Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 51

Kandaraka sutta
Govor Kandaraki


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo kraj Ćampe, na obali jezera Gaggara, sa velikom grupom monaha. Onda Pessa, sin goniča slonova, i lutalica Kandaraka dođoše do Blaženog. Pošto se poklonio Blaženom, Pessa sede sa strane, a Kandaraka se pozdravi sa Blaženim i kada je ovaj učtiv i prijateljski razgovor bio završen, stade sa strane. [1] Stojeći tako, pogleda on na zajednicu monaha kako sedi u potpunoj tišini, [2] te ovako reče Blaženom:

2. „Divno je, učitelju Gotama, čudesno je kako učitelj Gotama predvodi zajednicu monaha u vežbanju na pravi način. Oni koji su bili Blaženi, usavršeni i potpuno probuđeni u prošlosti, najbolje što su mogli jeste da predvode zajednicu monaha u vežbanju na pravi način upravo onako kako to čini učitelj Gotama sada. A oni koji će biti Blaženi usavršeni i potpuno probuđeni u budućnosti, najbolje što će moći jeste da predvode zajednicu monaha u vežbanju na pravi način upravo onako kako to čini učitelj Gotama sada. [3]

3. „Tako je, Kandaraka, tako je! Oni koji su bili Blaženi, usavršeni i potpuno probuđeni u prošlosti, najbolje što su mogli jeste da predvode zajednicu monaha u vežbanju na pravi način upravo onako kako to ja činim sada. A oni koji će biti Blaženi usavršeni i potpuno probuđeni u budućnosti, najbolje što će moći jeste da predvode zajednicu monaha u vežbanju na pravi način upravo onako kako ja to činim sada.

Kandaraka, u ovoj zajednici monaha ima monaha koji su arahanti, potpuno pročišćeni, koji su proživeli svetački život, učinili ono što je trebalo učiniti, odložili tovar, dosegli istinski cilj, raskinuli okove bića i postali potpuno oslobođeni konačnim znanjem. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji su na višem putu vežbanja, vrli, žive život ispunjen vrlinom, mudri, žive život ispunjen mudrošću. Žive uma potpuno učvršćenog u četiri temelja sabranost. [4] Koja četiri? Tako, Kandaraka, monah boravi i kontemplira telo kao telo, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. On boravi i kontemplira osećaj kao osećaj, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. On boravi i kontemplira um kao um, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. On boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet.”

4. Kad ovo bi rečeno, Pessa, sin goniča slonova, reče: “Divno je, poštovani gospodine, čudesno je kako je dobro Blaženi objasnio četiri temelja sabranosti: radi pročišćenju bića, radi prevladavanja žalosti i naricanja, radi nestanka bola i tuge, radi izbijanja na pravu stazu, radi dostizanja nibbāne. S vremena na vreme, poštovani gospodine, mi u belo obučeni nezaređeni sledbenici takođe boravimo uma dobro učvršćenog u četiri temelja sabranosti. [5] Tako i mi, poštovani gospodine, boravimo i kontempliramo telo kao telo… osećaje kao osećaje… um kao um… objekte uma kao objekte uma, marljivi, jasno razumevajući i sabrani, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Divno je, poštovani gospodine, čudesno je kako u sred ljudskog licemerja, iskvarenosti i obmane Blaženi zna šta je dobrobit, a šta šteta za bića. Jer ljudi su džungla licemerja, a životinje otvoreno polje. Poštovani gospodine, ja mogu da ukrotim slona i koliko je potrebno da na njemu odem do Ćampe i nazad on će pokazati svaku vrstu svoje prevrtljivosti, dvoličnosti, prepredenosti i lukavstava [za koja je sposoban]. [6] Ali oni koje nazivaju našim robovima, glasnicima i slugama ponašaju se na jedan način telom, na drugi govorom, a umovi im pak rade na sasvim treći način. Divno je, poštovani gospodine, čudesno je kako u sred ljudskog licemerja, iskvarenosti i obmane Blaženi zna šta je dobrobit, a šta šteta za bića. Jer ljudi su džungla licemerja, a životinje otvoreno polje.“

5. „Tako je, Pessa, tako je! Ljudi su džungla, a životinje otvoreno polje. Pessa, na ovome svetu moguće je naći četiri vrste ljudi. [7] Koje četiri? Tako jedna vrsta ljudi nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe. Tako jedna vrsta ljudi nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih. Tako jedna vrsta ljudi nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, a isto tako nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih. Tako jedna vrsta ljudi ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih. Pošto takva osoba ne nanosi bol ni sebi, ni drugima, ona je ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena. [8] Koja od te četiri vrste raduje tvoj um, Pessa?“

„Prve tri ne raduju moj um, poštovani gospodine, ali poslednja vrsta raduje moj um.“

6. „Ali, Pessa, zašto prve tri vrste ne raduju tvoj um?“

„Poštovani gospodine, vrsta osobe koja nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, ona sebe muči iako želi zadovoljstvo i uzmiče pred bolom; zato ta vrsta osobe ne raduje moj um. I vrsta osobe koja nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih, ona muči druge koji žele zadovoljstvo i uzmiču pred bolom; zato ta vrsta osobe ne raduje moj um. I vrsta osobe koja nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, nanosi bol drugima i praktikuje vežbe mučenja drugih, ona muči sebe i druge, a oboje žele zadovoljstvo i uzmiču pred bolom; zato ta vrsta osobe ne raduje moj um. Ali vrsta osobe koja ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih; ona je ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena – ona ne nanosi bol ni sebi ni drugima, a oboje žele zadovoljstvo i uzmiču pred bolom. Zato ta vrsta osobe raduje moj um. A sada, poštovani gospodine, odlazimo. Vrlo smo zauzeti i mnogo toga treba još uraditi.“

„Vreme je, Pessa, da uradiš onako kako misliš da treba.“

Potom Pessa, sin goniča slonova, zadovoljan i ushićen rečima Blaženog, ustade sa svog mesta i pošto se poklonio Blaženom, pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, otide.

7. Ubrzo pošto je otišao, Blaženi se obrati monasima sledećim rečima: „Monasi, Pessa, sin goniča slonova, jeste mudar, poseduje veliku mudrost. Da je posedeo duže dok mu ne izložim detaljnije četiri vrste ljudi, od toga bi imao velike koristi. Pa ipak, imao je veliku korist i od ovoga.“ [9]

„Sada je vreme, Blaženi, sada je vreme, Uzvišeni, da nam Blaženi objasni detaljnije četiri vrste ljudi. Ono što monasi čuju od Blaženog, to će i zapamtiti.“

„Onda, monasi, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.“ – „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako reče:

8. „Monasi, koja to vrsta osobe nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe? [10] Tako neka osoba ide gola, odbacuje pravila, liže dlanove, ne dolazi kad je pozovu, ne zaustavlja se kad je pozovu; ne prihvata hranu kada mu je doneta ili posebno pripremljena, niti dolazi na ručak kad je pozovu; ona ne prima bilo šta iz lonca, iz činije, preko praga, preko štapa, preko tučka, od dvoje koji jedu zajedno, od trudne žene, od žene koja doji, od žene koja je spavala sa muškarcem, sa mesta gde se hrana javno deli, sa mesta na kojem leži pas, sa mesta gde ima muva; ne prihvata ni meso, ni ribu, ne pije ni rakiju, ni vino ili bilo šta fermentirano. Ona se drži pravila samo jedne kuće, samo jednog zalogaja;drži se pravila samo dve kuće, samo dva zalogaja; … drži se pravila samo sedam kuća, samo sedam zalogaja. Živi od jednog tanjirića dnevno, od dva tanjirića dnevno… od sedam tanjirića dnevno. Uzima hranu jednom dnevno, jednom u dva dana… jednom u sedam dana, i tako dalje sve do dve sedmice; živi sprovodeći praksu uzimanja hrane u određenim razmacima. Jede samo zeleniš, proso ili divlji pirinač, pirinčane ljuske, mahovinu ili pirinčano brašno, penu od kuvanog pirinča, sezamovo brašno, travu ili kravlji izmet. Živi od šumskog korenja i plodova, hrani se od plodova koji su otpali sa drveta. Oblači se u kudelju, u kudeljnu tkaninu, u dronjke, u odbačene krpe, u koru drveta, u kožu antilope, u trake od antilopine kože, u tkaninu od kusa trave, u tkaninu od like, u tkaninu od kose, u životinjsku vunu, u sovina krila. Takva osoba sama sebi čupa kosu i bradu, praktikuje čupanje svoje kose i brade. Ona neprekidno stoji, odbijajući da sedne. Neprekidno čuči, nastoji da neprekidno bude u čučećem položaju. Koristi prostirku sa bodljama; od prostirke sa bodljama pravi sebi krevet. Praktikuje kupanje u reci tri puta na dan, uključujući veče. Toliko je mnoštvo načina na koje muči i umrtvljuje svoje telo. Za takvu se osobu kaže da nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe.

9. A koja to vrsta osobe, monasi, nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih? Tako je neka osoba koljač ovaca, koljač svinja, lovac na ptice, lovac na divlje zveri, lovac uopšte, ribar, kradljivac, dželat, zatvorski čuvar ili neko ko se bavi sličnim krvoločnim poslom. Za takvu se osobu kaže da nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih.

10. A koja to vrsta osobe, monasi, nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, a isto tako nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih? Tako je neka osoba miropomazan, plemeniti kralj ili dobro stojeći braman. [11] Sagradivši novi žrtveni hram istočno od grada, obrijane kose i brade, obukavši se u grubu kožu i namazavši telo ghijem i uljem, češući leđa jelenjim rogom, ulazi on u žrtveni hram zajedno sa svojom glavnom kraljicom i svojim bramanskim prvosveštenikom. Tu leže na golu zemlju prekrivenu samo travom. Takav kralj živi od mleka izmuženog iz prve sise na kravljem vimenu, dok glavna kraljica živi od mleka iz druge sise, bramanski prvosveštenik od mleka iz treće sise; mleko iz četvrte sise sipaju na žrtvenu vatru, a tele živi od onoga što ostane. I on kaže: ’Neka toliko i toliko bikova bude zaklano radi prinošenja žrtve, neka toliko i toliko junaca bude zaklano radi prinošenja žrtve, neka toliko i toliko junica bude zaklano radi prinošenja žrtve, neka toliko i toliko koza bude zaklano radi prinošenja žrtve, neka toliko i toliko ovaca bude zaklano radi prinošenja žrtve, neka toliko i toliko stabala bude oboreno za žrtvene stubove, neka toliko i toliko trave bude nasečeno za žrtvenu travu’. I onda njegove robovi, glasnici i sluge obave pripreme, dok im suze liju niz lice, gonjeni pretnjom od kazne i strahom. Za takvu se osobu kaže da nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, a isto tako nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih.

11. A koja to vrsta osobe, monasi, ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih, ona koja, pošto ne muči ni sebe ni druge, jeste ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena. [12]

12. Tako se, monasi, Tathāgata pojavljuje u ovom svetu dostojan poštovanja, potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, bogova i ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno  u sredini, divno na kraju; on upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.

13. Onda kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje Dhammu. Kad čuje Dhammu on stiče poverenje u Tathāgatu. Ispunjen poverenjem, on ovako razmišlja: ' Domaćinski život je skučen, prašnjav put. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako, živeći kod kuće, praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike?’ A kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iz sebe domaćinski život postane beskućnik.

14. Pošto je otišao u beskućnike i prolazeći kroz monašku obuku i način života, napustivši ubijanje živih bića, on ne ubija živa bića; pošto je batinu i oružje ostavio po strani, blag i dobronameran, živi on ispunjen saosećanjem prema svim živim bićima. Napustivši uzimanje onoga što nije dato, on ne uzima ono što nije dato; uzimajući samo ono što mu se da, očekujući samo ono što mu se da, bez krađe živi on u čistoti. Napustivši necelibat, pridržava se celibata, živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja.

Napustivši laganje, on ne laže; govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, on nije obmanjivač ovoga sveta. Napustivši zlonameran govor, ne govori zlonamerno; ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde kako bi ove ljude zavadio sa onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo kako bi one ljude zavadio sa ovima; tako on spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, ushićuje se slogom, govori reči koje idu na ruku slozi. Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči; govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i sa njima su saglasni mnogi. Napustivši naklapanje, on ne naklapa; govori u pravo vreme, govori činjenice, govor o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi; u pravo vreme govori reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne.

Odustao je od uništavanja semenki i biljaka. Jede samo jednom dnevno, odustao je od jela noću i izvan propisanog vremena. Odustao je od plesa, pevanja, sviranja i pozorišnih predstava. Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima. Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva. Odustao je od primanja zlata i srebra. Odustao je od primanja sirovog zrna. Odustao je od primanja sirovog mesa. Odustao je od primanja žena i devojčica. Odustao je od primanja robova i ropkinja. Odustao je od primanja koza i ovaca. Odustao je od primanja živine i svinja. Odustao je od prihvatanja slonova, stoke i kobila. Odustao je od prihvatanja njiva i livada. Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka. Odustao je od kupovanja i prodavanja. Odustao je od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera. Odustao je od varanja, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva. Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja.

15. Zadovoljan je ogrtačem koji štiti njegovo telo i dobijenom hranom koja mu utoljuje glad; gde god da krene, nosi samo ogrtač i zdelu sa sobom. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovoljan ogrtačem koji štiti njegovo telo i dobijenom hranom koja mu utoljuje glad; gde god da krene, nosi samo ogrtač i zdelu sa sobom. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline, tada u sebi doživljava blaženstvo kojem zamerke nema.

16. Kad okom vidi oblik, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga, ako oko ostavi bez nadzora, štetna stanja pohlepe i žalosti mogu napasti, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima oka, preduzima obuzdavanje oka. Kada uhom čuje zvuk.. Kada nosom oseti miris… Kada jezikom osetu ukus… Kada telom dodirne neki predmet… Kada umom prepozna objekat uma, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga, ako um ostavi bez nadzora, štetna stanja pohlepe i potištenosti mogu napasti, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima uma, preduzima obuzdavanje uma. Kad poseduje takvu plemenitu obuzdanost čula, tada u sebi doživljava blaženstvo koje je potpuno čisto.

17. Kad odlazi i kad dolazi monah primenjuje jasno razumevanje; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, primenjuje on jasno razumevanje; kad savija i kad pruža (svoje udove), primenjuje on jasno razumevanje; kad nosi na sebi ogrtač i u ruci posudu za prošenje hrane, primenjuje on jasno razumevanje, kad jede, pije, žvaće i oseća ukus hrane, primenjuje on jasno razumevanje; kad obavlja nuždu, primenjuje on jasno razumevanje; kad hoda, stoji, sedi, leže da spava, budi se, govori i ćuti, primenjuje on jasno razumevanje.

18. Kad poseduje takva svojstva plemenite vrline i plemenitog obuzdavanja čula, kada poseduje plemenitu svesnost i jasno razumevanje, tada odlazi na osamljeno mesto: u šumu (arañña), podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, šikaru u džungli, proplanak, stog sena.

19. Kada se vrati iz sakupljanja hrane, pošto je jeo, on seda prekrštenih nogu, uspravnog tela i usredsređene pažnje. Napuštajući pohlepu za ovim svetom, on živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napuštajući zlovolju i mržnju, on živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napuštajući tromost i pospanost, on živi oslobođen tromosti i pospanosti, vidi svetlost, sabran i potpuno svestan; um svoj pročišćuje od tromosti i pospanosti. Napuštajući uznemirenost i kajanje, on živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napuštajući sumnju, on živi tako što je prevazišao sumnju, ne dvoumi se koja su povoljna mentalna stanja; um svoj pročišćuje od sumnje.

20. Kad je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi on i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame.

21. Dalje, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.

22. Dalje, sa bleđenjem i ushićenja, ostaje on spokojan, sabran i jasno razumevajući, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Ulazi on i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: "Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!"

23. Dalje, sa napuštanjem zadovoljstva i bola — kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti — ulazi on i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista sabranost zasnovana na spokojstvu.

24. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o svojim prošlim životima. Seća se on mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. ’Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde’. Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

25. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. I vidi — uz pomoć duhovnog oka, pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima: ’Ova bića — koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali neka druga bića — koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu’. Tako vidi — uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima.

26. Kada je njegov um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o razaranju mentalnih nečistoća. Vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je patnja’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je nastanak patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je prestanak patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je put koji vodi do okončanja patnje’. Vidi, kao da mu je pred očima: ’Postoje mentalne nečistoće’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je nastanak mentalnih nečistoća’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je prestanak mentalnih nečistoća’; vidi, kao da mu je pred očima: ’Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća’.

27. Kad zna tako, kada vidi tako, njegov um biva oslobođen izliva čulnosti, oslobođen izliva bivanja, oslobođen izliva neznanja. Sa ovim oslobađanjem javlja se znanje: ’Oslobođen sam’. On tada jasno zna: 'Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više povratka u bilo koju formu bića'.

28. To je, monasi, vrsta osobe koja ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih — ona koja, pošto ne muči ni sebe ni druge, jeste ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Po različitim načinima pozdravljanja očigledno je da je Pessa Budin sledbenik, dok Kandaraka – uprkos poštovanju i divljenju – pripada nekoj drugoj religijskoj zajednici. [Natrag]

[2] Komentar za MN: Iz poštovanja prema Budi i zbog vežbanja, monasi ne razgovaraju jedan sa drugim, čak se ni ne nakašlju. Nepomičnog tela, nerastresenog uma, sede oko Blaženog nalik rumenim oblacima koji okružuju vrh planine Sineru. Kandaraka mora da je u glavi upoređivao ovu grupu monaha sa grupama asketa kakve su opisane u MN 76.4. [Natrag]

[3] Komentar za MN objašnjava da Kandaraka nije imao neposredno znanje o prošlim i budućim Budama. On je ovo rekao kako bi izrazio svoje divljenje sa dobro obučenu, disciplinovanu i smirenu zajednicu monaha. Buda, međutim, potvrđuje njegove reči na osnovu neposrednog znanja. [Natrag]

[4] Komentar za MN: Četiri temelja sabranosti su ovde pomenuta da bi se ukazalo na izvor mira i spokojstva Sanghe. O temeljima sabranosti videti MN 10. [Natrag]

[5] Komentar za MN dodaje: „I mi, kada imamo priliku, sa vremena na vreme to radimo; i mi vežbamo; ne zanemarujemo potpuno meditaciju.“ [Natrag]

[6] Suština ove tvrdnje jeste da sposobnost životinje za lukavstva i prevare jeste ograničena, dok je kod ljudskih bića ona neiscrpna. [Natrag]

[7] Komentar za MN objašnjava da je ovaj odeljak nastao kao nastavak Pessine tvrdnje da Blaženi zna šta je dobrobit, a šta na štetu bića; jer Buda pokazuje da prve tri vrste osoba vežbaju na štetan način, dok četvrta vežba na koristan način. Ovaj odeljak se takođe može povezati sa Kandarakinom pohvalom Sanghi; jer Buda će pokazati tri načina na koje on ne vežba Sanghu i jedan na koji svi Bude prošlosti, sadašnjosti i budućnosti vežbaju svoje učenike. [Natrag]

[8] Sukhappaṭisaṃvedī brahmabhūtena attanā. Komentar za MN: On je ispunjen blaženstvom zadubljenja, puteva, plodova i nibbāne. Ovde “Brahma” treba razumeti u značenju sveto ili izvanredno (seṭṭha). [Natrag]

[9] Komentar za MN: Pessa bi dosegao plod ulaska u tok, ali je ustao sa svog mesta i otišao pre nego što je Buda završio svoj govor. Korist koju je imao je dvostruka: stekao je veće poverenje u Sanghu i podstakao je nastanak novog metoda razumevanja temelja sabranosti. [Natrag]

[10] Ovaj odlomak opisuje asketske prakse kojima su sebe podvrgavali mnogi Budini savremenici askete, baš kao i sam Bodhisattva dok je tragao za putem ka probuđenju. Videti MN 12.45. [Natrag]

[11] Ovaj odlomak pokazuje prakse nekoga ko sebe muči u nadi da će steći zasluge , a potom prinosi žrtve, među kojima su mnoge ubijene životinje, i tlači svoje najamnike. [Natrag]

[12] Ovo je arahant. Kako bi jasno pokazao da on niti muči sebe, niti druge, Buda sada opisuje put prakse kojim je stigao do stupnja arahanta. [Natrag]