Theravāda budističko društvo
Download PDF

 Mađđhima nikāya 53

Sekha sutta
Plemeniti učenik


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio među Sakyanima, u Nigrodinom parku, kraj Kapilavatthua.

2. A tom prilikom bila je podignuta nova dvorana za Sakyane iz Kapilavatthua i u njoj se još nije bio smestio nijedan asketa ili braman, niti bilo kakvo drugo ljudsko biće. Onda Sakyani iz Kapilavatthua odoše do Blaženog. Pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane i rekoše mu:

„Poštovani gospodine, nedavno je podignuta nova dvorana za Sakyane iz Kapilavatthua i u njoj se još nije bio smestio nijedan asketa ili braman, niti bilo kakvo drugo ljudsko biće. Poštovani gospodine, neka Blaženi bude prvi koji će je koristiti. Kada je Blaženi bude prvi koristio, potom će je i Sakyani iz Kapilavatthua koristiti. To će biti na njihovu korist i sreću za dugo vremena“. [1]

3. Blaženi se ćutke saglasi. Potom, kad su videli da se saglasio, ustadoše sa svojih mesta, i pošto su se poklonili, pazeći da im on ostane sa desne strane, odoše do one dvorane. Pod potpuno pokriše prekrivačima, pripremiše mesta za sedenje, donesoše veliko bure za vodu i okačiše jednu uljanu lampu. Onda se vratiše do Blaženog i pošto su se poklonili, stadoše sa strane i rekoše:

„Poštovani gospodine, pod smo potpuno pokrili prekrivačima, pripremili mesta za sedenje, doneli smo veliko bure za vodu i okačili jednu uljanu lampu. Vreme je za Blaženog da učini onako kako misli da treba."

4. Na to se Blaženi obuče, uze svoju prosjačku zdelu i ogrtač, te praćen grupom monaha ode do dvorane. Kada je stigao, opra noge i potom uđe u dvoranu, te sede uz centralni stub okrenut istoku. Monasi takođe opraše noge i uđoše u dvoranu, te sedoše uz zapadni zid okrenuti istoku, a Blaženi je sedeo pred njima. Sakyani iz Kapilavatthua takođe opraše noge i uđoše u dvoranu, a Blaženi je sedeo pred njima.

5. Potom, pošto je Blaženi uputio, podstakao, obodrio i ohrabrio Sakyane iz Kapilavatthua govorom o Dhammi, reče on poštovanom Ānandi:

"Ānanda, govori ti Sakyanima iz Kapilavatthua o plemenitom učeniku, koji je stupio na put. [2] Mene bole leđa i odmoriću se.“

„Da, poštovani gospodine“, odgovori poštovani Ānanda.

Onda Blaženi presavije svoj gornji ogrtač na četvoro, te leže na desnu stranu u lavlji položaj, sa jednim stopalom povrh drugog, sabran i potpuno svestan, pošto je u svom umu odredio vreme za ustajanje.

6. Potom se Ānanda obrati Mahānāmi Sakyaninu ovako:

„Mahānāma, postoji plemeniti učenik koji poseduje vrlinu, stražari na vratima svojih čula, umeren je u jelu i posvećen je bdenju; poseduje sedam dobrih kvaliteta; po volji, bez poteškoća, ulazi u sva četiri zadubljenja, koja čine uzvišen um i obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada.

7. A kako to plemeniti učenik poseduje vrlinu? Tako što je plemeniti učenik čestit, ne krši pravila Patimokkhe, savršen je u ponašanju i ophođenju, zazire i od najmanjeg prekršaja, vežba sebe pridržavajući se pravila vežbanja. Tako plemeniti učenik poseduje vrlinu.

8. A kako to plemeniti učenik stražari na vratima svojih čula? Kad okom vidi oblik, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga, ako oko ostavi bez nadzora, štetna stanja pohlepe i žalosti mogu napasti, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima oka, preduzima obuzdavanje oka. Kada uhom čuje zvuk.. Kada nosom oseti miris… Kada jezikom osetu ukus… Kada telom dodirne neki predmet… Kada umom prepozna objekat uma, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga, ako um ostavi bez nadzora, štetna stanja pohlepe i potištenosti mogu napasti, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima uma, preduzima obuzdavanje uma. Tako plemeniti učenik stražari na vratima svojih čula.

9. A kako je to plemeniti učenik umeren u jelu? Mudro promišljajući, plemeniti učenik ne jede ni iz zabave, niti radi omamljivanja čula, niti radi fizičke lepote i privlačnosti, već jedino radi snage i održavanja ovoga tela, da bi bio u stanju da izdrži neugodu i kao potporu svetačkom životu, ovako razmišljajući: 'Ovako ću okončati stare osećaje bez podsticanja novih osećaja i biću zdrav, neizložen prekoru, živeći ugodno.' Tako je plemeniti učenik umeren u jelu.

10. A kako je to plemeniti učenik posvećen bdenju? Tokom dana, dok odlazi i dolazi, dok sedi, plemeniti učenik pročišćuje svoj um od svih stanja koja su smetnja. U prvoj trećini noći, dok odlazim i dolazim, dok sedim, pročišćuje svoj um od svih stanja koja su smetnja. U drugoj trećini noći leže na desnu stranu u lavlji položaj, sa jednim stopalom povrh drugog, sabran i potpuno svestan, pošto je u svom umu odredio vreme za ustajanje. Posle ustajanja, u poslednjoj trećini noći, dok odlazi i dolazi, dok sedi, pročišćuje svoj um od svih stanja koja su smetnja. Tako je plemeniti učenik posvećen bdenju.

11. A kako to plemeniti učenik poseduje sedam dobrih kvaliteta? Plemeniti učenik ima poverenje, svoje poverenje poklanja Tathāgatinom probuđenju ovako: ’Blaženi je dostojan poštovanja, potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’.

12. Oseća stid; sramota ga je da čini loša dela telom, govorom i umom, sramota ga je da se upušta u loše, štetne postupke.

13. Strahuje od nedela; plaši se da čini loša dela telom, govorom i umom, plaši se da se upušta u loše, štetne postupke. [3]

14. Mnogo je čuo, zapamtio je to što je čuo i razumeo. Takvo učenje je i slovom i duhom divno na početku, divno u sredini, divno na kraju, ono upućuje na potpuno zaokružen i pročišćen svetački život – upravo takvog učenja je monah mnogo čuo, zapamtio to što je čuo, može da ga ponovi, istražio ga je svojim umom i dobro ga razumeo.

15. Energičan je u napuštanju štetnih stanja i okretanju ka korisnim stanjima; postojan je, čvrst u naporu,  a ne nemaran u razvijanju korisnih stanja.

16. Sabran je; poseduje najvišu sabranost i veštinu; seća se i zna šta je radio još davno i šta je govorio još davno. [4]

17. Mudar je; poseduje mudrost u pogledu nastanka i nestanka, koja je plemenita, prodorna i vodi ka potpunom razaranju patnje. [5] Tako plemeniti učenik poseduje sedam dobrih kvaliteta.

18. A kako je to plemeniti učenik taj koji po volji, bez poteškoća, ulazi u sva četiri zadubljenja, koja čine uzvišen um i obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada? Tako, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, plemeniti učenik ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… Sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… Sa bleđenjem i ushićenja… ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja… Sa napuštanjem zadovoljstva i bola… ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista sabranost zasnovana na spokojstvu. Tako je plemeniti učenik taj koji po volji, bez poteškoća, ulazi u sva četiri zadubljenja, koja čine uzvišen um i obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada.

19. Kada je plemeniti učenik postao taj koji poseduje vrlinu, stražari na vratima svojih čula, umeren je u jelu i posvećen je bdenju; poseduje sedam dobrih kvaliteta; po volji, bez poteškoća, ulazi u sva četiri zadubljenja, koja čine uzvišen um i obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada, on se tada naziva plemenitim učenikom koji je stupio na put. On nije pokvareno jaje, već je u stanju da probije ljusku, sposoban za probuđenje, sposoban da dosegne najvišu sigurnost od ropstva.  

Zamisli da postoji kokoška sa osam, deset ili dvanaest jaja, koje je pokrila, grejala i negovala kako treba. [6] Čak i ako ne poželi: 'Oh, kad bi moji pilici probili ljusku svojim kandžama i kljunovima i bezbedno se izlegli!' ipak su pilići u stanju da probiju ljusku svojim kandžama i kljunom i bezbedno se izlegu. Isto tako, plemeniti učenik je postao taj koji poseduje vrlinu… on se naziva plemenitim učenikom koji je stupio na put. On nije pokvareno jaje, već je u stanju da probije ljusku, sposoban za probuđenje, sposoban da dosegne najvišu sigurnost od ropstva.

20. Stigavši upravo do iste te čiste sabranosti zasnovane na spokojstvu, [7] ovaj plemeniti učenik se seća mnoštva svojih prošlih života, to jest jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. ’Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde’. Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. To je njegov prvi proboj nalik pilićima one kokoške koji probiju ljusku u kojoj su.

21. Stigavši upravo do iste te čiste sabranosti zasnovane na spokojstvu, on vidi — uz pomoć duhovnog oka, pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima: ’Ova bića — koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali neka druga bića — koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu’. Tako vidi — uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima. To je njegov drugi proboj nalik pilićima one kokoške koji probiju ljusku u kojoj su.

22. Stigavši upravo do iste te čiste sabranosti zasnovane na spokojstvu, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i boravi u stanju oslobođenosti uma, oslobođenosti mudrošću, koje je bez nečistoća, svaka od njih uklonjena'. To je njegov treći proboj nalik pilićima one kokoške koji probiju ljusku u kojoj su. [8]

23. Kada plemeniti učenik poseduje vrlinu, to je njegovo ponašanje. Kada stražari na vratima svojih čula, to je njegovo ponašanje. Kada je umeren u jelu, to je njegovo ponašanje. Kada je posvećen bdenju, to je njegovo ponašanje. Kada poseduje sedam dobrih kvaliteta, to je njegovo ponašanje. Kada po volji, bez poteškoća, ulazi u sva četiri zadubljenja, koja čine uzvišen um i obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada, to je njegovo ponašanje. [9]

24. Kada se seća mnoštva svojih prošlih života… u celini i do detalja, to je njegovo ponašanje. Kada uz pomoć duhovnog oka… vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima, to je njegovo istinsko znanje.

25. Za tog plemenitog učenika se tada kaže da savršen u istinskom znanju, savršen u ponašanju, savršen u istinskom znanju i ponašanju. A ove stihove izgovori Brama Sanankumāra:

’Plemenit klan se drži najboljim
među ljudima po poreklu;
ali najbolji među bogovima i ljudima
onaj je ko je savršenog znanja i ponašanja’.

I te stihove je Brama Sunankumāra dobro otpevao, a ne loše; dobro ih je izborio, a ne loše; imaju značenje, a nisu besmisleni; a i Blaženi ih odobrava“. [10]

26. Onda Blaženi ustade i obrati se poštovanom Ānandi ovim rečima: „Dobro je, dobro je, Ānanda! Dobro je da si Sakyanima iz Kapilavatthua govorio o plemenitom učeniku koji je stupio na put.“

Tako reče poštovani Ānanda. I Učitelj je to odobrio. Zadovoljni, Sakyani iz Kapilavatthua se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Verovalo se da stiču zasluge oni koji izgrade novu kuću i pozovu istaknute duhovne ljude da u njoj provedu makar jednu noć, pre nego što se sami u nju usele. Ovo verovanje postoji i danas u budističkim zemljama, te će ljudi pre nego što se usele u novu kuću pozvati monahe da u njoj provedu noć i recituju paritta (zaštitne) sutte. [Natrag]

[2] Sekho pāṭipado. O sekha videti MN 1, beleška 21. [Natrag]

[3] O distinkciji između stida (hiri) i straha od nedela (ottappa) videti MN 39, beleška 2. [Natrag]

[4] Ovde tekst objašnjava sati, sabranost, ukazujući na originalno značenje reči, a to je sećanje. Odnos između ova dva značenja sati – sećanje i pažljivost – može se formulisati ovako: pomna pažljivost u odnosu na sadašnje oblike osnova je za precizno sećanje prošlosti. Komentar za MN pominjanje sati ovde razume tako da ono implicira svih sedam elemenata probuđenja, među kojima je sati prvi. [Natrag]

[5] Komentar za MN: Ovo je mudrost uvida i puta, sposobna da pronikne u nastanak i nestanak pet sastojaka bića. Mudrost puta se naziva „prodornom“ (nibbedhika) zato što probija i iskorenjuje čitav korpus pohlepe, mržnje i obmanutosti; mudrost uvida se naziva prodornom zato što se probija do to troje privremeno i zato što vodi do prodora uz pomoć puta. [Natrag]

[6] Kao u MN 16.26. [Natrag]

[7] Ovo se odnosi na četvrtu đhanu. Koja je temelj tri znanja koja slede. [Natrag]

[8] Na ovoj tački on prestaje da bude sekha i postaje arahant. [Natrag]

[9] Ovo čini tradicionalnu listu od petnaest činilaca koji čine ponašanje (ćarana), a ona je često povezana sa tri naredna tipa znanja u okviru celine vežbanja. To dvoje su uključeni u jedan od tradicionalnih epiteta Budinih i arahanta, viđđaćaranasampanna, „usavršen u znanju i ponašanju“. Videti Vsm VII, 30-31. [Natrag]

[10] Ove stihove je Buda odobrio u DN 3.1. Brama Sanankumāra, „Zauvek mlad“, prema Komentaru za MN, beše mladić koji je dostigao zadubljenje, umro i preporodio se u svetu Brame, zadržavši isti takav lep izgled kakav je imao i u ljudskom obliku. Videti DN 18.17-29. [Natrag]