Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 58

Abhayarāđakumāra sutta
Govor princu Abhayi

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.

2. Onda princ Abhaya [1] otide do Niganṇṭe Nāṭaputte i pošto mu se poklonio, sede sa strane. Na to mu Niganṇṭa Nāṭaputta reče:

3. „Idi, prinče, pobij učenje askete Gotame i ovakav dobar glas će se o tebi proširiti: ’Princ Abhaya je pobio učenje askete Gotame, koji je toliko moćan i ubedljiv.’

„ Ali kako, gospodine, da pobijem njegovo učenje?“

„Prinče, idi do askete Gotame i kaži mu: ’Poštovani gospodine, da li bi Tathāgata izgovorio reč koja se drugima ne bi dopala, koja bi im bila neprijatna?’ Ako asketa Gotama na takvo pitanje kaže: ’Tathāgata bi, prinče, izgovorio reč koja se drugima ne bi dopala, koja bi im bila neprijatna’, onda mu reci: ’Pa kakva je onda, poštovani gospodine, razlika između vas i običnog čoveka? Jer i običan čovek može da izgovori reč koja se drugima ne bi dopala, koja bi im bila neprijatna’. Ali ako asketa Gotama na takvo pitanje kaže: ’Tathata, prinče, ne bi izgovorio reč koja se drugima ne bi dopala, koja bi im bila neprijatna’, onda mu reci: ’Pa zašto ste, poštovani gospodine, rekli o Devadatti: „Devadatta će sigurno završiti na lošem odredištu, u čistilištu, Devadatta će ostati u čistilištu [čitav eon], Devadatta je nepopravljiv“? Devadatta je tim vašim rečima bio besan i nezadovoljan.’ Kada asketi Gotami postaviš ovakvo pitanje nalik dvokrakoj udici, neće biti u stanju ni da ga proguta, a ni da ga ispljune. Ako bi se gvozdeni šiljak zaglavio u čovekovom grlu, on ne bi bio u stanju ni da ga proguta, a ni da ga ispljune; isto tako, prinče, Kada asketi Gotami postaviš ovakvo pitanje nalik dvokrakoj udici, neće biti u stanju ni da ga proguta, a ni da ga ispljune.“

4. „Da, poštovani gospodine“, odgovori princ Abhaya. Potom ustade sa svog mesta i pošto se poklonio Niganṇṭa Nāṭaputti, pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, otide do Blaženog. Pošto se poklonio Blaženom, sede on sa jedne strane, pogleda u sunce i pomisli: „Suviše je kasno danas za pobijanje učenja Blaženog. Pobiću učenje Blaženog u sopstvenoj kući sutra“. Potom reče Blaženom: „Poštovani gospodine, neka Blaženi, zajedno sa još trojicom monaha, prihvati od mene dar hrane za sutra od mene“. Blaženi ćutke prihvati ovaj predlog.

5. Potom, videvši da je Blaženi prihvatio predlog, princ Abhaya ustade sa svog mesta i pošto se poklonio Blaženom, pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, otide. A kada se noć završi, ujutro, Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te otide do kuće princa Abhaye i sede na već pripremljeno mesto. A princ Abhaya ga je lično poslužio i zadovoljio Blaženog različitim vrstama hrane. Kada je Blaženi jeo i izvadio prste iz posude, princ Abhaya sede na niže sedište i reče Blaženome:

6. „Poštovani gospodine, da li bi Tathāgata izgovorio reč koja se drugima ne bi dopala, koja bi im bila neprijatna?“

„Prinče, ne postoji jednoznačni odgovor na to pitanje.“

„Onda je, poštovani gospodine, plan Niganṇṭa Nāṭaputte propao.“

Zašto prinče kažeš: ’ Onda je, poštovani gospodine, plan Niganṇṭa Nāṭaputte propao.’ [2]

Onda princ Abhaya prepriča čitav razgovor sa Niganṇṭa Nāṭaputtom.

7. A tom prilikom je princ Abhaya u krilu držao svom malog sinčića. Na to Blaženi reče princu Abhayi: „Šta misliš, prinče? Ako bi, dok ti ili dadilja ne obraćate pažnju, ovo dete stavilo komad drveta ili kamen u usta i on se zaglavio u grlu, šta bi uradio?“

„Poštovani gospodine, izvadio bih mu ga. Ako ne bih mogao to odmah da učinim, uhvatio bih mu glavu levom rukom, a prstom desne šake bih ga izvadio čak i ako bi to značilo da mu povredim grlo. A zašto? Iz saosećanja prema detetu.“

8. „Isto tako, prinče, reči za koje Tathāgata zna da su neistinite, netačne i nekorisne, koje se takođe drugima ne bi dopale, koje bi im bile neprijatne, takve reči Tathāgata ne izgovara. One reči za koje Tathāgata zna da su istinite i tačne, ali nekorisne, koje se takođe drugima ne bi dopale, koje bi im bile neprijatne, takve reči Tathāgata ne izgovara. One reči za koje Tathāgata zna da su istinite, tačne i korisne, ali koje se drugima ne bi dopale, koje bi im bile neprijatne, za takve reči Tathāgata zna pravi trenutak da ih izgovori. [3] One reči za koje Tathāgata zna da su neistinite, netačne i nekorisne, ali koje bi se drugima dopale, koje bi im bile prijatne, takve reči Tathāgata ne izgovara. One reči za koje Tathāgata zna da su istinite i tačne, ali su nekorisne, i koje bi se drugima dopale, koje bi im bile prijatne, takve reči Tathāgata ne izgovara. One reči za koje Tathāgata zna da su istinite, tačne i korisne, koje bi se drugima dopale, koje bi im bile prijatne, za takve reči Tathāgata zna pravi trenutak da ih izgovori. A zašto? Zato što Tathāgata ima u sebi saosećanja za bića.“

9. „Poštovani gospodine, kada učeni plemići, učeni bramani, učeni kućedomaćini i učeni askete, pošto formulišu pitanje, dođu do Blaženog i postave mu ga, postoji li već u umu Blaženog misao: ’Ako dođu i pitaju me ovo, ja ću im odgovoriti ovako’? Ili se odgovor Tathāgati javi na licu mesta?“

10. „Što se toga tiče, prinče, postaviću ti jedno pitanje. Odgovori kako misliš da treba. Ša misliš, prinče? Da li se dobro razumeš u delove kočije?“

„Da, poštovani gospodine, dobro se razumem.“

„ A šta misliš, prinče? Kada ljudi dođu i pitaju te: ’Kako se zove ovaj deo kočije?’ postoji li već u tvom umu misao: ’Ako dođu i pitaju me ovo, ja ću im odgovoriti ovako’? Ili ti se odgovor javi na licu mesta?“

„Poštovani gospodine, znan sam kao vozar koji je dobro upoznat sa delovima kočije. Svaki deo kočije odlično poznajem. Zato bi mi se odgovor javio na licu mesta.“

11. „Isto tako, prinče, kada učeni plemići, učeni bramani, učeni kućedomaćini i učeni askete, pošto formulišu pitanje, dođu do Tathāgate i postave mu ga, odgovor se Tathāgati javi na licu mesta. A zašto? Taj elemenat stvari Tathāgata je do kraja razumeo, a kroz to puno razumevanje odgovor se Tathāgati javlja na licu mesta.“ [4]

12. Kad to bi rečeno, princ Abhaya reče: „Odlično, poštovani gospodine! Odlično, poštovani gospodine! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam poštovanog Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me poštovani Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!“


 

Beleške

[1] Princ Abhaya je bio sin Bimbisare, kralja Magadhe, iako ne i naslednik trona. [Natrag]

[2] Obe varijante dileme koju je smislio Niganṇṭa Nāṭaputte podrazumevaju da će Buda dati jednoznačan odgovor. Sada kada je takav odgovor bio odbijen, dilema postaje neprimenjiva. [Natrag]

[3] Buda ne okleva da kritikuje i hvali svoje učenike kada vidi da su takve reči na njihovu dobrobit. [Natrag]

[4] Komentar za MN kaže da se dhammadhatu („elemenat stvari“) odnosi na Budino znanje o svemu. Dhammadhatu ne bi trebalo pobrkati sa istim terminom koji se koristi da označi elemenat objekata uma među osamnaest drugih objekata, niti on ima značenje sveobuhvatnog kosmičkog principa kakvo je taj termin dobio u mahāyāna budizmu. [Natrag]