane neobjavljeno, te tako, dobri gospodine, ne savetuj nikoga drugog.' [17]

30. Kada ovo bi rečeno, ovako rekoh Māri, Zlom: 'Prepoznao sam te, Zli. Nemoj misliti: "Nije me prepoznao." Ti si Māra, Zli. Ti tako ne govoriš iz saosećanja za njihovu dobrobit, već upravo bez saosećanja za njihovu dobrobit. Ti ovako misliš, Zli: "Oni koje asketa Gotama bude podučavao izmaći će mojoj vlasti." Ti tvoji askete i brahmani, Zli, koji su tvrdili da su plemeniti i potpuno probuđeni, nisu bili plemeniti i potpuno probuđeni. Ja koji tvrdim da sam plemenit i potpuno probuđen, jesam plemenit i potpuno probuđen. Ako Tathāgata podučava Dhammu učenicima, on je takav, Zli, i ako Tathāgata ne podučava Dhammu učenicima, on je takav. [18] Ako Tathāgata predvodi učenike, on je takav, i ako Tathāgata ne predvodi učenike, on je takav. A zašto? Zato što je Tathāgata napustio otrove koji truju i vode u novo rođenje, starost i smrt; sasekao ih u korenu, načinio šupljim poput palminog panja, uništio ih, tako da ne mogu ponovo da se jave. Baš kao što palma, čija je krošnja odsečena, nije više u stanju da raste, tako je Tathāgata napustio otrove koji truju… sasekao ih u korenu, načinio šupljim poput palminog panja, uništio ih, tako da ne mogu ponovo da se jave.'"

Kada ovo bi rečeno, ovako rekoh Māri, Zlom: ’Prepoznao sam te, Zli. Nemoj misliti: „Nije me prepoznao“. Ti si Māra, Zli. I ti tako ne govoriš iz saosećanja za njihovu dobrobit, već upravo bez saosećanja za njihovu dobrobit. Ti ovako misliš, Zli: „Oni koje asketa Gotama bude podučavao će izmaći mojoj vlasti“. Ti tvoji askete i bramani, Zli, koji su tvrdili da su usavršeni i potpuno probuđeni, nisu bili usavršeni i potpuno probuđeni. Ali ja koji tvrdim da sam usavršen i potpuno probuđen, jesam usavršen i potpuno probuđen. Ako Tathāgata podučava Dhammu učenicima, on je takav, i ako Tathāgata ne podučava Dhammu učenicima, on je takav. Ako Tathāgata predvodi učenike, on je takav, i ako Tathāgata ne predvodi učenike, on je takav. A zašto? Zato što je Tathāgata napustio nečistoće koje prljaju i vode u novo rođenje, starost i smrt; sasekao ih u korenu, načinio nalik palmovom panju, uništio ih tako da ne mogu ponovo da se jave. Baš kao što palma, čija je krošnja odsečena, nije više u stanju da raste, isto tako je Tathāgata napustio nečistoće koje prljaju… sasekao ih u korenu, načinio nalik palmovom panju, uništio ih tako da ne mogu ponovo da se jave’.“

31. Kako Māra nije bio u stanju da odgovori i zato što je ovaj govor [počeo] Brahminim pozivom, nazvan je 'Brahmin poziv.'


Beleške

[1] Mūlapariyāya suttu (MN 1) Buda je takođe izgovorio dok je živeo u Subhaga gaju, kraj Ukkaṭṭhe, a sličnost formulacija i tema između ovih dveju sutta – možda jedine dve zabeležene da su nastale kraj Ukkaṭṭhe – sasvim je upadljiva. Čak je moguće ovu suttu posmatrati kao dramatično predstavljanje istih onih ideja koje su u Mūlapariyāyi izložene apstraktnim filozofskim terminima. Tako se Baka Brahmā može shvatiti i kao bivanje (bhava) ili osoba (sakkāya) u svojoj najčistijoj formi, koja se slepo upustila u zamišljanje (maññanā), hraneći se sopstvenim iluzijama trajnosti, zadovoljstva i sopstva. Na dubljem sloju postoji žudnja, koju simbolizuje Māra – naizgled slabo primetan unutar tog kruga, ali u stvari pravi tvorac sveopšte obmane, onaj koji čitav svet drži u šaci. Savez Brahme i Māre, Boga i Satane, ta nezamisliva kombinacija iz perspektive teizma Zapada, ukazuje na žeđ za neprekidnim postojanjem kao na skriveni koren svih tvrdnji u vezi sa ovim svetom, teističkih ili neteističkih. U ovoj sutti površno teorijsko nadmetanje između Bake i Bude uskoro ustupa mesto mnogo upečatljivijem i dubljem konfrontiranju Māre i Bude – Māre kao žudnje koja zahteva potvrdu bivanja – i Budnoga, koji ukazuje na prestanak bivanja kroz iskorenjivanje oduševljavanja. [Natrag]

[2] Sličan susret Bake sa Budom zabeležen je u SN 6:4, mada bez dramatskih ukrasa kao kod ovog susreta i sa dužim dijalogom u stihovima. Prema MA i MṬ, njegovo eternalističko stanovište odnosilo se kako na njega lično, tako i na svet na čijem je čelu. Poricanje „izlaska izvan” jeste odbacivanje viših nivoa zadubljenja, puteva i plodova, kao i nibbāne, za koje on i ne zna da postoje. [Natrag]

[3] MA: Kada je Māra otkrio da je Buda otišao u Brahmin svet, zabrinuo se da bi Brahme mogle prihvatiti Dhammu i izmaći njegovoj kontroli; zato je otišao tamo da obeshrabri Budu u podučavanju Dhamme. [Natrag]

[4] MA: Zato što su je smatrali prolaznom, nezadovoljavajućom i bez trajne suštine. [Natrag]

[5] MA: U četiri sveta lišavanja. Ovde, kao i u §10 i §29, reč „telo” (kāya) koristi se u značenju nivoa egzistencije. [Natrag]

[6] MA: Hvalili su je tako što su izgovarali pohvale o njezinoj trajnosti, postojanosti, večnosti itd., a oduševljavanje se manifestovalo kao žudnja i uvrežena gledišta. [Natrag]

[7] MA: U Brahminom svetu. [Natrag]

[8] MA: Mārina namera je da pokaže: „Ako radiš onako kako Brahmā kaže, ne protivrečiš mu, i ti ćeš blistati istim sjajem kojim sija i Brahmina pratnja.” [Natrag]

[9] MA kaže da prvim dvema stvarima pokušava da Budu privoli laskanjem, a drugim dvema da ga zastraši. „Držati se zemlje” znači držati je se kroz žudnju, obmanutost i uvrežena gledišta. Lista kategorija ovde, iako skraćena, podseća na MN 1. [Natrag]

[10] MA: Baka Brahmā je bio Brahmā čija se vlast prostire na hiljadu svetova, ali iznad njega postoje Brahme koji vladaju nad dve, tri, četiri, pet, deset hiljada i stotinu hiljada svetova. [Natrag]

[11] Kategorija neprekidnog sjaja jeste svet preporađanja koji pripada drugom stupnju zadubljenja, dok svet Baka Brahme pripada tek prvom. Kategorije blistave slave i velikog ploda u sledećem pasusu
pripadaju trećem i četvrtom stupnju zadubljenja. [Natrag]

[12] U Brahmađāla sutti (DN 1.2.2–6) Buda pokazuje kako Mahā Brahmā stvara iluziju da je najviši bog stvoritelj. Kada posle propasti, svet počne ponovo da se formira, biće velikih zasluga je prvo koje se preporodi u novoformiranom svetu Brahme. Potom se u tom svetu preporađaju druga bića i zato Mahā Brahmā zamišlja da je sam njihov stvoritelj i gospodar. Videti Bodhi: The Discourse on the All-Embracing Net of Views, str. 69–70, 159–166. [Natrag]

[13] Ovaj deo, paralelan po strukturi sa odgovarajućim delom u MN 1, jeste nejasan. Poteškoću stvara glagol korišćen u prve četiri tvrdnje u vezi sa zemljom, jer ne postoji saglasnost o tome da li je tačno zapisan, te razni prevodioci koriste različita čitanja. Ñm se odlučuje za čitanje nāpahosiṁ, koji smatra aoristom glagola pabhavati, u značenju „proizvesti, stvoriti”. MA objašnjava: „Nisam se vezao za zemlju kroz opsesije kakve su žudnja, obmanutost i fiksirana gledišta”. Ovde je prevedeno kao „nije saglasno zemljovitosti zemlje”, a to je nibbāna, odvojena od svega što je uslovljeno. [Natrag]

[14] PTS skoro izvesno ovde greši kada izostavlja ti na kraju direktnog citata; ovo je navelo Horner da naredni deo pripiše Baki, umesto Budi. BBS i SBJ imaju ti. Čini se da Baka hoće da kaže ovo: pošto objekat Budinog znanja „nije saglasan sveobuhvatnosti svega”, moguće je da je reč tek o praznom pojmu.  [Natrag]

[15] Ovi stihovi (koji se javljaju i kao deo duže strofe u DN 11.85) predstavljali su večni izazov za budističke proučavaoce, te se čini da je čak i Aćariya Buddhaghosa imao problema s njima. MA kaže da je predmet ove rečenice nibbāna, nazvana „svest” (viññāṇaṁ) u smislu „može biti spoznata” (viđānitabbaṁ). Ovo je očigledno nategnuta tvrdnja, jer nigde u nikāyama nibbāna nije opisana kao svest, niti je od glagolske imenice moguće izvesti aktivnu imenicu. MA objašnjava da anidassanaṁ znači nevidljivo, „zato što to (nibbāna) ne ulazi u domen svesti o viđenom”, ali i ovo je opet jedno klimavo objašnjenje. Reč anidassana pojavljuje se u MN 21.14, u opisu prostora kao neprikladnog medijuma za slikanje; otuda se čini da je reč o nečemu što se ne manifestuje.

MA nudi tri objašnjenja sintagme sabbato pabhaṁ: (1) u celini blistavo (pabhā); (2) ono što biva (pabhūtaṁ) svuda; (3) gaz (pabhaṁ) preko reke kojem se može prići sa svih strana, tj. preko bilo kojeg od 38 objekata meditacije. Čini se, jedino prvo objašnjenje ima nekakvo lingvističko uporište.

Ja razumem da ova svest nije nibbāna, već arahantova svest tokom meditativnog doživljaja nibbāne. S tim u vezi videti AN 5:7–10, 318–26. Treba imati na umu da takvo meditativno iskustvo ne čini manifestovanim bilo kakvu uslovljenu pojavu ovoga sveta, te se tako s pravom može opisati kao „svest koja se ne ispoljava”. [Natrag]

[16] Budino nestajanje čini se „vidljivom” demonstracijom njegovih stihova. Pošto je iskorenio svako oduševljenje bivanjem, u stanju je i da nestane s vidika Baki, najvišem simbolu bivanja i potvrde ovoga sveta. Ali Baka, prianjanjem okovan za bivanje, nije u stanju da nadmaši obim Budinog znanja, koje obuhvata kako bivanje, tako i ne-bivanje, ali ih u isto vreme i nadilazi. [Natrag]

[17] Slično nameri koja se javila u Budinom umu neposredno posle probuđenja – videti MN 26.19. Uporediti takođe DN 16.3.34, gde Māra pokušava da ubedi tek probuđenog Budu da odmah u miru i umre. [Natrag]

[18] Tādiso: to jest, bilo da podučava ili ne, on ostaje Tathāgata. [Natrag]