Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 5

Anangana sutta
Bez mrlja


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se poštovani Sāriputta ovako obrati monasima: „Prijatelji, monasi.” – „Prijatelju,” odgovoriše oni. A poštovani Sāriputta ovako nastavi:

2. „Prijatelji, na ovome svetu postoje četiri vrste ljudi. [1] Koje četiri? Postoji čovek sa mrljama koji ne razume onako kako zaista jeste, ‘U meni postoje mrlje.’ Postoji čovek sa mrljama koji razume onako kako zaista jeste: ‘U meni postoje mrlje.’ Postoji čovek bez mrlja koji ne razume onako kako zaista jeste, ‘U meni ne postoje mrlje.’ Postoji čovek bez mrlja koji razume onako kako zaista jeste: ‘U meni ne postoje mrlje.’ Otuda se među ovim dvema osobama sa mrljama, čovek sa mrljama koji ne razume onako kako zaista jeste, ‘U meni postoje mrlje’, naziva inferiornim. Otuda se među ovim dvema osobama sa mrljama, čovek sa mrljama koji razume onako kako zaista jeste, ‘U meni postoje mrlje’, naziva superiornim. Otuda se među dvema osobama bez mrlja, čovek bez mrlja koji ne razume onako kako zaista jeste, ‘U meni ne postoje mrlje’, naziva inferiornim. Otuda se među dvema osobama bez mrlja, čovek bez mrlja koji razume onako kako zaista jeste, ‘U meni ne postoje mrlje’, naziva superiornim.”

3. Kad ovo bi rečeno, poštovani Mahā Moggallāna upita poštovanog Sāriputtu: „Prijatelju Sāriputta, šta je uzrok, šta je razlog što se među ta dva čoveka sa mrljama jedan naziva inferiornim, a drugi superiornim? Šta je uzrok, šta je razlog što se od ta dva čoveka bez mrlja jedan naziva inferiornim, a drugi superiornim?”

4. „Prijatelju, kada čovek sa mrljama ne razume onako kako zaista jeste, ‘U meni postoje mrlje’, može se očekivati da neće biti nadahnut, neće uložiti napor ili probuditi energiju da napusti te mrlje, te da će umreti sa strašću, mržnjom i obmanutošću, sa mrljama, uprljanog uma. Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice prekrivena prašinom i prljavštinom, a vlasnik je onda niti koristi niti je očisti, već je ostavi u nekom prašnjavom kutku. Hoće li vremenom ta bronzana posuda postati još prašnjavija i prljavija?” – „Hoće, prijatelju.” – Isto tako, prijatelju, kada čovek sa mrljama ne razume onako kako zaista jeste, ‘U meni postoje mrlje’, može se očekivati… da će umreti… uprljanog uma.

5. Prijatelju, kada čovek sa mrljama razume onako kako zaista jeste,‘U meni postoje mrlje’, može se očekivati da će biti nadahnut, uložiti napor i probuditi energiju da napusti mrlje, te da će umreti bez strasti, mržnje i obmanutosti, bez mrlja, neuprljanog uma. Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice prekrivena prašinom i prljavštinom, a vlasnik je onda očisti i ne ostavi u nekom prašnjavom kutku. Hoće li vremenom ta bronzana posuda biti još čistija i blistavija?” – „Hoće, prijatelju.” – „Isto tako, prijatelju, kada čovek sa mrljama razume onako kako zaista jeste, ‘U meni postoje mrlje’, može se očekivati… da će umreti… neuprljanog uma.

6. Prijatelju, kada čovek bez mrlja ne razume onako kako zaista jeste,‘ U meni ne postoje mrlje’, može se očekivati da će svoju pažnju pokloniti znaku lepote, [2] da će time strast preplaviti njegov um, da će umreti
sa strašću, mržnjom i obmanutošću, sa mrljama, uprljanog uma. Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice čista i blistava, a vlasnik je niti koristi niti čisti, već je ostavi u nekom prašnjavom kutku. Hoće li vremenom ta bronzana posuda postati još prašnjavija i prljavija?” – „Hoće, prijatelju.” – „Isto tako, prijatelju, kada čovek bez mrlja ne razume onako kako zaista jeste, ‘U meni ne postoje mrlje’, može se očekivati… da će umreti… uprljanog uma.

7. Prijatelju, kada čovek bez mrlja razume onako kako zaista jeste, ‘U meni ne postoje mrlje’, može se očekivati da neće svoju pažnju pokloniti znaku lepote, te da time strast neće preplaviti njegov um, da će umreti bez strasti, mržnje i obmanutosti, bez mrlja, neuprljanog uma. Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice čista i blistava i vlasnik je koristi i čisti, a ne ostavi je u nekom prašnjavom kutku. Hoće li vremenom ta bronzana posuda biti još čistija i blistavija?” – „Hoće, prijatelju.” – „Isto tako, prijatelju, kada čovek bez mrlja razume onako kako zaista jeste, ‘U meni ne postoje mrlje’, može se očekivati… da će umreti… neuprljanog uma.

8. To je uzrok, to je razlog što se od ta dva čoveka sa mrljama jedan naziva inferiornim, a drugi superiornim. To je uzrok, to je razlog što se od ta dva čoveka bez mrlja jedan naziva inferiornim, a drugi superiornim.

9. „‘Mrlja, mrlja’ jeste rečeno, prijatelju, ali šta ta reč ‘mrlja’ označava? ‘Mrlja’, prijatelju, označava područja loših, štetnih želja.

10. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ako prekršim monaška pravila, neka drugi monasi ne saznaju da sam prekršio pravila.’ I moguće je da drugi monasi ipak saznaju da je taj monah prekršio pravila. Onda je on ljutit i ogorčen: ‘Ostali monasi znaju da sam prekršio pravila.’ Taj bes i ogorčenost jesu mrlja.

11. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ako prekršim monaška pravila, neka me monasi prekore kad smo nasamo, a ne usred sanghe.’ I moguće je da dugi monasi ipak prekore tog monaha usred sanghe, a ne kada su nasamo. Onda je on ljutit i ogorčen: ‘Monasi su me prekoreli usred sanghe, a ne kad smo nasamo.’ Taj bes i ogorčenost jesu mrlja.

12. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ako prekršim monaška pravila, neka me prekoreva onaj ko je meni ravan, a ne onaj ko mi nije ravan.’ I moguće je da ga prekoreva onaj ko mu nije ravan, a ne onaj ko mu jeste ravan. Onda je on ljutit i ogorčen: ‘Onaj ko mi nije ravan me prekoreva, a ne onaj ko mi jeste ravan.’ Taj bes i ogorčenost jesu mrlja.

13. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ah, kad bi Učitelj podučio monahe Dhammi tako što bi meni postavio seriju pitanja, a ne nekom drugom monahu!’ I moguće je da Učitelj poduči monahe Dhammi tako što seriju pitanja postavi nekom drugom monahu, a ne njemu. Onda je on ljutit i ogorčen: ‘Učitelj podučava monahe Dhammi tako što postavlja seriju pitanja nekom drugom monahu, a ne meni.’ Taj bes i ogorčenost jesu mrlja.

14. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ah, kad bi monasi ušli u selo u prošenje hrane i ja ih predvodim, a ne neki drugi monah!’ I moguće je da monasi uđu u selo u prošenje hrane tako što ih predvodi neki drugi monah, a ne on. Onda je on ljutit i ogorčen: ‘Monasi ulaze u selo u prošenje hrane tako što ih predvodi neki drugi monah, a ne ja.’ Taj bes i ogorčenost jesu mrlja.

15. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ah, kad bih ja dobio najbolje mesto za sedenje, najbolju vodu, najbolju hranu u trpezariji, a ne neki drugi monah!’ I moguće je da neki drugi monah dobije najbolje mesto za sedenje…

16. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ah, kad bih ja izrecitovao blagoslov u trpezariji, posle obroka, a ne neki drugi monah!’ I moguće je da neki drugi monah izrecituje blagoslov…

17–20. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ah, kad bih ja monahe podučio Dhammi… kad bih ja monahinje podučio Dhammi… nezaređene sledbenike… nezaređene sledbenice koje posete manastir, a ne neki drugi monah!’ I moguće je da neki drugi monah poduči monahe Dhammi…

21–24. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ah, kad bi monasi… monahinje… nezaređeni sledbenici… nezaređene sledbenice… mene podržale, slavile, poštovale i hvalile, a ne nekog drugog monaha!’ I moguće je da oni podrže… nekog drugog monaha…

25–28. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ah, kad bih ja bio taj koji dobija najbolji ogrtač… najbolju hranu… najbolje mesto za počinak… najbolje lekove… a ne neki drugi monah!’ I moguće je da neki drugi monah dobije najbolje lekove, a ne on. Onda je on ljutit i ogorčen: ‘Drugi monah je taj koji dobija najbolje lekove, a ne ja.’ Taj bes i ogorčenost jesu mrlja. ‘Mrlja’, prijatelju, označava područja loših, štetnih želja.

29. Ako se za bilo kog monaha vidi i čuje da ta područja loših, štetnih želja nije napustio, tada on može biti onaj koji živi u šumi, hrani se samo isprošenom hranom, ne preskače nijednu kuću kad prosi hranu, nosi ogrtač od odbačenih krpa, nosi ogrtač od grubog platna, [3] pa ga ipak njegovi saputnici u svetačkom životu ne podržavaju, ne slave, ne poštuju niti hvale. A zašto? Zato što se vidi i čuje da taj poštovani nije napustio područja loših, štetnih želja.

Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice čista i blistava, a vlasnik u nju stavi leš zmije, psa ili čoveka, pokrije je poklopcem i vrati se na pijacu. A ljudi kad ga vide, upitaju: ‘Šta to nosiš unaokolo kao da držiš neko blago?’ Onda podignu poklopac, pogledaju unutra i čim ugledaju sadržaj posude, ispune ih takvo gađenje, odvratnost i mučnina da čak i oni gladni ne žele da jedu, a kamoli oni siti. Isto tako, ako se za bilo kog monaha vidi i čuje da ta područja loših, štetnih želja nije napustio, tada on može biti onaj koji živi u šumi… a da ga ipak njegovi saputnici u svetačkom životu ne podržavaju, ne slave, ne poštuju niti hvale. A zašto? Zato što se vidi i čuje da taj monah nije napustio područja loših, štetnih želja.

30. Ako se za bilo kog monaha vidi i čuje da ta područja loših, štetnih želja jeste napustio, tada on može biti onaj koji živi u selu, prihvata poziv za obrok u kući, nosi ogrtače dobijene od kućedomaćina, [4] a da ga ipak njegovi saputnici u svetačkom životu podržavaju, slave, poštuju i hvale. A zašto? Zato što se vidi i čuje da taj monah jeste napustio područja loših, štetnih želja.

Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice čista i blistava, a vlasnik u nju stavi kuvani pirinač i različita jela i sosove, pokrije je poklopcem i vrati se na pijacu. A ljudi kad ga vide, upitaju: ‘Šta to nosiš unaokolo kao da držiš neko blago?’ Onda podignu poklopac, pogledaju unutra i čim ugledaju sadržaj posude, ispune ih takav apetit, želja i slast da čak i oni siti žele da jedu, a kamoli oni gladni.

Isto tako, prijatelju, ako se za bilo kog monaha vidi i čuje da ta područja loših, štetnih želja jeste napustio, tada on može biti onaj koji živi u selu… a da ga ipak njegovi saputnici u svetačkom životu podržavaju, slave, poštuju i hvale. A zašto? Zato što se vidi i čuje da taj monah jeste napustio područja loših, štetnih želja.”

31. Kada ovo bi rečeno, poštovani Mahā Moggallāna reče poštovanom Sāriputti: „Pade mi na pamet jedno poređenje, prijatelju Sāriputta.” – „Reci ga, prijatelju Moggallāna.” – „Jednom sam prilikom, prijatelju, živeo među ruševinama utvrđenja iznad Rāđagahe. Onda, rano ujutro, ustadoh, obukoh se i uzeh svoju zdelu i gornji ogrtač, te odoh da isprosim hranu u Rāđagahi. Tom prilikom je Samīti, kolarov sin, glačao naplatak, a āđivaka Paṇḍuputta, sin nekadašnjeg kolara, stajao kraj njega. [5] Onda se ovakva misao javi u umu āđivake Paṇḍuputte: ‘Ah, kad bi ovaj Samīti, kolarov sin, mogao izglačati ovu krivinu, ovu izbočinu, ovu manu na naplatku, tako da on bude bez krivina, bez izbočina, bez mana i sastoji se samo od pravog drveta.’ I upravo dok je takva misao prolazila kroz njegovu glavu, Samīti, kolarov sin, zaista je i glačao tu krivinu, tu izbočinu, tu manu na naplatku. Time je āđivaka Paṇḍuputta, sin nekadašnjeg kolara, bio obradovan i izrazi svoju radost ovako: ‘On glača baš kao da svojim srcem zna moje srce!’

32. Isto tako, prijatelju, ima osoba koje su bez poverenja, koje su napustile dom i otišle u beskućnike ne iz poverenja, već da bi sebi osigurale izdržavanje, osoba sklonih prevari, obmani, spletkarenju, oholosti, ispraznosti, taštini, uvredljivim rečima, nepromišljenim rečima, osoba koje ne stražare na vratima čula, proždrljive su, neposvećene budnosti, neposvećene asketskom životu, bez velikog poštovanja za praksu, žive u izobilju i nepažnji, ističu se u nazadovanju, zanemaruju osamu, lenje su, bez energije, rastresene, ne potpuno svesne, nekoncentrisane, uma koji neprekidno luta, bez mudrosti, sklone naklapanju. Poštovani Sāriputta svojim govorom o Dhammi izglača njihove mane baš kao da svojim srcem zna moje srce! [6]

Ali isto tako ima sinova dobrih porodica koji su iz poverenja napustili dom i otišli u beskućnike, koji nisu skloni prevari, obmani, spletkarenju, oholosti, ispraznosti, taštini, uvredljivim rečima, nepromišljenim rečima, onih koji stražare na vratima čula, umereni u jelu, posvećeni budnosti, posvećeni asketskom životu, velikog poštovanja za praksu, neskloni izobilju i nepažnji, ne ističu se u nazadovanju, ne zanemaruju osamu, marljivi su, energični, sabrani, potpuno svesni, koncentrisani, uma koji ne luta, mudri, neskloni naklapanju. Takvi, kada čuju govor o Dhammi poštovanog Sāriputte, piju ga i jedu, i rečju i mišlju. Zaista je dobro što on svoje saputnike u svetačkom životu podstiče da izađu iz štetnog i sebe ustale u korisnom.

33. Baš kao kada bi žena – ili muškarac – mlada, u najboljoj snazi, rada da sebe ukrasi, umivena, dobila venac načinjen od lotosa, jasmina ili ruža i prihvatila ga obema rukama, te ga s radošću stavila na glavu, isto tako ima sinova dobrih porodica koji su iz poverenja napustili dom i otišli u beskućnike… mudri, neskloni naklapanju. Takvi kada čuju govor o Dhammi poštovanog Sāriputte, piju ga i jedu, i rečju i mišlju. Zaista je dobro što on svoje saputnike u svetačkom životu podstiče da izađu iz štetnog i sebe ustale u korisnom.”

Tako bi rečeno i ova dva velika bića obradovaše se dobrim rečima koje je ono drugo izgovorilo. [7]


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Nadovezujući se na to kako poštovani Sāriputta upotrebljava reč „ličnost” (puggala), MA objašnjava da Buda ima dvostruko učenje – konvencionalno učenje (sammutidesanā), izraženo terminima ličnosti, bića, žene i muškarci itd.; krajnje učenje (paramatthadesanā), izraženo isključivo terminima koji poseduju krajnju ontološku validnost, kao što su sastojci, elementi, područja čula, nepostojano, patnja, nepostojanje sopstva itd. Buda učenje izlaže na način najpodesniji da slušalac razume značenje, razveje obmanu i dostigne uvid. Korišćenje reči „ličnost”, otuda ne podrazumeva pogrešno razumevanje ličnosti kao sopstva. [Natrag]

[2] Subhanimitta: privlačan objekat koji je izvor strasti. Buda kaže da površno promišljanje privlačnog objekta predstavlja hranu (āhāra) za nastanak još nenastale želje za čulnim zadovoljstvima, kao i za rast i uvećanje već nastale želje za čulnim zadovoljstvima (SN 46:2). [Natrag]

[3] Ovo su vrlo stroge asketske prakse. Život u šumi, hranjenje samo isprošenom hranom, ne preskakanje nijedne kuće kad se prosi hrana i nošenje ogrtača od odbačenih krpa su prakse objašnjene u Vsm II. [Natrag]

[4] Ovo su prakse „mekše” od onih pomenutih u §29 i obično se smatraju znakom manje posvećenosti ulaganju napora koji vodi cilju. [Natrag]

[5] Āđivake ili āđivike bile su rivalska škola, čije je učenje naglašavalo značaj stroge askeze i zasnivalo se na filozofiji koja se graničila sa fatalizmom. Videti Basham: History and Doctrines of the Ājivikas [Natrag]

[6] Prisvojne zamenice koje stoje uz imenicu „srce” nema u pāli tekstu, ali smisao ove sintagme treba razumeti u vezi s poređenjem. Baš kao što je Samīti izglačao neravnine na naplatku kao da je znao o čemu razmišlja Paṇḍuputta, tako i Sāriputta izravnava neravnine u monasima, baš kao da je znao Moggallāninu želju da ih ukloni. Nāga vagga. [Natrag]

[7] Mahānāga; nāge su vrsta bića nalik zmajevima u indijskoj mitologiji, za koja se veruje da nastanjuju podzemlje i čuvaju skrivena blaga. Vremenom je ova reč počela da znači svako ogromno i moćno stvorenje, poput slona ili kraljevske kobre, a onda, po analogiji i probuđenog monaha, arahanta. Videti Dhp, poglavlje 23, Nāga vagga. [Natrag]