Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 60

Apaṇṇaka sutta
Neoborivo učenje

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi tumarao zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, i na kraju stigao do bramanskog sela po imenu Sālā.

2. A bramani kućedomaćini iz Sāle dočuše: "Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, tumarajući zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, stigao je u Sālu. Tom prilikom, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: 'Zaista je Blaženi usavršen, potpuno probuđen, obdaren znanjem i veštinom, uzvišen, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. On objašnjava ovaj svet — sa svim njegovim božanstvima, Marama i Bramama, ovo pokolenje sa svim njegovim asketama i bramanima, plemićima i običnim ljudima — a koji je sam za sebe razumeo neposrednim znanjem. On podučava Dhammu dobru na početku, dobru u sredini, dobru na kraju, sa pravim značenjem i izrazom, on otkriva svetački život koji je potpuno savršen i čist.' Zaista je dobro videti tako usavršene."

3. Onda bramani kućedomaćini iz Sāle otidoše do Blaženog. Kad su stigli, neki se pokloniše Blaženom i sedoše sa strane. Neki se pozdraviše sa njim, a kad taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane. Neki sklopiše ruke u pravcu Blaženog u znak poštovanja i sedoše sa strane. Neki kazaše svoje ime i klan u prisustvu Blaženog i sedoše sa strane. Neki samo ćutke sedoše sa strane.

4. Kada tako sedoše, Blaženi im reče: "Domaćini, ima li ijedan učitelj koji vam je prihvatljiv, u kojeg ste stekli poverenje na osnovu valjanih razloga?" [1]

„Ne, poštovani gospodine, nema učitelja koji nam je prihvatljiv, u kojeg smo stekli poverenje na osnovu valjanih razloga.“

„Domaćini, pošto niste pronašli prihvatljivog učitelja, možete prihvatiti i praktikovati ovo neoborivo učenje; [2] jer kada je to neoborivo učenje prihvaćeno i praktikovano, ono će vas voditi do dobrobiti i sreće za dugo vremena. A kakvo je to neoborivo učenje? [3]

(I. UČENJE NIHILIZMA)

5. (A) Domaćini, postoje askete i bramani čije učenje i gledište jeste ovakvo: ’Nema ničega datog, ničeg poklonjenog, ničeg žrtvovanog; nema ploda ili rezultata dobrih i loših dela; nema ovog sveta, ni drugog sveta; nema majke, ni oca; nema bića koja se spontano preporađaju; nema dobrih i čestitih asketa i bramana na ovom svetu koji su sami za sebe stekli neposredno znanje i objasnili ovaj svet i drugi svet.’ [4]

6. (B) A ima nekih drugih asketa i bramana čije je učenje direktno suprotno onome ovih asketa i bramana, te oni ovako govore: ’Postoji ono što je dato, što je poklonjeno, što je žrtvovano; postoje plod i rezultat dobrih i loših dela; postoji ovaj svet i drugi svet; postoje majka i otac; postoje bića koja se spontano preporađaju; postoje dobri i čestiti askete i bramani na ovom svetu koji su sami za sebe stekli neposredno znanje i objasnili ovaj svet i drugi svet.’ Šta mislite, domaćini? Ne zastupaju li ovi askete i bramani učenja koja su diretno suprotstavljena jedno drugom?“ – „Tako je, poštovani gospodine.“

7. (A.I) „A sada, domaćini, za te askete i bramane čije su učenje i gledišta ovakvi: ’Nema ničega datog, ničeg poklonjenog… nema dobrih i čestitih asketa i bramana na ovom svetu koji su sami za sebe razumeli neposrednim znanjem i objasnili ovaj svet i drugi svet’, može se očekivati da će izbegavati tri korisna stanja, a to su dobri telesni postupci, dobri verbalni postupci i dobri mentalni postupci, kao i da će preduzimati i praktikovati tri štetna stanja, a to su loši telesni postupci, loši verbalni postupci i loši mentalni postupci. A zašto? Jer ti dobri askete i bramani u štetnim stanjima ne vide opasnost, propadanje i prljanje, niti u korisnim stanjima vide dobrobit odustajanja, taj aspekt pročišćavanja.

8. (A.II) Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj čije je gledište da ’nema drugog sveta’ ima pogrešno razumevanje. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko namerava da ’nema drugog sveta’ ima pogrešnu nameru. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko tvrdi da ’nema drugog sveta’ upražnjava pogrešan govor. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko kaže da ’nema drugog sveta’ stoji nasuprot onim arahantima koji poznaju drugi svet. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko druge ubeđuje da ’nema drugog sveta’, ubeđuje ih da prihvate pogrešnu Dhammu; zato što ubeđuje drugog da prihvati pogrešnu Dhammu, sebe hvali, a druge kritikuje. Tako je napuštena sva čista vrlina koju je prethodno imao i umesto nje su sada tu pogrešni postupci. [5] A to pogrešno razumevanje, pogrešna namera, pogrešan govor, oponiranje plemenitima, ubeđivanje drugoga da prihvati pogrešnu Dhammu, samohvalisanje i podcenjivanje drugoga – tih nekoliko štetnih stanja tako nastaju sa pogrešnim razumevanjem kao svojim uslovom.

9. (A.III) O tome mudar čovek ovako razmišlja: 'Ako ne postoji drugi svet, tada je ovaj dobri čovek sebe dovoljno osigurao posle sloma tela. [6] Ali ako postoji drugi svet, tada će se posle sloma tela, posle smrti, on preporoditi u svetu lišavanja, na lošem odredištu u nižem svetu, čak u čistilištu. Bilo da su reči ovih dobrih asketa i bramana istinite ili ne, neka ja pretpostavim da ne postoji drugi svet: pa ipak ovog dobrog čoveka ovde i sada mudri kritikuju kao nemoralnu osobu, onu koja zastupa pogrešno stanovište, koja zastupa učenje o nihilizmu. [7] Sa druge strane, ako postoji drugi svet, onda je ovaj dobri čovek igrao na pogrešnu kartu na obe strane: jer em ga mudri kritikuju ovde i sada, em će se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi u svetu lišavanja, na lošem odredištu u nižem svetu, čak u čistilištu. Pogrešno je prihvatio i sprovodi ovo neoborivo učenje na način da ga proširuje samo na jednu stranu i isključuje korisnu alternativu'. [8]

10. (B.I) A sada, domaćini, za one askete i bramane čije su učenje i gledišta ovakvi: ’Ima onoga datog… ima dobrih i čestitih asketa i bramana na ovom svetu koji su sami za sebe razumeli neposrednim znanjem i objasnili ovaj svet i drugi svet’, može se očekivati da će izbegavati tri štetna stanja, a to su loši telesni postupci, loši verbalni postupci i loši mentalni postupci, kao i da će preduzima i praktikovati tri korisna stanja, a to su dobri telesni postupci, dobri verbalni postupci i dobri mentalni postupci. A zašto? Jer ti dobri askete i bramani u štetnim stanjima vide opasnost, propadanje i prljanje, a u korisnim stanjima vide dobrobit odustajanja, taj aspekt pročišćavanja.

11. (B.II) Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj čije je gledište da ’ima drugog sveta’ ima ispravno razumevanje. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko namerava da ’ima drugog sveta’ ima ispravnu nameru. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko tvrdi da ’ima drugog sveta’ upražnjava ispravan govor. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko kaže da ’ima drugog sveta’ ne stoji nasuprot onim arahantima koji poznaju drugi svet. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko druge ubeđuje da ’ima drugog sveta’, ubeđuje ih da prihvate ispravnu Dhammu; zato što ubeđuje drugog da prihvati ispravnu Dhammu, sebe ne hvali, a druge ne kritikuje. Tako je napušteno sve pogrešno postupanje koje je prethodno činio i umesto njega je sada tu čista vrlina. A to je ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ne oponiranje plemenitima, ubeđivanje drugoga da prihvati ispravnu Dhammu, izbegavanje samohvalisanja i podcenjivanja drugoga – tih nekoliko korisnih stanja tako nastaju sa ispravnim razumevanjem kao svojim uslovom.

12. (B.III) O tome mudar čovek ovako razmišlja: 'Ako postoji drugi svet, tada će se ovaj dobri čovek posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu. Bilo da su reči ovih dobrih asketa i bramana istinite ili ne, neka ja pretpostavim da ne postoji drugi svet: pa ipak ovog dobrog čoveka ovde i sada mudri hvale kao moralnu osobu, onu koja zastupa ispravno stanovište, koja zastupa učenje o afirmaciji. [9] Sa druge strane, ako postoji drugi svet, onda je ovaj dobri čovek igrao na pravu kartu na obe strane: jer em ga mudri hvale ovde i sada, em će se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu. Ispravno je prihvatio i sprovodi ovo neoborivo učenje na način da ga proširuje na obe strane i isključuje štetnu alternativu'. [10]

(UČENJE O NE-ČINJENJU)

13. (A) Domaćini, postoje askete i bramani čije učenje i gledište jeste ovakvo: [11] ’Kada neko čini i navodi druge da čine, kada neko sakati i navodi druge da sakate, kada neko muči i navodi druge da muče, kada neko nanosi bol i navodi druge da nanose bol, kada neko tlači i navodi druge da tlače, kada neko zastrašuje i navodi druge da zastrašuju, kada neko ubija živa bića, uzima ono što mu nije dato, upada u kuće, pljačka tuđ imetak, provaljuje, pravi zasede na putu, zavodi tuđu ženu, govori laži – nikakvo zlo počinilac nije počinio. Ukoliko bi neko oštrom testerom sva živa bića na ovom svetu pretvorio u gomilu mesa, u brdo mesa, to ne bi bilo zlo, niti bi ishod bio zlo. Ako bi neko išao duž južne obale Ganga, te ubijao i satirao, sakatio i terao druge da sakate, mučio i terao druge da muče, to ne bi bilo zlo, niti bi ishod bio zlo. Ako bi neko išao duž severne obale Ganga, te davao darove i terao druge da daju darove, prinosio ponude i terao druge da prinose ponude, to ne bi donelo zasluge, niti bi ishod bile zasluge. Davanje, kroćenje samoga sebe, obuzdavanje, govorenje istine, ne bi donelo zasluge, niti bi ishod bile zasluge’.

14. (B) A ima nekih drugih asketa i bramana čije je učenje direktno suprotno onome ovih asketa i bramana, te oni ovako govore: ’Kada neko čini i druge tera da čine, kada neko sakati i tera druge da sakate… govori laži – počinilac jeste počinio zlo. Ukoliko bi neko oštrom testerom sva živa bića na ovom svetu pretvorio u gomilu mesa, u brdo mesa, to bi bilo zlo, ishod bi bio zlo. Ako bi neko išao duž južne obale Ganga, te ubijao i satirao, sakatio i terao druge da sakate, mučio i terao druge da muče, to bi bilo zlo, ishod bi bio zlo. Ako bi neko išao duž severne obale Ganga, te davao darove i terao druge da daju darove, prinosio ponude i terao druge da prinose ponude, to bi donelo zasluge, ishod bi bile zasluge. Davanje, kroćenje samoga sebe, obuzdavanje, govorenje istine, donelo bi zasluge, ishod bi bile zasluge’. Šta mislite, domaćini? Ne zastupaju li ovi askete i bramani učenja koja su direktno suprotstavljena jedno drugom?“ – „Tako je, poštovani gospodine.“

15. (A.I) „A sada, domaćini, za te askete i bramane čije su učenje i gledišta ovakvi: ’Kada neko čini i druge tera da čine… to ne bi donelo zasluge, niti bi ishod bile zasluge’ može se očekivati da će izbegavati tri korisna stanja, a to su dobri telesni postupci, dobri verbalni postupci i dobri mentalni postupci, kao i da će preduzimati i praktikovati tri štetna stanja, a to su loši telesni postupci, loši verbalni postupci i loši mentalni postupci. A zašto? Jer ti dobri askete i bramani u štetnim stanjima ne vide opasnost, propadanje i prljanje, niti u korisnim stanjima vide dobrobit odustajanja, taj aspekt pročišćavanja.

16. (A.II) Pošto zapravo dela postoje, onaj čije je gledište da ’nema dela’ ima pogrešno razumevanje. Pošto zapravo postoje dela, onaj ko namerava da ’nema dela’ ima pogrešnu nameru. Pošto zapravo postoje dela, onaj ko tvrdi da ’nema dela’ upražnjava pogrešan govor. Pošto zapravo postoje dela, onaj ko kaže da ’nema dela’ stoji nasuprot onim arahantima koji zastupaju učenje da dela postoje. Pošto zapravo postoje dela, onaj ko druge ubeđuje da ’nema dela’, ubeđuje ih da prihvate pogrešnu Dhammu; zato što ubeđuje drugog da prihvati pogrešnu Dhammu, sebe hvali, a druge kritikuje. Tako je napuštena sva čista vrlina koju je prethodno imao i umesto nje su sada tu pogrešni postupci. A to pogrešno razumevanje, pogrešna namera, pogrešan govor, oponiranje plemenitima, ubeđivanje drugoga da prihvati pogrešnu Dhammu, samohvalisanje i podcenjivanje drugoga – tih nekoliko štetnih stanja tako nastaju sa pogrešnim razumevanjem kao svojim uslovom.

17. (A.III) O tome mudar čovek ovako razmišlja: 'Ako ne postoje dela, tada je ovaj dobri čovek sebe dovoljno osigurao posle sloma tela. Ali ako postoje dela, tada će se posle sloma tela, posle smrti, on preporoditi u svetu lišavanja, na lošem odredištu u nižem svetu, čak u čistilištu. Bilo da su reči ovih dobrih asketa i bramana istinite ili ne, neka ja pretpostavim da ne postoje dela: pa ipak ovog dobrog čoveka ovde i sada mudri kritikuju kao nemoralnu osobu, onu koja zastupa pogrešno stanovište, koja zastupa učenje o ne-činjenju. Sa druge strane, ako postoje dela, onda je ovaj dobri čovek igrao na pogrešnu kartu na obe strane: jer em ga mudri kritikuju ovde i sada, em će se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi u svetu lišavanja, na lošem odredištu u nižem svetu, čak u čistilištu. Pogrešno je prihvatio i sprovodi ovo neoborivo učenje na način da ga proširuje samo na jednu stranu i isključuje korisnu alternativu'.

18. (B.I) A sada, domaćini, za one askete i bramane čije su učenje i gledišta ovakvi: ’Kada neko čini ili druge tera da čine… to bi donelo zasluge, ishod bi bile zasluge’, može se očekivati da će izbegavati tri štetna stanja, a to su loši telesni postupci, loši verbalni postupci i loši mentalni postupci, kao i da će preduzima i praktikovati tri korisna stanja, a to su dobri telesni postupci, dobri verbalni postupci i dobri mentalni postupci. A zašto? Jer ti dobri askete i bramani u štetnim stanjima vide opasnost, propadanje i prljanje, a u štetnim stanjima vide dobrobit odustajanja, taj aspekt pročišćavanja.

19. (B.II) Pošto zapravo dela postoje, onaj čije je gledište da ’ima dela’ ima ispravno razumevanje. Pošto zapravo postoje dela, onaj ko namerava da ’ima dela’ ima ispravnu nameru. Pošto zapravo postoje dela, onaj ko tvrdi da ’ima dela’ upražnjava ispravan govor. Pošto zapravo postoje dela, onaj ko kaže da ’ima dela’ ne stoji nasuprot onim arahantima koji zastupaju učenje da dela postoje. Pošto zapravo postoje dela, onaj ko druge ubeđuje da ’ima dela’, ubeđuje ih da prihvate ispravnu Dhammu; zato što ubeđuje drugog da prihvati ispravnu Dhammu, sebe ne hvali, a druge ne kritikuje. Tako je napušteno sve pogrešno postupanje koje je prethodno činio i umesto njega je sada tu čista vrlina. A to ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, neoponiranje plemenitima, ubeđivanje drugoga da prihvati ispranu Dhammu, izbegavanje samohvalisanja i podcenjivanja drugoga – tih nekoliko korisnih stanja tako nastaju sa ispravnim razumevanjem kao svojim uslovom.

20. (B.III) O tome mudar čovek ovako razmišlja: 'Ako postoje dela, tada će se posle sloma tela, posle smrti, onaj dobri čovek preporoditi na srećnom odredištu, u nebeskom svetu. Bilo da su reči ovih dobrih asketa i bramana istinite ili ne, neka ja pretpostavim da ne postoje dela: pa ipak ovog dobrog čoveka ovde i sada mudri hvale kao moralnu osobu, onu koja zastupa ispravno stanovište, koja zastupa učenje o činjenju. Sa druge strane, ako postoje dela, onda je ovaj dobri čovek igrao na pravu kartu na obe strane: jer em ga mudri hvale ovde i sada, em će se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu. Ispravno je prihvatio i sprovodi ovo neoborivo učenje na način da ga proširuje na obe strane i isključuje štetnu alternativu'.

(III. UČENJE O NE-KAUZALNOSTI)

21. (A) Domaćini, postoje askete i bramani čije učenje i gledište jeste ovakvo: [12] ’Ne postoji uzrok ili uslov prljanja bića; bića se prljaju bez uzroka ili uslova. Ne postoji uzrok ili uslov pročišćenja bića; bića se pročišćuju bez uzroka ili uslova. Ne postoji sila, niti energija, niti snaga, niti muška izdržljivost. Sva bića, sva živa bića, sva stvorenja, sve duše su bez vlasti, sile i energije; oblikovana sudbinom, okolnostima i prirodom, bića doživljavaju zadovoljstvo i bol u šest klasa’. [13]

22. (B) A ima nekih drugih asketa i bramana čije je učenje direktno suprotno onome ovih asketa i bramana, te oni ovako govore: ’Postoji uzrok i uslov prljanja bića; bića se prljaju zbog uzroka i uslova. Postoji uzrok i uslov pročišćenja bića; bića se pročišćuju zbog uzroka i uslova. Postoji sila, energija, snaga, muška izdržljivost. Nije tačno da su sva bića, sva živa bića, sva stvorenja, sve duše bez vlasti, sile i energije; ili da oblikovana sudbinom, okolnostima i prirodom, bića doživljavaju zadovoljstvo i bol u šest klasa’. Šta mislite, domaćini? Ne zastupaju li ovi askete i bramani učenja koja su direktno suprotstavljena jedno drugom?“ – „Tako je, poštovani gospodine.“

23. (A.I) „A sada, domaćini, za te askete i bramane čije su učenje i gledišta ovakvi: ’Ne postoji uzrok ili uslov prljanja bića… bića doživljavaju zadovoljstvo i bol u šest klasa’, može se očekivati da će izbegavati tri korisna stanja, a to su dobri telesni postupci, dobri verbalni postupci i dobri mentalni postupci, kao i da će preduzimati i praktikovati tri štetna stanja, a to su loši telesni postupci, loši verbalni postupci i loši mentalni postupci. A zašto? Jer ti dobri askete i bramani u štetnim stanjima ne vide opasnost, propadanje i prljanje, niti u korisnim stanjima vide dobrobit odustajanja, taj aspekt pročišćavanja.

24. (A.II) Pošto zapravo postoji kauzalnost, onaj čije je gledište da ’nema kauzalnosti’ ima pogrešno razumevanje. Pošto zapravo postoji kauzalnost, onaj ko namerava da ’nema kauzalnosti’ ima pogrešnu nameru. Pošto zapravo postoji kauzalnost, onaj ko tvrdi da ’nema kauzalnosti’ upražnjava pogrešan govor. Pošto zapravo postoji kauzalnost, onaj ko kaže da ’nema kauzalnosti’ stoji nasuprot onim arahantima koji zastupaju učenje da kauzalnost postoji. Pošto zapravo postoji kauzalnost, onaj ko druge ubeđuje da ’nema kauzalnosti’, ubeđuje ih da prihvate pogrešnu Dhammu; zato što ubeđuje drugog da prihvati pogrešnu Dhammu, sebe hvali, a druge kritikuje. Tako je napuštena sva čista vrlina koju je prethodno imao i umesto nje su sada tu pogrešni postupci. A to pogrešno razumevanje, pogrešna namera, pogrešan govor, oponiranje plemenitima, ubeđivanje drugoga da prihvati pogrešnu Dhammu, samohvalisanje i podcenjivanje drugoga – tih nekoliko štetnih stanja tako nastaju sa pogrešnim razumevanjem kao svojim uslovom.

25. (A.III) O tome mudar čovek ovako razmišlja: 'Ako ne postoji kauzalnost, tada je ovaj dobri čovek sebe dovoljno osigurao posle sloma tela. Ali ako postoji kauzalnost, tada će se posle sloma tela, posle smrti, on preporoditi u svetu lišavanja, na lošem odredištu u nižem svetu, čak u čistilištu. Bilo da su reči ovih dobrih asketa i bramana istinite ili ne, neka ja pretpostavim da ne postoji kauzalnost: pa ipak ovog dobrog čoveka ovde i sada mudri kritikuju kao nemoralnu osobu, onu koja zastupa pogrešno stanovište, koja zastupa učenje o ne-kauzalnosti. Sa druge strane, ako postoji kauzalnost, onda je ovaj dobri čovek igrao na pogrešnu kartu na obe strane: jer em ga mudri kritikuju ovde i sada, em će se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi u svetu lišavanja, na lošem odredištu u nižem svetu, čak u čistilištu. Pogrešno je prihvatio i sprovodi ovo neoborivo učenje na način da ga proširuje samo na jednu stranu i isključuje korisnu alternativu'.

26. (B.I) A sada, domaćini, za one askete i bramane čije su učenje i gledišta ovakvi: ’Postoji uzrok ili uslov prljanja bića … bića doživljavaju zadovoljstvo i bol u šest klasa’, može se očekivati da će izbegavati tri štetna stanja, a to su loši telesni postupci, loši verbalni postupci i loši mentalni postupci, kao i da će preduzima i praktikovati tri korisna stanja, a to su dobri telesni postupci, dobri verbalni postupci i dobri mentalni postupci. A zašto? Jer ti dobri askete i bramani u štetnim stanjima vide opasnost, propadanje i prljanje, a u korisnim stanjima vide dobrobit odustajanja, taj aspekt pročišćavanja.

27. (B.II) Pošto zapravo kauzalnost postoji, onaj čije je gledište da ’ima kauzalnosti’ ima ispravno razumevanje. Pošto zapravo kauzalnost postoji, onaj ko namerava da ’ima kauzalnosti’ ima ispravnu nameru. Pošto zapravo kauzalnost postoji, onaj ko tvrdi da ’ima kauzalnosti’ upražnjava ispravan govor. Pošto zapravo kauzalnost postoji, onaj ko kaže da ’ima kauzalnosti’ ne stoji nasuprot onim arahantima koji zastupaju učenje da kauzalnost postoji. Pošto zapravo kauzalnost postoji, onaj ko druge ubeđuje da ’ima kauzalnosti’, ubeđuje ih da prihvate ispravnu Dhammu; zato što ubeđuje drugog da prihvati ispravnu Dhammu, sebe ne hvali, a druge ne kritikuje. Tako je napušteno sve pogrešno postupanje koje je prethodno činio i umesto njega je sada tu čista vrlina. A to ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, neoponiranje plemenitima, ubeđivanje drugoga da prihvati ispranu Dhammu, izbegavanje samohvalisanja i podcenjivanja drugoga – tih nekoliko korisnih stanja tako nastaju sa ispravnim razumevanjem kao svojim uslovom.

28. (B.III) O tome mudar čovek ovako razmišlja: 'Ako postoji kauzalnost tada će se posle sloma tela, posle smrti, onaj dobri čovek preporoditi na srećnom odredištu, u nebeskom svetu. Bilo da su reči ovih dobrih asketa i bramana istinite ili ne, neka ja pretpostavim da postoji kauzalnost: pa ipak ovog dobrog čoveka ovde i sada mudri hvale kao moralnu osobu, onu koja zastupa ispravno stanovište, koja zastupa učenje o kauzalnosti. Sa druge strane, ako postoji kauzalnost, onda je ovaj dobri čovek igrao na pravu kartu na obe strane: jer em ga mudri hvale ovde i sada, em će se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu. Ispravno je prihvatio i sprovodi ovo neoborivo učenje na način da ga proširuje na obe strane i isključuje štetnu alternativu'.

(IV. NE POSTOJE NEMATERIJALNI SVETOVI)

29. (A) Domaćini, postoje askete i bramani čije učenje i gledište jeste ovakvo: ’Sigurno je da ne postoje nematerijalni svetovi’. [14]

30. A ima nekih drugih asketa i bramana čije je učenje direktno suprotno onome ovih asketa i bramana, te oni ovako govore: ’Sigurno je da postoje nematerijalni svetovi’. Šta mislite, domaćini? Ne zastupaju li ovi askete i bramani učenja koja su direktno suprotstavljena jedno drugom?“ – „Tako je, poštovani gospodine.“

31. O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ovi dobri askete i bramani zastupaju učenje i gledište „sigurno je da ne postoje nematerijalni svetovi“, ali ja to tako ne vidim. A ovi drugi dobri askete i bramani zastupaju učenje i gledište „sigurno je da postoje nematerijalni svetovi“, ali ja to tako ne vidim. Ako bih, bez toga da znam i vidim, stao na jednu stranu i objavio: „Samo ovo je istina, sve drugo je pogrešno“, to mi ne bi odgovaralo. Sad, što se tiče asketa i bramana čije učenje i gledište jeste „sigurno je da ne postoje nematerijalni svetovi“, ako je njihova reč istinita, tada je svakako još uvek moguće da se [posle smrti] preporodim među božanstvima svetova suptilne materije, koja se sastoje od uma. [15]  A što se tiče asketa i bramana čije učenje i gledište jeste „sigurno je da postoje nematerijalni svetovi“, ako je njihova reč istinita, tada je svakako još uvek moguće da se [posle smrti] preporodim među božanstvima nematerijalnih svetova, koja se sastoje od opažaja. Za hvatanje za batinu ili oružje, svađe, tuče, prepirke, optuživanje, podlost i laganje smatra se da osnovu imaju u materijalnom obliku, ali sve to uopšte ne postoji u nematerijalnim svetovima’. Pošto je promislio o tome, praktikuje on put ka hlađenju strasti prema materijalnim oblicima, ka bleđenju i prestanku materijalnih oblika. [16]

(V. NEMA NESTANKA BIĆA)

32. Domaćini, postoje askete i bramani čije učenje i gledište jeste ovakvo: ’Sigurno je da ne postoji prestanak bića’. [17]

33. A ima nekih drugih asketa i bramana čije je učenje direktno suprotno onome ovih asketa i bramana, te oni ovako govore: ’Sigurno je da postoji prestanak bića’. Šta mislite, domaćini? Ne zastupaju li ovi askete i bramani učenja koja su direktno suprotstavljena jedno drugom?“ – „Tako je, poštovani gospodine.“

34. O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ovi dobri askete i bramani zastupaju učenje i gledište „sigurno je da ne postoji prestanak bića“, ali ja to tako ne vidim. A ovi drugi dobri askete i bramani zastupaju učenje i gledište „sigurno je da postoji prestanak bića“, ali ja to tako ne vidim. Ako bih, bez toga da znam i vidim, stao na jednu stranu i objavio: „Samo ovo je istina, sve drugo je pogrešno“, to mi ne bi odgovaralo. Sad, što se tiče asketa i bramana čije učenje i gledište jeste „sigurno je da ne postoji prestanak bića“, ako je njihova reč istinita, tada je svakako još uvek moguće da se [posle smrti] preporodim među božanstvima nematerijalnih svetova, koja se sastoje od opažaja. A što se tiče asketa i bramana čije učenje i gledište jeste „sigurno je da postoji prestanak bića“, ako je njihova reč istinita, tada je svakako još uvek moguće da ovde i sada dostignem krajnju nibbānu. Gledište onih dobrih asketa i bramana koji zastupaju učenje i gledište „sigurno je da ne postoji prestanak bića“ blisko je požudi, blisko je sputanosti, blisko je ushićenju, blisko je grabljenju, blisko je vezivanju; ali gledište onih dobrih asketa i bramana koji zastupaju učenje i gledište „sigurno je da postoji prestanak bića“ blisko je ne-požudi, blisko je nesputanosti, blisko je ne-ushićenju, blisko je ne-grabljenju, blisko je nevezivanju. Pošto je promislio o tome, praktikuje on put ka hlađenju strasti prema biću, ka bleđenju i prestanku bića. [18]

(ČETIRI VRSTE BIĆA)

35. Domaćini, na ovome svetu moguće je naći četiri vrste ljudi. Koje četiri? Tako jedna vrsta ljudi nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe. Tako jedna vrsta ljudi nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih. Tako jedna vrsta ljudi nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, a isto tako nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih. Tako jedna vrsta ljudi ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih. Pošto takva osoba ne nanosi bol ni sebi, ni drugima, ona je ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena.

36. Domaćini, koja to vrsta osobe nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe? Tako neka osoba ide gola, odbacuje pravila… (isto kao u sutti 51.8) … Toliko je mnoštvo načina na koje muči i umrtvljuje svoje telo. Za takvu se osobu kaže da nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe.

37. A koja to vrsta osobe, monasi, nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih? Tako je neka osoba koljač ovaca… (isto kao u sutti 51.9) … ili neko ko se bavi sličnim krvoločnim poslom. Za takvu se osobu kaže da nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih.

38. A koja to vrsta osobe, monasi, nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, a isto tako nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih? Tako je neka osoba miropomazan, plemeniti kralj ili dobro stojeći braman… (isto kao u sutti 51.10) … I onda njegove robovi, glasnici i sluge obave pripreme, dok im suze liju niz lice, gonjeni pretnjom od kazne i strahom. Za takvu se osobu kaže da nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, a isto tako nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih.

39. A koja to vrsta osobe, monasi, ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih, ona koja, pošto ne muči ni sebe ni druge, jeste ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena.

40-55. Tako se, monasi, Tathāgata pojavljuje u ovom svetu… (isto kao u sutti 51.12-27) … Kad zna tako, kada vidi tako, njegov um biva oslobođen izliva čulnosti, oslobođen izliva bivanja, oslobođen izliva neznanja. Sa ovim oslobađanjem javlja se znanje: ’Oslobođen sam’. On tada jasno zna: 'Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više povratka u bilo koju formu bića'.

56. To je, domaćini, vrsta osobe koja ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih — ona koja, pošto ne muči ni sebe ni druge, jeste ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena.“

57. Ka ovo bi rečeno, bramani kućedomaćini iz Sāle rekoše Blaženom: „Odlično, poštovani Gotamo! Odlično, poštovani Gotamo! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimamo poštovanog Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka nas poštovani Gotama prihvati kao svoje nezaređene sledbenike koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!“


Beleške

[1] Komentar za MN: Buda je počeo ovim pitanjem zato što se selo Sālā nalazilo na ulazu u šumu, u kojoj bi mnogi askete i bramani različitih škola prenoćili, te bi za to vreme izlagali svoja gledišta i kritikovali gledišta drugih. To je seljane učinilo zbunjenima, nesposobnim da se priklone bilo kojem određenom učenju. [Natrag]

[2] Apaṇṇakadhamma. Komentar za MN objašnjava ovo kao učenje koje je nekontradiktorno, lišeno dvosmislenosti, potpuno prihvatljivo (aviraddho adveđđhagāmī ekaṃsagāhiko). Ovaj termin javlja se takođe u AN 3:16 i u AN 4:71. [Natrag]

[3] Tri gledišta o kojima se raspravlja u pasusima 5, 13 i 21 nazivaju su pogrešna gledišta sa fiksiranim lošim rezultatom (niyatā miććhā diṭṭhi). Slediti ih sa čvrstim ubeđenjem znači zatvaranje sebi mogućnosti preporađanja u nebeskom svetu i dostizanje oslobođenja. Detaljniju analizu moguće je pronaći u Bhikkhu Bodhi: Discourse on the Fruits of Recluseship, str. 79-83.

Ispitivanje ta tri gledišta odvija se u skladu sa sledećim obrascem: Buda obelodanjuje pogrešno gledište A i njegovu antitezu B. Analizirajući prvo A, on u A.I pokazuje poguban efekat tog gledišta na telesne, verbalne i mentalne postupke. U A.II nastavlja od suda da je to gledište zapravo pogrešno i izlaže dodatne negativne konsekvence njegovog prihvatanja.

Potom u A.III pokazuje kako mudra osoba dolazi do zaključka da bilo da je gledište istinito ili ne, u njenom najboljem interesu je da ga odbaci.

Zatim, razmatra poziciju B. U B.I Buda opisuje povoljan uticaj tog gledišta na ponašanje. U B.II izlaže dodatne pozitivne konsekvence prihvatanja takvog gledišta. A u B.III pokazuje kako mudra osoba dolazi do zaključka da bez obzira na njegovu tačnost, u njenom najboljem interesu je da postupa kao da je to gledište istinito. [Natrag]

[4] Ovo je moralno nihilističko, materijalističko gledište koje poriče postojanje života posle smrti i kammičke retribucije. "Nema bilo čega datog" znači da nema ploda koji donosi davanje; "nema ovog sveta, ni drugog sveta", da nema preporađanja ni u ovaj, niti u neki drugi svet; "ni majke, ni oca", da nema ploda dobrog i lošeg ponašanja prema roditeljima. Tvrdnja o asketama i bramanima poriče postojanje Buda i arahanta. [Natrag]

[5] Pali termini su susīlya i dussīlya. Pošto „iskvarena vrlina“ zvuči kontradiktorno, ovaj drugi termina je preveden sa „pogrešni postupci“. [Natrag]

[6] Sebe je načinio bezbednim (sotthi) u smislu da neće trpeti patnju u narednoj egzistenciji. Međutim, još uvek je podložan onoj vrsti patnje koja će ga zadesiti u ovoj egzistenciji, o kojoj Buda želi da govori. [Natrag]

[7] Natthikavāda, doslovno “učenje o nepostojanju”, tako se naziva jer poriče postojanje bilo kakvog života posle smrti i kammičke retribucije. [Natrag]

[8] Njegovo sprovođenje tog neoborivog učenja 'proširuje samo na jednu stranu' u smislu da u odnosu na sledeći život on sebe čini bezbednim jedino ako tog života nema, dok ako ga ima, on gubi na obe strane. [Natrag]

[9] Atthikavāda: afirmacija postojanja života posle smrti i kammičke retribucije. [Natrag]

[10] Njegovo sprovođenje 'proširuje na obe strane', pošto žanje plodove svog gledište afirmacije narednog života, bez obzira on zaista postoji ili ne. [Natrag]

[11] Ovo učenje o ne-činjenju (akiriyavāda), u Samaññaphala sutti (DN 2.17), pripisano je Pūraṇa Kassapi. Iako na prvi pogled izgleda kao da počiva na materijalističkim premisama, kao što je to slučaj sa prethodnim nihilističkim gledištem, ima dokaza u Kanonu da je Pūraṇa Kassapa zapravo sledio fatalističko učenje. Otuda njegov moralni antinomizam verovatno sledi iz gledišta da su svi postupci predodređeni na način koji ukida opravdanost pripisivanja moralne odgovornosti za počinioca. Videti Basham: History and Doctrines of the Ajivikas, str. 84. [Natrag]

[12] Ovo je učenje o ne-kauzalnosti (ahetukavāda), koje je zastupao vođa āđivaka Makkhali Gosāla i u Samaññaphala sutti se naziva učenje o pročišćenju saṃsārom (saṃsārasuddhi, DN 2.21).  Filozofiju Makkhali Gosāle je detaljno istraživao Basham u History and Doctrines of the Ajivikas, poglavlja 12 i 13. Prevod Digha komentara o ovom učenju može se naći u Bodhi, Discourse on the Fruits of Recluseship, str. 70-77. [Natrag]

[13] Niyati, sudbina, jeste glavni princip u Makkhalijevoj filozofiji, „okolnosti i priroda“ (sangatibhāva) se čini njen način funkcionisanja kod spoljašnjih događaja i kod konstitucije individue. Šest klasa (abhiđāti) jesu šest stupnjeva ljudskih bića prema njihovom niovu duhovnog razvoja. Najviši je rezervisan za tri āđivaka učitelja pomenuta u MN 36.5. O šest stupnjeva videti Bhikkhu Bodhi: Discourse on the Fruits of Recluseship, str. 73-75. Takođe, AN 6:57 [Natrag]

[14] Ovo je poricanje četiri nematerijalna nivoa egzistencije, kao objektivnih pandana četiri nematerijalna meditativna zadubljenja. [Natrag]

[15] Ovo su božanstva onih nivoa koji odgovaraju četirima zadubljenjima. Njihovo telo je od suptilne materije, za razliku od božanstava nematerijalnih nivoa, koji se sastoje isključivo od uma, bez ikakve primese materije. [Natrag]

[16] Komentar za MN: Iako mudar čovek o kojem je ovde reč ima sumnji oko postojanja nematerijalnih svetova, on dostiže četvrto zadubljenje i na osnovu toga pokušava da dosegne nematerijalna zadubljenja. Ako ne uspe, siguran je da će se preporoditi na nivoima suptilne materije, ali ako uspe, preporodiće se na nematerijalnom nivou. Otuda za njega ovaj ulog jeste „neoborivo učenje“. [Natrag]

[17] Komentar za MN: Prestanak bića (bhavaniroda) ovde jeste nibbāna. [Natrag]

[18] Komentar za MN: Iako ovaj čovek ima sumnji o postojanju nibbāne, on doseže osam meditativnih postignuća, a potom, koristeći jedno od tih postignuća kao svoju osnovu, razvija uvid ovako razmišljajući: „Ako postoji prestanak, tada ću postati arahant i dosegnuti nibbānu“. Ako ne uspe, sigurno je da će se preporoditi u nematerijalnim svetovima, ali ako uspe, tada će postati arahant i dosegnuti nibbānu. [Natrag]